Jeste li vi tražili repliku ili po amandmanu? Repliku.

Najpre, samo u jednoj rečenici, ne znam da li ste vi čuli da se u Švajcarskoj od socijalne pomoći živi bolje nego u Srbiji od prosečne plate. Nikada nismo rekli da, što se tiče zdravstva da ne treba ulagati u objekte i opremu, već paralelno u objekte, opremu i u kadrove. Nedovoljno ulažete u kadrove. To je bila primedba.

Kada ste govorili o „Behtelu“ i o tome da će početi uskoro radovi, pominjali ste korita reke, samo da vas podsetimo da treba da rešite jedan veliki problem koji je nastao otimanjem delova parcela ili celih parcela ljudima uz Moravu, zbog delovanja šljunkarske mafije za koju ništa niste uradili da to sprečite.

Mi vam mesecima govorimo. Sve što ste rekli vezano za ovaj Savez za promene za Srbiju, kako se već zovu, tu ste bili u pravu, uglavnom. Ali, niste u pravu kada govorite o vama, u dobrom delu. Mi vam mesecima govorimo da demokratija treba da živi u Narodnoj skupštini. Tu se nešto slabo trudite. Demokratija van Narodne skupštine se pokazuje tako što funkcionišu institucije sistema. Da ste to poštovali reagovale bi nadležne institucije sistema kod prvog upada u RTS, pa kod one testere u RTS, pa kog upada u rektorat.

Ne, vi ste izigravali, tamo neke demokrate navodne, da u rektorat tačno je. Pored tih večitih studenata u kojima su bili i svi ti iz Saveza za promene koje ste pominjali, vi ste tamo poslali vaše aktiviste. Nisam rekla da su predstavljani kao studenti. Vaše televizije su snimale te njihove studente, njihove televizije vaše aktiviste koji su rekli – poslali me da dođem ovde.

Dakle, da ste tako radili onda vam ne bi trebao stav te Anasonovićke. Znate, kažete ona govori ko je sve bio na tim skupovima, kome nisu dali da govori itd. Svi znamo da su tamo govorili Borko, Đilas, Jerkov, Maja Videnović, Boško, Marinika Čobanu. Svi znamo ko je tamo govorio. Što mi treba Anasonovićka da mi kaže ko je vodio te proteste.

Vladimir Orlić, replika.

Biće kratko.

Mislim da se mi u dobrom delu ovde i razumemo. Čak ću da vam kažem i u čemu se slažemo. Ali prvo ovo oko čega se ne slažemo.

Ne može nikada da se stavi znak jednakosti između onih koji su blokirali rektorat kako sami kažu. Otišli tamo da isteruju nešto što je njihov zahtev. Insistirali da ima da bude kako oni kažu, pa nek se svet raspadne. I, da ih je baš briga da li je to direktno kršenje autonomije univerziteta, a tako su se ponašali Đilasovi lažni studenti, da ih je baš briga kakav je to katastrofalan odnos prema institucijama, da ih je baš briga što se rektorat pretvara u u njihovo političko telo, i onih ljudi koji su otišli tamo da im kažu nemojte to da radite.

Tu je razlika kao između zemlje i neba. Niko nije, sem njih, vršio politički pritisak. Da se oko toga razumemo. Ako su se pojavili ljudi da im kažu nemojte to da radite, izađite napolje i ostavite univerzitet na miru. Nikada oni da budu jednaki ne mogu.

Ja sam pominjao Anasonovićku iz jednog razloga. Mislim da je to bilo potpuno jasno. Da vam kažem da nema bolje potvrde nego kada dođe iz njihovih usta, kada sami lepo ispričaju i priznaju šta su radili, i kada se to u dlaku slaže sa onim što tvrdimo mi. Pa, ima li bolje potvrde da su nacističke lomače pravili po Knez Mihailova onomad od toga da je Dragan Đilas sam morao da sazove novinare, kada se suočio sa dokazima, kada je video snimke i da prizna i da kaže – dobro jesmo. Bili smo mi, bio je neki naš čovek tamo, pa šta hoćete sada.

Dakle, zbog toga je to za nas važno, kad ljudi čuju iz njihovih usta da sami priznaju šta su radili i kako su besomučno lagali, to ima svoju težinu. A što se tiče odnosa prema institucijama i potrebe da se one zaštite, mi oko toga nemamo spor i nemamo različito viđenje, mi i ne bismo gradili državu da imamo drugačiji odnos prema institucijama, ali jednu stvar uvek govorimo, nećemo da dozvolimo da nas uvuku u svoje zamke. Oni bi hteli da bude energičnih intervencija policije, oni bi hteli da posle kukumavče i izigravaju žrtve kako ih je neko, ne znam hapsio i privodio i tako dalje.

(Predsednik: Hvala vam.)

Samo još jednu rečenicu, ali znate baš zbog toga što znamo da oni hoće da se izazove velika nesreća ovom narodu, mi nećemo da im dozvolimo tu vrstu zadovoljstva. Oni nesreću žele, a nam ne pada na pamet da je…

Hvala, odgovorili ste na repliku.

Idemo dalje, građani su svakako zainteresovani da čuju nešto i o budžetu.

Reč ima Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala predsednice, ja ću po amandmanu.

Kada govorimo o budžetu Ministarstva zdravlja ono se finansira kroz šest programa i to uređenje i nadzor u oblasti zdravstva. Procenat učešća programa u ukupnom budžetu Ministarstva zdravlja je 35,20%. Zatim, podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sa 32,68%, zatim sledi razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova sa 24,30% i nakon toga idu preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite kao i prevencija i kontrola vodećih hroničnih, nezaraznih bolesti.

U ukupnom budžetu Ministarstva zdravlja transferi RFZO čine 32,68% i povećani su u odnosu na 2019. godinu za milijardu i 250 miliona dinara i obuhvataju sledeće. Zdravstvena zaštita lica koja se smatraju osiguranicima po članu 16. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to su lica za koje niko ne uplaćuje doprinose pa država uplaćuje, zatim, naknada zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Zatim, zdravstvena zaštita lica obolelih od retkih bolesti, sredstva u 2019. godini za ovu stavku su bili dve milijarde i 150 miliona dinara, a za 2020. godinu dve milijarde i 400 miliona dinara. Znači, biće veća za 250 miliona dinara. Podrška aktivnostima banke reproduktivnih ćelija u 2019. godini, nismo imali opredeljena sredstva, za 2020. godinu su planirana u iznosu od 100 miliona dinara.

Ministarstvo zdravlja pored izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata nabavke nove medicinske opreme i aparata intenzivno radi i na kadrovskom osnaživanju zdravstvenog sistema i na usavršavanju, odnosno odobravanju specijalizacija tako da je u poslednje četiri godine zaposleno u zdravstvenom sistemu Srbije, 12 000 zdravstvenih radnika je odobreno više od osam hiljada specijalizacija. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li želite reč?
Da, izvolite.

Prilikom donošenja Predloga budžeta, i da niste mogli da pročitate sve amandmane, a još manje da vi date odgovor povodom naših podnetih amandmana i evo ja ću vam sada pročitati šta Vlada kaže i zbog čega se ne prihvata amandman koji smo mi podneli na član 1: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je tehnički neispravan, jer posle tabele Ukupnih prihoda i primanja, ne postoje reči: "u cilju sprovođenja javnih politika". Reči: "u cilju sprovođenja javnih politika" postoje na strani 2. Predloga budžeta, a posle druge tabele".

Dobro, nije ni važno to što vi niste prihvatili, samo je ovo malo smešno. Znate, čita to neko, beleži se. Nemojte tako više da dozvolite.

Posle usvajanja ovog budžeta, ja mislim da ćemo mi imati jedan ozbiljan problem. Mi smo do sada imali veliki broj azilanata i migranata i ja očekujem da sada počnu i građani Švajcarske da dolaze u Srbiju, jer rekoste malo pre da se u Srbiji bolje živi, da Srbija ima zagarantovani lični dohodak, a da toga u Švajcarskoj nema.

Nije ni to toliko važno, gospodine ministre, da se vratimo malo na ove strane investicije, odnosno direktna strana ulaganja. I vi i svaki drugi predstavnik Vlade, pa čak i svi poslanici skupštinske većine, kažu da su domaći i strani investitori potpuno ravnopravni. Ja moram da vam kažem, imajući u vidu praksu u Srbiji, dakle, u Srbiji, ne u nekoj drugoj državi, nisu oni ravnopravni. Reći ćete vi da su sada ravnopravni i svi oni koji žele da učestvuju u izgradnji Moravskog koridora. Nisu, kad ste posebnim zakonom, leks specijalis rekli ko će to da gradi.

Možda je to i malo sredstava, možda je to jeftino, možda će "Behtel" biti na gubitku kad to uradi, mi ne insistiramo na tome, mi samo tražimo da svi učesnici imaju podjednako prava.

Ali, napravite vi analizu. Mislim da će uskoro biti desetak godina kako su neke firme, prvi strani ulagači došli, pogledajte koliko je to nas koštalo, koji su direktni efekti za privredu države Srbije i za standard građana Srbije i šta će se možda desiti nakon isteka 10 godina, gde oni uživaju neki poseban i povlašćeni položaj u odnosu na privredne subjekte.

Vi kažete da imaju pravo. Imaju, ali možda nemaju te mogućnosti. Nisu prosto takvi uslovi da se do toga dođe.

Još jedna stvar koju ste vi izrekli, gospodine ministre. Nije ovo malo 1% što će sad biti obaveze na zaposlene po osnovu poreza i doprinosa manje i rekli ste da to u apsolutnom iznosu jeste negde oko 13 milijardi na godišnjem nivou. O tome je govorio i ministar Đorđević. Vidite, 1%, 13 milijardi, a koliko je u apsolutnom iznosu bilo 10% od plate i penzije u periodu od četiri godine? Izračunajte to, pa ćete videti koje su tu disproporcije i koja je tu razlika. I to građani Srbije i traže.

Budžet je ekonomska, pravna kategorija, ali svakako i politička. Zbog čega politička? Pa, rekao je ministar - želimo da povećamo plate, tako mi hoćemo. To što mi hoćemo, to je politički karakter jednog akta. I to nije uopšte ni sporno. Znači, ono kad ste vi odlučili da sprovedete ne tako popularne mere, kao što ste i sami rekli, da smanjite plate i penzije, to je politički stav. I sad je došlo vreme da se to vrati.

Ako nam tako dobro ide, ako mi ne znamo šta ćemo od suficita, onda bi dobro bilo, ali ne lažna nada i obećanja, onda bi dobro bilo možda i kroz ovaj budžet napraviti projekciju kako, u kojem periodu građanima Srbije vratiti ono što je od njih oduzeto. Nemojte da radimo nešto za druge, da predstavljamo. Mnogo stvari je bolje sada nego što je bilo ranije, ali ima stvari gde pomaka uopšte nema. Neka mesta ne znaju šta su to strane investicije. Zbog čega? Zbog te infrastrukture koja nije na zadovoljavajućem nivou rešena u tim mestima.

Nema normalnog čoveka koji može da kaže da ne treba ulagati u infrastrukturu. Mislim da će ta direktna strana ulaganja, pa i od strane privrednih subjekata iz Srbije, ali iz drugih mesta Srbije, imati pogodno tle na određenim područjima u Srbiji, ali nema dobrih putnih, saobraćajnih i nekih drugih komunikacija. Zbog toga verovatno ti privrednici izbegavaju otvaranje svojih predstavništava ili možda potpuno novih privrednih subjekata u tim firmama.

U jednom gradu, reći ću vam to kasnije, nisam se lično uverio ali sam proverio, da nije bilo, došao je ovde jedan ministar, ministar je gospodin Nedimović, ministar za poljoprivredu i rekao - evo, ja se danas vraćam iz jednog mesta gde smo se dogovorili da će se graditi fabrika za preradu maline. Prošlo je negde oko 15 meseci, meni kažu, nisam lično proverio, da nema nikakvih radova, da se nije ništa radilo. A vi pričate da su potpuno ravnopravni i domaći i strani investitori. To nije tačno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Desanka Repac.

Zahvaljujem.

Ja bih htela nešto da kažem o zdravstvu, što moje kolege nisu rekle.

Sa reformama u zdravstvu se kasnilo, mada je ono najviše napredovalo i najviše je urađeno. U te duge reforme smo krenuli tek 2014. godine, veoma teške. Jako se puno uradilo i ne bih da se ponavljam.

Ono što sam htela da kažem jeste sledeće. Koleginica je rekla da ima još lekara koji nisu zaposleni. Ministar zdravlja je pre neki dan rekao da će do Nove godine da bude primljeno oko 100 lekara. Ovo ministarstvo je dalo 8.000 specijalizacija. Znamo da su demokratske vlasti zabranile specijalizacije, niko nije odlazio. Od ovih 8.000 specijalizacija od 2014. godine prva specijalizacija je sad završena, u septembru.

Htela sam da kažem da je za retke bolesti ovim budžetom planirano 9%, onih koji se leče u inostranstvu, da imamo spašenih 63 pacijenta u odeljenjima za transplantaciju, tri života su spašena, da smo smanjili upotrebu antibiotika od 2015. godine za 37,6%. Mi smo našoj deci davali tri do pet puta više antibiotika nego sve zemlje centralne Evrope.

Htela sam da kažem da od 2012. godine, 2012. godine za zdravstvo demokratska vlast je izdvojila tri milijarde, a mi ove godine izdvajamo 32.668.796.000, znači, 11 puta je veći budžet za zdravstvo za 2020. godinu.

Radiće se na uređenju zdravstvenog sistema koji se sprovodi kroz pet programskih aktivnosti. Posebno sam htela da naglasim, jako je važno da će se sprovoditi nadzor zdravstvenih ustanova, da će biti pojačan sanitarni nadzor u oblasti lekova i medicinskih sredstava. Ovo povećanje koje je usledilo u budžetu za zdravstvo od 13.826.760.000 otvara mnogo mogućnosti da se u zdravstvu uradi. Sem toga, programski će se aktivirati i administracija i upravljanje. Ovo je jedna novina koja će da unapredi zdravstveni sistem.

Htela sam da kažem još da pored infrastrukture, sem kliničkih centara, jako je puno urađeno i na regionalnim bolnicama i tek se planira da se uradi. Posebno treba da se naglasi prevencija i kontrola vodećih hroničnih bolesnika, nezaraznih, kojih je najviše na našoj teritoriji. To su oboljenja kardio-vaskularnog sistema, malignih bolesti, dijabetesa melitusa. Mi imamo registrovanih ljudi koji su bolesni od dijabetesa 700 hiljada. Zbog toga Ministarstvo planira da vrati u domove zdravlja savetovališta za ovu bolest, za dijabetes melitus, za ljude obolele od šećera.

To je jedna novina koja će puno značiti, koja je ukinuta dolaskom demokratskih vlada. Sve što je planirano to će biti ostvareno, posebno novina oko plata medicinskih radnika kojima će biti plate povećane. Čuli smo to, da se ne ponavljam.

Htela sam samo da kažem da Srbija vodi politiku prosperiteta podizanjem boljeg standarda, boljeg života, školovanja, kulturnog razvoja. Ovo je ogroman napredak Vlade Republike Srbije i predsednika Republike, Aleksandra Vučića, čoveka koji je uzdigao Srbiju i politički i ekonomski i vojno. Posebno smo ponosni na ove ekonomske reforme. Hvala vam lepo.