Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Vukadinoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Srbislav Filipović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Stefana Miladinović.
Nastavljamo zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 2. do 5. dnevnog reda, prema redosledu prijava za reč.
Sačekaćemo nekoliko minuta samo da ministar uđe sa saradnicima.
Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju ministri u Vladi Republike Srbije. Danas je sa nama gospodin Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave. Želim mu dobrodošlicu u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Reč ima LJupka Mihajlovska. Nije tu.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi set zakona koji svakako ima za cilj unapređenje izbornog procesa. Demokratija potiče od grčke reči i u prevodi znači vladavina naroda. Za SNS na prvom mestu i u fokusu njene politike i u fokusu njenog svakodnevnog rada svakako jeste narod i svakako jeste unapređenje kvaliteta života tog naroda.

Mir, stabilnost i sigurnost, koju je za ovo vreme obezbedio naš predsednik Aleksandar Vučić, a i Vlada, svakako jesu garant uspešnog izbornog procesa. Srpska napredna stranka nikada nije bežala, naprotiv, ona je i te kako bila zainteresovana za unapređenje demokratskog procesa, jer na demokratskim izborima učestvuje narod i taj proces svakako treba da se unapredi.

Usvojene su sve one preporuke koje je predložio OEBS, koji je predložila Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava. Implementirane su sve preporuke i danas na dnevnom redu imamo te zakone.

Unapređenje demokratskog procesa svakako je poteklo od toga da je predsednica Narodne skupštine pozvala na dijalog, jer dijalog jeste početak unapređenja izbornog procesa, pozvala je na dijalog sve političke stranke. U petak će biti treba runda tog dijaloga. Ali, nažalost, za dijalog nisu zainteresovane sve političke partije, već samo jedan deo kojima u fokusu jeste narod i jeste unapređenje demokratskog procesa.

Svakako, SNS sa svojim predstavnicima, sa svojim aktivnim učešćem u tim pregovorima i razgovorima, jeste zainteresovana za što bolje uslove demokratskog procesa. Oni će biti sada najbolji od svih prethodnih uslova i naravno, građani, kao jedine sudije svima nama, odnosno političkim partijama, na redovnim izborima biće u mogućnosti da daju poverenje onima kojima najviše veruju, odnosno onima iza kojih stoje rezultati, iza kojih stoje argumenti, iza kojih stoji istina, a to je politika koju zastupa i vodi naš predsednik Aleksandar Vučić i politika SNS.

Žalosno je i sramno to što se u subotu dogodilo ispred vrata Narodne skupštine, kada je onaj koji je nastavljač ljotićevskih ideja, Boško Obradović, pokušao zastavom da razbije staklo na vratima Narodne skupštine i da nasilno uđe u Narodnu skupštinu. Zastava, grb i himna su simboli svake države. Zastava je simbol državnosti i simbol identiteta. Sramno je to što je urađeno. Sramno je za sve one građane, a takav je najveći broj građana Republike Srbije koji veruju u Republiku Srbiju i kojima su i zastava i grb i himna nešto najsvetije i najznačajnije kada je u pitanju pripadnost i kada je u pitanju Republika Srbija.

Naravno, taj napad zastavom na razbijanje stakla najvišeg doma u Republici Srbiji, a to je Narodna skupština, jeste i poziv nadležnim organima, pre svega Republičkom javnom tužilaštvu da reaguje, jer je Boško Obradović na najgrublji mogući način skrnavio ugled i Republike Srbije upravo upotrebljavajući taj najznačajniji simbol, zastavu, za razbijanje stakla. To, doduše, nije neko veliko čudo, jer od Boška Obradovića, kao nastavljača ljotićevske ideje, ne može ništa drugo ni da se očekuje.

On je nastavljač one ideje i one politike koja je u vreme okupacije i Drugog svetskog rata izvela decu u Kragujevcu na streljanje, sedam hiljada dece, nemački okupator, uz pomoć domaćeg izdajnika LJotićevca, izveo je na streljanje nedužne đake kragujevačke gimnazije i njihove profesore.

Naravno, ta spirala nasilja Boška Obradovića pod pokroviteljstvom žutog tajkuna Dragana Đilasa se iz dana u dan nastavlja. Ta spirala nasilja bila je i upadom Boška Obradovića, Đilasovih pristalica i drugih pristalica ovog žutog tajkunskog preduzeća u hiljade varijanata, različitih varijanti i različitim agregatnim stanjima, i u RTS, kada su tamo unosili motorne testere. Znamo za šta služi motorna testera. Motornoj testeri sigurno nije mesto u prostorijama RTS, kada su takođe i tamo razbijali vrata, kada su pozivali na linč, na vešanje, kada su pretili silovanjem predsednici Narodne skupštine, kada su opkoljavali Predsedništvo, kada je taj isti pomagač Dragana Đilasa, žutog tajkuna i najvećeg pljačkaša srpskog naroda, pozivao da se kamionom ispred Predsedništva krene na narod.

To je izdajnički. To je kukavičluk. To je odraz nemoći. Ali ta histerija, ta patologija, ta mržnja i to rušiteljstvo mora da se zaustavi. I zato republički nadležni organi, pre svega Republički javni tužilac, mora da uzme stvar u svoje ruke, odnosno mora da u skladu sa zakonom reaguje na takve pojave. Jer, to su šizofrene pojave, to su ludačke pojave, to je patologija, to je patološko mrziteljstvo prema svemu što je dobro.

Oni u stvari udaraju na onog ko je najbolji, na državnika, na Aleksandra Vučića, na onog koji je oporavio Republiku Srbiju, a to je naš predsednik Aleksandar Vučić, na onog ko je omogućio bolji kvalitet života našim građanima, na Aleksandra Vučića koji iza sebe ima samo danonoćni rad, rezultate, koji svakog dana radi isključivo u interesu boljeg života građana Srbije, a ne kao žuto, tajkunsko i pljačkaško preduzeće, zajedno sa ovim ljotićevskim pomagačima i drugim pomagačima, a naravno protiv interesa svog naroda, kao što je Đilas radio isključivo za svoje interese, bogateći se na grbači naroda i zgrtajući 619 miliona evra, upravo u vreme kada je vršio vlast, odnosno bio gradonačelnik Beograda. Bilo - ne ponovilo se.

Naravno da želim da kažem da kada je u pitanju birački spisak, da je on sada potpuno uređen, da svaki građanin ima pravo uvida u birački spisak. Moram da pohvalim i povezivanje matičnih knjiga rođenih sa matičnim knjigama umrlih i nikada jasniji, čistiji, precizniji, detaljniji nije bio birački spisak, upravo zahvaljujući radu, upravo zahvaljujući posvećenosti, upravo zahvaljujući primeni elektronske uprave, koja je omogućila to povezivanje matičnih knjiga rođenih, umrlih, knjiga državljanstva, itd.

Takođe, želim da naglasim da za razliku od onih čija je jedina politika bila korupcija, zasnivala se na korupciji, SNS je u tom smislu učinila značajne pomake. Od 1. marta 2018. godine pri višim sudovima formirana su odeljenja koja se bave isključivo korupcijom.

Želim takođe da naglasim da je za godinu dana doneto i 700 osuđujućih presuda, među kojima se nalaze i neki istaknuti funkcioneri. Ono što SNS želi da pošalje kao jasnu poruku, da pred zakonom nema zaštićenih, da su pred zakonom svi jednaki i da svako ko je počinio kriminal ili neku koruptivnu radnju treba da odgovara, ma kojoj političkoj opciji pripadao. Jednakost pred zakonom je jedno od temeljnih vrednosti SNS.

Naravno, mi ćemo ove zakonske predloge podržati, a građani će na redovnim izborima pokazati kome veruju. Verovaće svakako radu i rezultatima, odnosno politici koju sprovodi i realizuje svakodnevno Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Jevtović Vukojičić.
Reč ima Nemanja Radojević. (Nije prisutan.)
Sada reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podržaću ova četiri zakona koja su danas na dnevnom redu. Oni imaju za cilj osiguranje jednakih uslova za sve učesnike izbornog procesa.

Međutim, izborna pravila ostaju ista kao 2008, 2012. godine, a unapređuju se uslovi izbornog procesa.

Ovim zakonima se, pored ostalog, osigurava i transparentnost finansiranja političkog procesa, što je veoma bitno. Nadalje, redefiniše se izborna kampanja u suštinskom smislu reči, ali uvodi se i zabrana političkih subjekata da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i budžeta lokalnih samouprava, kao i da koriste javne resurse za obavljanje svojih službenih dužnosti.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana okomili su se razni inostrani centri moći, potpomognuti sa domaćim podguznim muvama, koji kontinuirano blate predsednika Republika Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove najbliže saradnike, Nebojšu Stefanovića, Sinišu Malog, Aleksandra Vulina, Aleksandra Martinovića, Vladu Orlića, Maju Gojković i druge. Zajednički im je cilj - odvojiti ove saradnike od predsednika Republike i, normalno, srušiti predsednika Republike. Poštovani građani, ovaj film neće gledati.

Uvaženi narodni poslanici, u nas Srba ima jedan određeni broj naučnika i istoričara, doduše malobrojnih, kojima je naučna istina iznad svega i koji zasigurno neće pokleknuti pred udarom najvećih zemalja zapada i SAD kada je u pitanju naučna istina i koji će po svaku cenu razobličavati ratne laži i podmetanja od strane SAD i zapadnih saveznika, pa i u slučaju Račak koji je aktuelan ovih dana.

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić je izneo neoborivu istinu kada je kazao, citiram, da je Voker izmislio da su Srbi izvršili zločin u Račku, što je bio povod bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, završen citat, i da je Voker, citiram, svetski hohštapler i prevarant, završen citat.

Sinoć smo čuli na RTS-u i primedbe na ove tvrdnje. Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, istorijska nauka je to već dokazala, a to predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, odlično zna za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju i nema niti jedan istraživački nalaz o Račku da ga predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić nije pročitao za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju.

Zbog kratkoće vremena citiraću samo dva izvora, i to inostrane provenijencije, namerno, neću domaće, da ne bi rekli da sam subjektivan, koji potvrđuju reči predsednika Aleksandra Vučića.

Jedan nemački list „Berliner cajtung“ tvrdi da je Račak bio izmišljen, odnosno nameštaljka SAD i gospodina Vokera. Ovaj list je uspeo pronaći izveštaj autopsije Helene Ranta koja je vodila finski tim stručnjaka za kojim se tragalo godinu dana. Moram da kažem da i danas je tabu taj izveštaj i da je u javnosti bilo prisutno samo 60 stranica i to jednom delu novinara, između ostalog i ovom nemačkom novinaru.

Ranta nije uspela da objavi izveštaj autopsije u celini, ko god kaže da jeste, taj laže, jer su na nju vršeni strahoviti politički pritisci da to ne uradi i ona je to i priznala.

Nemački list „Berliner cajtung“ tvrdi, pošto je on imao uvid u ovaj izveštaj, posebno na onih 60 strana završnih, da je samo jedno telo imalo rane koje su mogle biti izazvane pucanjem iz blizine, tj. prilikom pogubljenja. To kaže ovaj uvaženi list.

Prema drugom izvoru, jednog francuskog novinara, a o tome nas obaveštava Dajana DŽonston, da gledaoci znaju o kome se radi, to je američki istraživač, inače, njen otac je bio savetnik u Pentagonu. Ona kaže - istina je da je bio u Račku na dan navodnog pogubljenja, taj novinar, i da je sam pronašao svega četiri ranjene osobe, ali ništa slično masovnom ubijanju. Završen citat.

Poštovani narodni poslanici, u međuvremenu Hašim Tači, koji je vodio zloglasni UČK, je rekao, prema Dajani DŽonston – ima mnogo stradalih, ali su imali i Srbi. Završen citat. Navodi ovaj nemački list. Gospodnje 2000. godine, 14. marta.

Tači je priznao intervju BBS-u 24. marta 2000. godine, da je, citiram – velika grupa OVK delovala u Račku i da je mnogo vojnika izgubilo živote u borbi sa Jugoslovenskim snagama. Završen citat. BBS dodaje, citiram – da je UČK namerno ubijala albanske seljake da bi pridobila simpatije zapada. Završen citat.

Uvaženi narodni poslanici, poštovane dame i gospodo građani Republike Srbije, i zloglasna Medlin Olbrajt je priznala u BBS programu da je, citiram – incident u Račku zahtevao pripremu i da je bio oživljen u nameri da se izvrši pritisak na evropske saveznike da vojno intervenišu. Završen citat. Kaže dr. Peter Bejn u jednom svom naučnom radu.

Dajana DŽonston kaže, citiram – Helena Ranta u junu 2000. godine je rekla, obratite pažnju, narodni poslanici, uvaženi građani, da nije bilo nikakvih znakova pogubljenja i da su bila donešena sa drugih lokacija i da je NATO klasifikovao njen konačni izveštaj. Završen citat. Dajana DŽonston, u knjizi „Suludi krstaši“, 2005. godine, stranica 310.

Uvaženi narodni poslanici, Voker je zaista, ne samo što reče predsednik Republike, belosvetski hohštapler i prevarant, nego i belosvetska bitanga i prevarant. Zašto? On nije samo namestio Račak. On je u centralnoj Americi video prilično jezive stvari koje je namestio u Račku, koje su počinile snage, zapravo snage koje je on pomagao u ime svoje Vlade.

Drugo, u Salvadoru i Hondurasu sedamdesetih i osamdesetih godina Voker je, između ostalog, organizovao lažne humanitarne operacije, koje su služile kao maska za isporuku oružja i municije i namirnica kontrašima, unajmljenim plaćenicima koji su upadali u Nikaragvu.

Poštovani potpredsedniče, Voker je radio za armiju Hondurasa koja je formirala tzv. desetine smrti, što su smakle oko 200 politički sumnjivih studenata i radničkih vođa.

Na kraju, kao ambasador SAD u Salvadoru, Voker je nalazio izgovore za Tlaktal bataljon te zemlje, obučen u SAD, sastavljen uglavnom od svršenih studenata po zlu poznate škole dveju Amerika, koje su u rane jutarnje sate 16. novembra gospodnje 1986. godine upale u jednu studentsku spavaonu na Univerzitetu Srednje Amerike i izvukle šest isusovačkih sveštenika iz njihovih kreveta i prosuli im mozak moćnim puškama iz neposredne blizine, kao što su radili i u Račku, pre nego što su na isti način ubili njihovu kuvaricu i njenu petnaestogodišnju ćerku. Tako je radio taj Voker i u Račku.

Voker je smesta izrazio saučešće, gle čuda, zapovedniku ubica, načelniku štaba salvadorske armije, gospodinu Renu Emiliju Ponsu. Podmetačine iliti izmišljotine u Račku direktno su vodile ka Rambujeu, ka ultimatumu Vašingtona Srbiji i ka bombardovanju naše zemlje od strane NATO zlikovaca.

Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, zlikovac Klinton je maja 2010. godine udao ćerku i rekao je, citiram – moja ćerka je srećna i ja ne mogu da budem srećniji. Završen citat. Ponosno je izjavio Klinton. U svom zanosu neizmerne sreće trebao se setiti i onih nesrećnih srpskih majki i očeva u Srbiji i Republici Srpskoj, u Hrvatskoj i širom sveta, čije ćerke nikada neće stati pred matičara, jer su ih njegovi fašistički projektili isekli na komade. Trebao je da se seti majke male Milice Rakić, čija ćerka nikad neće stati pred matičara.

Siguran sam da Klinton, kao i Voker ne mogu da spavaju ako su ljudska bića, jer su njihovi projektili zavili u crno mnoge porodice širom sveta.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Skupštine, ponovo su se javile perjanice Saveza za Srbiju, prof. dr Dubravka Stojanović, Marinika Tepić, poznata pod nazivom preletačica. Zašto? Naveče legne u krevet u jednoj stranci, a probudi se ujutru u drugoj stranci, inače električni zec Vuka Jeremića.

Dubravka Stojanović iznosi laži o predsedniku Vučiću, ponovo, i Republici Srbiji. Bajna profesorka je izjavila, citiram, da je poklon puška kralja Milana predsedniku Aleksandru Vučiću znak nepoverenja u Vučićeve izjave o srpsko – ruskim odnosima. Završen citat.

Istoričari i građani Republike Srbije su šokirani njenom izjavom. NJena izjava je odraz elementarnog nepoznavanja kako društvenih odnosa zadnjih osam godina, ali i muzeologije kao pomoćne istorijske nauke, pa joj preporučujem da pohađa predavanja iz muzeologije ili je to možda odraz mržnje prema Aleksandru Vučiću i Republici Srbiji.

Poštovana profesorka, kako tumačite dobijanje ordena Aleksandra Vučića od Vladimira Putina, ordena Aleksandra Nevskog? To nije jedini biser kojim ste „obradovali“ građane Srbije. Rekli ste da je, citiram, Putin čvrsto prekinuo Vučićevu nameru da ga izljubi, završen citat i dodali – a to govori o zategnutosti odnosa.

Da ste istoričar, a valjda tvrdite da jeste, ili bar da ste student istorije, primetili biste, uvažena profesorka, da se Vladimir Vladimirović Putin pozdravljao i ljubio na isti način sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom i mnogim drugim državnicima, ali vi to nećete da vidite ili ne vidite od mržnje koja vam je zasenila oči i um.

Nije to biser koji ste provalili, nego i da je, citiram, Rusija da nije svetska sila. Mene to ne čudi, jer, vi ste, uvažena profesorko 17. februara 2004. godine izjavili da je Srbija, citiram, izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu, završen citat, time ste se uvrstili u red falsifikatora srpske istorije i broja srpskih žratava poput Franje Tuđmana i Stjepana Razuma.

Vi uvažena profesorko protivite se podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu, koji je za vas terorista, uvažena profesorko, to piše samo u nemačkim i u austrijskim udžbenicima, da li vi to znate. Vi se uvažena profesorko zalažete, citiram – da se Srbija odrekne KiM i Republike Srpske, završen citat. I, ne samo to, nego kažete da je citiram, da je najveći problem Srbije što je pobeđivala u ratovima, završen citat, što znači da smo trebali biti fašistički gubitnici.

Da li uvažena profesorko znate da je slobodarski duh srpskog naroda i pobednički sastavni deo srpskog nacionalnog identiteta? Vi ste uvažena profesorko izjavili da su, citiram, danas na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat, pa je u njihovom interesu da zaborave odgovornost, završen citat. Uvažena profesorko, nema niti jednog učenika osmog razreda osnovne škole, ali Boga mi, niti jednog studenta koji ne zna ko je poveo ovaj rat.

Sa vama se ne slažu ni vaše gazde sa zapada, čije interese zastupate na štetu vlastitog naroda i države. Vi zvanično, uvažena profesorko niste u politici, ali zastupate nama tuđe interese i politiku onih koji su poveli rat i mimo Povelje UN, i ustava njihovih zemalja, bombardovali našu otadžbinu, a nadam se i vašu. Niste se oglasili, uvažena profesorko ni onda kada je vaš pulen iz SZS Branislav Trifunović izjavio 4. oktobra 2019. godine na „okruglom stolu“, podvlačim, citiram – da sa gađenjem odbacuje srpsku zastavu i da su pod njom činjeni razni zločini i da ona nije njegova, cepanje srpske zastave je patriotski čin. To nije bila, poštovani građani gluma, a to nije bio niti dramski tekst.

Na kraju, uvažena profesorko vaše izjave koje dajete o predsedniku države, gospodinu Aleksandru Vučiću i Republici Srbiji, nemaju nikakve veze ni sa politikom ni sa naukom. Umesto tih honorara za koje blatite predsednika Republike i državu Srbiju, ja vam preporučujem uvažena koleginice, da se latite posla i napišete neki udžbenik ili ti, naučni rad, jer ćemo od toga imati svi koristi. I zapamtite na kraju, predsednik države Aleksandar Vučić je veliki srpski patriota, reformator i državnik, na sreću građana Republike Srbije i države Srbije. Istorija je to već stavila na svoje mesto, nadam se i na vaše, uvažena profesorko, i da je vaš predsednik, i ako tvrdite da nije. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, profesore Atlagiću.
Sada reč ima prof. dr Žarko Obradović.
Profesore izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dozvolite mi da u ime SPS kažem nekoliko reči o zakonima koji su predmet razmatranja Narodne skupštine Republike Srbije.

Naime, izmenama i dopunama zakona o kojima Skupština danas raspravlja Vlada Republike Srbije i vladajuća koalicija su pokazali spremnost da se unapredi izborni proces. To nije slučajno zato što ta spremnost postoji godinama unazad, mesecima unazad, a pogotovo od trenutka kada su počeli razgovori koji su organizovano od avgusta meseca na Fakultetu političkih nauka, tada u organizaciji Fonda za otvoreno društvo i Fakulteta političkih nauka i stranaka koje su učestvovale na tim izborima, a i kasnije, u razgovorima pod okriljem evropskih parlamentaraca.

Naime, činjenica je da dok su razgovori vođeni na Fakultetu političkih nauka tada je dijaloga bilo. Činjenica je da su sve prisutne političke stranke tada iskazale svoj stav prema određenim pitanjima, da smo razgovarali i o dokumentima koje su napravile nevladine organizacije, gde je svako imao svoje primedbe, sugestije. Neko je bio za, neko protiv, ali postojao je dijalog i moglo se čuti mnogo korisnih stvari. Činjenica je ta je taj dijalog prekinut od dela opozicije onog trenutka kada je Savez za Srbiju doneo odluku da ne učestvuje u daljim razgovorima iako je do tada bio prisutan.

Od tada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Imamo situaciju da jedan deo političkih stranaka vladajuće koalicije i deo stranaka opozicije, stvarno konstruktivno učestvuje u ovim razgovorima, daje predloge, izjašnjava se o onome što je predmet razgovora. Vladajuća koalicija naravno, tu moram da pomenem kolege iz SNS, od početka su dale svoje predloge vrlo konkretno. Mi socijalisti, zajedno sa JS smo još 20. septembra uputili tadašnjim organizatorima razgovora 17 predloga za unapređenje izbornih uslova. Mnogi od njih su se našli u završnim dokumentima, ali za razliku od nas koji smo pokazali spremnost da razgovaramo i davali konkretne predloge, mi smo od sredine septembra imali drugu stranu ili deo druge strane koja je ušla u realizaciju svoje političke odluke, a to je bojkot izbora.

Onda se postavilo logično pitanje, vi sa jedne strane unapređujete izborni proces, sa druge strane postoje stranke koje hoće da bojkotuju izbore i onda ne može se povući linija jednakosti između te dve strane. Mora se jasno reći ko je za napredak, ko je za unapređenje izbornih procesa, a ko je za destrukciju, ko je za nasilje.

Na kraju krajeva, to se vidi. Mislim da Savez za Srbiju u svim ovim svojim akcijama, ali to je njihovo pravo i to je njihov izbor političke akcije, ali nasilje pokazano prilikom upada u RTS ili nasilje prikazano pre nekoliko dana pokušajem nasilnog ulaska u Skupštinu Srbije pokazalo je u stvari taj destruktivni deo ponašanja dela stranaka opozicije, plus ono što je i povod današnjeg razgovora unapređenje izbornih procesa.

Želim da kažem da je Vlada povukla dobre poteze i stvarno, pravo je vreme da javnost šira zna da ono što su sve stranke koje su razgovarale i koje razgovaraju u dijalogu evroparlamentaraca i stranaka u Srbiji, da je to našlo svoje rešenje u predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu, ali i u drugim dokumentima koji su u nadležnosti Vlade.

Činjenica je takođe i to je vrlo zanimljivo objasniti javnosti, da su svi zakoni koji se odnose na izbor i vezani su za izbore i na finansiranje političkih stranaka, pošto su se uglavnom nametnule neke teme oko Zakona o finansiranju političkih stranaka, pitanja vezana za aktivnosti REM-a i pitanja vezana za Agenciju protiv korupcije, ali je činjenica da su svi zakona i sva normativna rešenja doneta 2012. godine ili ranije ili početkom 2013. godine i nije tada bilo primedbi na njihov sadržaj. Naravno, onda se postavlja logično pitanje – u čemu je onda problem? Problem je želja pojedinih političkih stranaka da bez izbora dođu na vlast, odnosno da se pojedinim političkim strankama, pre svega opoziciji obezbede što bolji uslovi za izbore ili da se opravdava bojkot izbora.

Moram da kažem da iz materijala koji smo dobili za današnju raspravu se jasno vidi da su primedbe ili sugestije, zovite to kako hoćete, ili predlozi OEPS-a, Kancelarije za ljudska prava, da su kako bih rekao, sistematizovana od 2003. do 2017. godine.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, ovo je 2019. godina i postavlja se logično pitanje – ako ta dokumenta ili te primedbe, sugestije stoje od 2003. godine, zašto to neko nije uradio do sada? Naravno, zato što mu je odgovaralo takvo rešenje niti je baš bio zainteresovan za unapređenje izbornog procesa, niti tzv. demokratizaciju, niti neke slične floskule koje se upotrebljavaju.

Ono što je važno reći jeste da je vladajuća koalicija učinila mnogo toga vezano za unapređenje izbornog procesa. Mi u ovim zakonima koji su danas na dnevnom redu imamo vrlo eksplicitno rešeno ono o čemu smo razgovarali od septembra meseca, definicije izborne kampanje, zabrana korišćenja javnih resursa u izbornoj kampanji, provera trošenja sredstava, proširenje kruga lica koja mogu pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, plus, naravno, određeni rokovi za proveru i za odlučivanje, usaglašavanje teksta sa nevladinim organizacijama, o tome ću posebno reći, definicija javnog resursa, kaznene odredbe za nepoštovanja, onda odgovornost direktora javnih preduzeća vezano za korišćenje resursa javnih preduzeća, kaznene odredbe za te direktore za razrešenje i slično.

Sve ove stvari sam pomenuo da bi javnost Srbije upoznao sa jednom prostom činjenicom da postoji dobra volja da se unapredi izborni proces. Nama ne treba bilo kakav povod da bilo ko može govoriti nešto loše o Srbiji. Srbiji je potrebna mirna atmosfera, Srbiji su potrebni izbori, Srbiji je potrebna atmosfera u kojoj će građani Republike Srbije potpuno autonomno doneti odluku, na kraju krajeva da daju poverenje onim političkim strankama i pojedincima kojima oni to žele.

Međutim, kada pogledate sve one primedbe, sugestije, zovite ih kako hoćete, sve one stvari koje smo čuli na ovim razgovorima, sva se stvar može svesti u četiri rečenice. Pre svega, želi se zabraniti Aleksandru Vučiću, kao predsedniku Republike Srbije da govori o svim pozitivnim rezultatima koje je Srbija postigla u zadnjih pet, šest godina. Želi se zabraniti da se govori o otvorenim radnim mestima u kompanijama koje dolaze, o ekonomskoj stabilnosti koja je postignuta, o povećanju broja zaposlenih, o smanjenju deficita, o ekonomskoj efikasnosti. Želi se zabraniti predsednici Vlade, gospođi Brnabić, da govori o svim onim pozitivnim stvarima koje Vlada čini. Želi se zabraniti Ivici Dačiću da govori o 17 povlačenja priznanja tzv. nezavisnosti Kosova. Želi se jednostavno ograničiti Vladi mogućnost da radi svoj posao. I ta priča o funkcionerskoj kampanji, to je jedna od najvećih besmislica koja se mogla čuti tokom razgovora.

Naime, i sami autori te ideje, bilo da su iskazivali lično, bilo kroz stavove pojedinih nevladinih organizacija, nisu mogli da objasne do detalja u čemu je problem sa izabranim nosiocima javnih funkcija. Govorim o izabranim nosiocima javnih funkcija, jer imate, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, jednu situaciju, da su ljudi demokratskim načinom izbora, voljom građana, izabrali da vrše određenu javnu funkciju. Da imaju demokratski kapacitet i stalno se godinama unazad vodi jedna kampanja da treba da postoji transparentnost u načinima trošenja sredstava. Kud ćete veću transparentnost nego kada nosilac javne funkcije izađe javno i saopšti, uradili smo to i to, potrošeno je to i to, za ovo je potrošeno toliko, za ovo toliko, dobitak je to, uradili smo za građane Republike Srbije.

Ovde u stvari pokušava i predsednik Republike i drugi ljudi i Vlada cela, na neki način skloniti od učešća u izborima. Rekli smo, čak i na razgovorima koji su vođeni i predstavnici Evropskog parlamenta su pitali – čekajte, kako mislite da to uradite? U svim evropskim zemljama sveta je sasvim logično, sasvim normalno da nosioci javnih funkcija učestvuju u izbornim kampanjama.

Drugo pitanje je kako je njihova aktivnost predstavljena? To je već drugo pitanje, ali očigledno ove političke strane to jednostavno ne interesuje, jer oni žele da aktuelni predstavnici vlasti, nosioci javnih funkcija ne učestvuju na izborima, da bi se postigla neka navodna ravnopravnost, kao da politički život u Srbiji počinje od juče, kao da se sve dešava u zadnje dve, tri godine. Ne treba zaboraviti da mi 29 godina imamo višestranačku Srbiju. Ne treba zaboraviti da unapređenje izbornih uslova stalan proces, stalno se pojavljuje nešto novo. Ne treba zaboraviti da smo o nekim pitanjima razgovarali i tokom devedesetih i posle 2000. godine. Evo, razgovaramo sada i 2019. godine. Ne treba zaboraviti da ćemo o tome razgovarati i sledeće godine i posle izbore i neke sledeće godine. Menjaju se uslovi.

Moram vam reći da je za mene bilo na određen način vrlo čudno ponašanje pojedinih koji su govorili – ne treba dozvoliti negativnu kampanju, a ta negativna kampanja im nije smetala kada je napadana SPS, jer je negativna kampanja bila i jedini vid kampanje protiv SPS. Tada je to bilo legitimno političko sredstvo i tada je to bilo sasvim okej, zato što je to njima garantovalo određeni izborni uspeh.

Politička stranka sama bira način na koji će se obratiti građanima, politička stranka sama bira poruke, građani su tu koji treba da ocene i procene i da donesu konačnu odluku. Ne treba uopšte sumnjati u moć rasuđivanja ljudi. Ili, pitanje kampanje, koje generalno, i drago mi je što je ministarstvo, odnosno što je Vlada, ministarstvo i gospodin Ružić kao ministar, što je cela Vlada jednostavno vrlo precizno utvrdila šta se smatra pod izbornom kampanjom, jer to ranije nije bilo precizirano. Mi smo tražili na razgovorima da se precizira, jer kad postoji vrlo precizno određenje šta je izborna kampanja, onda ne postoji mogućnost da se pod izbornom kampanjom može podvesti nešto drugo.

Govorili smo, da li je logično da zabranite predstavnicima političkih stranaka, da razgovaraju sa građanima. NJihovo je pravo da li će organizovati neki mini skup ili će pozvati građane da se okupe nekim povodom. Naravno, sve u okviru zakona.

Jednostavno, imao sam utisak, kao jedan od učesnika tih razgovara, od strane SPS, da je pojedinim nevladinim organizacijama više bilo stalo da se obezbede pozicija nekih političkih stranaka, nego da se stvarno unapredi izborni proces.

Mi danas menjamo četiri zakona i vrlo precizno utvrđujemo prava i obaveze i unapređujemo izborni proces. Ne treba zaboraviti da i REM takođe radi svoj deo posla, da ćemo izvršiti izbor novih članova, jer i to je bio deo kritike u razgovorima. Ne treba zaboraviti da će Narodna skupština Republike Srbije izabrati i članove nadzornog odbora. I to je deo unapređenja izbornog procesa.

Kada smo kod unapređenja izbornog procesa, pa ću na kraju reći nešto vezano za još neke stvari za izborni proces. Mi ovde imamo jednu paradoksalnu situaciju, da se od nas koji učestvujemo u izborima, stalno postavlja pitanje - šta ste vi prihvatili i da li je to dovoljno za unapređenje izbornih procesa? A od onih koji bojkotuju se ne traži ništa, nego ispada da deo evroparlamentaraca u stvari zastupa njihove stavove.

Ne traži se ništa, mi radimo, mi predlažemo, mi usvajamo ovde u Skupštini, a druga strana ćuti, druga strana hoće nasilno da uđe u Skupštinu, druga strana preti testerom RTS-u, i to je sasvim demokratski. Nije demokratski, niti je pošteno, niti je korektno, niti je demokratski. To treba da evroparlamentarci konačno kažu javnosti. NJihovo je pravo s kim će razgovarati, ali nije pošteno da dele političke stranke u Srbiji na podobne i nepodobne, na one koji su za nešto i na one koji nisu. Za one koji su za Srbiju, oni su prisutni ovde. Oni koji su za nešto drugo ili za lične interese, oni rade svoj posao, mogli smo videti sa pokušajem nasilnog ulaska u Srbiju.

To se jednostavno mora eliminisati, a javnost o tome mora znati. Jer, kada pobrojimo sve ovo o čemu mi danas razgovaramo, što će Skupština usvojiti, kada pomenemo REM, kada pomenemo nadzorni odbor i kada se zna šta će još Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu raditi, onda se tek vidi kapacitet svega onoga što je Vlada uradila.

Gospodin Ružić je tu, ja sam pomenuo i na sastancima, pošto znaju moje kolege, gospodin Martinović i ostali koji su učestvovali na razgovorima, mi smo i tada pomenuli da nikad nismo imali bolje urađeni birački spisak. Izvinite molim vas, ako postoji, pored onog prethodnog uslova, provera građana, neposredno pre izbora, da li su upisani u birački spisak.

Sada postoji mogućnost da neko nakon završenih izbora proveri da li je, ne daj Bože, neko zloupotrebio njegovu izborno pravo. Kud ćete veću zaštitu biračkog prava nego što je to. Da ne pominjem sedam edukacija koje su imali ljudi koji su nadležni za birački spisak sa ljudima iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Da ne pominjem pravilnik koji treba da bude donet sutra, prekosutra. Sve su to stvari kojima se unapređuje izborna kampanja, ali nekima to nije dovoljno. Očigledno se želi doći do mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije bez izbora ili sa nekom dirigovanom odlukom ili sa nekim leks specijalisom. To jednostavno neće moći.

Prošla su vremena nasilja, Srbija je demokratska zemlja i svi moramo da shvatimo da je Narodna skupština, jedino mesto za razgovor. Ako se sećate, poštovane koleginice i kolege, predsednica Narodne skupštine, pre nekoliko meseci, uputila poziv da se razgovara, ovde u Skupštini. Pojedine političke stranke su to odbile i to je njihovo političko pravo, ali onda se ne može govoriti da nema dijaloga. Nema dijaloga za one koji ne žele da učestvuju u dijalogu. Za one koji žele da učestvuju u dijalogu, dijaloga i te kako ima i ima pozitivnih rešenja.

Zato je odlična stvar i za Srbiju, pre svega, ali i za političke stranke, koji učestvuju u razgovorima, da se zna da je Vlada Republike Srbije donela izmene i dopune zakona, kojim je unapređen izborni proces, da je pored toga, unutrašnjim aktima ministarstava rešeno još sijaset pitanja koja su, takođe vezana za unapređenje izbornih procesa. Jednom rečju da je Vlada učinila puno toga, a naravno ima vremena da se učine još druge stvari i Vladi na tome treba čestitati.

Ovima drugima, koji ne žele da razgovaraju, koji ne žele da se unapredi izborni proces, ostaje da objasne svojim biračima, zašto bojkotuju izbore i zašto neće da učestvuju u razgovorima. To je njihovo pravo, to je njihova stvar, ali za Srbiju je važno da dijalog postoji, da se unapređuje izborni proces, da sledimo sve one pravne i druge tekovine zemlja EU, da sledimo onaj vrednosti sistema zemlja u kojima višestranački sistemi postoje više decenija i stoleća, jednostavno da Srbija ima rešenja koja su primer i u drugim zemljama i da ne zaostajemo, ni po tom osnovu za drugima.

Treba Vladi čestitati na ovim izmenama i dopunama, jednostavno reći Srbiji, na vama građanima je da izaberete onoga koga hoćete. Izborni uslovi su isti, kao i u drugim zemljama, izvolite birajte, pa izaberite najbolje. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, prof. Obradoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Hvala, predsedavajući, uvaženi ministre Ružiću, sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste SNS, Aleksandar Vučić, a predstavljam USS.

Unazad godinu, dve, a i više u razgovoru sa ljudima, koji žive na jugo-istoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima, koji žive na teritoriji grada Niša, Leskovca, Vranja, Zaječara, pa i šire, razgovaram, gde se vidi u jednom delu podrška nama, ovde koji smo u Skupštini, koji radimo, podrška zato što se radi za dobrobit svih građana, svakog dela naše Srbije, ali sa druge strane imaju neke kritičke stvari, pa mi neko kaže zašto ti predstavljaš, kada ti dolaziš iz Svrljiga, i kažeš to je najlepša opština u Srbiji, a ne kažeš da je vaša opština najsiromašnija.

Ja ću o tome sada govoriti, možda sada to nije mesto, ali i ljudi iz Svrljiga, iz Bele Palanke, iz Gadžinog Hana, iz svih tih malih sredina, izlaze na izbore, glasaju, biraju svoje predstavnike, da li su tu oni u Skupštini Republike Srbije ili su u skupštinama lokalnih samouprava, ali ti ljudi izlaze i glasaju.

Velika stvar je da tim našim ljudima, obezbedimo mogućnost da mogu da glasaju na najbolji način, da glasaju za svoje najbolje predstavnike. Da li su to predstavnici SNS, SRS, USS ili neke druge stranke, bitno je da ljudi mogu da izađu da glasaju, da za sve bude isto.

Vi svi znate, ministru Ružiću, birački spiskovi su urađeni najbolji način, urađena je revizija svih biračkih spiskova, ali svi znate da veliki broj opština, kao što je moja opština, kao što je Gadžin Han, Bela Palanka, Knjaževac, Soko Banja i veliki broj takvih opština, ima probleme da imaju sela sa manje od 70/ 80 ljudi. Ti ljudi tamo, nemaju pravo da glasaju. Ti ljudi ne mogu da glasaju u svom selu, nego moraju da idu da glasaju u nekom drugom selu, nekom većem centru. Zbog toga, ti ljudi nemaju prava i nemaju mogućnosti da izađu da glasaju. O tome treba da razgovaramo.

Ja, kao narodni poslanik i predsednik USS, nisam bio na ovim razgovorima sa ljudima, koji su dolazili iz EU, sa poslanicima iz EU, zato pretpostavljam da nisu hteli da razgovaraju. Ja imam političku opciju, političku stranku koja formirana 2009. godine, imamo preko 55 odbora u Srbiji, ali oni su pozivali neke predstavnike, grupe građana i ono što mislim da nema ni delom udela u nekoj podršci. Neka to tako bude, mislim da je potrebno da se čuje glas i tih malih stranka, kao Ujedinjena seljačka stranka, ima puno takvih stranka koje su ovde prisutne u Skupštini.

Još jednom, ja ću podržati set ovih zakona, jer mislim da je potrebno da damo podršku da se glasa za najbolje ljude i pozivam sve ljude da učestvuju na glasanju i da izađu na izbore.