Bolje je rešenje u postojećem zakonu, zato što će građani Srbije zaista biti zapanjeni ako ne prihvatite ovaj amandman, gospodine ministre, da ih MUP obavezuje na nešto što oni mogu, a i ne moraju da urade.
U kojim slučajevima građani Srbije, a o tome su pisali i razni drugi portali, štampani mediji, naročito kada je u pitanju sezona godišnjih odmora i kada je potreba za novim pasošima veća kod građana Srbije zbog putovanja, kao što ste i vi danas rekli zbog toga što pojedine zemlje traže da rok važenja bude duži od šest meseci.
Ovde imamo situaciju da vi sada u ovom Predlogu osnovnog člana 33. kažete da su građani dužni da u tim i tim situacijama podnesu zahtev za izdavanje novih pasoša.
Koje su to situacije? Ako je promenjen lični opis korisnika, odnosno vlasnika pasoša u međuvremenu od vremena kada mu je pasoš izdat. Znate šta? Kamere, odnosno uređaji kojima se obavlja fotografisanje građana Srbije prilikom izdavanja pasoša su toliko precizne i, na kraju krajeva, vaš prethodnik u to vreme kada je ta oprema nabavljana prvi put u Srbiji, Ivica Dačić, hvalio se time da su toliko precizne i definišu izgled čoveka, da je, a pošto se pasoš izdaje na period od 10 godina, nemoguće je da se sad nešto njegov lični opis promeni.
Evo, ja mogu da kažem da se vi nešto niste u proteklih 10 godina po izgledu vašeg lica promenili, ali ima ovde, ja poznajem neke ljude, pa i kod mene kolege i u drugim strankama koje poznajem i 10 i 20 godina, njima se malo promenio lični opis. E sad, građani mogu da to shvate ovako – aha, ja sam sada smršao 40 kilograma jer hoću da vodim računa o svom zdravlju, da li ja treba da idem da promenim to? Da li se to vidi na nečijem licu? Znate, to je toliko široko sad shvaćeno ovde.
Ako je putna isprava, odnosno pasoš oštećen, vi kažete – dužan je građanin da to zameni. Supruga je stavila u mašinu za veš pasoš i oprala mužu i on kaže – šta si mi ovo, ženo, uradila? Ali, ne zna zakon, a onda on i razmišlja – možda uopšte više neće da putuje. Možda je uzeo pasoš, ali, eto, tu se našao, bio jednom, dva puta negde.
Rekla sam vam, gospodine ministre, zaista proverite, jer ne znam kakva je sad situacija, u MUP-u Kragujevac, evo, pitajte gospodina Dašića ili gospođu Jasminu da vam kažu, ja mislim da ima baš dosta pasoša koje ljudi uopšte nisu preuzeli.
Ima takvih pasoša koje poseduju i imaju kod svoje kuće. Ako se ovako nešto desilo, ne mora da opere mašina za veš, rastrgla ga mačka. Sad stvarno banalizujem, jer zaista on nije onda dužan to da uradi ako mu ta putna isprava neće trebati. Drugo je kad on treba da putuje i da to uradi. Na kraju krajeva, obavezan je svako da prijavi nestanak putne isprave. Sad, da li će da podnosi zahtev za zamenu ili će MUP samo da evidentira da taj pasoš više nije tu.
Dakle, bolje vam je bilo rešenje iz postojećeg zakona, gde se lepo navode svi ti slučajevi kada je to potrebno da se uradi, ali ovo zaista ne mogu da prihvatim, toliko je široko shvaćeno i može da bude tumačeno što se tiče bitnije promene izgleda lica. Da li to znači da neko, ne daj Bože, treba da ima neke ožiljke na licu ili da je imao nekakve transformacije itd? Znate, to je popularno kod nekih sada da to rade i nemam ništa protiv toga na sebi da menjaju tako izgled svog lica, ali ako je to tako drastična promena, to je u redu, ali da kažete – ako je promenio, a znate i sami, gospodine ministre, osetljiva je i ta tema, da nekome to može da se desi iz nekih drugih, nažalost, zdravstvenih razloga i sad mi kažemo – dužan je ako se, evo, i to je razlog, na kraju, kad sam i to morala da uzmem kao primer, da neko izvrši zamenu pasoša. Bolje je ono rešenje gde se kaže da to treba da uradi u tim i tim, odnosno da može. Znači, može, ali ne mora, a ne da se obavezuje da to uradi.