Dame i gospodo narodni poslanici, stručni tim Srpske radikalne stranke za privredu i socijalnu politiku vrlo često analizira status radnika u Srbiji i pre Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju, ovo nam je samo došlo kao jedna obaveza, odnosno jedna poslastica više da vidimo u kom pravcu država Srbija računa da ide sa svojim radnicima. Posebno je zanimljivo ovde da se član 12. odnosni na ugovor o ustupanju zaposlenog u slučaju upućivanja u druge države.
Da li je neko od vas čuo za vrlo negativne slučajeve i to nisu pojedinačni slučajevi naših radnika koji su do sada na takav način odlazili u inostranstvo? Pa, da vam se koža naježi kad slušate njihovu istinitu priču. Šta su oni mogli sve da dožive odnosno sa čim su sve mogli da se susretnu prilikom odlaska u inostranstvo i navodno radnim angažovanjem? Pa, mogli su da dođu u poziciju da im se oduzme pasoš, da dođu u poziciju da nemaju dovoljno novca ni da bi se vratili svojoj kući, a kamoli da tamo nešto zarade. Ovo nije dobro.
Ovaj Zakon o agencijskom zapošljavanju je zapravo jedan surogat zakona te kao takav ne bi trebao ni da opstane, odnosno nije ga trebalo ni nuditi pravnom sistemu države Srbije, a kamoli se za njega onako zdušno zalagati. Pa, mi nismo bili u stanju da već godinama rešimo problem platnih razreda za zaposlene u javnoj upravi, u javnim službama, lokalnoj samoupravi i AP, a kamoli da rešimo problem nezaposlenih ljudi koji bi bili angažovani preko agencije.
Između zaposlenog i poslodavca pojavljuje se samo još jedan subjekta čiji je osnovni cilj i zadatak da za sebe prigrabi ekstra profit. Pa, u čemu je interes poslodavca da plaća i usluge agencije kada mi na tržištu možemo da pronađemo, doduše manji broj onih zanimanja za koja su se pojavila kao deficitarna, može da se pojavi i na vrlo jednostavan način dođe do određenog broja ljudi koji nisu zaposleni treba sad agencija.
Znate ko je najveći poslodavac u Srbiji? Sad vi razmišljate o nekim velikim kompanijama da li domaćim ili stranim, pa nije, država Srbija je najveći poslodavac. Juče ste gospodine ministre rekli da jedan od onih zakona pokušava da reši problem oko 40.000 zaposlenih a u perspektivi bi trebao rešiti problem oko 400.000 nezaposlenih. Dakle, država je najveći poslodavac u Srbiji.
Šta se tu dalje dešava? Biće ovih agencija, sad ne mogu da pretpostavim koliko, ali će samo nekoliko biti u povlašćenom položaju. Koje će to biti agencije? Pa, to će biti agencije čiji su vlasnici ljudi vrlo bliski ovom režimu. Ko ubira kajmak? Pa, oni. Šta će se desiti sa zaposlenima? Ništa. Kažete da će se njegova osnovna prava koja proističu iz rada, a to je pravo na platu ili zaradu, odmori, pravo na socijalni status rešavati i biti ista onakva kao kod uporednih radnika u preduzeću, odnosno kod poslodavca kod kojeg su radnici upućeni.
A kakav je njihov status? Mi upravo tom analizom smo došli do poražavajućih podataka. Da iako mnogi zarađuju u Srbiji minimalac, ne primaju ga, odnosno prime, ali onda su dužni da poslodavcu vrate od poslodavca do poslodavca, to je različito. Šta će to biti? Uporedna karakteristika za onog ko treba da pronađe posao preko ove agencije, biće jedan težak socijalni, statusni njegov položaj.
Zaista ovo je potpuno bespotrebno i potpuno besmisleno. Ovaj član 12. bi mogli sad da raščlanimo pa da otvorimo baš onako malo širu debatu zato što se odnosi na zapošljavanje u inostranstvu, ali naš cilj je da ovaj zakon potpuno pokažemo da je besmislen i da ništa dobro građanima Srbije neće doneti.