Hvala, dr Orliću.
Milorad Mirčić ima pravo na repliku.
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Kancelarija za demokratiju i ljudska prava je nešto što je pseudonim za Biljanu Vučo Kovačević. Ona je fizički mrtva. Fizički je mrtva, ali fizički se ne razlikuje ni Sonja Liht, ni Sonja Biserko, ni Nataša Kandić od nje. To su leševi koji hodaju.

Drugo, vi imate, je li Arsiću, ti se buniš za Natašu Kandić što je spakovala mnoge Srbe u Hag i lažne svedoke obezbeđivala. Ti se sad Arsiću buniš. Jel tako? E, to su vaši principi. E, tako vi postupate. Kada vas pohvale ovi sa zapada vi odmah iza Arsića koji je bio nacionalista, radikal, prelazite u evropejce. E, to je vaš moto.

Drugo, vi gospodo imate uvek prisutne nevladine organizacije. Nevladine organizacije vas dovode pred svršen čin. One vam napišu predloge. Vi to odmah odbijate. Vi nas podsećate na rane 90-e kada je Slobodan Milošević odmah u startu odbijao bilo kakve razgovore i pregovore, a onda kako je odmicalo vreme i faze pregovora on je sve više i više popuštao. Bojimo se.

Drugo, nemojte da pričate, da tumačite ono što ne stoji u materijalu. Vi ovde, naveo sam primer, u javnim preduzećima, dovoljno je da neko prijavi direktora da ga je lobirao, pritiskao da glasa za njegovu političku opciju, dovoljno da bude izložen proverama, da bude izložen maltene javnom maltretiranju.

Drugo, kako možete gospodo da dozvolite da ljudi koji su članovi Vlade, pa to su političke ličnosti iz vaše političke opcije, iz drugih vaših koalicionih partnera, da im neko uskrati da učestvuje u izborima onako kako se to podrazumeva. Pa, ima pravo, politička ličnost. Šta, cinkarenje, da kaže – eno, video sam ga u službenom automobilu, bio je u tom i tom mestu. Pa, on mora za tri dana da podnese izveštaj. Prosto zaprepašćuje, iznenađuje nas srpske radikale kako prihvatate ove predloge, pod znacima navoda, nevladine organizacije. To je početak kraja, dobro nas slušajte.

Hvala, gospodine Mirčiću.
Sada pravo na repliku ima Veroljub Arsić, pa dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Javljam se na repliku zato što sam svojom gestikulacijom hteo da sačuvam dostojanstvo Narodne skupštine, pa bio prozvan kao izdajnik.

Znate, jako je morbidno spominjati pokojne ljude da vrše uticaj na političke stranke i dan danas. Nije strašno ako je neko pogrešio pa pogrešno rekao ime, apsolutno nije strašno, dešava se. Žar političke borbe je takav. Ali, posle istrajavati na tome, pa i druge nazivati pokojnicima, hodajućim leševima takođe je morbidno. Mogu da kažem da je lopov, da je izdajnik, da je lopuža, da je ovo, da je ono, ali sahranjivati žive ljude i oživljavati pokojne je morbidno o tome se radi. Znači, zato je bila moja gestikulacija vezano za tu priču i spominjanje, pa ispadoh ja zbog toga izdajnik.

Dalje, nije tačna ona priča koju je kolega govorio, da su nemačke okupacione vlasti u Srbiji nudile nagrade, itd. Nije, to se dešavalo u jednoj bivšoj republici, SFRJ. Samo mogu da kažem da nije Hrvatska, bila je pod italijanskom okupacijom, italijanske vlasti su to uradile, a kada su videle koliko prijavljuju jedni druge za razne gluposti, ukinuli su tu nagradu i rekli su - nemojte više nikad da prijavljujete jedni druge.

Sad, ne znam više da li ja opet da strahujem da me neko ne prijavljuje kao izdajnika, već su me prozvali da sam izdao i Aleksandra Vučića, Srbiju i ne znam šta sve više, pa ne znam da li će još neko i da me sahrani dok sam živ. Zato sam reagovao tako kako sam reagovao.

Hvala, kolega Arsiću.
Pravno na repliku, dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Prvo, moram da kažem da niste u pravu kada kažete da je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava neka nevladina organizacija, i pominjete pokojne ljude sa tim u vezi.

Dakle, ta kancelarija je kancelarija OEBS-a, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. To što se na engleskom skraćeno kaže – ODIR, bilo bi nezgodno na srpskom da se izgovori kao skraćenica, jer bi zvučalo KDILJP, ali odnosi se na Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava.

Dakle, sa tim ljudima razgovara radna grupa Vlade kada analizira različite mere. To je, dakle, Kancelarija OEBS-a, Organizacija za evropsku bezbednosti i saradnju. To nije isto što i JUKOM, koji je bio skraćenica za valjda Komitet pravnika, je li tako, za ljudska prava, to prosto nije isto i nema veze jedno sa drugim.

Kada pričate o tome da je nešto sporno u vezi sa ovim Predlogom zakona o javnim preduzećima, znači konkretno, ceo član kako glasi taj za koji se kaže da je sporan, u članu 78. dodaje se jedna tačka, dakle, tamo gde se predviđa šta podleže sankcijama, kaže – ukoliko koristi, misli se na direktora javnog preduzeća, ili mu je bilo poznato da se koriste, a ne preduzme radnje za koje je nadležan, da spreči korišćenje resursa javnog preduzeća u političke svrhe suprotno zabrani iz člana 70. stav 1. ovog zakona. Prosto, govori jednu stvar koja je jednostavna za razumeti. Direktor ne sme da koristi javne resurse preduzeća kojim rukovodi ili da uz prećutnu saglasnost dozvoli da to čini neko drugi u političke svrhe. Za ovo će vam svako reći da je to potpuno u redu, ljudi se slažu. Javno preduzeće ne treba da troši svoje resurse na takve stvari. To nema veze sa političkim aktivnostima ni u predizborno vreme, ni pre, ni nakon kampanje. Ne treba javno preduzeće, ne služi tome. Svako će vam reći da ovde ništa sporno nema.

Zato kažem, ovo zvuči kao pokušaj da se napravi velika pompa i teška tema tamo gde je nema. Ima onih stvari koje jesu sporne i koje zaslužuju da se koriste velike reči i da se pokaže ozbiljna briga, ali to nije ovo. Te stvari koje jesu sporne i koje treba ozbiljno da zabrinu svakoga jesu pozivi da se ne primenjuje ni jedan demokratski princip, jesu pozivi da se ne glasa na izborima, jesu pozivi da se ne poštuje ni jedna institucija, nego da se ruše, uništavaju, kao što su Skupštinu probali Obradović i ovi drugi Đilasovi, da se provaljuje, kao što su već u RTS provalili, da se potom šta, pali, to su nam rekli, zapali, zapali sve, udri policiju tamo, neka gori Skupština, kao što su je uostalom već i zapalili, ima tome blizu 20 godina.

To su ozbiljne stvari, to je ono što treba da brine svakog poštenog i pristojnog građanina. Ako nešto treba da osudimo zajednički, nisu to mere koliko treba dana da se reaguje kada se nešto prijavi ili koliko hiljada dinara više ili manje treba to da košta, zajednički treba da se pokaže briga hoćemo li mir, stabilnost, pristojnu zemlju dobrih ljudi, čestitih ljudi, koja vodi računa o sebi, gradi svoju budućnost, gradi svoju ekonomiju i čini svoju perspektivu izglednijom, ili hoćemo mržnju, uništavanje i nasilje koje su jedino što nude Đilas, njegovi dveraši i ovi ostali koji su sa njima. To je jedina dilema ovde.

Hvala, dr Orliću.
Milorad Mirčić, pravo na repliku.

Po nama, srpskim radikalima, sve je to isto, da li se zovu JUKOM, da li se zovu komiteti, kancelarije, agencije, sve je to isto. Nema nikakve razlike između njih, a vi vidite kako ćete sa njima izaći na kraj. Mi vam iz dobrih namera skrećemo pažnju na ono što i vi znate.

Što se tiče vernosti, da kažem ovome kolegi, ima nas različitih. Kada je su pitanju politički principi ima onih koji su dosledni, a ima i onih koji su prepoznatljivi u narodu po doslednosti i vernosti nekoj politici ili ideji. Ali, to je sasvim razumljivo. Suština je ovde mnogo krupnije stvari kada su u pitanju izbori.

Treba prekinuti sa kupovinom glasova građana Srbije. Treba uvesti uvesti rigorozne mere i kazne za one koji se služe takvim metodama. Treba prekinuti tzv. bugarske vozove, gde se daje već zaokruženo listić, a vraća se prazan. Treba sprečiti da oni koji nisu direktni učesnici i nisu direktno vezani za izbore da bilo šta određuju ili da oni budu merodavni. Vi ste to sve prepustili i baš vas boli briga. Tako su i žuti radili.

Sećate se kako su likovali, kako su šenlučili, kako su objašnjavali da narod samo njih podržava, da nema šanse da u narednom periodu bilo ko da ih zameni. Videli ste preko noći su nestali. Nestala im je na svu sreću i partija. Nemojte na tuđoj nesreći da ne izvlačite pouke. Nije to daleko. Nemojte biti toliko nabeđeni da neće i vas ili bilo koga drugog da zatekne. Izbori moraju biti pravi odraz volje građana, a ne kupovne moći pojedinih političkih organizacija, što je prisutno od 2000. godine na ovamo. Na žalost je prisutno i nemojte misliti da će to doneti dobro Srbiji. Možda hoće pojedincima, možda hoće pojedinim partijama, ali Srbiji neće.

Hvala gospodine Mirčiću.
Pravo na repliku, gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Ja bih po spisku prijavljenih za diskusiju, ako može. Po listi govornika.

(Milorad Mirčić: Po kom osnovu, nisam ga spomenuo.)