Hvala doktore Orliću.
Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, kad neko bez dinara dođe na vlast i kad izgubi vlast, završi sa imovinom od 615 miliona evra, a da je pri tom njegov narod nad kojim je vršio vlast postao siromašniji, da je 200 hiljada ljudi ostalo bez posla, da je privreda potpuno uništena, dok je on vršio vlast i postajao bogat, a narod siromašan - za mene je lopuža, najobičnija lopuža.

Može on zakone da donosi da ne bude osuđen, i to su radili, menjali su zakone o deviznom poslovanju, menjali su Krivični zakon, menjali su Zakon o stečaju, menjali su Zakon o privatizaciji, sve su menjali da ne bi išli u zatvor. Ali su postajali sve bogatiji, a narod sve siromašniji. Za mene takvi ljudi imaju samo jedno ime, a to je da su lopuže. Možete da ih branite koliko god hoćete, bogatiji su mnogostruko više nego što su bili kada su došli na vlast.

Još nešto. Ja ničije zasluge ne umanjujem, ali zato i ne dam da se one zasluge koje ima SNS takođe umanjuju. Taj miting za koji ste vi rekli da je bilo mnogo, mnogo manje od 100 hiljada ljudi, zvanični podaci policije koja tada nije imala nikakav uticaj, ni u teoretskom smislu, zato što je bila opozicija, SNS je bila opozicija, procena policije je da je bilo 75 hiljada ljudi. Zvanična procena.

Kad vi kažete - 20, 30, 40 hiljada, ja moram nešto da vam kažem. Više sam mitinga ja organizovao nego što se vi videli u životu, a kamoli učestvovali. Ne možete da me ubedite da pet ili šest hiljada ljudi, koliko je bilo najviše kada se šetalo ovde po Beogradu, može da bude nekoliko desetina hiljada ljudi. Ne možete da me ubedite da 30 ili 40 hiljada ljudi mogu da stanu sa jedne strane bulevara ovde, od Takovske do ovog parkića pored Narodne skupštine, nema šanse. Pedeset hiljada je do Doma sindikata i da već bude u parku. Nisu mogli ulicu da pređu po brojnosti.

Još nešto, kolega Vukadinoviću, bili smo i mi tada u Skupštini dok je trajao taj miting, znamo u glavu koliko je bilo. Mogli smo da pratimo šta se dešava kao narodni poslanici. Nismo hteli da dozvolimo Bošku Obradoviću da provali u Narodnu Skupštinu i nismo se bojali koliko ih je bilo ispred, jer smo znali da su u suštini kukavice.

Hvala, kolega Arsiću.
Đorđe Vukadinović, pravo na repliku.
Izvolite.

Recimo, ja kao gest dobre volje prema predsedavajućem neću, ako ne budem baš direktno nešto popljuvan, nastaviti ovaj niz replika. Mislim da je to dobra praksa, ali upozoravam predsedavajuće da izbegavaju zloupotrebe Poslovnika. Dijalog, replika, nekoliko, pa da ne idemo beskrajno, ima smisla i nemam ništa protiv da poslednja bude čak predstavnika vladajuće opcije. Znači, uopšte nemam ništa protiv da njihova reč bude poslednja, ali mora da se čuje i glas opozicije. To morate negde sebe da ubedite i da to progutate, čak i kad vam se ne sviđa.

Nećemo licitirati ovde brojnošću, gospodine Arsiću. Bilo je masovno, bilo je mnogo. Mislim da je bilo podjednako, baš kao na tom vašem mitingu 2011. godine. Kako god, ja sam protiv nasilja, i tada i sada, ali vi imate problem da priznate. Na tim protestima je bivalo, hodao sam, išao, dok se nisam razišao koncepcijski oko nekih stvari, dakle, i po zimi i po vrućini. To je nekoliko desetina hiljada, posle je splasnulo. Treba oni da se zapitaju ili mi, kako hoćete, zašto je to splasnulo? Ali, par hiljada ima i sada. Ne vredi slikati taj skup pre početka pola sata ili pola sat kad šetnja ode, pa onda reći da je nekoliko desetina. Ne, ima ih i sada par hiljada, kažem. To je jedna stvar.

Mnogo važnije, i završavam time, kažete bogatiji su, misleći na ove prethodnike, bogatiji su mnogo, nego kada su došli na vlast. Gospodine Arsiću, to nažalost važi i za vas i za mnoge, ne znam za vas lično, nego za mnoge vaše kolege, da, i to građani misle o vama i znaju da su bogatiji, mnogi naprednjaci su mnogo bogatiji i mnogo školovaniji, sa mnogo više diploma i mnogo više para nego kad ste došli na vlast.

Niste došli zato što ste bolji, nego ste došli na vlast zato što su bili mnogo razočarani ljudi u one pre vas. Nemojte to zaboraviti. Nisu su vas izabrali zbog toga što su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili toliko divni i slatki, nego su bili mnogo ogorčeni na prethodnike. Nemojte to i vama da se dogodi, nemojte da se uljuljkate tim samozadovoljstvom zbog ovih procenata i masovnosti svojih mitinga i ne potcenjujete protivnike, a narod će na kraju da sudi. Hvala.

Hvala, gospodine Vukadinoviću.
Pravo na repliku ima Veroljub Arsić.
Izvolite, gospodine Arsiću.

U jednom delu moram da kažem da je kolega Vukadinović u pravu – narod će da osudi, narod se pita. Za manje od pola godine, nekoliko meseci, samo toliko još, da proverimo kakvi smo bili dok smo bili na vlasti. Nama narod sudi, mi nećemo ulica da nam sudi. Nećemo motkama, nego glasovima, na demokratski način. Oduvek smo se tako zalagali da se dođe na vlast, a ne siledžijstvom, ne tučama, još nešto, vešanjem, streljanjem, crtanjem meta predsedniku Republike, paljenjem Skupštine, da ne pričam šta je sve tu još bilo.

Isto tako, kolega Vukadinović bi trebalo da zna da na protestima više od tri čoveka po kvadratnom metru ne može da stane, pa izračunajte lepo koliko je širok bulevar. Ta trojica mogu da budu u prvom, drugom, trećem redu, prvih dva, tri metra i posle toga se razređuje, a kada je šetnja ne može da bude više od tri čoveka na dva kvadrata. Izračunajte kolika je dužina jednog bulevara, kolika mu je širina, pa pogledajte početak kolone, pa pogledajte sredinu, pa pogledajte kraj. I malo dete može da izračuna, danas, hvala Bogu, živimo u 21. veku, tehnika je, maltene, čudesna, pa može i na tehnički način da se izračuna kamerama. Po tome vidimo koliko su ti protesti ozbiljni.

Šta je cilj tih protesta? Cilj protesta jeste ne da se dođe na vlast izborima, oni to više i ne kriju, nego da se dođe tako što bi se prikazala politička kriza u Srbiji, koja ne postoji. Morate da se složite čak i u vašim najoptimističnijim procenama da je bilo 50.000 ljudi, to nije kritična masa zbog koje se raspisuju izbori, jer taj isti bivši režim, kad smo skupili dva puta više od vaše najoptimističnije procene nije dao izbore, a tražili smo izbore i tadašnji predsednik SNS, Tomislav Nikolić, štrajkovao je glađu i žeđu. A sad neće ni izbore. Evo, sad neće ni izbore, sad hoće da kroz prikazivanje fingirane političke krize zauzmu vlast u Republici Srbiji, pa da onda organizuju oni izbore po njihovoj meri, a ne po zakonu i da onu izbornu volju građani hoće da iskažu ne mogu. Da je drugačije, oni bi učestvovali i u dijalogu i u izbornom postupku. Ne, oni hoće vlast isključivo preko ulice.

Hvala, kolega Arsiću.
Pravo na repliku, dr Orlić.
Izvolite, dr Orliću.

Mislim da ste, zapravo, sa tim pričama o masovnosti tih protesta, skromni. Znate, tamo gde od par stotina ili neke hiljade, vidite desetine i desetine hiljada, vi ste još i skromni. Mnogi drugi su među vašim redovima govorili da je to i veće, da vas im pet miliona. Toliko su govorili, da je toliko bilo.

Tačno je, u pravu je gospodin Arsić, niste pogrešili kad ste rekli da je splaslo, ali samo niste rekli zašto je splaslo. Da vas podsetim, zato što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Lutovac i ostali izašli na scenu, nisu se više krili, vukli konce iz senke, nego su izašli na scenu. Svi su lepo videli ko stoji iza cele te ujdurme. Za tim ljudima, gospodine Vukadinoviću, narod neće.

Dakle, onog momenta kad je postalo potpuno jasno, oni sami priznali – evo, mi stojimo iza ove priče o tim tzv. protestima, ostali se okrenuli i otišli kući. Znate li zašto? To ima veze sa onim da li su oni bolji ili su gori. Zna ih narod kao zlu paru, zna da su najgori, zna da od njih gorih nema i neće narod da ih sledi. Zato je to splaslo i zato se sad broji sa, ne znam, 20 ili 50 ljudi.

Grešite kad kažete, veoma kažete kad kažete da su neki među nama, poput njih enormno bogatiji. Jedan jedini primer nađite među nama ili gde god hoćete, a da se ne zove Dragan Đilas, čoveka koji je 619 miliona evra uspeo da proknjiži kao prihode na računima svojih firmi dok se bavio politikom od bavljenja politikom. Jedan jedini, a da se ne zove Dragan Đilas, takvog primera nema, ni među nama ni među nekim trećima, petima, ni u Srbiji, ni van Srbije, koju hoćete zemlju uzmite. To je uspelo samo Đilasu i nikome više.

Takvih primera više nema, te nezajažljive, enormne halapljivosti nema. Ako mislite da ima problema manjih dimenzija među nama na tu temu, pa mi kažemo, te probleme mi rešavamo sami. Zakone o ispitivanju porekla imovine, mi ustanovljavamo, mi ćemo tim stvarima da se bavimo, pa ni po babu ni po stričevima, kako nama tako i drugima, jer nemamo čega da se plašimo, jer znamo takvih kao što je bio Dragan Đilas, nezasiti tajkun Dragan Đilas, među nama nema i nema čega da se brinemo. Ako 2012. godine narod nije znao tačno ko smo i šta smo, samo je znao da su oni tamo bili najgori, šta je bilo 2014. godine? Šta je bilo 2016. godine? Šta je bilo 2017/2018. godine u Beogradu?

Gospodine Vukadinoviću, samo sebe lažete ako mislite da narod razliku ne pravi. Pravi i te kakvu zbog toga kako vreme prolazi, naši su uspesi sve veći, pobeda Aleksandra Vučića i SNS sve ubedljivija. Znate kada se ta razlika prvi put jasno videla? Pa, 2011. ili 2012. godine. Onog momenta kada je narod pred sobom imao opoziciju, Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, SNS koja je govorila, mi smo uvereni da smo mnogo bolji, mi smo uvereni da je razlika očigledna, samo tražimo izbore i ništa više. Rekli smo bivšem režimu, eto vam sve što već imate, i vaši zakoni, i vaši REM-ovi, RRA-ovi, Agencija za borbu protiv korupcije, sve što imate držite u svojim rukama, samo dajte izbore da se mi u oči pogledamo da se na tim izborima izmerimo pa da narod kaže. Narod je rekao, ovi ljudi zaslužuju poverenje, a ovi što hoće da uništavaju i razbijaju samo izgovore traže za to što ih niko neće da sledi, pa vama je potpuno jasno da ti sami od sebe ne očekuju baš ništa jer znaju koliko vrede, odnosno ne vrede ništa.

Hvala, dr Orliću.
Reč ima Marko Parezanović. Nije prisutan.
Reč ima Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

poštovani potpredsedniče Marinkoviću, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani građani Republike Srbije, najpre želim da kažem da građani Republike Srbije i svi Srbi u dijaspori i rasejanu i svi glasači koji imaju izborno pravo ne treba da brinu, da je Republika Srbija i politički i ekonomski stabilna zemlja i da je dobro što se o ovoj izuzetnoj važnoj temi, da se o izbornim uslovima i ovom setu zakona koji su danas na dnevnom redu upravo koji treba da doprinesu poboljšanju izbornih uslova rasprava u Narodnoj skupštini i tamo gde u stvari i jeste mesto za raspravu, za dijalog i za donošenje zakona.

Narodna skupština je mesto gde treba da razgovaramo. Evo, mi smo danas ovde imali veoma konstruktivne rasprave. Čuli smo različita mišljenja i tako se donose zakoni i tako se govori o izbornim uslovima.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije glasaće za ceo set zakona koji ste, uvaženi ministre, uvaženi predstavnici ministarstva, predložili Narodnoj skupštini, koji će se odnositi na unapređenje izbornih uslova, izbornih procesa, demokratskih i transparentnih izbora.

Kao parlamentarna stranka, Jedinstvena Srbija, koja ima šest svojih poslanika u parlamentu Republike Srbije, koja je učestvovala u svim dijalozima i okruglim stolovima koji su se do sada održali po pitanju poboljšanja izbornih uslova, ali koja je i zajedno sa svojim koalicionim partnerima, socijalistima, podnela 17 predloga pre održavanja dijaloga o poboljšanju izbornih uslova, apsolutno spremna za održavanje izbora i mi smo spremni svojim delima, programima i rezultatima da već danas izađemo na izbore ukoliko bi se oni održali.

Za nas iz Jedinstvene Srbije poboljšanje izbornih uslova su apsolutno jako važni, jer ih vidimo kao dugoročno rešenje koje će unaprediti celokupan izborni proces i od velike je važnosti za održavanje i izlazak na birališta kako na lokalnim, tako i na parlamentarnim izborima.

Gospodine ministre, pohvaliću i vaše ministarstvo i rad, trud koji ste uložili, naročito kada je u pitanju elektronski sistem podataka, kada je u pitanju povezivanje i matičenje kako knjiga rođenih, tako i knjiga umrlih, kako bi imali apsolutno tačnu, jedinstvenu predstavu koliki je, da kažem, broj birača koji imaju izborno pravo da izađu na izbore.

Vladajuća koalicija učinila je mnogo za unapređenje celokupnog izbornog procesa, za unapređenje izbornih uslova i doneli smo vrlo kvalitetne zakone u Narodnoj skupštini.

To je jedina legitimna vlast koju su građani Republike Srbije izabrali, jer vlast se apsolutno bira na izborima. Predstavnici parlamentarnih stranaka koje su ovde u parlamentu apsolutno zastupaju građane Republike Srbije.

Ne mogu da se razgovori vode na ulici, ne mogu zakoni da se donose na ulici, već ovde u Narodnoj skupštini, koja je jedino mesto gde se dijalog oduvek vodio, gde se vodi i gde će se voditi.

Jedino Srbija koja je legitimno izabrala svoju vlast, jedino Srbija koju danas vodi i predstavlja predsednik Aleksandar Vučić je Srbija, gde Aleksandar Vučić otvara auto-puteve, škole i porodilišta, Srbija u kojoj Dragan Marković Palma dovodi strane investitore i otvara nove fabrike i otvara nove pogone, kao što je ječe otvorio nov pogon fabrike „Juhor“ u Jagodini, jedino Srbija u kojoj Ivica Dačić vodi najodgovorniju spoljnu politiku u istoriji Republike Srbije, gde se borimo za očuvanje Kosova, koje jedino naše i srpsko, gde se borimo sa stranim zemljama da povratimo ugled Srbije u svetu, to je Srbija kojoj građani Srbije veruju, kojoj su dali svoj legitimno pravo na izborima, gde se rađaju deca, gde se otvaraju škole i u kojoj su dela i rezultati u stvari ugled domaćinske Srbije.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek će poštovati volju građana,. Glasaćemo za sve zakone i za sva, da kažem, programska načela koja su u interesu i prosperitetu građana Srbije. Zato i poručujemo građanima Republike Srbije da ne treba da brinu, da treba u što većem broju da izađu na izbore, da izlazak na izbore treba da bude i zakonska obaveza kako bi najbolje videli koga građani Srbije podržavaju. Verujem da će građani Srbije, kao i do sada, podržati svoje predstavnike koji su ovde u parlamentu, a ne na ulici.

Jedinstvena Srbija učestvovala je u svim dijalozima, naš predsednik, naši predstavnici koji su se do sada održavali. Dali smo svoje mišljenje da mi ne želimo Srbiju u kojoj će biti rata, u kojoj će biti revolucije. Želimo Srbiju u kojoj će biti mira, stabilnosti, poštovanja volje građana i očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Poštujemo razgovore svakako sa Misijom OEBS, poštujemo posredovanje Evropskog parlamenta i svih posmatrača, kako domaćih tako i stranih posmatrača, ali ne možemo da poštujemo ne dolazak u Narodnu skupštinu i želju da se neredima dođe na vlast, oni koji glume velike patriote, a nisu bili u Skupštini kada smo donosili izuzetno važne zakone, kada smo donosili Tijanin zakon koji je u korist naše dece, kada smo razgovarali, kada je i predsednik bio, o odnosima Beograda i Prištine i očuvanju mira i stabilnosti građana Republike Srbije na teritoriji Kosova i kada smo donosili Zakone o izgradnji autoputeva i sve važne zakone u ovom mandatu, da ih sada ne imenujem.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek je podržavala sve zakone. Podržaće svako i ovaj set zakona, jer mi zastupamo interese građana Republike Srbije u ovom parlamentu, a ne možemo nikako da prihvatimo onaj deo opozicije koja ne dolazi u Skupštinu, koja uredno prima plata i koja ne poštuje ni Skupštinu kao instituciju, ni građane koji su ih birali i čiji glas za apsolutno u svakom pogledu žele da diskredituju sve ono što radimo u Narodnoj skupštini i žele da omalovaže parlament Republike Srbije.

Ono što se desilo ovog vikenda svakako bio je jedan dvostruki napad i na Narodnu skupštinu kao instituciju, ali i na najveći simbol Republike Srbije, a to je zastava Republike Srbije. Dakle, desio se, da kažem, dvostruki napad. Mi poslanici JS svakako to želimo da osudimo, jer niko nema pravo da napada Republiku Srbiju i da skrnavi zastavu Republike Srbije i sve ono što je najveći simbol patriotizma Republike Srbije.

Meni kao srpkinji, kao narodnom poslaniku, a sigurna sam i svim građanima Republike Srbije, Narodna skupština i zastava Republike Srbije služi za ponos. Uz zastavu…