Moj amandman je pravno–tehnički i ne menja ništa u suštini ovog zakona i ja bih zato samo podržao malopređašnju diskusiju i amandman koleginice Nataše Jovanović. Mislim da su te primedbe koje su se čule na Predlog ovog zakona o agencijskom zapošljavanju zapravo da su umesne. Lepo je što se hoće uvesti red ovde, ali je pravac, kurs, linija na kojoj se taj red želi uvesti problematična.
Diskutabilna je i saglasnost ovog zakona sa Zakonom o radu, a i sam taj zakon je represivan i dosta je restriktivan prema zaposlenima i to je poznato, više-manje i bilo je u stručnim krugovima kada je ovaj Zakon o radu donošen.
Dakle, kako bih rekao, inače dosta ograničena prava zaposlenih po Zakonu o radu, sada se ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju još više redukuju.
Ružno je reći, ali to se zaista svodi na to o iznajmljivanju radnika na lizing. To je na neki način suština ovog zakona, bez obzira na sve lepe reči i fraze koje slušamo.
Zanimljivo je, međutim, ja sam više kao neku vrstu eksperimenta podneo ovaj amandman, koji ništa ne menja u suštini, samo se izraz Agencija za privremeno zapošljavanje, u skladu sa definicijom sa samog početka ovog zakona menja rečju agencija. I svuda u tekstu Predloga zakona je to sprovedeno.
Ovde u članu 5. to nije učinjeno u poslednjem, u 5. stavu nije učinjeno. Ali, šta je poenta? Poenta je da ministarstvo odbija taj amandman, iako je on, kažem, krajnje čisto stilsko-jezičke prirode, ništa ne bi promenio, ništa ne bi ugrozio. Ali, poenta je da praktično nijedan predlog amandmana koji predloži neko iz opozicije, čak i kada ne menja bitno ništa u suštini, ne može da prođe. Više sam to hteo da demonstriram. Ali, nažalost, ja sam mislio da će ovde sedeti gospodin Đorđević, a ne gospodin Ružić, koji niti je nadležan za ovu materiju, niti je predlagač ovog zakona.
Prosto je neobično da gospodin Đorđević, koji ovde bukvalno kampuje više od većine poslanika, stalno je tu, što je za pohvalu, ispred Vlade, sedi i dežura i kada su na dnevnom redu zakoni koji nemaju veze sa njegovim ministarstvom, interesantno je da sada kada je na dnevnom redu važan i osetljiv zakon iz njegovog delokruga, njega danas ovde nema, nego gospodina Ružića, koji, kažem, niti ima smisla nešto da ga pitam u vezi sa ovim amandmanom, pa čak ni sa ovim zakonom, jer on realno za to nije nadležan, a pogotovo ne zna zbog čega je odbijen neki amandman.
Dakle, generalno čitav taj predlog je diskutabilan. Ja ne bih ponavljao ono što su neke kolege već ovde iznosile kritikujući, ali je indikativno i na to skrećem pažnju, da čak ni jedan čisto jezičko pravno-tehnički izraz, odnosno amandman, ni on ne može da prođe, jer se više gleda, izgleda, ko predlaže, nego šta u amandmanu stoji. Uz još jednom izražavanje žaljenja što ministra Đorđevića ovog puta nema među nama. Kažem, ima ga inače i sedi tu non-stop i kada su na dnevnom redu zakoni koji nemaju blage veze sa njegovim ministarstvom. Hvala.