Zahvaljujem.
Javio sam se oko ove polemike, odnosno dijaloga u vezi sa podsticajima stranim investitorima, i to je ovaj amandman koji se tiče, ili povodom amandmana u kojem se pominju penzije, švajcarska formula i slično.
Skrenuo bih vam pažnju, gospodine predsedavajući, da uvažavajući vašu tolerantnost kojom se toliko hvalite, mislim da je greška do vas što niste skrenuli pažnju. Nisam hteo po Poslovniku da trošim vreme, ali jeste to tipična poslovnička primedba. Dakle, trebali ste da skrenete pažnju gospodinu ministru, ja ne mislim da je njegova greška, verovatno nije obavešten, da on u ovom delu rasprave ima pravo samo na dve minuta koliko i poslanici po amandmanu da govori. Dakle, on govori bez ograničenja. Nije problem, ali, kažem, vi ste tolerantni, dajete i nekim predsednicima opozicije da probiju taj rok, ali nije loše da se držimo kad god možemo i koliko god možemo Poslovnika.
No, ono što jeste dilema mnogo važnija za građane, za život, na kraju krajeva, i ovu zemlju jeste ova kontraverzna oko direktnih investicija i posebno stranih investitora.
Vratio bih se na tu temu, ona jeste važna, pogotovo što ne bih voleo da se posle ove gotovo jednosatne i polusatne polemike sa jednim kolegom iz opozicije, desno od mene, otprilike stvori utisak da je glavna dilema, što pretpostavljam vlasti odgovara, ali da je glavna dilema da eto neki iz opozicije, dakle sigurno ne mi koji ovde sedimo, ili levo od mene, smo protiv povećanja plata i penzija, ali eto Vlada i ministar kažu – ne, mi hoćemo da povećamo.
Dakle, niko nije protiv povećanja plata i penzija. Bilo je nekih mišljenja, naravno, ovde, ali nekih stručnih mišljenja oko opravdanosti tog procenta. Ja ne spadam među njima. Dakle, ja smatram da nije trebalo smanjivati te plate i penzije, da je moglo na drugačiji način, ali svakako nisam protiv povećanja.
Moram da vam kažem, gospodine ministre, vi, ne samo vi, nego i kolege iz vladajuće većine, kada govore o švajcarskoj formuli i nekim drugim stvari, stvara se utisak kao da će to biti švajcarske plate. Ne, švajcarska formula ne znači da će biti švajcarske, pardon, penzije. Švajcarska formula za obračun penzija ne znači da će penzije biti švajcarske, nego samo znači jedan relativno pristojan način obračuna i taj način mi i ja, takođe, podržavamo.
Isto tako, iz izlaganja uvaženog kolege Stojmirovića, maločas, jedan dobar deo njegove diskusije mogao bih da podržim i on je skrenuo pažnju na činjenicu koja malo baca senku na ovu ružičastu sliku, na ružičastu sliku koja se ovde pravi. Dakle, ti bilansi, kojim se Vlada i gospodin ministar ponose i ovde ih ističu, jesu u velikoj meri posledica nekih drugih stvari a ne samo uspešne ili ne pre svega uspešne ekonomske politike. Dakle, nezaposlenost pada, to je rečeno, ali nažalost moram pomenuti, pre svega, zbog toga što nam ljudi odlaze iz Srbije.
Sa druge strane, to je žalosna činjenica, nama nedostaju radnici u mnogim strukama. Nama nedostaju majstori. Teže je naći majstora, maltene, danas u Srbiji, u Beogradu ili u nekom većem gradu nego akademika ili doktora, mislim doktora nauka. Doktora je teško naći kao i medicinsku sestru. Dakle, odlaze nam stručnjaci, odlaze nam visoko obrazovani, odlaze nam srednje obrazovani i to je katastrofalan trend.
Daleko od toga da mislim da je sada samo ova ili jedna Vlada ili jedna garnitura za to odgovorna, ali to je problem kome moramo pogledati u oči, iskreno, a ne zanositi se nekim povoljnim i statistički povoljnim, ponekad i malo nategnutim, brojkama.
Očigledno je, gospodine ministre, bez obzira što ste vi o tome govorili, relativno odmereno, barem u toku današnje diskusije, da ta igra, to klađenje od strane investitora i na strani investicije nije dalo rezultata ili nije dalo dovoljno rezultata. Nismo mi protiv toga, ali prosto očigledno su potrebne drugačije mere. Vi niste primetili, ali imate jedan primer koji ste naveli prepodne u raspravi, pobedonosno, kako je američka vlada ili američka država uložila u „Boing“ stotine miliona dolara da bi ga spasla. Predvideli ste samo jednu sitnicu – „Boing“ je američka kompanija. Oni su uložili u sopstvenu kompaniju. Oni su uložili u spasavanje i pomoć svojoj kompaniji, kao što su za vreme svetske ekonomske krize masovno, kršeći, uzgred budi rečeno, mnoge principe iz sveta pisma i slova liberalne doktrine, ekonomske, i te kako spasavali, ne samo Amerikanci, i Britanci, i Nemci, i Francuzi, svoje kompanije i spasavali svoje banke.
Dakle, taj primer sa „Boingom“, koji ste naveli, upravo pokazuje da treba imati malo drugačiji odnos i da te velike ekonomije i velike zemlje ili ozbiljne zemlje, ne samo velike, to je vrlo važno, pogledajmo Sloveniju, Mađarsku, to nisu velike zemlje, nam mogu biti uzor, kada je reč o tim stvarima. Dakle, taj liberalni ili neoliberalni koncept, to zaklinjanje kako ćemo što više stranih investicija, što viši standard, to će biti bolje državi, nije dao rezultate.
Vi, kao i ja, znate da je to koncept koji je jedna druga Vlada ili garnitura, grupa stručnjaka promovisala od početka 2000. godine i mnogi su se kleli u to tada. Taj koncept je više ili manje kolabirao u svetu, propao, a i kod nas je pokazao svoje loše strane.
Ne govorim ovo da bi skupljao bilo kakve jeftine političke poene, niti da vam zamerim, već prosto pokušavam da skrenem pažnju da to junačenje i hvaljenje kako nas je neka novina ili neka međunarodna institucija pohvalila, pa pohvalila nas je zbog toga što su to stvari koje njima odgovaraju. Njima je važno da imaju stabilan kurs dinara. Njima je važno da će se otplaćivati dugovi koje nam daju i na taj način je država na nekoj vrsti kanapa, da ne kažem udice.
Najkonkretnije, kada je reč o tim čipovima, famoznim, kojih nema ili ima, fabrike, ili tim avionima, ili nekim visokim tehnologijama, naravno da su dobrodošle strane investicije i treba im davati podsticaje, ali ne valja u tome što je naša država, gospodine ministre, kao što znate, davala godina i daje podsticaje za fabrike i zapošljavanje ljudi koji za minimalna sredstva motaju kablove, proizvode kablove, stvaraju i neke druge stvari za proizvodnju koja nije visoko tehnološka i sofistikovana i za stvari koje su mogle lako da budu ili smo mogli bez njih ili da ih rade domaći proizvođači. O tome se radi. Dakle, za neke složene, komplikovane investicije, uključujući i te automobile i automobilsku industriju, to je grana koja zahteva dotacije i subvencije države i, nažalost, to daju i drugi, ali za ovo za šta se inače davalo, znam primere iz Sombora, znam primere iz drugih delova Srbije, davali su subvencije, da su otprilike držali vodu dok majstoru odu tj. dok prođe rok ili se potroše subvencije, to preduzeće, ta fabrika se zatvori, investitor ode i traži neke nove ovce za šišanje.
Dakle, apelujem na vas, završavam time, više pažnje, više akcenta na domaću proizvodnju. Vi se ponosite i kažete, pa vas kritikuje, kažete – ne, oni imaju ravnopravan tretman, domaći i strani investitori. Prvo, pitanje je da li imaju. Kada se pogledaju brojke vidi se da zapravo mnogo više ide u subvencije stranim investitorima, a čak i da imaju ravnopravan, ja vam sugerišem, pogledajte da na jedan diskretan i racionalan način podržite domaću proizvodnju. Hvala.