Dame i gospodo, mi iz SRS nismo učestvovali u ovim pregovorima koje su organizovale nevladine organizacije i evropski parlamentarci, ne u pravom smislu reči parlamentarci, već bivši parlamentarci. Pod okriljem Evropskog parlamenta učestvovale su političke partije, pre svega one koje su na vlasti, sa političkim partijama koje su na veoma, veoma volšeban način postale parlamentarne. I to bi bio neki siže sadržaja razgovora, kada su u pitanju političke stranke, odnosno parlamentarne stranke i ko stoji iza ovih sastanaka.
Ono što je SRS insistirala svo ovo vreme trajanja ovog mandata, to je da se u sklopu parlamenta vodi jedna parlamentarna rasprava, da se predlozi iznose u ovom parlamentu, kako bi se poboljšali uslovi i način funkcionisanja ovog parlamenta, kako bi u stvari na neki način najdirektnije uticali na politički život u Srbiji. Svesni svoje odgovornosti i udela u toj odgovornosti, mi smo računali da će oni koji drže vlast isto tako odgovorno da pristupe određenim predlozima, razmatranju određenih predloga i izmenama koje se odnose ne samo na rad parlamenta, nego na proces održavanja izora.
Međutim, to je bilo očigledno nešto što se može svesti pred stajanjem, pred zidom. Taj zid uopšte nije imao sluha da sasluša SRS i kada smo na početku govorili da nije dobro da se povećavaju penzije unutar parlamenta, da nije dobro tako da se baš suprotstavlja opoziciji, da se kinji opozicija, vlast, odnosno vladajuća koalicija je bila gluva na sve ovo, nekada je i zatvarala oči, neću da kažem bila slepa, ali zatvarala je oči, pa je išla čak u jednu krajnost, da je objedinjavala 60 tačaka dnevnog reda, a između ostalog, jedna od tih tačaka je bila razmatranje Zakona o budžetu.
To je postalo pravilo, sve do onog trenutka dok na poziv nevladinih organizacija nije se umešao Evropski parlament, odnosno EU. Mi koji smo verovali, duboko bili ubeđeni, srpski radikali, da će bar pojedinci uticati da se ne prihvati ultimatum, ucena, pritisak sa strane kako bi se sredio parlamentarni život, kako bi se stepen demokratije povećao u Srbiji, ne iz razloga što su to bile emocije sa pojedincima, nego iz razloga što smo bili gotovo ubeđeni da će ti pojedinci jasno preneti svoje iskustva šta to znači kada EU i predstavnici Evropskog parlamenta se umešaju unutar u politički život jedne države.
Ništa dobro ne može da se očekuje. I naše ubeđenje je splasnulo onog trenutka kada su, pod diktatom Evropskog parlamenta i EU, predstavnici vladajuće koalicije, poslušno, skrušeno, sagnute glave otišli van parlamenta da razgovaraju o unapređenju parlamentarnog života i podizanju stepena demokratije, kada je u pitanju održavanje izbora. Prosto, čovek nije mogao da veruje, pogotovo za nas je to bilo iznenađenje, kada su uporno apelovali da se priključe sve parlamentarne stranke.
Mi nismo i nećemo učestvovati, ne iz razloga ljutnje, ne iz razloga isključivosti, nego iz razloga što ne dozvoljavamo da nam bilo ko sa strane određuje kako ćemo i na koji način srediti unutar parlamentarni život i kako ćemo i na koji način sprovoditi izbore u ovoj Srbiji.
Nismo mi na kraj srca da ne prihvatamo dobre sugestije i sa jedne i sa druge strane, ali ne može tako. I šta se desilo? Ti razgovori su se odvijali po budžacima, po nekim amfiteatrima, učionicama i po restoranima. Taman takav nivo kakav i zaslužuju oni koji su nosioci vlasti. Ništa drugo ne zaslužuju, nego da vas vuku po hotelima beogradskim, po kafanama nižerazrednog reda, samo što nema više, nažalost, onih aluminijumskih pepeljara da se možete potpisivati. Taman toliko zaslužujete i to je nivo.
Umesto da bar pokažete malo dostojanstva, da kažete, gospodo, to što se sastajete po hotelima sa, uslovno rečeno, drugom stranom, to možete negde drugo, u nekoj drugoj državi, sa nekim drugima, a ne sa nama da se tako poigravate. To je ponižavajuće za Srbiju, za građane Srbije. Da oni preko posrednika poručuju, oni koji nisu parlamentarna stranka, oni koji su preko noći na volšeban način postali parlamentarna stranka, da poručuju preko posrednika šta vlast treba da uradi kako bi se dodvorila ne samo njima kao vanparlamentarcima, nego EU.
Pa, zar nije malo previše, gospodo? Ja sam lično toliko razočaran da moram sad da vam iznesem svoje lično ubeđenje nakon svega ovoga. Ja sam sad gotovo siguran da ova vladajuća stranka, koja se zove SNS, je u suštini nastala iz konglomerata koji se zove DOS, čija je osnova DS, a samo ste pozajmili nekoliko imena iz SRS da vam budu u rukovodstvu. Zašto? Da bi još više zamajali narod, da bi se poslužili sa još većom prevarom.
Sve što je radila DS, sve što je zagovarao DOS, to vi radite, gospodo. Nažalost, ove koje ste pozajmili, nisu dovoljno hrabri da se odupru tim manipulacijama. Nisu dovoljno svesni kakva je to opasnost za Srbiju.
Ako vam menjaju zakone, ako pod njihovim pritiskom prihvatate ovakve izmene, nemojte biti sigurni da vam neće pomeriti i datum održavanja izbora. Nemojte biti sigurni i toliko se uljuljkivati sa njihovim pohvalama da nećemo doživeti sudbinu Severne Makedonije. Samo ako procene da im ne odgovarate više za njihove ciljeve, tog trenutka silazite sa pijedestala vlasti, dovode neke druge, dovode one što ih sada okupljaju u hotelu.
Kako će narod glasati, pa koga to više interesuje, kada je u pitanju EU. Oni znaju da je to relativno. Oni znaju da ima nešto osim ovih budžetskih sredstava. Oni znaju da ima nešto osim sredstava koji se koriste iz fonda, iz budžeta Srbije i javnih preduzeća. Znaju da imaju tzv. glasovi u pretplati. Ti glasovi u pretplati se, gospodo, obezbeđuju tako što sponzori, pod znacima navoda, idu sa novcem od kuće do kuće, sa do glave ošišanim likovima, koji su u crnim džipovima i unapred rezervišu glasove. I nije to inovacija za koju treba vezati sadašnju aktuelnu vlast. To je nešto što je uvela DS. I mnogi od vas su ovde kao i mi srpski radikali svedoci da su bili gotovo ubeđeni da će to raditi u beskonačnost.
Videli ste kako se odjednom to prekinu. Prekinu se onog trenutka kada su ti isti koji su ih doveli na vlast procenili da više nemaju od njih koristi, da im više ne služe za ništa. Bacili ih kao zgužvani papir, da ne kažem koji, odbacili i doveli nove. Doveli taj isti konglomerat DOS-a, sa primesama DS i bukvalno postavili ih ponovo u parlament ove Srbije.
Pozivate se na predsednika države. To vam je jedini rezervni argument ostao, a ne vidite šta vam predlažu ovi isluženi, izraubovani evropski parlamentarci kroz ovaj predlog zakona o javnim preduzećima, pa zar ne vidite da na mala vrata, između ostalog, potenciraju nešto što je od ranije bilo prisutno ne samo u Srbiji, nego na čitavom Balkanu, a to je prijavljivanje. To je tzv. u narodu poznato cinkarenje. Sada će vam, direktorima javnih preduzeća, svi oči upreti u njih i jednostavno cinkariti, dojavljivati da su vrbovali ovog ili onog radnika.
Šta im treba? Ne treba im istina, trebaju im dva lažna svedoka. Šta će se stvoriti? Stvoriće se takva atmosfera da će svako uzeti sebi za pravo da prijavi nekoga ko je aktuelni političar ili nekoga ko je na čelu javnog preduzeća.
Ne zaboravite gospodo, ima ona istinita anegdota, kada je Treći rajh zauzeo Beograd, onda je Gestapo objavio da bi dobro bilo da dobronamerni, Rajhu odani Srbi prijavljuju druge koji su protiv Rajha. Posle nedelju dana molili su da više Srbi ne dolaze, jer je masovnost tolika bila da su jednostavno i oni bili iznenađeni.
To je istinita anegdota. Nije za poređenje, ali isto to će i ovde da primene, a vi poslušno, da ne kažem slepo, ne čujete, a isto kada su oni prisutni, i ne vidite. Ispunjavate to i puni ste sebe kako je to dobro, kako je to napredak za Srbiju. Nije, gospodo.
Ovo je početak kraja i demokratije i demokratskih principa i parlamentarnog života. Pitanje je gde će se ovo završiti? Veliko je pitanje. Videćete, a vi i dalje kada vam nestane argumenata, kada nemate ove dežurne svoje poturice, a vi onda se pozovite na autoritet predsednika države. Narod će vam to tolerisati, a pitanje je kako će ocenjivati na izborima, pitanje je veliko, jer znaju da vi niste sposobni i da ste u odnosu na njega daleko, daleko ispod i da niste na nivou da možete na tim sastancima da kažete – gospodo, ispod ovoga minimuma ne idemo, ne možete da nas pretvorite u roblje, ne možemo da budemo poslušna kolonija, ne možemo vaše zakone i predloge zakona da prihvatamo, jer je Srbija slobodna država. Gospodo, samo da vas podsetim, mi koji smo sledbenici tradicije srpskog radikalizma, 1918. godine, dok je u toj zapadnoj, kako vi nazivate, naprednoj Evropi, žena bila maltene inventarni broj, u Srbiji su radikali, u srpskoj Vojvodini, dali pravo ženama da glasaju. To je demokratija, to je tradicija.
Umesto da se nekada setite da imate tradiciju, vi idete toliko nisko da prihvatate, po svaku cenu, sve ono što predlože. Videćete kako će se završiti. Mi ne bi voleli srpski radikali da smo u pravu, ali ovo je početak kraja samostalnosti kada je u pitanju održavanje izbora.
