Poštovana gospodo, ja bih istakao jedan momenat koji je vrlo bitan za budžet, a to je da će budžet biti donet pre 1. decembra. To je veliki uspeh i ministra, i vlade i predsednika Republike. Kada smo mi doneli budžet pre 1. decembra?

Zašto smo ga doneli na vreme? Zato što Srbija ide sigurnim putem, zato što povećavamo penzije i plate. Zašto smo ovoliko povećali? Zato što ćemo i dogodine povećati.

Zašto niko ne kaže da je sedam ministarstava dobilo manje iznose nego 2019. godine, da je predsednik Republike dobio 0,3% manje, da je Vlada dobila 4,2% manje, da ste vi u Ministarstvu finansija dobili 11,2% manje od sredstava koja ste dobili u 2019. godina.

Oko plata. Neće svako povećanja plata da poveća lična ulaganja u BDP. Hoće sada ova. Zašto? Dobili su povećanje ljudi koji će sav taj novac, više od 90% vratiti u budžet. To je ono što treba reći.

Naravno, penzioneri su uvek tu i ne treba otvarati raspravu o budžetu dok se ne sagleda ova tabela koju ste vi ovde lepo dali. Ja sam ovde ukucao i 2018. godinu. Tu je i 2019. godina. Tu se jasno vidi pozitivan trend kojim idemo. Znači, ove plate su dobrodošle i one su garancija da će i dogodine one biti veće.

Znači, šta je bitno? Da stalno plate i penzije budu na vreme i da svake godine budu sve veće.

Oko direktnih ulaganja, ja sam prvi za to da bude više domaćih direktnih ulaganja. Ja sam za to da bude bruto nacionalni dohodak, da ne bude bruto domaći. O čemu se radi? Mi moramo u ovom momentu da pokrijemo manjak na tekućem računu. Mi nemamo mogućnosti za domaćim direktnim investicijama i zato to moramo pokriti direktnim investicijama iz inostranstva.

Evo, ovde piše lepo da je manjak na tekućem računu 5,3% BDP, a da će direktne investicije biti 6,3%. Ova razlika od 1% govori da mi idemo pravim putem i da je ovo moralo da bude.

Dalje o čemu želim da pričam su fakulteti. Fakulteti su dobili više sredstava i to je i ministar rekao, nego nešto oko dopunskih prihoda. Ministarstvo, država, Ministarstvo finansija moraju pomoći fakultetima da imaju što veći dopunski prihod, jer veći dopunski prihod stvara uslove da profesori imaju veće plate, da bolji standard bude, da studenti lakše studiraju itd, samo što taj dopunski prihod mora biti vidljiv. On mora biti proknjižen i mora biti prikazan u završnom računu. Ako neće, postoje mehanizmi koji će ih naterati da to urade.

Znači, mi se zalažemo za to – što više dopunskih prihoda, što veći standard, što bolji standard.

Na kraju, za mene je kao prosvetnog radnika nezamislivo da, recimo, novinar, analitičar tri-četiri puta pravi gramatičke greške i kaže „spašava, spašava, spašava“, koliko puta je rekao „spašava“, ja sam to doživeo kao udarac u glavu.

Novinare, naučite, nije „spašava“ nego „spasava“, jer ovo slušaju đaci, studenti itd. To je vaša struka, vi ste TV lice.

Ovu moju kritiku shvatite dobronamerno. Uzmite gramatiku pa malo to preslišajte. Hvala.

Hvala, dr Jokiću.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Muamer Zukorlić i prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite, dr Zukorlić.

Važno je nastaviti sa temom budžetiranja visokog obrazovanja. U tom pogledu, na dve stvari želim obratiti pažnju.

Dakle, već duže vreme se najavljuje donošenje zakona ili zakonsko uređenje finansiranje univerziteta, odnosno, visokoškolskih ustanova. Bojim se da jako kasnimo i da zapravo time pomažemo nedostatkom tog zakona da imamo svojevrsno crno ili sivo područje.

Nema nikakvog smisla i ne možemo do kraja biti zadovoljni samo cifrom i kazati - ove godine je više, toliko i toliko smo dali. To je dobra strana ove priče u pogledu volje Vlade da finansira obrazovanje i da uvećava budžetske prihode za obrazovanje, ali nemati do kraja punu kontrolu tih sredstava, nemati izveštaje, nemati povratne informacije, ljudi, to je uvođenje divljine i to urušava celokupno kvalitet.

Ponavljam, nisam za dodatna sredstva. Dodatna sredstva na javnoj ustanovi moraju biti ozakonjena. Ona se koriste za kupovinu asistenata, saradnika, za pravljenje većina u savetima i telima, i to je opasno. Ne možemo preko toga tako proći.

Potom, pitanje Zakona o Beogradskom univerzitetu kao nacionalnom univerzitetu, jer smo izmenom Zakona o visokom obrazovanju usvojili, dakle, stav da se taj univerzitet izdvoji, ali ne možemo ostati na tome. Država nema uređen univerzitet, općenito, a posebno Beogradski univerzitet.

Ovo što nam se dešava od ovih pobunjeničkih akcija na univerzitetu, posebno na tom univerzitetu, su veoma loši znaci. Ukoliko im sada ovo, sa ovim obračunom, sa Vladom i ministrom finansija, prođe olako, gospodo, to je najava mnogo žešćih udara.

Zapamtite, nemojte to potcenjivati. Ili će oni vas ili ćete vi njih. Nemojte taj požar potcenjivati. Mali požar i mala bolest se nikada ne potcenjuju, jer ako ih potcenite, vrlo brzo postaju i velika bolest i veliki požar.

Ovde rasprave ne treba da idu u pogledu toga ko voli ministra, ko je za njega, ko će ga bolje pohvaliti. Ovo su simptomi sistemske bolesti i mi ne treba da se bavimo konkretno tom temom, već temom instalacija koje su u veoma lošem stanju, a iz takvih instalacija požari lako planu. Hvala.

Pre nego što dam reč Goranu Kovačevu, želim da saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obavestim narodne poslanike da će Narodna skupština raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Gospodin Kovačević, izvolite.

Svakako da je pitanje koje je otvoreno u obrazloženju amandmana vrlo značajno za funkcionisanje sistema obrazovanja u državi Srbiji i ja bih javnost i gospodina ministra, u principu, koji zna sve to hteo da upoznam a u vezi rasprave o budžetu sa konkretnim činjenicama kako izgleda finansiranje u brojkama.

Sopstveni prihodi na ekonomskoj klasifikaciji 0,4 visokog i višeg obrazovanja iznose 13 milijardi 291 milion. Od tog iznosa, gospodine ministre, preko 82% odlazi za plate i lična primanja zaposlenih na Beogradskom univerzitetu. Samo 2% odlazi za izdvajanja za opremu i za izdvajanje za nekretnine.

Sad dolazimo do ključnog pokazatelja. Državna revizorska institucija, i ovo su podaci DRI, kaže da je 95% sopstvenih prihoda od 13 milijardi u stvari školarina. Toliko o ekonomskom i transparentnom poslovanju univerziteta na tržištu. Samo 5% prihoda sopstvenih su posledica njihovog rada, 95% posledica školarine i monopola.

To su u stvari, gospodine ministre, fiskalnih prihodi, odnosno fiskalni rashodi za ljude koji plaćaju tu školarinu, obaveza, uskraćeno od države Srbije, a sada dolazimo do ključnog podatka, 48 do 86% tih sopstvenih prihoda po izveštaju DRI odlazi za plate i primanja zaposlenih na Univerzitetu.

Ako imate 82% iz budžeta Republike Srbije i do 86% sopstvenih prihoda za rashode za zaposlene, zato i imamo 2 do 2,5% ulaganja u opremu o nekretnine. Šta je još tragičnije? Mi kao narodni poslanici, Odbor za budžet, već četiri godine, a na osnovu izveštaja DRI ne možemo da dođemo do informacije na koji način se troše sredstva koja potiču iz sopstvenih prihoda. Nemamo imena, nemamo ekonomske klasifikacije, nemamo krajnje korisnike u Trezoru. Kome idu ta sredstva?

To ne govori u ekonomskoj uređenosti prostora obrazovanja, to govori da u oblasti obrazovanja, bez obzira na političke stavove, čisto finansijski, imamo potpuno rasulo, koje je manje-više posledica funkcionisanja države u oblasti obrazovanja, bez konkurencije, u svakoj oblasti u kojoj nemate konkurenciju i nemate pravo na slobodan izbor. Na kraju imate monopol. Taj monopol na visokom obrazovanju završi se na budžetu Republike Srbije, odnosno u fiskalnim izdavanjima, koja nisu primerena preko školarine za građane Srbije.

Zato je, gospodine ministre, neophodno da u skladu sa Zakonom o izmenama budžetskog sistema koji ste najavili za iduću godinu i Zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koje je najavio ministar Šarčević, u narednoj godini izvršimo demonopolizaciju sistema finansiranja visokog obrazovanja, da bi Srbija imala kvalitetnije i bolje obrazovanje, a samim tim i kvalitetniju radnu snagu.

Hvala, gospodine Kovačeviću.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicom, grad Leskovac značajno radi na unapređenju i privrednom rastu, a glavni preduslov za to jesu uređene saobraćajnice. Otkako je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, preuzela odgovornost rukovođenja gradom, Leskovac je do sada dobio 40 hiljada metara novih saobraćajnica i za tu namenu izdvojeno je 740 miliona dinara.

Posebno smo ponosni što smo san velikog broja naših sugrađana počeli da pretvaramo u javu. Naime, prošle nedelje krenulo se sa izgradnjom centralnog gradskog trga, a stanovnici Leskovca će za 360 dana dobiti novo multifunkcionalno mesto okupljanja i obeležje grada.

Ova kapitalna investicija je vredna 223 miliona dinara. Značajna investicija koja je našem gradu pružila lepši izgled i doprinela boljem funkcionisanju je izgradnja nove pijace, u koju smo uložili preko 120 miliona dinara. Zatim, kompletna rekonstrukcija Centra za socijalni rad, vredna 44 miliona dinara, kao i rekonstrukcija višenamenske hale „Partizan“ u koju je uloženo preko 70 miliona dinara.

Treba pomenuti i projekat „e-parlament“ realizovan u prethodnih godinu dana od strane sa UNDP, u koje je uloženo 182 hiljade evra i zahvaljujući njemu rad leskovačkog parlamenta postajo je transparentniji, brži i bolji.

Prioritet grada Leskovca u narednom periodu je otvaranje novih radnih mesta. Sa tim ciljem planira se nastavak razvoja „zelene zone“. Plan za ovo područje grada je komunalno-infrastrukturno opremanje „zelene zone“, a ova investicija je vredna preko 100 miliona dinara.

Takođe, planira se i realizacija javnog privatnog partnerstva za javnu rasvetu, koja će omogućiti zamenu osvetljenja na teritoriji čitavog grada, grad i svih 144 naseljena mesta i stavljanje novih led sijalica, što će dovesti do uštede u gradu i omogućiti bolje i savremenije osvetljenje grada. Vrednost projekta je milijardu i sto miliona dinara.

Saobraćajna infrastruktura jedna je od nosilaca razvoja lokalne zajednice. Ono što planiramo i od čega nećemo odustati je svakako izgradnja obilaznice, odnosno Bulevara Nikole Pašića, rekonstrukcijom puta ka Bojniku.

Grad Leskovac ima i odličnu saradnju sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, preko kojih su realizovani i tek će se realizovati brojni projekti. Nakon 70 godina i zgrada Službe za infektivne bolesti doživela je potpunu rekonstrukciju za čije namene je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima izdvojila 46 miliona dinara, dok je 62,2 miliona dinara namenila rekonstrukciji ustanove za odrasle i starije.

Najstarija osnovna škola na teritoriji našeg grada, Osnovna škola „Josif Kostić“, je nakon 165 godina prošla kroz prvu fazu rekonstrukcije u vrednosti od 70 miliona dinara, dok se sa drugom fazom krenulo tokom prošle nedelje, 60 miliona dinara i učenici će za sto dana boraviti u jednoj od najmodernijih škola u našem kraju.

Uz pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, ove godine krenuli smo i sa rekonstrukcijom glavne zgrade bolnice. Vrednost ove investicije iznosi 21 milion evra. Početne radove na rekonstrukciji obišao je i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Prilikom iste posete, predsednik Vučić obišao je gradski stadion, gde će nići novi objekat vredan 20 miliona evra. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Bogatinoviću.
Na član 1. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda. Beogradski univerzitet, samo Beogradski univerzitet je dobio više nego prošle godine, 7 ili 8%. Dobio je 820 miliona više. Poljoprivreda, na prvi pogled, je dobila manje.

Sada izgleda za ovu rektorku mora da ima. Ona je ovako malo ješna, tu mora da se doda i kada dodate, ona ne priznaje. Što se smejete? Ješna ko ona Petrojka. Kada joj dodate, oni kažu - niste dodali. Buni se Dragan Đilas.

Ja sam očekivao od Dragana Đilasa, kolege poljoprivrednika, s obzirom da je preko noći očas posla kupio 25 hektara zemlje, tamo negde u Sikulama kod Negotina. Mojoj porodici trebalo je 60 godina da to kupi. Njemu je trebalo 60 sekundi. Dakle, ja sam očekivao da će Dragan Đilas tražiti za poljoprivredu, ali očigledno da je njemu ova rektorka srcu draga, očigledno da je ona visoko pozicionirana u njegovom pokretu, što kaže i sama Anasonovićka ili kako se već zove vođa tog protesta.

Ja sam tražio više za poljoprivredu, tri milijarde. Kada ona može da dobije 820 miliona samo za Beogradski univerzitet, zašto i mi ne bi dobili tri milijarde za celu poljoprivredu Srbije? Možda sam ja tražio više, ali to je moj običaj, živim na selu, znam kako se muče poljoprivrednici i stoga sam tražio da se tih tri milijarde stavi u ruralni razvoj za nabavku priplodne stoke. To je onaj kravocid koji su oni izvršili, ovi bivši koji sada ne dolaze na sednicu.

Želeo sam da to uložimo u nabavku priplodnih grla, zato što se mi bavimo uglavnom izvozom poljoprivrednih proizvoda, žitarica. Imamo 0,33 grla po hektaru. Ukoliko bi imali evropski prosek, koji je jedno grlo po hektaru, da umesto biljne proizvodnje izvozimo meso, mleko, jaja, imali bi još tri miliona uslovnih grla, što je svake godine vrednost od tri milijarde. Prerađeno, ne u konačni stepen prerade, to bi vredelo šest milijardi. Za žitarice, kukuruz, ječam, za proizvode od soje, za stočno brašno, mi izvozom godišnje dobijamo samo 800 miliona evra. Tih 800 miliona evra, te žitarice uložili smo u stočarsku proizvodnju drugih zemalja, a pri tome naš stočni fond je minimalan.

Zato sam želeo da zanavljamo stočni fond i da na takav način pare dobiju naši stočari, da naši prerađivači, koji rade sa 30% kapaciteta, recimo, klanice, da dobiju sirovinu i da takvom preradom dižemo ekonomiju Srbije.

Samo da vam kažem da svaka svinja proizvedena u Martincima, proizvedene u Laćarku, proizvedena u Sremu, samo tri sela u okolini Sremske Mitrovice ponekad imaju proizvodnju i produkciju od 200.000 komada. Svaka termički obrađena svinja da veći društveni proizvod nego jedan „Fijat“. Dakle, od papka do konačnog proizvoda, sve je iz Srbija, da celokupna proizvodnja, celokupan iznos otpada na domaću proizvodnju i zato svaka prerađena svinja u Srbiji vredi, donosi Srbiji više nego jedan „Fijat“ iz Kragujevca, o kome se toliko priča i piše.

Zato je moj predlog bio da ovo što poljoprivreda dobija, a ne dobija malo, ja to priznajem, dobila je sada amandmanom gospodina Martinovića još 720 miliona, što pohvaljujem, ja sam želeo da dobijemo još tri milijarde, ali moram, takođe, poljoprivrednicima reći da bez obzira na ovaj iznos, svi zahtevi za podsticaj subvencija koje budu u skladu sa zakonom podneti, biće isplaćeni i ukoliko se cifra koja je planirana probije, da će država platiti i to što se više potroši na subvencije u poljoprivredi.

Želim da zahvalim na onome što smo dobili, a verujem da ćemo ove godine, a sledeće posebno, dobiti daleko više i da ćemo podizati stočni fond koji su ovi upropastili i na takav način našu biljnu proizvodnju uložiti u proizvodnju mesa, mleka i jaja i uvećati BDP od domaće stoke, domaće biljne proizvodnje, gde će sve što izvezemo i proizvedemo biti prihod države Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.