Zahvaljujem.
Ovaj set zakona koji je došao na dnevni red u skladu sa dogovorom, odnosno zaključcima iz ovog procesa pregovora ili dijaloga između vlasti i opozicije uz pokroviteljstvo ili posredovanje poslanika ili predstavnika Evropskog parlamenta.
Dakle, ovo nije baš tako rutinska stvar kao što zvuči i kao što se predstavlja ovde od strane kolega iz vladajuće koalicije. Hoću da kažem, bez obzira što se predstavlja kao tekuća i rutinska stvar, u suštini malo iznuđene mere koje su imale za cilj, odnosno koje su rezultata tog posredovanja poluuspešnog, neuspenšnog ili kako god ga kvalifikovali. Znači, Evropskog parlamenta, međunarodnih institucija u onome što postoji kao spori problem u državi Srbiji, odnosno u političkom životu države Srbije. To je nešto pred čime se ovde zatvaraju oči.
Što se tiče samih ovih konkretnih mera i predloga, mislim da oni nisu loši, ali oni uglavnom idu na preciziranje, nijanse nekih stvari i u tom smislu su korak u pozitivnom pravcu. Ono međutim što definitivno nisu, to nisu mere koje će bilo koga, neko je rešio da bojkotuje, njemu nema pomoći, odnosno njega nećete odgovoriti šta god da ste predložili, ali neko ako ozbiljno razmišlja i najdobronamernije razmišlja o izlasku na izbore, a sumnja u izborni proces i njegovu regularnost, ovde nema dovoljno elemenata koji će i toga takvoga ovde ubediti i na neki način naterati da promeni svoju odluku.
Neću ulaziti ovde u tehničke detalje, ali držim pred sobom primedbe, recimo, Transparentnosti Srbije, jednog od posrednika, sa naše strane je učestvovala jedna grupa nevladinih organizacija, rekao bih, uz neke izuzetke uglavnom kompetentni i uglavnom, naglašavam uglavnom dobronamernih. Dakle, između njih je Transparentnost Srbija koja je ocenila da ovi predlozi zakonski ne odgovaraju ili uglavnom ne ispunjavaju ni njihove zahteve ili ono što su oni smatrali celishodnim rešenjem i koje predlažu što su predlagali već nekoliko godina unazad.
Dakle, sprečavanje sukoba interesa i kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije i kada je reč o javnim preduzećima, i mogućnostima njihove zloupotrebe. Ono što jedino možda pozitivno u svemu ovome jeste što je ovim Vlada indirektno priznala da nije se sjajno i besprekorno u izbornom procesu, da ima primedbi koje su i na prethodne izborne cikluse stavljali međunarodni posmatrači i sama naša vlast konstatovala neke od tih stvari i sada im izlazi u susret.
Nije dovoljno samo reći to su zakoni na snazi, na snazi su zakoni koji su usvojili prethodnici, prethodne vlasti. Mnogo je važno kako se ti zakoni primenjuju. Drugo, postoji nešto i do atmosfere, do političke klime. Ovde sam govorio i to je nekako ignorisano ili barem se nije shvatila dovoljno ozbiljnost toga da je tadašnji šef opozicije 2011. godine ovde, na javnom servisu, i naravno na svim konferencijama za medije i uživo na javnom servisu najavljivao protest, odnosno miting tada SNS 2011. godine i gostovao sam, ne sa dva, tri neka koja će ga poklapati sagovornika, gostovao recimo u jednoj od najgledanijih političkih emisija. Posle toga uživo u Dnevniku se javio sa protesta 5. februara ako se ne varam, 2011. godine, SNS.
Hoću da kažem, drugačije je bila klima, a daleko od toga da je bilo idealno. Dakle, ovi zakoni, odnosno ove izmene su korak u dobrom pravcu. Mislim ne dovoljan, ne zato što neće naterati onoga koji inače ne želi na izbore, to kaže, i njegova politička procena, njegov hazard i njegova računica koju ja ne delim, uzgred budi rečeno, ali se plašim, sad govorim o građanima, ne govorim o političkim akterima. Političke aktere možete ovako ili onako, i sad ne ulazim u načine, sve možete da ih navedete ali ih ne možete navesti da izađu na izbore, govorim o građanima.
Dakle, ja mislim da građanima treba ponuditi nešto krupnije. U redu je ovo, ali ovo shvatam kao polaznu osnovu, kao prvi korak, znak dobre volje. Ako, na tome ostane, kao što se plašim da hoće, onda mislim da nećemo imati ono što bi trebalo da bude zajednički cilj, a to je ipak više-manje zadovoljavajući izborni proces na koji niko neće moći staviti, niko objektivan, ozbiljne primedbe. To je ono što treba da nam bude zajednički cilj. Ne moramo se slagati tačno oko te crvene linije, oko granice gde to postaje, kada je ostvaren, ali, prosto, moramo biti svesni. Dakle, nemojmo predstavljati stvari kao da su normalne, tekuće, rutinske, pa sad samo usavršavamo izborno zakonodavstvo. Ne nije tako, ovo je ponovo iznuđena mera kao posledica činjenica da su nam u parlamentu, u Skupštini Srbije predsedavali međunarodni posednici, umesto da sami da razgovaramo ovako ili u nekoj maloj sali i pre toga još i gore i grđe na Fakulteta političkih nauka predstavnici NVO sektora su posredovali i svi su se odazvali, što je po meni malo čudno, a onda kada se organizuje u Domu Narodne skupštine, onda se ne odazovu svi, nego se sastaju po lobijima sa predstavnicima međunarodne zajednice. Ali, to je njihov problem, njihova procena.
Ono što mene kako narodnog poslanika zanima jeste da što dobronamernije sa jedne i druge strane otklonimo što je moguće više sumnje u izborni proces, a to sumnja postoji. Dakle, nemojmo se zaluđivati i nemojmo se samoobmanjivati.
Postoji sumnja i nepoverenje, naravno manje kod predstavnika vlasti, ali čak ni njihovi simpatizeri nisu baš u potpunosti sigurni da je to sve regularno, a o simpatizerima opozicije da i ne govorimo. NJima treba otkloniti sumnju. NJima treba ponuditi nešto veće, zvučnije, nešto što će ih ubediti. Hvala.