Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Što se ne bismo poredili sa Amerikom, kad već možemo da imamo švajcarsku penziju, nemački standard, onda možemo da se poredimo i sa Amerikom.

Šta je to za budžet Amerike i za ekonomsku moć Amerike da da tolike subvencije „Boingu“? Njih baš briga da to urade. Ali, ne možemo mi da se ugledamo na Ameriku i da mislimo da mi možemo to isto. S druge strane, videli smo i 2008. godine kada je bila svetska ekonomska kriza, novac poreskih obveznika Amerike je bio korišćen da bi se spasile najveće multinacionalne kompanije i to je njihova politika ekonomska i šta se mi onda poredimo uopšte tu sa njima. Mi se hvalimo doveli smo nekoga zato što, a nisu ga doveli Bugari ili Rumuni ili Slovaci ili ko ne. Pa, to je zato što mi najviše dajemo po radnom mestu.

Cilj svakog ekonomskog razmišljanja valjda treba da bude da to bude dovođenje investitora, ali uz što manje sopstvenih troškova, a ne da mi imamo maksimalne troškove, neko dođe pokupi iz Srbije ekstraprofit. Pa, mogla je Vlada Srbije sama da uloži i da osnuje takva preduzeća i da se time bavi, šta će im investitor iz inostranstva, valjda je mogla Vlada Srbije sama to da radi.

Mi se hvalimo prosečnom platom od 500 evra. Koliki broj ljudi u Srbiji danas prima tu platu? Da li najveći broj ljudi u Srbiji danas i dalje prima oko 300 evra, koliko iznose u „Mediani“ u Srbiji, a ne prosečna plata od 500 evra. O čemu mi pričamo? Dakle, npr. moja plata je 70.000 dinara. Guverner Narodne banke, Jorgovanka Tabaković ima 600.000 dinara, mi u proseku primamo po 330.000 dinara. Eto, to je metod izračunavanja prosečne plate danas od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, pola stanovništva jede kupus, druga polovina jede meso, a svi u proseku jedu sarmu. Tako Vlada ovo izračunava.

Nemojte, opet kažem, ono što je pogubno za Srbiju jeste što mi, a i vi ste to radili gospodine ministre, snimali ste i promotivne spotove kada ste se hvalili pozitivnim ocenama MMF, ako nešto možemo da znamo da nije u radu, jeste kada je MMF nastavlja aranžmane. Znamo onda da smo i dalje kolonija, i dalje im trebamo da bi nam davali ove subvencije, da bi isplaćivali kredite, a to koliko će biti zaposlenih u Srbiji to je najmanje važno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, samo politički daltonista ne vidi da je odluka o vašem doktoratu političke prirode. Jadan je to univerzitet gde dve studentkinje, aktivisti Saveza za Srbiju i večiti student u kratkim gaćama isteruju iz kabineta rektorku sa zahtevom o poništavanju vašeg doktorata.

Maske su pale i sa izjavom profesorke sa Biološkog fakulteta univerziteta u Beogradu koja je na protestu „ 1 do 5 miliona“ izjavila sledeće, citiram – Beogradski univerzitet je stao na crtu aktuelnoj vlasti, povratka nema.

Poštovani profesori, vaš je legitimno pravo da se bavite politikom, ali osnujte stranku ili se učlanite u Savez za Srbiju, a ne da se kao kukavice krijete iza autonomije univerziteta. Jer, zamislite lekara koji pomoć bolesnom uslovljava za svoje političke ciljeve. Znači, sve je jasno upad u Rektorat je dogovoren. Drugo, obećanje rektorke da će zahtev biti pozitivno rešen u korist ove grupe, jer će se u protivnom oni vratiti i ponovo blokirati univerzitet. Izjava Sergeja Trifunovića data unapred, pre donošenja odluke o vašem doktoratu govori sve.

Poštovani ministre Mali, moram da kažem da radite kao veliki ministar, a poruka ovom večitom studentu je da zauzme rektorat i da ne izlazi iz Rektorata dok ta rektorka ne sredi ispite da ih položi i na taj način diplomira. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Imali smo veoma interesantnu polemiku o svrsishodnosti politike subvencija kao motora privrednog rasta, kao glavnog alata Vlade ove i nekoliko prethodnih, ali evo prethodni govornik je skrenuo sa teme i dotakao se pitanja doktorata ministra Malog, pa ću onda ja iskoristiti priliku da iskažem mišljenje da bi etički bilo da ministar podnese ostavku.

Sada bih se vratio na politiku subvencija oko koje je vođena polemika do malo pre. Može se svaki predstavnik Vlade i vladajuće većine pozivati na pojedinačne primer koji su uspešni u konkretnoj sredini, kod konkretnih investitora i konkretnih lica koje su kod te investicije i zaposleni, ali koliko god subvencija pomogne pojedinoj sredini toliko potrošen poreski dinar ostaje uskraćen neki nastavnik u nekoj drugoj sredini ili neki lekar u nekom trećem delu Srbije i za neku drugu investiciju ostaje uskraćena, recimo Vojvodina za neki deo auto-puta ili za neku magistralnu deonicu, tipa, recimo Fruškogorski koridor.

Dakle, prosečne plate na subvencionisanim investicijama i uopšte problematika prosečne plate i prethodno je rečeno da nije merodavan pokazatelj uspešnosti investicije zato što je dovoljno da imate mali broj visoko plaćenih ljudi koji će prosečnu platu podići na gore i zato je ta statistika potpuno nepouzdana i nekompletna. Godine 2016. smo imali podatak o „Mediani“, dakle, o zaradi do koje primanja ima 50% zaposlenih i tada je izbačen podatak da je svega 15% građana primalo prosečnu zaradu ili više od toga, svega 15% građana.

Argument u prilog subvencijama je svojevremeno bio i taj da srpska privreda nije dovoljno konkurenta i da zbog toga država mora da je pomogne dok ne izađe na konkurentske pozicije da može da sposobno konkuriše evropskom partnerima kada jednog dana postanemo deo jedinstvenog evropskog tržišta. Nije tačno da se subvencionišu samo slabe, posrnule, nekonkurentne domaće firme, mi subvencionišemo velikim količinama novca izuzetno profitabilne inostrane kompanije.

Stranka moderne Srbije nije protivnik dolaska stranih investitora, zato što oni vrlo često sa sobom donose i nova znanja i nove tehnologije koje su našoj privredi potrebni. Ali, kako da vam kažem, subvencionisanje basnoslovno, prekomerno subvencionisanje je cena kupovine investicije i mi, zapravo, kupujemo i plaćamo izostanak vladavine prava koji je ključan faktor investicione klime u našem društvu.

Da li je subvencija ekonomski isplativa ili nije? Kako da vam kažem, jednostavan pokazatelj bi bio jesu li i u kom trenutku fiskalni prihodi od subvencionisanih biznisa i investicija prevazišli rashode budžeta u vidu direktnih plaćanja kroz subvencije i sve druge rashode koje javni interes ima u ovoj zemlji kroz indirektne pogodnosti, otpise doprinosa, otpise poreza, komunalno opremanje koje se takođe plaća poreskim dinarom.

Dakle, u nekom trenutku fiskalni prihodi koji se ostvaruju od subvencionisanih radnih mesta moraju prevazići sva ova davanja, u suprotnom subvencija je ekonomski neisplativa. Da li Vlada Srbije ima takvu analizu? Ako je ima, neka je pokaže. Sve drugo je propaganda. Vi možete imenovati jednog, drugog, trećeg, petog investitora u jednoj, drugoj, trećoj, petoj sredini i reći kako je neki veliki ekonomski svetski brend koji je, eto, došao u našu malu sredinu. Pa, naravno, svaki onaj koji je potpomognut poreskim dinarom biće zadovoljan takvom politikom Vlade jer je on to pozitivno osetio na svom džepu.

Kako da vam kažem, u javnosti postoji utisak da je raspodela plodova subvencionisane investicije nepravedna i da od subvencionisanih investicija najveću korist imaju, pod jedan – subvencionisani investitori i pod dva – državni funkcioneri koji sa njima te subvencionisane investicije dogovaraju. Ja vam govorim šta je utisak javnosti.

Dakle, građani nemaju utisak da plodovi subvencionisanih investicija ravnomerno raspoređeni, jer njihove zarade to ne govore. Rejtinzi „Standard end Pura“, „Duing biznis lista“ i slični fensi inostrani nazivi razno-raznih ekonomskih pojmova možda mogu zvučati fantastično nekome ko nije upućen u problematiku, ali oni ne govore ništa o životnom standardu građana, oni govore samo o kreditnoj sposobnosti države i, zapravo, samo daju informaciju poveriocima jesmo li sposobni kredite da vraćamo ili nismo. „Duing biznis lista“ govori nešto, o investicionoj klimi, ali da je investiciona klima dobra i da je vladavina prava ovde prisutna, mi bi bili prinuđeni da subvencionišemo manje.

Dakle, ono što je potrebno, potrebna je vladavina prava i popravka investicione klime da bi investitori ovde došli i bez da ih se kupi. Potrebne su nam neselektivne mere koje ne targetiraju konkretno tog i tog investitora, nego targetiraju celu privredu. Nažalost, u ovom budžetu takve neselektivne podsticajne mere za privredu izostale su, pogotovo u privatnom sektoru, zato što Stranka moderne Srbije smatra da je smanjenje doprinosa na zarada od svega 0,5 procentnih poena nedovoljno, i da se moglo pribeći oštrijem revidiranju akciznih politika koje će i naredne godine biti uzete od privrede u većim iznosima, a nije uvažena mogućnost da zbog povećane potrošnje, dakle zbog privrednog rasta koji postoji, iako nije dovoljan, pa se troši više akcizne robe, nafte i naftnih derivata, pa će i naplata akciza po tom osnovu biti veća, to je konstatovano još kod rebalansa budžeta, nije se pribeglo reviziji akcizne politike da se smanjenjem akciza na naftne derivate smanje privredi ulazni troškovi energenata i da se privreda i na taj način podstakne.

Dakle, ove mere neselektivnog podsticaja privredi primenjene su u nedovoljnoj meri, nedovoljno intenzivno, zato što je barem još toliko fiskalnog prostora potrošeno na povećanje plata u javnom sektoru, koje ne negiramo kao meru u potpunosti, ali mislimo da je bilo prekomerno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno, uvaženi poslanici.
Tema koju ste vi započeli je veoma važna tema. Tema koja govori s jedne strane o investicijama u našu privredu, s druge i o rasterećenju privrede po pitanju smanjenja poreza i doprinosa. U oba slučaja veoma je važan taj fiskalni prostor koji ste pomenuli. Zašto je to veoma važno? Do pre par godina taj fiskalni prostor za građane Srbije, da razumeju, to je prostor koji se javi u budžetu ukoliko imate veće prihode od rashoda.
Dakle, imate prostor, imate mogućnost, vratili ste sve dugove, vratili ste sve, isplatili sve troškove koje ste imali, ali s obzirom na to da vam ekonomija stoji bolje nego što ste planirali, imate neke veće prihode i onda razmišljanje na koji način da uložite taj novac kako biste u narednom periodu imali još veće prihode i još veći fiskalni prostor i još, naravno, manji javni dug i više stope rasta.
Tu onda dolazite do ovoga o čemu je poslanik pričao. Dakle, da se napravi pravi balans ili ravnoteža između ulaganja u infrastrukturu, javnih ulaganja, između podrške stranim i domaćim investitorima i investicijama, između povećanja plata i penzija, dakle, povećanja potrošnje i konačno, između poreskih olakšica i rasterećenja privrede koje svi očekuju.
Ono što ja smatram da smo uradili, evo drugu godinu za redom, je da smo upravo našli upravo najbolji balans, ravnotežu između tih nekoliko faktora koji su osnovne determinante stope rasta jedne ekonomije. Da smo na pravom putu i da smo dobar balans napravili pokazuje i ukazuje na to i činjenica da u trećem kvartalu ove godine imamo 4,7% rast naše ekonomije. Za poslednji kvartal ove godine očekujemo preko 5,2.
Dakle, ovo su ozbiljne stope rasta naše ekonomije koje govore u prilog tome da smo dobro napravili tu ravnotežu. Idemo sa povećam plata i penzija kako bi u što kraćem vremenskom periodu podigli životni standard građana Srbije, kako bismo obezbedili i ovim mladima koji žele da odu, da ostanu i da svoj srpski san ostvare u našoj zemlji. Idemo sa nikada više javnih investicija. Građani Srbije, i vi sami znate, otvorili smo i Koridor 10 i auto-put „Miloš Veliki“ i gradi se na sve strane po pitanju i putne i železničke infrastrukture, industrijskih zona i svega ostalog. Najavili smo i Nacionalni investicioni plan. Dakle, još 10, 12 milijardi evra u infrastrukturu u naredne četiri, odnosno pet godina, dakle sa tim idemo i to jeste nosilac rasta i razvoja naše ekonomije zajedno sa povećanjem plata i penzija, zajedno sa dolaskom investitora u Srbiju i podrškom domaćim investitorima da investiraju više, i konačno, ono o čemu je uvaženi poslanik pričao je i rasterećenje privrede koja je veoma važna.
Prošle godine imali smo dilemu. Fiskalni prostor je bio neki 63% je opterećenje bruto na neto zaradu i rekli smo – hajmo polako da ono što decenijama niko nije hteo da se bavi time da se mi bavimo time i da polako ali sigurno smanjujemo to opterećenje na zarade. Onda smo sa 63% smanjili na 62% i evo, danas pred vama u budžetu zajedno sa zakonima koji ćemo raspravljati naredne nedelje i ove nedelje smanjujemo to opterećenje na 61%, ukidamo 0,5% doprinosa za PIO Fond na teret poslodavca i povećavamo neoporezivani deo dohotka sa 15.300 na 16.300 dinara. Ukupno, smanjujemo za 1 procentni poen opterećenja na zarade. To što smo rekli prošle godine da ćemo polako ali sigurno to opterećenje smanjivati, mi to obećanje danas ispunjavamo.
Nisam za to, a to smo čuli od Fiskalnog saveta, da se naglo u velikim iznosima iskoristi fiskalni prostor da se to smanji sa 63 na 50, 55 ili kako već, nisam za to za to zato što ekonomija nikad ne voli šokove.
Sa druge strane, hoćemo i da vidimo kakva će rezultat ovakva mera imati na povećanje zaposlenosti ili na ponašanje poslodavaca u našoj zemlji, ali sa druge strane ovakav naš pristup je jasan signal da hoćemo da rasterećujemo privredu dodatno i da hoćemo da iz godine u godinu to opterećenje smanjujemo, počeli smo prošle godine, evo i ove godine, nastavićemo i naredne godine. Uslov za to je da imamo dovoljno fiskalnog prostora, uslov za to je da nam ekonomija raste. Zato smo projektovali i stopu rasta od 4% za narednu godinu. Sa druge strane, samo da znate i to rasterećenje od 1% ove godine za sledeću to je 13,1 milijarda dinara manje prihoda u budžetu.
Dakle, toliko mi kao država smo rekli, u tom balansu ili ravnoteži između različitih faktora koji utiču na stopu rasta naše ekonomije - da, toliko želimo da ostavimo privredi više, da ne plaća u budžet, kako bi sa tim i povećala plate ili podstakla sebe, da investira više ili da zaposli nove ljude.
Kao što sam rekao i malo pre, ekonomija nije crno-bela. Imate veliki broj faktora, imate veliki broj varijabl determinanti jednog rasta. Ono što mi želimo je da nađemo pravi miks, pravi balans između raznih faktora. Mislim da u tome, ne mislim, brojke, cifre, stopa rasta naše ekonomije, pokazuje da u tome uspevamo, i to na najbolji mogući način. Idemo sa povećanjem plata, povećanjem penzija, rastu nam i javne i privatne investicije i, s treće strane, nastavljamo sa rasterećenjem privrede, oprezno, pažljivo, uz odgovornu politiku, da ne napravimo velike šokove, da ne napravimo velike lomove, a s druge strane da damo jasan signal svima onima koji su već investirali ili hoće da investiraju u Srbiju, da je Srbija država spremna da smanjuje to opterećenje, kako bi upravo podstakla veću zaposlenost i više plate za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.
(Vladimir Đurić: Predsedavajući, javio sam se za repliku.)
Kolegi ću prvo dati repliku, pa ću vas kasnije prozvati.
Izvolite, kolega Đuriću.

Hvala.

Ministre, tačno je da ekonomija ne trpi šokove i Stranka moderne Srbije ne bi ni podržala mere koje bi izazvale šokove u privredi.

Nije Fiskalni savet tražio da se opterećenja zarada spuste na 50, nego na 58. Fiskalni prostor za to je postojao još kod rebalansa, kada smo imali oko 45 milijardi fiskalnog prostora za podsticajne mere. Poređenja radi, prvi zakon koji je ovaj saziv Skupštine doneo bio je prebacivanje poreza na dohodak građana sa lokalnog na republički nivo u sličnom iznosu. Dakle, za toliko su lokalne samouprave morale da dopunjavaju republički budžet.

Balans budžeta nije dobar. Govorili ste o tome da treba naći pravi balans kada se kreiraju mere Vlade, kada postoji fiskalni prostor.

Javni sektor je ovim budžetom dobio, 25 milijardi na povećanje plata. Imate direktno na rashodima na zaposlene 22,5 i imate još dve-tri milijarde transfera AP Vojvodina za zaposlene u oblasti obrazovanja, što je ukupno 25 milijardi za plate javnog sektora povećanje.

Zatim, 13 milijardi, 14, oslobođenje obaveze da uštede po osnovu smanjenja plata javni sektor uplaćuje u budžet i konačno 13 milijardi mere podsticaja u vidu smanjenja doprinosa 0,5 procentnih poena i povećanje neoporezivog iznosa zarade.

Dakle, javni sektor je ovim budžetom dobio 51-52 milijarde budžetskih darova, privatni sektor je dobio svega ovih poslednjih 13 milijardi podsticaja kroz smanjenje opterećenja zarada.

I konačno, dajte da damo egzaktne podatke oko tog rasta BDP. Srbija, centralna i istočna Evropa, od 2008. do 2018. godine, Srbija 19%, centralna i istočna Evropa 34%. Prva polovina 2019. godine, Srbija 2,8%, centralna i istočna Evropa 4%. Dakle, da se vratim na balans budžeta, balans nije bio dobar ni kod rebalansa, a ni ovim budžetom, gde imamo 20 milijardi umanjenje davanja na socijalne politike u sektoru socijalne zaštite.

Kapitalna ulaganja vojske smo smanjili sa 1,1 na 0,7% BDP, ali i dalje 2,5 do 3 puta u vojsku i vojno-policijsku opremu. Ne u platu vojske i policije, koje nisu sporne, nego u opremu, 2,5 puta ulažemo više nego uporedne zemlje centralne i istočne Evrope.

To su stvari koje pojedu fiskalni prostor i zbog toga izostaje novac za podsticajne mere privrede.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali. Izvolite.