Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege, želim samo da kažem u ime gospodina Dragana Markovića Palme, našeg koalicionog partnera, da je on morao da ode da položi neki kamen temeljac, jer je mislio da neće trajati utvrđivanje dnevnog reda dva sata. On kaže da je to patriotizam. Preneo sam njegovu poruku, a njegove kolege, poslanici iz Jedinstvene Srbije, će iskoristiti taj deo.
Vidim da su kolege već počele da se bave ciframa. Smatram da je to razmatranje za pojedinosti.
Pozabavio bih se nekim stvarima, nešto malo istorije, a i nekim stvarima gde mislim da treba da budemo ponosni na ovu Vladu od 2012. godine.
Mi smo svi zaboravili da je država bila, ali zaista, opljačkana, ne samo u budžetu, nego i u pljačkaškoj privatizaciji, razrušenoj industriji, u bankarskom sistemu koji ne pripada srpskom kapitalu i svim tim nekim raznim stvarima – visokim kamatnim stopama, velikim zaduženjima, maltene bankrotiranom državom.
Prošli put u istoj ovoj sali, sa istog ovog mesta, smo komentarisali da je najvažniji cilj prethodnog budžeta da zakuca fiskalnu konsolidaciju i da više nema remećenja, kada je u pitanju fiskalna konsolidacija, jer je fiskalna konsolidacija uslov da uopšte uđete u razvojni budžet. Ovaj put je to urađeno.
Dakle, ovaj budžet, bez obzira, koliko sam ja razumeo, poštovani gospodine ministre, to je ono što predstavlja, da kažem, višak u apsolutno konzervativno planiranom budžetu, a u smislu potrošnje usmerene na dve stvari. Jedna je u povećanju plata i penzija, a ja bih rekao u rast standarda, pa ću se vratiti na to. To je važno, a sa druge strane povećali ste investicije sa 220 na, čini mi se, 260 milijardi, što znači da se deo novca… Ipak je kod nas Vlada najveći poslodavac i verovatno ćemo kao mala zemlja sa relativno plitkom privredom, još uvek, sve je bolja, i dalje će Vlada biti najveći poslodavac. Predviđaju se velike investicije, pa ću se kasnije vratiti na to.
Slušao sam juče na našoj omiljenoj televiziji N1, koja se bavi pravdom i slobodom, guvernera Šoškića. Kaže – ne treba da se podignu plate, jer produktivnost nije porasla. Naravno, vlast je odgovorila, odnosno Vlada je odgovorila – čekajte, mi smo to dali iz realnog novca koji smo uštedeli. Dobre su strane investicije. Oni se rugaju da smo šampioni, ako to priznaje „Vol strit žurnal“. Porede 1,3 u Nemačkoj, koja ima 1.100 milijardi izvoza sa onim što je realni rast u Srbiji, ali je realni rast u Srbiji. To nije realna ekonomska analiza.
Prošli put smo konstatovali da su strane investicije pokrile sve ono što su bili fiskalni deficiti. To je bilo dobro. One su ove godine još veće i biće još bolje, ali šta je suština? Ako želite da podignete unutrašnji BDP, imam dve preporuke. Jedna je da mora da se poveća unutrašnja potrošnja. Ukoliko nemate rast potrošnje, ne možete imati rast društvenog proizvoda. To je nemoguće. Možda će nešto tog novca otići napolje, jer struktura naše industrijske proizvodnje nije dobra, ali u redu ako kupimo neki šporet koji je proizveden u Nemačkoj, to je jedna stvar, a valjda smo pokupovali te šporete, ali pijaca, većina supermarketa sadrži srpsku robu. Ako ubrzamo obrt kapitala u srpskoj privredi, podignemo ono što ulažemo u potrošnju, ne možemo neograničeno, nismo mi Angela Merkel pa da emitujemo hiljadu milijardi evra kada treba da se podigne u potrošnju, pa kupiš nemački televizor, nemački auto.
Mi to nemamo, ali imamo ono što imamo i ako sam ja u pravu, a računao sam, ovo sada od 9% za javni sektor, a pratiće ga i minimalna cena rada i u privatnom sektoru, a samim time što fali kvalitetnih ljudi doći će do rasta zarada i u privatnom sektoru i bez mera Vlade Republike Srbije, sve će to podići unutrašnju potrošnju. Unutrašnja potrošnja treba da bude onoliko koliko može da bude. Malo kod nas mora biti ograničena, zato taj rast ne može da bude neograničen, dakle, mora da bude kontrolisana, dobro je zapakovana, podići će nivo standarda građana, ubrzaće obrt novca u privredi, pre svega, u sektoru usluga i u sektoru trgovine, a samim tim ćemo imati i uticaj na BDP
S druge strane, gospodine ministre, ja putujem svaki dan za Beograd, to je moj drugi predlog, poslednje dve godine tri puta ima više kamiona. Ne znam da li su svi oporezovani ili nisu, ali znam da je gužva na putu. Razumem da možemo da budemo iracionalni da vozimo automobile levo-desno, ali sumnjam da neko vozi prazne kamione levo-desno. Interesantno - ima jako mnogo srpskih registarskih tablica, nisu sve turske, što znači da neko vrši naše usluge.
Ako imate u tom sektoru porast, moj predlog bi bio, ja bih se time pozabavio, mada znam da to rade neke druge službe, neke su u okviru Ministarstva finansija, neke su uopšte u okviru Vlade Republike Srbije, mislim da se može napraviti mnogo veći zahvat u sivu ekonomiju. Zašto? Zato što mi smo to do sada možda tolerisali, zato što deo stanovništva malo i živi od te sive ekonomije, pa ga ne treba dodatno osiromašiti, ali mera sive ekonomije treba da bude na nivou 10ak posto, možda 15% za tranzicione zemlje, a ne 30% kao što mislim da je slučaj kod nas.
Prema tome, deo rezerve za bolje punjenje budžeta ne leži samo u ovim merama koje su ovde predstavljene, nego i u zahvatu sive ekonomije.
Dakle, ove mere uz javne investicije, koje su ovde opisane, a želim samo da komentarišem još jednu stvar, vidim veliku kritiku što se prave međudržavni aranžmani sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Turskom itd. Pa ako nekome to smeta, neka dovede francuske, britanske i američke investitore. Mada imamo nešto i američkih koje su isto tako napravile, ali to malo ko spominje, nama treba rezultat u izgradnji infrastrukture, bila ona digitalna, putna, železnička ili gasna, nema napred.
Zato mislim da mi još uvek nismo članica EU, vozaju nas levo-desno, menjaju pravila. Mi treba da se držimo našeg nacionalnog interesa, a naš nacionalni interes u uslovima u kojima je Vlada Republike Srbije, a ja bih rekao i Ministarstvo finansija, obezbedila, evo ja sad dižem kredite, 1,7 na bilanse koje imamo. Država na 1,25 na obveznice. Znate kako se to u privredi kod menadžera zove? Džaba pare.
To je kao da vam je neko poklonio novac pod uslovom da znate u šta investirate. U ovom momentu vidim da država investira u infrastrukturu, rekao sam zašto treba. Mislim da na sledećem budžetu, jer ne vidim neke velike političke promene šta god da se dešavalo, u smislu vladajuće većine, treba da razmislimo o tome da malo više podržimo domaći kapital.
Razumem da sve proizvodnje koje se prave u Srbiji one ne mogu biti dovoljne, sve što se proizvodi u Srbiji mora da ima regionalni karakter. Nama odnosi sa Hrvatskom, mada imamo mi višak u CEFTA u razmeni, ali…
(Mihailo Jokić dobacuje.)
Tako je, o tome i govorim. Ali sve proizvodnje moraju da budu regionalne. Vi ne možete proizvoditi za neko malo tržište, možete neke, ne znam, rusku salatu, neke sokove, itd. a i to bi bilo dobro. Ali ono što osmišljamo, u šta bi ulagali sa malim i srednjim kapitalom pošto nemamo dovoljno veliki broj brendova i velikih sistema sa kojima bi mogli da se povežemo u ovom momentu to nemamo, videćemo kako će se dalje razvijati „Fijat“, videćemo kako će se dalje razvijati „Ling Long“, videćemo kako će se ti kompomentaši razvijati, ali ja bih jako voleo, pošto mi imamo nedovoljno fabrika, naša struktura poljoprivredne proizvodnje, izašao je gospodin Nedimović, to je jedina kritika, poštovani gospodine ministre finansija, koju imam, što je smanjena za poljoprivredu. Tamo se pravi čista 3%, nije mnogo, za donacije one. Tako piše na analizi onog budžetskog, ali nema veze.
Zašto govorim o poljoprivredi? Setvena struktura je loša. Naš seljak se opredeljuje za tradicionalno jer ne može da očekuje zaradu. Nismo napravili pravi Zakon o zadrugarstvu, nismo stimulisali tu vrstu udruživanja poljoprivrednika. Ako ne znaju oni sami da vidimo da li privatni kapital ili država na sebe da preuzme obavezu da udruži poljoprivredne proizvođače, da tu proizvodnju napravimo onako kako možemo da izvezemo, da imamo fabrike koje od žita prave bonžitu, da sejemo više paradajiza, paprike, kultura koje imaju sledeći stepen prerade.
Pozdravljam ove kvote koje smo dobili za izvoz mesa i u Rusiju i Tursku i sve je to lepo, nego mi se nekako čini da mi malo izvezemo tog kvalitetnog mesa, a uvezemo, ne znam koliko to baš ima inspektora, nešto manje kvalitetno, ali mi bi trebali da vidimo da tu svinju pretvorimo u onu konzervu šunke i onda je izvezemo napolje.
To je nešto što ja vidim da bi uz pomoć odgovarajućih podsticaja, a vidimo da će iza izgradnje infrastrukturnih i digitalnih projekata, a i ovaj budžet ovde - on ima dovoljno potencijala. Reći ću zašto mislim da će naredna godina biti možda dobra. Pogledajte deficit opšte države – 0,5%. Mislim, gospodine ministre, da deficit opšte države nikada nije bio 0,5%. Šta to znači? Da smo osim što smo stopirali zaduživanje na nivou Republike, odnosno republičkog budžeta, mi smo zaustavili nepravilno trošenje novca u lokalnim samoupravama koje se često ne sviđa, ali će dati efekte.
Ako je nama opšta država na deficitu od 0,5%, a država na 0,3%, mi i sami znamo da će sigurno biti još jedan, kako su ga ovde u Fiskalnom savetu nazvali, pozitivni rebalans budžeta koji možemo da usmerimo u nešto što bi zvali reindustrijalizacija. Kod nas kada se govori o reindustrijalizaciji svi mislimo da ćemo mi sada da napravimo neke velike fabrike. Nemamo mi dovoljno brendova. Možemo da se udružujemo sa nekim srednjim ili velikim proizvođačima pa da unutar Srbije i mi sami proizvodimo neke stvari. Dakle, mi imamo taj potencijal.
Sa ovom cenom kapitala za koji sam siguran, s obzirom da je euribor, čini mi se i dalje negativan, Fed ionako neće nešto povećavati Amerikanci, možemo očekivati ovu cenu kapitala sa ovim bankarskim rejtingom barem dve do tri godine. Ako znamo šta treba da radimo i ako je država počela da se razdužuje i ako je tamo pad, ako je recesija – šta rade kapitalisti? Šta je rekao Rokfeler – gospodo, nije vreme da stvaramo novi kapital, vreme je da ga sačuvamo.
Sve banke su visokolikvidne, čak i one u Srbiji. Znači, može se doći do novca ukoliko imate fine, dobro planirane investicije.
(Mihailo Jokić: Konverzija dugova.)
Molim? Konverzija dugova, kolikoj znam, ministarstvo to prati, već radi. Smanjujemo kamatne stope. Dolar, evro je dobro struktuiran u javnom dugu Srbije. Nisam mislio da govorimo o tome, ali može, ako treba. Tu je gospodin ministar.
Šta sam još hteo da kažem? Ovaj sistem koji nije bankarski, koji nije baš naš, ja ga vidim kao brz sistem. Kada biste otišli kod ovih naših privrednika koji ipak nešto proizvode i izvoze i postavite im pitanje – gospodo, šta biste vi hteli da država uradi za vas? Jel možemo ikako kratkoročne skupe kredite da zamenimo za dugoročne jeftine, zato što ne postoji proizvodnja u nekom kvalitetu u kojem vi možete razvijate tu priču, a da vi u stvari imate kratkoročni kapital za koji ne znate koliko će on tačno da vas košta i onda se oni teško odlučuju na rizik. Dosta novca stoji zbog neizvesnosti ulaganja u slamaricama, nije bitno, mi to tako kažemo, da li je to po kućama ili po bankama, svejedno.
Imam još jednu primedbu. Ovde se dosta često polemiše, a video sam, to su uglavnom ovi koji su protiv vlasti, da je evro depresiran, da je precenjen.
Naša ekonomija još uvek ne dozvoljava neke mere u kojima bi mi mogli da koristimo ono što je Orban radio u Mađarskoj, tu malu inflaciju, pa da peglamo neke dugove, stvari, ono što bi uradila država na period od par godina, a što je u stvari ekonomski zdravo. To prepoznaje ekonomske teorije. Zašto smo sačuvali dinar kao i oni forintu ako to nećemo uraditi. Ali nam treba još jedna godina. Dolar smo mi manje-više uradili. Dolar smo dobili po dobrim cenama, ali da ne komentarišem ja to.
Komentarišem da postojanje domaće valute nudi dve stvari – da se jedan deo uz pomoć NBS neinflatorno finansira, a drugi deo da uz pomoć domaće valute u stvari pojeftinite finansiranje određenog fonda stvari, i tako čak i smanjite dug, a pre svega unutrašnji dug da se opegla. Spoljni morate da platite u devizama. Ja bih razmišljao, recimo, u tom smeru.
Još jednu stvar, kada je u pitanju ovaj fiskalni sistem, trebali da vidimo, sada je pitanje, vidim rastu nam zlatne rezerve, raste nam kvalitetna valuta, dobro plasirana, tvrda u euru, mada se ta korpa valuta menja. Moramo da dođemo u poziciju u kojoj banke koje imaju višak likvidnosti ne ulaze repo operacije i rade samo sa NBS, to je taj povrat novca. Nego da radije plasiraju, da im se više isplati da plasiraju sredstva u privredu. U ranijem periodu kada smo imali ove kamatne stope, o kojima je govorio gospodin Mali, 6,5%, na dinarske račune 10%, 12%. Pa, svako je propao.
Ali, sada kada smo u stanju da čuvamo i pokazali smo već dve, tri godine u nazad da smo u stanju da čuvamo odnos evra i dinara, treba razmisliti o stimulaciji privatnog kapitala koja ne ide samo ka tome da država ga nešto stimuliše. Vidim ovde sa 62 na 61, pa kaže Fiskalni savet, bilo bi bolje da smo sišli na 58 u doprinosima. Nije suština u tome. Dajte vi mogućnost da se nabavi jeftini, pa bar na srednji rok dobar kapital. Svaki dobar privrednik u Srbiji će, mali i srednji, će to znati da iskoristi.
Dobro nam ide oko sektora usluga. Imamo deo oko banjskog turizma. Oko industrije će to ići malo teže, ali može u segmentu prerađivačke industrije kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Mi bi tu mogli uz ove javne radove koje danas sprovodi, pre svega Vlada Republike Srbije sa svojim partnerima, neka to budu i ti istočni ugovori, oni bar hoće da daju par, i bar nemaju političke zahteve, a i kapital je po svojoj ceni vrlo primamljiv. Zašto postoji inicijativa 16 plus 1, sada je 17 plus 1, a samo će Srbija biti kritikovana. Ne vidim razloga za to.
Jednu dobru stvar ste rekli gospodine ministre, koliko sam čuo, ja nisam bio nažalost, iako sam član Odbora za finansije. Kada pričamo oko ovog rasta plata, vi ste povećali učešće plata u BDP sa 9,3 na 9,5, a evropski prosek je, čini mi se negde oko 11, ili čak i više, u Francuskoj 12 i kusur. Nismo ništa loše uradili. Mi smo u stvari napravili dobru stvar.
Povećaćemo unutrašnju potrošnju, a da pri tome ne poremetimo fiskalnu stabilnost, dobićemo brži obrt novca, što će samo po sebi dati neke efekte. Imaćemo bolji standard stanovništva. Možemo tako da uradimo i sledeći put, korak po korak, ne možemo da uradimo sve odjednom.
Ja sam otprilike hteo da, mada mi je ostalo još minut i po, ne moramo sve da potrošimo…
(Mihailo Jokić: Još jedna stvar, zlato.)
Pozdravljam kupovinu zlata, pozdravljam miks koji je napravljen u smislu valuta, koji je danas mnogo čvršći i mnogo bolji nego što je bio, jer neke od hartija od vrednosti koje su se ranije ubrajale u devizne rezerve Republike Srbije nisu bile tog kvaliteta kojeg su danas.
Šta hoću da kažem, neko voli da kaže od 2012. godine vlast, moje kolege više vole da govore od 2014. godine, svejedno, imamo dobre ekonomske rezultate, ako se meri tačka od koje smo počeli.
Mi ovde ne govorimo o demokratiji, ovde govorimo o tome da se stvaraju uslovi da stvarno dođemo do mogućnosti da uđemo u nešto što se zove teorija rasta. Gospodine ministre, i vi i ja znamo, kada pređemo platu od 550 evra, taj odnos ponude i potražnje u stanogradnji, u investicijama i sve, u stvari će biti okidač za prvi nivo teorije rasta koji će dati odlične rezultate, ja se nadam u četiri godine, ako budemo ovakvu politiku sprovodili.
Ja sam kao neko iz privrede ovde, ima nekih 70 miliona „Srbijagasa“ da znate, nismo dužni nikom ništa, zadnje tri godine imamo po 150 miliona neke ebide. Ovo je za ono što mi zovemo Turski tok, ostalo je zavarimo još cevi za 22 km, mislim da je i to neki rezultat, biće neka razvojna mogućnost, a vama hvala što ćete podržati tu vrstu. Zabranjeno mi je da tražim za tekuću likvidnost, ali za investicije nije.
Čestitam Vladi Republike Srbije, personalno čestitam i ministru Siniši Malom, pre svega za rezultate za cenu kapitala i za ono što je urađeno sa bankama, sa MMF i sa Svetskom bankom, odsustvo političkih uslova i cena kapitala koji ćemo sigurno imati, barem na period od dve, tri godine i na dužu ročnost kapitala, koji ćemo nadam se dobiti kod domaćih banaka. Mislim da će to biti dovoljno, uz određenu podršku koju dodatno može da da Vlada republike svojim merama.
