Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Despotović.

Složio bih se sa koleginicom da agencija posle ovog mandata da je primi i da slučajno je ne prijavi, kao što se to dešava, recimo, agencijama u Srbiji koliko ih ima, da se radnik zaposli, radi po 12 sati a ne bude prijavljen. Recimo jedna od agencija, između ostalih koliko ih ima, je i „Protekt maks“ koja koristi, ovo što koleginica reče, zloupotrebljava pravo radnika. Tačno je da zloupotrebljava pravo radnika, ali ih ne prijavljuje.

Zato je SRS jasno rekla da je protiv ovakvih i sličnih agencija kojih u Srbiji ima preko 150, a i ne zna se tačan broj koliko ih ima. Zato, uvažena koleginice, meni je žao što vi ili znate ili nećete da priznate da ovakve agencije zloupotrebljavaju pravo radnika. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, da ne bismo mislili šta bi bilo kad bi bilo zato i usvajamo ovaj Predlog zakona, o kome danas raspravljamo u pojedinostima i samo bih naglasila da je sadašnjim Predlogom zakona regulisana prekršajna odgovornost i da je u fokusu ovog Predloga zakona apsolutna zaštita prava svih radnika, kao što sam rekla, i onih radnika koji su sada potpisali ugovor sa agencijom na određeno ili na neodređeno, a ujedno je apsolutno zaštitila i sve druge radnike koji će možda biti u budućnosti angažovati preko agencije. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Zoran Despotović.

Postavljam pitanje - šta je bilo do sada? Zašto nije reagovalo na vreme da, recimo, od 120 radnika ili 20 radnika pa je prijavljeno samo pet? Zašto se nije do sada reagovalo? Sutra kada agencija stavi ključ u bravu, šta će se posle toga desiti? Šta će se desiti sa tim radnicima? Ko će im tada plaćati penzijsko i invalidsko osiguranje i lične dohotke? U ovom slučaju samo oni rade na crno, verovatno u noćnim satima, a posle podne prijave tih četiri – pet radnika koji sutra ako dođe inspekcija ih kontroliše.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Bojiću, izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od svih ovih pratećih zakona koji su uz budžet za 2020. godinu, koji su se tek izglasali, ovo je jedan sasvim novi zakon od četrdesetak članova ili da budem precizan tačno četrdeset jedan.

Dame i gospodo, sve ovo u vezi agencija i agencijskog zapošljavanja, mene jako podseća na jedan slučaj iz naše skorašnje političke prakse kada su žuti, oni koji su izvršili ekonomski genocid Srbije, izmislili institut tzv. ekonomskog ambasadora, dobro se sećate, kada su poslali sto svojih nameštenika u sto zemalja sveta tzv. ekonomskih neznalica zato što je njihov efekat rada bio više nego katastrofalan.

Agencije su evropski izum koji se preko žutih preselio na naše političko podneblje, a naprednjački režim ih je oberučke prihvatio. Naša država i njena uprava se stalno nešto dograđuju. Dograđivanje je neophodno, ali nije uvek i nužno. Nije uvek rešenje u nadgradnji.

Hoću da kažem da se naša država tj. uprava ne razvija, ne jača, ne ide u dubinu, već se rasplinjava. To nije utisak, već konstatacija. Stav SRS prema agencijama i ovom vidu zapošljavanja je svima poznat. Mi smo protiv ovakvog načina zapošljavanja i smatramo da je on neprimeren i zato smatramo da je ovaj zakon diskriminatorski. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Javljam se po amandmanu.

Dakle, ja se slažem, kao što sam rekao, sa tim da je ovo jedan dubiozan zakon, da je ovo zakon koji je, prvo, najozbiljniji u smislu posledica u odnosu na neke druge koje smo ovde imali ovih dana na dnevnom redu i da slušajući kako predstavnici vladajuće većine govore o tome to se predstavlja kao jedna epohalna civilizacijska tekovina, kao nešto što unapređuje prava zaposlenih, kao nešto što nas stavlja u red, ne znam, civilizovanih društava.

Nevolja je u tome što je to otprilike tačno onoliko koliko je bilo tačno da u jednom društvu recimo u kome postoji praksa robovlasnička, ali neuređena je, neko kaže – hajde da uredimo te robovlasničke odnose i onda to predstavi kao napredak, kao civilizacijsku tekovinu.

Nevolja je u tome što zaista postoji loša stvarnost i haos u pogledu rada tih agencija i u pogledu položaja zaposlenih na ovaj način, ali mi ovim zakonom samo legalizujemo uz neka kozmetička poboljšanja njihov položaj umesto da tu praksu napuštamo. Potpuno je jasno, to jeste jednim delom globalni, odnosno svetski trend, ali ne moramo mi baš svaki loš svetski trend da prihvatimo da požurimo sa njegovom implementacijom kod nas. To je da je sve manje zaposlenih na neodređeno, da čak ni zapošljavanje na određeno više nije dovoljno popularno, nego bukvalno imamo ovu praksu iznajmljivanja radnika, odnosno iznajmljivanja radnika na lizing. To je suština, drage moje kolege i građani koji ovo slučajno gledate.

Nevolja je u tome, i završavam time, što se ovde, kažem, svaka stvar predstavlja kao epohalna civilizacijska i progresivna tekovina, čak i oni čime smo se bavili i prepodne i juče kada imamo nekoliko izmena i dopuna zakona koji zapravo imaju svega par reči i rečenica i kojima se odlaže u suštini uvođenje reda kada je reč o platama, odnosno primanjima zaposlenih u javnom sektoru po treći, četvrti, peti put za fakta ove vlasti, a drugi ili treći put od kada je gospodin Ružić ministar, mi prosto prolongiramo rok za uvođenje platnih razreda, što je znak određene nemoći i slabosti vlasti da se sa tim uhvati u koštac iako je obećala i građanima i nama poslanicima, koliko prošle godine je bio tu gospodin Ružić, a bogami i međunarodnim institucijama nekim.

To se odlaže i onda ih prate diskusije koje se sastoje od hvalospeva, od, kako bih rekao, apoteoza i himni o mudroj politici vlasti. Može da se kaže – ta vlast je imala rezultate, dobar je autoput, dobro je ovo i ono, evo ovde smo omanuli i idemo dalje. Ali mi danima slušamo hvalospeve čak i o nečemu što je direktan propust ili slabost ili nemoć vlasti da uvede te platne razrede.

Tako je i sa ovim Zakonom o agencijama za zapošljavanje, gde se taj haos koji postoji realno na tržištu radne snage i ta rđava praksa stavljaju u neku pravnu formu, u neki zakonski okvir, ali na jednom kursu koji je, ne znam ni kako da ga nazovem a da ne bude previše gruba reč, neka ostane ovo sa radnicima, odnosno zapošljavanjem na lizing. I to zaista ne može dobiti podršku mene, a i drugih, rekao bih, poslanika da bi trebalo, koji misle svojom glavom. Hvala.