Hvala, gospodine Stefanoviću.
Sada reč ima dr Dragana Barišić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uz dužno poštovanje predlagaču ovog amandmana, ja smatram, kao što je ministar rekao, da treba da se odbije zato što smo u prethodnom periodu pokazali, posebno MUP, da brine o svim građanima naše Republike, a pre svega o našoj deci.

Ove izmene, ne samo da se dotiču toga da se brine o finansijskoj stabilnosti naših građana i o manjem izdvajanju za izdavanje putnih isprava, a lik deteta mi roditelji znamo da se ne menja tako često, tako da smatram da je predlog izmene kroz ovaj amandman zaista neadekvatan.

Ministarstvo je pokazalo da je briga o svim građanima na prvom mestu, da je briga o bezbednosti dece takođe na prvom mestu, a to pokazuje kroz donošenje mnogih zakona u prethodnih nekoliko godina, a i kroz to da je sada Srbija jedna moderna, uređena i stabilna Srbija, a ne Srbija kakvu nam je ostavilo dosmanlijsko preduzeće, Srbija u kojoj je bilo strah izaći na ulice, a u suštini i politika sadašnjih onih koji bojkotuju rad Skupštine pokazuje da je njima samo nasilje i linč na prvom mestu, a da ih ništa drugo ne zanima.

Tako da, smatram da ovaj amandman treba odbiti, a da zakon treba prihvatiti i poslanici SNS daće punu podršku. Hvala.

Hvala, gospođo Barišić.

Pravo na repliku, Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Jeste da mogu sada da vade kada god hoće, ali koliko je sada povoljan ambijent da se tako nešto uradi u nekom efikasnom, tj. kratkom roku, zato što i dalje imamo, pored sve ove mantre o digitalizaciji, velike prepreke da se to nešto uradi u nekom roku koji bi bio zadovoljavajući. Ne mogu roditelji da se bave samo tim kada bi mogli da promene pasoš da im to bude još jedna preokupacija, da im to bude još jedna obaveza. To neko radi ukoliko ide na neko putovanje, a pitanje je koliko se to i dan danas u Srbiji čeka.

Mi smo videli da sada imamo digitalizaciju, šta sve može da se uradi, pa može da se koristi leteći automobil, teleport itd, a i dalje imamo probleme sa skupljanjem ovih podataka, tj. ovih dokumenata da se bilo šta promeni, tj. da se izvadi. I dalje se to isto tako toliko čeka.

Ukoliko bi se to olakšalo, onda bi možda imalo smisla ovo da neko može da promeni kada hoće, pa neka menja i svaki dan ako hoće, ali da se omogući onda ambijent da to može efikasno da se uradi, a ne da se gađa da li će to biti za 15 dana, mesec dana, tri meseca ili kako već. To je stvar koja bi trebala da se promeni da bi imalo smisla da neko može da promeni putnu ispravu kada god želi.

Jeste u cilju bezbednosti, pre svega u cilju bezbednosti, a neće niko sigurno da menja to i da se time bavi, kao što se ne bavi ni sada, zato što mu se ne sviđa slika ili ne znam ni ja šta. Neka menja kada god hoće, ali da može to da uradi na efikasan način, a ne da posle i obaveze i sve ostalo planira u skladu sa tim koliko će dugo da čeka našu tromu, tešku, sporu administraciju u tom pogledu.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Reč ima predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović.
Izvolite.

Plašim se da je ovo segment gde očigledno niste dobro obavešteni.
Administracija je vezana Uprava za upravne poslove, čiji je načelnik ovde pored mene sa moje leve strane i Sektor za informatiku, analitiku i informacione tehnologije MUP-a.
Iako ima zakonski rok od 30 dana da izda pasoš, izdaje sve pasoše za najduže sedam dana. Dakle, građanin koji aplicira za pasoš, dobije ga u roku od sedam dana. U trenucima kada je letnja gužva, pritisak, čak i zamena ovih posle deset godina, isticanje biometriskih pasoša, u roku od sedam dana. U velikom broju slučajeva su izdavali pasoše za manje od tri dana.
Dakle, ako nešto funkcioniše u smislu izdavanja putnih isprava, svi građani, evo i ovde narodni poslanici koji su, možete da vidite po kolegama koji potvrđuju, koji su zahtevali pasoše, dobijali su ih u rekordnom roku. Ovo je zaista efikasan mehanizam i hoću da se zahvalim ljudima iz Uprave za upravne poslove i naravno Sektoru za informatiku, analitiku, koja ulaže velike napore da i pored velikog broja zahteva, ove slučajeve rešavamo ekspresno.

Zahvaljujem, ministre.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kada je u pitanju odredba člana 2. lično mislim da je dobro normirana i ukazuje upravo na rešavanje nekih problema koji do sada u praksi nisu bili dobro rešeni. Ne samo što se radi o hitnim rokovima i kratkim rokovima na koje ste sa pravom ukazali, kada je u pitanju izdavanje putne isprave, i kada je u pitanju i podnošenje zahteva po kojima se urgentno postupa.

Ovde je bilo nekoliko amandmana koji su imali krajnje dobronamerne motive i nije ništa sporno, naročito koleginice Nataše Jovanović. Međutim, čini mi se da nije baš sa pravim razumevanjem i dobrim tumačenjem odredaba zakona prihvaćeno ono što se vezuje za nadležnost tužioca, odnosno suda.

Sa stanovišta sudske prakse, uvaženi ministre, treba građane obavestiti da nije ni sud ni tužilac taj koji će odugovlačiti postupak kada su u pitanju davanja saglasnosti. O čemu se radi? Radi se o procesnim rešenjima gde se vodi računa o takozvanoj hitnosti postupka, gde postoje procesni mehanizmi koji podrazumevaju obavezu suda da hitno odluči, odnosno hitno reši predmet i tako omogući stranci dobijanje putne isprave u najkraćem mogućem roku.

Dakle, ne radi se o brakorazvodnim parnicama koje će trajati poprilično dugo, ne radi se o porodično pravnim sporovima koji takođe podrazumevaju potrošnju ogromnog vremena, odnosno velike vremenske distance. Radi se o procesnim mogućnostima da i sud i tužilaštvo ubrzaju postupak i da na osnovu toga donesu odluku kojom se daje saglasnost. Dakle, u sudskoj praksi, kojoj na neki način po profesiji pripadam, upravo takvi postupci postoje, podrazumevaju hitna rešavanja, podrazumevaju hitnost u postupku od strane kako suda tako i tužioca i podrazumevaju naravno dostavljanje odluke stranci odmah, kako bi stranka mogla na osnovu odluke suda da pred nadležnim organom Ministarstva unutrašnjih poslova ostvari svoje pravo, a krucijalno pravo je pravo na hitno dobijanje putne isprave.

Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da se radi ovde o deci, najmlađoj, a imajući u vidu da starateljstvo nad decom se zakonski vezuje za roditelje kao zakonske zastupnike ili se sudskim odlukama poverava roditeljima, onda je sasvim logično da su roditelji ti koji imaju legitimaciju podnosioca zahteva kada su u pitanju deca.

Potrebe dece se ovde ni u kom slučaju ne dovode u sumnju i zato, uvaženi ministre, mislim da je ovo jako dobro normirano i ovakva odredba zakona treba da ostane na snazi i naravno mi ćemo glasati za nju, tim pre što je i Ministarstvo unutrašnjih poslova kada je u pitanju briga o deci pokazalo više nego veliku predanost, posvećenost i profesionalizam u postupanju. Ovde je kolega Šešelj ukazao na otmicu maloletnog deteta, to je nedavno bilo i u slučaju kada je maloletni dečak otet radi pokušaja izvršenja krivičnog dela iznude, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova sprečilo.

Ono što građane Republike Srbije treba da na neki način održi u velikom stepenu poverenja prema Ministarstvu unutrašnjih poslova jeste vaša hitnost u postupanju i ono što je najvažnije – vaše nemešanje u rad pravosudnih organa, jer vi u granicama svoje nadležnosti zaista u profesionalnom smislu reči odrađujete onaj deo posla koji je u skladu sa zakonom i propisanim nadležnostima obavezan, a to je prikupljanje operativnih podataka, činjenica i dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ili osnov sumnje ili osnovana sumnja da je neko izvršio krivično delo. Ostalo je na pravosudnim institucijama, konkretno na tužilaštvu i sudovima.

Podsetiću samo da je upravo u tom delu verifikovan jedan takav profesionalni pristup Ministarstva unutrašnjih poslova i svih onih koji u Ministarstvu rade predano na obavljanju svojih službenih zadataka, odnosno dužnosti. U slučaju Kosmajca konkretno prikupljeni su bili svi dokazi, prikupljene su činjenice, operativnim radom je utvrđeno dosta toga, što je moglo da posluži za dalje procesuiranje. Dakle, nije ni ministarstvo, ni izvršna vlast, ni Vlada, ni prvi potpredsednik Vlade Dačić, ni predsednik Vučić oslobodio tog čoveka, već isključivo sud. Dakle, to je dokaz o nemešanju izvršne vlasti u sferu onog dela posla koji se odnosi na pravosudnu vlast.

Zato imate podršku SPS, zbog takvog posvećenog i profesionalnog rada. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Hvala.

Nije dobro obrazloženje ni koje smo čuli od ministra, a ni sada od kolege Jovanovića. Član 19. sveobuhvatno treba gledati, odnosno član 19. osnovnog zakona. Vi ste, ministre, u koliziji sa ovim što piše u ovom članu 19. Vi kažete, i u redu je, može pasoš za maloletnu decu da se vadi svaki čas ako roditelj primeti da se razlikuje fizički izgled deteta itd, a kako ste onda napisali da licima od tri do 14 godina života pasoš se izdaje sa rokom važenja od pet godina? Zamislite u tom periodu života koliko se promeni fizički izgled deteta u roku od pet godina. I nemojte vi da žalite roditelje, kažete – zbog cene koštanja. Nemojte vi da žalite roditelje zbog plaćanja taksi za pasoš, odnosno smanjite deci takse za pasoš da bi mogli pasoši da se uzimaju u kraćem vremenskom periodu, jer valjda bezbednost dece je najvažnija i može država tu malo da koriguje te takse koje su inače visoke.

Kao što nije tačno, ministre, ovo što ste rekli, rekli ste da je tu saradnica koja je, rekoste, načelnik službe koja izdaje pasoše, da se pasoši dobijaju za sedam dana. To možemo da prihvatimo od dana kada se podnese zahtev, ali da li vi imate informaciju da je elektronski nemoguće vrlo često podneti zahtev u roku od 30 do 45 dana? Kaže vam tamo – ne može, zauzeti su svi termini od 30 do 45 dana. E, onda kad slučajno ubodete taj neki slobodan termin pa se prijavi izdavanje pasoša, onda se izda u roku od sedam dana. Dakle, nije to baš tako sjajno kako vi pokušavate da nam predstavite.

Kao što je apsolutno neprihvatljivo da o izdavanju pasoša koji se izdaju pre vremena odlučuje tužilac bez suda, jer opet se radi o maloletnoj deci, a dobro znate kakve sve postoje zloupotrebe, mogućnosti zloupotrebe, kakve se stvari dešavaju. Rekao vam je gospodin Aleksandar Šešelj da ste i sami u javnosti govorili o nekim slučajevima gde ste bili angažovani, ali treba da se radi na tome da mi stvaramo zakonski okvir da vaše takve aktivnosti budu svedene na minimum. Hvala.