Hvala, kolega Rističeviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o mojoj povredi člana 107. Poslovnika?
(Marijan Rističević: Ne.)
Hvala.
Po Poslovniku se javio Đorđe Vukadinović.

Član 107. stav 2.

Ako postoji sistematsko kršenje dostojanstva ove Skupštine, onda je to nešto što čini ovde ne sada, danas i ne najflagrantnije danas, upravo moj uvaženi prethodnik i poznat je kao takav. I u redovima vladajuće koalicije ga takvim tretiraju, samo smatraju da, eto, to je korisno jer obavlja neke poslove koje drugi neće.

Dakle, polemika, replika, mogao je tražiti repliku i uzeti reč. Građani ne znaju, gledaoci uglavnom ne znaju da na povredu Poslovnika nema, zapravo, replike i vrlo često zbog toga njegove intervencije i direktive i napadi ostaju bez odgovora, jer onda onaj ko je prozvan ne može da odgovori jer bi morao da traži repliku.

Dakle, to je zloupotreba Poslovnika, pri čemu ja zaista nemam nameru odgovarati na njega. Jednog dana, jednom prilikom u nekoj emisiji možemo se time pozabaviti. Ali, naravno, nisam četiri puta gostovao, nego tri, ali svejedno, evo, ja sam zadovoljan, ne žalim se na svoj tretman. Imam razne osnove po kojima mogu da gostujem. Govorim da opozicija u celini nema zadovoljavajući tretman i to je ono o čemu sam počeo da razgovaram sa gospodinom Orlićem na jedan, rekao bih, ozbiljan i kompetentan način, ali upravo ovakav način, upravo ovakav stil rasprave u Skupštini koji dezavuiše svakoga ko kaže nešto što štrči, to je ono zbog čega smo došli na ovakve grane, to je ono zbog čega nema ovde maltene 2/3 sale i to je ono zbog čega trebaju međunarodni posrednici da posreduju našem dijalogu i razgovorima između vlasti i opozicije.

Upravo takve stvari, upravo takve diskusije, kao što je bila gospodina prethodnika. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Smatram da ste i vi i kolega Marijan Rističević malo zloupotrebili ovaj institut povrede Poslovnika. Možete da tražite replike bez ikakvih problema.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Đorđe Vukadinović: Ne.)
Sada pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Počeli smo još malopre na temu koliko ko može, odnosno ne može da preko medija saopšti šta bi voleo da kaže, jel tako?

Gospodin Rističević je, pod jedan, potpuno u pravu – može i to mnogo više nego što je mogao bilo kod od nas kada smo mi bili opozicija i bilo ko iz Đilasovog tabora i vi koji sad nešto, kao se ograđujete, pa tu, kao, ne pripadate da ide gde god mu je volja. Nije reč samo o tim televizijama koje pripadaju dominantno najvećem kablovskom operateru, reč je o Nacionalnom servisu. Jel defilujete po RTS-u kad god vam se prohte? Jel odbijate čak da dođete kad vam ne odgovara?

Lutovac kaže – neću ja večeras, nije odgovarajuća klima u studiju, šta je već rekao, ne odgovara mi satnica, imam nešto drugo da radim, vreme mi je za večeru. Neće da ide na druge televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju.

Ja ne mogu da se setim da li sam ja ikada bio na televiziji u duel emisiji a da nije bilo nekog od vas kao predstavnika. U pravu je gospodin Rističević, vi ste bili sa mnom u emisiji.

Ja sam jutros bio u jednoj emisiji sa poslanikom DS, Radojčićem Kenom. Kad god sam gostovao bilo je bar jedno-dvoje predstavnika tih vaših snaga. Vi toliko možete da učestvujete da čak sami birate šta vam odgovara, šta vam ne odgovara, pa idete gde hoćete, ali sve vreme pričate - ne nas nema nigde, ne, mi smo zabranjeni.

Što se tiče Aleksandra Vučića, jeste meta broj jedan i nemojte da mislite da je neko to zaboravio. U tih famoznih, koliko beše, 42 preporuke i šest zahteva koje su uspostavili ti vaši Đilas, Obradović i ostali, jel se sećate gde se nalazi Aleksandar Vučić, gde mu se ime pominje? Na mestu broj jedan među zahtevima i na mestu broj jedan među preporukama.

Znači, najvažnije što imaju da kažu i da traže i pod zahtevima i pod preporukama to je, da vas podsetim, da se zabrani Aleksandru Vučiću da učestvuje u bilo kakvim političkim aktivnostima i to je suština svih njihovih zahteva. Ovo ostalo, pa oni ni sami ne znaju šta su na papir nabacali, ne znaju šta su im zahtevi, niti je to uopšte važno.

Najvažnija od svih stvari jeste to da se na neki način, ako je ikako moguće, odstrani Aleksandar Vučić, da mu se zabrani da učestvuje u političkom životu, jer znaju, svesni su, to je potpuno jasno i ptici na grani, ne mogu da pobede Aleksandra Vučića. Nema tih izbornih uslova pod kojima bi oni mogli da pobede Aleksandra Vučića, jedino da im se nekako na silu omogući da budu pobednici pa su na to sad prešli i to sad traže. Mi hoćemo na silu i bez izbora da budemo u vlasti, da budemo u Vladi, da budemo u javnim preduzećima, ali na izbore neće i ne smeju.

Znači, šta je na temu one atmosfere i klime najstrašnije? Što su duboko svesni da stvari stoje tako. Vučić ima podršku naroda. Ako ne mogu da ga spreče da se politikom bavi, ako ne mogu da mu konkurišu rezultatima, da li su onda spremni da idu na to da ga i fizički odstrane i likvidiraju?

O tome mi pričamo kada pričamo i o medijima, gospodine Vukadinoviću.

Hvala, dr Orliću.
Pravo na repliku ima Marijan Rističević, pa Đorđe Vukadinović.
(Đorđe Vukadinović: Kako?)
Pomenut je direktno, kao i vi, tako da sve stižemo.
Izvolite.

Nisam pomenut jednom, nego dva puta.

Ovako, dame i gospodo narodni poslanici, nedavno je, pre nekoliko meseci od tada, je Đorđe Vukadinović nekoliko puta gostovao na RTS, bio sam pozvan u jednu emisiju sa njim i sa gospodinom Čankom. Emisija se zvala "Upitnik".

Dan pred emisiju mi je na zahtev opozicionih, ne znam ni da li su lideri, jer ovaj nema ni stranku, meni je uskraćeno pravo da učestvujem u toj emisiji. Znači, ja sam izbačen iz te emisije. Dakle, jednostavno su me pozvali i rekli - znate šta, vi ne možete da učestvujete, vama otkazujemo. NJemu nisu otkazali.

Ja nudim ostavku ako bilo šta u prethodnom govoru što sam rekao nije bilo tačno. Idem redom. Da li je gospodin Vukadinović bio drugi na listi vlaške partije koja se zvala "Ni jedan od ponuđenih odgovora", da ili ne? "Po" ili "jo"? Da ili ne? Da li je dobio pare od igara na sreću a da nije kupovao srećke za vreme Tadićeve vlasti? Da li je gostovao četiri puta uživo na RTS samo za zadnje godinu-dve dana? Ja nisam ni jednom. Da li je na svom tviter profilu napisao da nas ne treba vešati na Terazijama, tamo vešaju rodoljube, jer je neko prethodno zapretio da će nas obesiti na Terazijama? Da li je hteo da bude šaljiv? Da li je to bilo morbidno šaljivo? Uglavnom, da li je to tačno ili nije?

Da li je tačno da bivša opozicija, sadašnja vlast, je do 2012. godine imala radio "Fokus" i dva sata zakupljenih termina na satelitskom kanalu ili kablovskom kanalu "Kopernikus"? "Jo", "po", "po" ili "jo"?

Ako nije tačno to što sam govorio, ja dajem ostavku. Ako je tačno, da lider parije koja ne postoji podnese on ostavku. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
(Aleksandar Šešelj: Ovako možemo do sudnjeg dana.)
Nemojte da dobacujete, gospodine Šešelj, molim vas.
Sad pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Molim vas, umirite ove što dobacuju.

Dakle, upravo je to ono što je ovde problem. Razne stvari mogu da budu tema, nikakav zakon nisam prekršio, niti želim da se spuštam na nivo uvaženog gospodina, mog prethodnika.

Inače bih mogao potezati i to vrlo osnovane priče o "Zeki", o robnim rezervama, o lažnim seljacima, o lažnim korisnicima podsticaja i raznim drugim stvarima i nepočinstvima čime i zbog kojih zapravo uvaženi prethodnik ovakvim diskusijama i napadima, ne na mene, nego na bilo koga iz opozicije ko u tom trenutku smeta, zapravo kupuje svoju slobodu. Čak on ni nanogicu nema i oslobađa se krivičnih prijava koje mu lebde nad glavom.

Uzgred budi rečeno, on je bio najglasniji i najžučniji zagovornik ovog DOS-a i dosmanlija i "žute hobotnice" i svega ovoga o čemu ovde priča poslednjih godina, što pljuje, o čemu govori, što proziva, bukvalno najžešći. Ima svedoka ovde koji to mogu potvrditi i ovde u sali, a i inače.

Dakle, najveći kada je trebalo prozivati žute, odnosno naprednjake, radikale, odnosno tada SPS i radikale. Sa njim niko neće ni da sedi u Skupštini, kamoli da sedi u TV emisiji. Pa naravno da neću sa njim učestvovati u emisiji, ali nikada nisam odbio gostovanje kao sa ljudima sa kojima se može razgovarati, makar se i ne slagali.

Što se tiče gospodina Orlića, tu ima o čemu da se raspravlja, ali podsetio bih na to gostovanje, gospodine Orliću, da je i to gostovanje proteklo praktično u vašem monologu, sve vreme, bez obzira ko je imao reč.

Doduše, i gospođa Tepić je u tome saučestvovala, ali vi ste bili šampion. Tako da, nije dijalog samo učešće u emisiji, da se dođe i da se onda preklopi, bukvalno non-stop govori paralelno i vežba ta sposobnost koju svako može da upražnjava, a toga građani nemaju nikakve koristi, paralelnog dijaloga.

Što se tiče resursa i medijskih koji su stajali na raspolaganju, neće biti da je bio samo fokus radio i ne znam šta još pomenuto jedna kablovska televizija, mnogo više je tu resursa stajalo, a postoji depeše „Vikiliksa“ i postoje neki drugi podaci koji pokazuju kako je čak sponzorisano bilo to učešće i taj tretman SNS, kakav nikada opozicija u Srbiji nije imala, kao što je imao SNS poslednjih godina pre nego što je došao na vlast. Pitajmo se zašto? Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Pravo na repliku, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo jedan od ponuđenih odgovora, kako se zvala ona vlaška stranka, nijedan od ponuđenih odgovora, drugi kandidat na toj listi je bio ko? Sada smo dobili odgovor na drugo pitanje, zašto sam cenzurisan?

Znači, gospodin je u takvom opozicionom svojstvu da je mogao u RTS-u da naredi da ja ne mogu da učestvujem sa njim, pošto ja imam partiju, on nema, pošto su to vreme nevladinih organizacija itd, očigledno da je on imao neku vrstu prednosti.

Što se lažnog seljaka tiče, lažni Vlasi misle da su i seljaci lažni. Pa, evo, ponovo ja nudim ostavku. Ako nemam poljoprivredno imanje, ako nemam 24 hektara zemlje zajedno sa porodicom, ako ne živim u Novim Karlovcima, Pregrevica 72, ako sva moja imovina nije u Novim Karlovcima, K.O. Novi Karlovci, ja nudim ostavku, ako je suprotno, da on podnese ostavku.

Ja se ne sećam nešto da je opozicija imala, sem Radio „Fokusa“ i dva sata na „Kopernikusu“, da je imala bilo šta u medijima pre izbora 2012. godine. Jednostavno, ja se ne sećam, ali ni on nije nabrojao. Ja se ne sećam da je „NIN“ pisao vrlo loše o Tadiću, ne sećam se da je „Vreme“ pisalo vrlo loše o Tadiću, da je pisalo u korist SNS i u korist opozicije, ne sećam se da je „Danas“ to radio, ne sećam se da je to „Blic“ radio, ne sećam se da je to „Alo“ rado, ne sećam se da su to „Novosti“ radili. Sećam se da je DS sa Bogićevićem je htela da kupi sve te medije.

Dakle, nije mi jasno šta nije tačno od onoga što sam ja tvrdio, da li je dobio od igara na sreću, da li je bio lažni Vlah, da li je opozicija imala to što je imala do 2012. godine, da li je četiri puta bio u emisiji za dve godine, ja za 30 godina nisam bio nijednom uživo na RTS-u, u informativnim emisijama, da li je to tačno ili nije? Ako ja lažem, ja dajem ostavku, ali ako je tačno ono što sam govorio, on negira, da on da bre ostavku, inače nikog ne predstavlja ovde. Hvala.