Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Daću vam odgovor na vaše pitanje samo mi dozvolite par minuta da se konsultujem sa ministrom pa ću vam odgovoriti.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, svaka čast za vaš rad. Dok ste bili u drugoj opciji bili ste najbolji, najbolji stručnjak, student generacije, četiri mastera, doktorat. Znači, par ekselans.

Kako ste došli kod nas, vi ste čudo neviđeno. Te nevaljate, ne ne valja vaša diploma, te ne valja ovo. Ma vi ste izvanredni, a zašto? Što više loše pričaju o vama, to znači da ste top jedan. Najgore pričaju o gospodinu Vučiću, pa onda gospodin Stefanović, pa vi, pa mi poslanici koji kritikujemo, kritikujemo nerad, kritikujemo lopove, kritikujemo to što su grad dok ste vi bili gradonačelnik zatekli ste stanje od milijardu i 200 miliona evra duga. Sram da ih bude. Vi ste taj koji je isplatio porodiljama sve dugove. Vojne penzije - završili smo u Strazburu. Sram ih bilo. I taj dug smo, 700 miliona evra, pokrili. Sve dugove smo njihove pokrili. Tako se radi.

O vama i vašem radu govore međunarodni stručnjaci, a ja ću samo reći - budžet za sledeću godinu je razvojni i stabilan. To je rekao MMF, a ja mogu samo da aminujem. Šta to znači? Pre mesec dana smo uradili rebalans budžeta. Zašto? Zato što imao suficit u budžetu 60 milijardi dinara. Zato smo podigli plate, podigli penzije, dali poklon penzionerima. Od sledeće godine plus 5% ide, švajcarski model, penzionerima. Penzija nikada u životu nije bila veća.

Podigli smo plate od osam do 15%, zavisi kako kome, najviše lekarima i medicinskim sestrama zasluženo. Penzionerima svake godine, biće i sledeće godine, i poklona i svega. Tako radi odgovorna vlast. O tome kako mi radimo najbolje govore završen Koridor 10, radi se Koridor 11, 320 kilometara autoputeva smo napravili.

Nikada u životu niko nije napravio toliko auto-puteva. Napravili smo masu auto-puteva prvog reda. Gradimo pruge, železnice, gradimo brzu prugu, koja će biti gotova za par godina. Ko je to uradio ikada? Nikada niko.

Šta je poenta ovog budžeta? Da popravimo standard građana Republike Srbije i da postoji još veći broj stranih direktnih investicija za ovu godinu. U ovoj godini bilo je 2,3 milijarde direktnih stranih investicija, za sledeću biće još veće.

Projektovan budžet 280 milijardi dinara za sledeću godinu. Nadam se i više. Šta to znači? Mi smo respektabilna zemlja u svetu danas, centar u regionu. Kod nas se najviše ulaže na Balkanu. A zašto? Pa zato što ljudi vide kako radimo, zato što smo stabilna država, napravili smo sistem.

Sigurna sam, da će sledeće godine biti još bolje. Ono što je još važnije jeste da je 27% 2008. godine bilo nezaposlenih. Danas je 10,3%, istorijski minimum, sigurna sam da će sledeće godine taj broj biti jednocifren.

Drugo, povećali plate i penzije. Treće, gradi se na sve strane, hiljadu kranova samo u Beogradu, 10 hiljada u čitavoj Srbiji. Pa samo moj Voždovac ima, sigurna sam, preko 300 kranova. Tako se radi, poboljšavamo standard građana, to je poenta.

Poenta je da bolje živimo, neka kaže neko ko gore živi. Ne postoji takav neko. Minimalac, ajmo redom, 2012. godine, koliki je bio, 16.200 dinara, sramota jedna. Pokrali su sve što su mogli da pokradu. Danas, 30.022 dinara, prosečna plata 382 evra, danas, 500 evra.

Šta je rekao gospodin Šutanovac - kada bude 500 evra, ja ću da se učlanim u vašu stranku. Pa možda bi se i on učlanio, pitanje je da li ćemo ga primiti. Odlično radite svoj posao. O budžetu mogu da pričam onoliko, ima vremena po amandmanima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici da se malo držimo brojki.

Kada govorimo o penzijama, vrlo je važno reći šta je urađeno u ovoj godini, što se tiče penzija, i šta je plan za sledeću godinu. Kada govorimo o primanjima i rashodima, ukupna primanja i rashodi su 696,89 milijardi dinara za plate i penzije i doprinose koji podrazumevaju za sledeću godinu 4,3% veći okvir nego što je to u 2019. godini.

Zašto ovo govorimo? Znači, kada govorimo o prihodnoj strani budžeta za penzije imamo 7,04 milijarde dinara, znači evidentiran okvir za PIO fond i za povezivanje radnog staža. Zašto je to važno? Upravo ovo o čemu su kolege iz opozicije govorile, povezivanje radnog staža mora da ide iz ovih planiranih stavki i 1,56 miliona takođe kroz prihode imamo veće za RFZO i za Nacionalnu službu za zapošljavanje.

Šta to pokazuje? Čim imate veće prihode za PIO i RFZO to znači da imate zapošljavanje ljudi, da imate nova radna mesta, da imate nove plate na osnovu kojih suštinski država prihoduje, a na rashodnoj strani

A na rashodnoj strani imaćemo takođe 7,04 milijarde potraživanja za PIO, odnosno ona količina novca koja treba da se obezbedi za penzije i imaćete 1,56 milijardi za naplatu i naknadu štete po sudskim presudama.

Šta to znači? To znači da oni koji su do 2012. godine se ponašali bahato, recimo prema vojnim penzionerima i prema nekim drugim penzionerima gde su penzioneri presavili tabak, tužili državu i dobili te sudske postupke, država je dužna da isplati i da je država obezbedila naravno ta sredstva za penzionere.

Ali, prihodi ukupni za PIO koji pokazuju da iznose u ovoj godini 527…

Izvinite koleginice.
Neko je muzikalan ovde.
(Vjerica Radeta: Lepo sviraju gusle.)
Mogu da sviraju gusle, ali ne dok je sednica i ne u sali Narodne skupštine.
To samo pokazuje koliko poštujete kolege.
Izvolite koleginice Tomić.

Zahvaljujem kolega.
Ne morate da se trudite, o poštovanju svako govori o sebi koliko koga poštuje, a treba i da očekuje i nazad takvo poštovanje.
Kada govorimo o transferima države, oni su za skoro 8% manji ne ove godine. Biće manji, što pokazuje da će prihodi biti mnogo veći, da država neće morati da izdvaja. Svake godine izdvaja sve manje i manje novca da bi isplatila penzije, a samim tim se ostavlja taj fiskalni prostor za to povećanje penzija, ne samo po toj tzv. švajcarskoj formuli i modelu, već ukoliko se iznađu mogućnosti, kao što se i ove i prošle godine našlo za jednokratne isplate, ukoliko dobro država prihoduje i posluje sa budžetom i ukoliko privreda pravi velike stope rasta, biće u mogućnosti da isplati i mnogo više novca.
To je jako važno, da transfer iz budžeta Ministarstva finansija za penzije iznosi 167,3 milijarde dinara, u odnosu na penzije 157,3 i onih deset milijardi planira za RH centre i banje, koje podrazumevaju velika ulaganja investicija u budućnost, kojima će država sve više i više prihodovati.
Podrazumeva i 1,92 milijarde za konverzije u prostoru, u zemljištu koje će moći da država prihoduje na osnovu naknada i taksi koje koriste RH centri i koje koriste za banjsko lečenje. Time se podiže i nivo usluge, kada pričamo o banjama i nivo standarda i samih penzionera koji na osnovu svog čeka od penzije imaju pravo da od PIO fonda konkurišu, kada PIO fond raspisuje konkurs za korišćenje banjskog lečenja koje je finansirano od strane države, to koristi zaista u zdravstvene svrhe i time obezbeđuje sebi mnogo bolji život u tim godinama, kada koristi i svoju penziju.
Prema tome, država razmišlja ne samo o penzionerima, ne samo o tome da povećava i njihov standard, nego razmišlja o tome i kako će živeti u sledećoj godini, na osnovu kojih sredstava će jednostavno moći i da se leči, a i svoje zdravlje da unapređuje, čak i ako nisu toliko bolesni.
Ono što je važno kao odgovor na ovo pitanje je to da država razmišlja o tome da penzije i za one koji ostvaruju od strane svoje delatnosti, poljoprivredne delatnosti, moraju da budu obeštećeni po određenoj proceduri, po zakonskim rešenjima i za to država planira određena sredstva.
Ono što pokazuje da nivo penzija danas u BDP u 2019. godini iznosi 9,99%, sa uvećanjem koje je Vlada Republike Srbije, a ova Skupština usvojila, a to je da za sledeću godinu imamo porast penzija, pokazuje da će svake godine praktično rasti 0,3% i svake godine i više prema švajcarskoj formuli to učešće u BDP, čime suštinski pokazuje da se poveća ta domaća potrošnja. Povećanjem domaće potrošnje mi povećamo, dajemo podršku i tom ekonomskom rastu, kroz sve strukture građana Srbije. Znači, i oni koji su zaposleni, i oni koji rade u privatnom sektoru, i u državnom, ali i penzioneri koji na osnovu svojih primanja će moći da učestvuju u razvoju Srbije. Ne samo ekonomskom, nego i političkom, zato što donosioci odluka na političkim, kada govorimo o Vladi Republike Srbije, o budućnosti Srbije, imaće prilike sledeće godine da pokažu kome daju podršku, da li onima koji im jednostavno donose ekonomiju sa negativnim rastom, odnosno padom privrede, koji koriste politiku za lično bogaćenje ili da daju podršku podršku onima koji jednostavno sav svoj kapacitet koriste za poboljšanje i unapređenje rada, ne samo državnih organa, nego svih građana Srbije, gde će svako pojedinačno osetiti taj boljitak u svom novčaniku, u svom životu i moći da razmišljaju o budućnosti Srbije, o svojoj deci i unucima.
Tako da, ono o čemu danas govorimo, govorimo u stvari za budućnost, govorimo o sledećoj godini, o godini koja treba da pokaže koliko građani Srbije podržavaju politiku i Aleksandra Vučića i SNS i Vlade, gospođe Ane Brnabić, ali i koji podržavaju rad koji se pokazuje kroz rad svih ministarstava.
Ovaj dokument, ovaj budžet koji je u stvari najvažniji dokument u Skupštini Srbije, koji raspravljaju, pokazuje kome je stalo do budućnosti Srbije, kome je stalo da građane Srbije podržavaju u svojoj budućnosti, a kome nije. To se jasno vidi u prisustvu narodnih poslanika i u ovoj sali, jer ulica nikada nije dovela do rasta i razvoja privrede, već samo rad, timski rad i konsenzus u društvu. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, model razvoja na koji Srbija računa danas tj. SNS koja je na vlasti u Srbiji, jeste onaj koji je u Srbiju uvela DS, dakle, davanje subvencija stranim investitorima u visini nekad i više od 10 ili 15 hiljada evra.

Dakle, na taj način država Srbija plaća stranom investitoru, na primer, 15 hiljada evra po radnom mestu, taj strani investitor posle toga isplaćuje najčešće minimalnu platu i onda se ispostavi da je to u stvari plata za nekoliko godina koja je finansirana iz državne kase. Taj investitor pored toga dobije još i zemljište besplatno, kao i sve ostale dozvole koje su mu potrebne. Na taj način, samo zato što kaže MMF da je to pozitivno, Srbija računa da će se razviti, a ni jedna, pogotovo ne država istočne Evrope, nije se razvila na taj način, jer taj sistem odgovara samo MMF-u, interesima koje on zastupa i ostalim, tj. lobiju od stranih investitora koji dolaze najčešće iz zapadnih zemalja, zemalja zapadne Evrope.

Na taj način srpski privrednici su diskriminisani, jer ne mogu da imaju iste takve uslove. Nastavlja se ta strategija ekonomska koja je u stvari poreklo tj. vuče korena iz dosovskog režima i posle se mi hvalimo sa tim podacima, 750 miliona evra treba da se da u sledećem tonusu za te subvencije. To je pogubno, em što je loše za naše domaće privrednike, em što stvara jednu situaciju koje izgleda niko nije svestan, jeste ucenjivački potencijal koji će, kada jednom taj broj stranih investitora dostigne većinu radnika u Srbiji biti veliki i oni će početi da pritiskaju Vladu Republike Srbije, ministre pod pretnjom da će da napuste i da ostave te ljude bez posla, a država Srbija za to ulaže novac. Kao što je bilo sa fabrikom „Fijat“ u Kragujevcu, kao što imamo sada prilike da vidimo vrlo često u svim delovima Srbije, to se predstavlja kao spasenje, kao nešto što će da nas preporodi, a uglavnom nije tako, uglavnom je samo dobro za onog koji dolazi ovde, koji dobija sve besplatno, nije dobro za naše radnike, nije dobro za našu ekonomiju i nije dobro za budućnost Srbije.