Hvala.
Na član 2. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Izvolite.

Govorimo o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i pitamo pre svega radi javnosti – kako je moguće primenjivati ovaj zakon, kako je moguća borba protiv korupcije u duhu ovog zakona koji predviđa da agencija može da pokrene postupak protiv funkcionera kada je direktor ove agencije funkcioner vladajuće stranke?

Vi stalno pričate da je to nezavisno telo, da na čelo takvih tela postavljate eksperte. Ne, Dragan Sikimić je funkcioner vladajuće stranke, čovek koji je bio predsednik opštinske izborne komisije kao član stranke, kao funkcioner stranke, član, mislim, i RIK u ime stranke i sada neko će očekivati da neko ko je član i funkcioner vladajuće stranke, SNS, da će on pokrenuti postupak protiv Aleksandra Vučića zato što će Vučić u pola četiri otvoriti neki put kao predsednik države, a u četiri i deset će u istom odelu i sa istom kravatom se obraćati narodu, u kampanji, kao predsednik stranke.

Mi to ne zameramo, nego vam kažemo da je licemerno to što vi hoćete da nametnete, i o tome se radi. Vi ćete dovesti te ljude koji će učestvovati na otvaranju tamo nečega i ti ljudi će na istom mestu da ostanu, samo da sačekaju da se Vučić pojavi u drugoj funkciji, a on kao štićeno lice će doći i sa svitom i sa automobilima i sa obezbeđenjem itd.

Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, Nemanja Radojević i Ljupka Mihajlovska.

Nisu tu.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Aleksandar Šešelj.

Želite reč?

Pre svega danas smo čuli tu vest da su ovi glavni medijatori što su trebali da uvedu demokratiju u Srbiji, oni su danas rekli kako vlast ništa nije uradila što je obećala na tim nekim sastancima, seminarima, gde ste se to već sastajali, sa ovima delovima prozapadne opozicije, itd. Dakle, nije ispunila većinu obaveza u vezi sa izborima, to su rekli danas Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, koji su ovde glavni u tom dijalogu.

Ja mislim da bi bilo najbolje onda, budući da niste zadovoljili ove koje ste trebali, da mi sve ovo sad povučemo, da o ovome ne raspravljamo, zato što je glavni razlog i jedini razlog, zašto je to sve danas na dnevnom redu i zašto je to odjednom postalo tako popularno u Srbiji, zato što je došao očigledan pritisak iz inostranstva da se o tome priča, i ništa drugo.

Osim što je ponižavajuće da vas vodaju i drže vam lekcije, pre svega bivši evroposlanici, ali i ovi ljudi, dakle, birokrate iz Brisela, ponižavajuće je i to, da samim tim što ste to prihvatili šta su vam pričali, priznali ste da nema demokratije, nema slobodnih izbora u Srbiji, nema ničega od onoga na čemu su oni insistirali i to ne može da se opravda.

Vi ste prihvatili sa ovim predlozima da pre toga je bila dozvoljena korupcija, da je bilo dozvoljeno, partijsko zapošljavanje, javni resursi u svrhe predizborne kampanje itd. Čuli smo negativne ocene, dakle, niste uradili ono što ste hteli, hajde sad da mi ovo povučemo i da se bavi Narodna skupština pravim problemima i zakonima koji su Srbiji potrebni, a ne ovima koji su stigli iz ambasada i nevladinih organizacija.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima gospođa Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Jedino nisam razumela o kom amandmanu pričamo, pošto predlagač nije nijednu jedinu reč rako o nekom konkretnom amandmanu, ali, dobro. Parlament je tu da razgovaramo šire. Možda u okviru rasprave o amandmanima treba da razgovaramo o političkoj situaciji u našoj državi, recimo u parlamentu. Zašto da ne? Ali, nije duh Poslovnika takav. Zato želim da diskutujem o tom njegovom amandmanu, odnosno o onome što je rekao u okviru obrazloženja svog amandmana i rečeno je, naravno, niz neistinitih navoda.

Srpska napredna stranka ne radi ništa ni pod kakvim pritiskom – mi nismo pretis lonac da nas neko pritiska, pa da onda nešto skuvamo, ili ne skuvamo. Ono što je SNS uradila i šta čini u ovih nekoliko meseci, to je da smo pokazali dobru volju, za razliku od ovih koji lažno bojkotuju rad parlamenta, kažem lažno, zato što dolaze u parlament, kao što ste čuli i videli, podnose amandmane, a šta je

podnošenje amandmana nego aktivan rad u parlamentu? Kakva je to budalaština, kaže – ja bojkotujem rad, a podnosim amandmane. Znači, čita zakone, podnosi amandmane, kritikuje ih, samo ga mrzi da dođe u salu da nešto i usmeno kaže.

Nikad nisam čula da je bojkot parlamenta u usmenom izlaganju, a sve ostalo ću da radim, dolaziću da uzimam platu, predlagaću dopune dnevnog reda. Svi smo svedoci ovde, da na početku svake sednice imamo oko 30 dopuna dnevnog reda poslanika koji nisu došli samo da obrazlože dopune dnevnog reda. Znači, apsolutno aktivno učestvuju u radu i ovde u plenumu, jer traže od nas da glasamo i ne glasamo o dopunama dnevnog reda.

Onda predlažu amandmane na sve zakone. Pa oni su ranije dolazili ili nisu dolazili, što je pravo jednog poslanika. Nemamo mi takve propise kao u Sloveniji da moraš pismeno obrazloženje da daš i da komisija odlučuje da li si opravdano ili nisi opravdano odsutan sa parlamenta, a to država članica EU u svom parlamentu ima i mislim da treba da razmislimo o tome da se više ne igramo tim mrzi me da dođem i sada malo bojkotujem, sada malo ne bojkotujem, nego da se taj deo dobro uredi i to nas čeka posle izbora.

Znači pokazali smo dobru volju da unapredimo izborne uslove. Da vas podsetim samo, ovi svi zakoni, dakle izborni uslovi, ovako je napisano – 2012. godina, to su doneli DS i njihovi koalicioni partneri, manje-više znaju koji su i na osnovu tih izbornih uslova je Tomislav Nikolić pobedio i postao predsednik države, a zatim i SNS na prvim narednim vanrednim izborima. Sada, to što oni vide da će kao nešto da im pomogne promena, dopuna određenih zakona, mi mislimo da neće i zato je veličina u nama što smo izmenili i dopunili te zakone, jer građani Srbije će glasati za program kako ćemo mi da unapredimo njihov običan svakodnevni život u periodu od 2020. godine, do neke 2024, 2025. godine. Njih samo to interesuje, a ovo činimo, eto ovima koji su našli kao neki razlog zašto oni ne bi izašli na izbore, a svi znamo da su veoma svesni svog lošeg političkog rejtinga među građanima Srbije i da je njih unapred sramota koliko će malo glasova dobiti od građana Srbije.

Građani Srbije ne jedu bojkot izbora. Njih to uopšte ne interesuje, verujte mi. Po svim analizama i anketama, uopšte ih ne interesuje ko misli da isključi sebe iz političkih procesa u naredne četiri godine, a ko će aktivno da učestvuje u radu parlamenta i građani Srbije će izaći na izbore i glasaće za izborne ne zakone i ne izmene i dopune, nego za izborna obećanja i za ono da li ste im nešto ispunili u ove prethodne četiri godine ili niste. To svi mi znamo, mi se dugo bavimo politikom.

Da se osvrnem i na to što ste citirali pojedine poslanike Evropskog parlamenta, koji su uključeni ovde i oni su pokazali dobru volju. Setite se, pre nekoliko meseci ovih kojih navodno bojkotuju rad parlamenta, rekli su da žele dijalog, prvo sa nama. Onda su rekli da ne žele sa nama, ako nisu tu poslanici Evropskog parlamenta, onda su poslanici Evropskog parlamenta došli da pomognu. Ako im je teško da sednu sa nama za sto, ajde i oni će biti tu, nama to ništa ne smeta. To je jedan korak napred, neka sede, neka rade nešto, neka nam pomažu u tom opštem napretku u demokratskim procesima i izbornim uslovima. Ali, nije istina ovo što smo danas čuli na konferenciji za štampu.

Kada pogledate malo kako se radi u Briselu, oni to rade kruto, birokratski i oni su listu napretka zaključili 6. decembra. Tamo se samo neke tabele iznose, neki zapisnici i nešto i njima je to - moramo 6. da završimo taj posao, bez obzira što ćemo doći 13. u Srbiju, a život teče dalje, mi radimo. Mi baš raspravljamo sada o tim zakonima, verovatno ćemo sutra da ih izglasamo, a oni su 6. završili. Kaže – ništa nisu uradili, pa nije istina.

Mi smo zato malo drugačiji i mi smo tabelu šta je urađeno zaključili sa današnjim danom iako smo mogli sutra ujutru, sa današnjim danom i preko devedeset i nešto posto onoga što smo dogovorili na prvom krugu, na drugom krugu, naš parlament, parlament Republike Srbije i Vlada Republike Srbije, zajedno sa Kancelarijom OEBS-a koja je zadužena za takva pitanja, smo završili.

Nemam nameru da se raspravljam ni sa Tanjom Fajon, ni sa gospodinom Bilček, o tome zašto oni završavaju 6. decembra, spakuju kofere i više se ne osvrću za tim, nego samo će dobiti tabelu da je 12. završeno preko 90 i nešto posto stvari.

Nego, da se bavimo mi statistikom, suština je u tome da Dragan Đilas, koji je čitav svoj život posvetio medijima, posvetio analizama, anketama i ne znam ni ja čemu, dobro zna u ovom momentu da njegova politika, politika destrukcije, bojkota, haosa koji smo gledali prošle nedelje ovde, udaranje zastavom Republike Srbije o vrata parlamenta i u prozor, ono divljaštvo što smo gledali prošlog vikenda ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije i onaj posle spin, kao ne treba verovati Maji Gojković i režijskim medijima, pa nisam ja snimke gledala iz režijskih medija, ja sam gledala ove snimke ovde što imamo kamere od pre nekoliko meseci ispred vrata i videla šta je Boško Obradović, desna ruka od Dragana Đilasa, radio sa nacionalnom zastavom.

Ljudi su živote davali da bi stajali ispred ove zastave. Vojske smatraju da je najveći poraz kad im otmete zastavu i kad im skinete od negde. Znači, nacionalni simbol i ponos Srbije su iskoristili da udaraju u vrata ovog parlamenta i to je suština. Oni znaju da takva politika nekoliko procenata donosi. Oni ne znaju posle izbora kako da objasne da su oni sa tom svojom politikom, sa tim lažima koje su iznosili o nama iz SNS, najviše o nama. Oni misle da će da naprave nešto tu još ako namaknu neke glasove.

Znači, na udaru samo Aleksandar Vučić i mi ovako uz put koga zakače, zakače. Oni znaju da ne znaju kako da objasne tih nekih 5% što će dobiti, možda sam ih previše častila. To je suština. Nije suština ova statistika – mi smo 6% učinili od zahteva, 10%, nego je suština u tome da kada su uvideli da smo prihvatili dijalog, oni podvukli i rekli sad mi nećemo. Pa su odlučili da doručkuju sa predstavnicima Evropskog parlamenta, da im je to nešto prihvatljivije valjda da pričaju sa nekim iz inostranstva, da ne pričaju sa svojim kolegama u parlamentu. Možda nemaju šta ni da kažu i to prihvatam kao nešto što je nešto verovatno.

Kažem, mi sutra to zaključujemo i možemo da budemo zadovoljni. Ovo sve što činimo, činimo zbog građana Srbije koji će sami odlučiti da li će da izađu na izbore ili neće. Pronaći sebi za koga će da glasaju, za partije koje će izaći. Boško Obradović, Đilas i ostali će moći da se bave nekim drugim poslovima nakon izbora. Njih u političkom životu Srbije neće biti četiri godine, barem ne na republičkom nivou.

Moguće da će da razvijaju poslove, kao što smo videli na onim fotografijama, sa razno-raznim narko dilerima, koji su pravosnažno osuđeni. Znači, ne mogu sada da kažu da ja nešto izmišljam, imamo fotografije, imamo pravosnažne presude i da se posvete tom proizvodnjom te grane farmaceutike koja se zove uzgajanje marihuane, što je dokazano ovih dana. Da nastave dalje da vređaju inspektore koje hvataju i hapse narko dilere, kao što su zahvaljujući radu inspektora Papića, koji je sada na udaru Dragana Đilasa, Boška Obradovića i svih onih koji su stali iza njihove zastave, ne iza zastave Republike Srbije i srećno im bilo. Vidimo se 2025. godine na nekim izborima, pa ako se neko bude setio njih 2025. godine, dobro došli na izbore u neku novu fazu Srbije, kada će građane Srbije samo ceniti da li imaju veće plate, gde im se deca školuju, kakvo je obrazovanje, a neće ih interesovati to da li Boško Obradović, koliko je nas žena u svom mandatu, ovom četvorogodišnjem, uspeo da izudara, niti će ih interesovati koliko je para Dragan Đilas izgubio na propalim poslovima. Ništa to njih neće interesovati, njih se neće ni sećati, jer će doći neki novi mladi neiskvareni ljudi.

Njihova politika, politika propasti, a kažem, vraćam se na vaš početak izlaganja statistike koliko je ko ispunio nečega, to građane Srbije uopšte ne interesuje. Mi sa ponosom idemo sutra na okrugli sto da damo svakom ko je zainteresovan našu tu listu koju smo mi jednako ispunili statistiku i da kažemo – mi smo ispunili sve što smo dogovorili, a ne što nas je neko pritiskao da uradimo. Hvala lepo.

Hvala, gospođo Gojković.

Želite repliku?

Aleksandar Šešelj, replika.

Izvolite.

Možda nije bilo dovoljno jasno ovo što sam ja malopre rekao, ali suština je u tome da smo mi upozoravali od 2016. godine na situaciju u Narodnoj skupštini, gde smo imali sednice po hitnom postupku, objedinjenu raspravu po svim mogućim tačkama, a vi ste se setili to da promenite tek kada su stigla upozorenja iz Nacionalnog konventa za saradnju sa EU, pa tako i sa ovim slučajem.

Dakle, nije vama stalo do poboljšanja izbornih uslova i izbornog procesa, nego vam je stalo da se neko iz Brisela iz nevladinih organizacija koje vedre i oblače po Srbiji, ne naljuti i da ne biste slučajno izgubili njihovu podršku. To je suština svega ovoga.

Kada biste se vi setili da pozovete bilo koju stranku, koja nije u vladajućoj većini, na dijalog, da to nije Soroš uradio preko svoje ispostave u Beogradu, Fonda za otvoreno društvo na Fakultetu političkih nauka letos? Vi biste i dalje nastavili da pričate vašu priču i ne bi od toga ništa bilo.

Vama da je stalo do izbornih uslova, vi biste još 2016. godine doneli novi Poslovnik, vi biste razgovarali o svim anomalijama našeg izbornog procesa kojih ima, ima ih mnogo, ali ne, nego tek kada je stigao diktat iz inostranstva kroz nevladine organizacije koje su u Srbiji samo njihovi glasnogovornici. Kada su počeli evroparlamentarci da dolaze da drže ovde predavanja, onda ste se setili da nešto ne valja, pa i sami ste rekli malopre, da vi sada ovim sve činite, da vi sada njima činite. To je vaša konstrukcije bila od malopre.

Dakle, nije ovo bilo potrebno da se uradi i nije zbog građana Srbije, nego zbog vaše podrške iz inostranstva koju nećete da izgubite. Još smo danas videli da oni ne žele da vas podrže i da su oni rekli da niste ništa ispunili šta ste obećali, tako da vas savetujem da povučemo ovo i da ne razgovaramo više o ovim stvarima.

Hvala, gospodine Šešelj.
Gospođa Maja Gojković, izvolite.

Kažu da se slabo čujete, žale se poslanici, ali ja sam vas čula i razumela.

Za rad u parlamentu ste u pravu, većinom. To smo morali i ranije da uradimo, tu smo se svi složili i Izveštaj Evropske komisije jeste bio oštar, nepovoljan po nas. Svako ko želi dobro ovom parlamentu i ovoj državi, a ne vidi ništa strašno u tim kritikama, uradio bi isto što smo radili mi i popravio rad koji se odnosi na sam rad ovde u parlamentu.

Jeste, vi ste nas kritikovali. Oni su predlagali na stotine i stotine nekih besmislenih dopuna dnevnog reda. Oni su njima simpatičniji, pa nema kritike na to, ali dobro. To je ispravljeno, vi ste tu u pravu, to je moglo mnogo, mnogo ranije da se ispravi. Nije bilo dobre volje ni od koga.

Što se tiče ovih popravki izbornih uslova i poboljšanja. Da vam kažem nešto iskreno, SNS uslovi izborni koje je doneo Đilas i njegova ekipa 2012. godine, baš ništa nisu smetali, i to vam govorim.

Građani Srbije, kada izađu na izbore, glasaju za nečiji izborni program i glasaju često i protiv nečeg. Oni su glasali protiv Borisa Tadića i njegovog nemanja politike, jer ako neko svaki dan govori da mu je politika, svako jutro se budim sa Severinom, onda građani kažu da nešto nije normalno u toj politici i glasaju za nekog ko im konkretno nešto predlaže i obećava. Građani Srbije su po najgorim, možda mogućim uslovima, sad kako kažu ovi, izabrali Tomislava Nikolića i glasali za Aleksandra Vučića i SNS, po ovim uslovima. Ma, nama to ništa nije smetalo, pa mi znamo da narod glasa za nešto drugo, a ne glasa za tačku i zarez u poboljšanju izbornih uslova. Pa, to samo neki politički amater može da misli da za to glasaju.

To nije problem, evo mi im nudimo šansu, ako hoće još da imaju dva meseca kampanju, pre nas, pre nas da imaju izbornu kampanju, pa da trče i obećavaju sve i onda da puste nas i da ih pobedimo opet i to maestralno da ih pobedimo, da ne znaju kako se zovu. To će im se desiti. To je suština njihovog, takozvanog bojkota za par meseci. Pa, to je suština, pa oni moraju da se sakriju. To je ono, kao kada se udvarate devojci, devojka vas ne šmirgla dva posto, a on kaže, pa i ružna je. Pa, to je to, zato oni neće da izađu na izbore i da priznaju svoj politički poraz, svoj politički poraz. I oni to znaju. Mislite Vukadinović? Ne, on će izaći na izbore.

Znači, građani Srbije, pod uslovima iz 2012. godine su glasali protiv Borisa Tadića, protiv bezidejnosti i bezvezne politike, protiv lopovluka i svega ostalog što smo videli u prethodnom periodu. Glasali su za SNS, glasali su za Aleksandra Vučića, glasali su za novog predsednika države. Po istim uslovima smo izašli i 2016. godine. Pod istim uslovima pobedo je Aleksandar Vučić, a iza mu je bio onaj bivši Janković, ko će se setiti uopšte ko je sve tu bio zvezda meseca, zvezda političke ne zna, NBA lige. To je bio Saša Janković, ne možemo imena da mu se setimo. Po istim ovim uslovima za koje oni kažu da su prosto nepodnošljivi. Pa, mi smo to prihvatili, izašli i gotova stvar. Pobedili preko 50% Aleksandar Vučić i oni nešto u tragovima, gde su se svi divili, bravo, ovaj je osvojio 12%, 13% nekih glasova, bravo. E, to je sada mislena imenica za njih, jer oni su tu oko cenzusa, nešto. Moraju mnogo da se bore, ali ne da se bore protiv rata, protiv državne zastave, protiv grba, protiv Republike Srbije i svega onoga što mi, koji volimo našu državu, mislimo o Srbiji, nego da se bore programima, a ja ni jedan program još nisam čula, osim što Jeremić, Đilas i Boško Obradović hoće da priznaju nezavisno Kosovo.

Eto, to im je, recimo jedan stav kao, ali nikako da čujemo. Zato oni neće da dođu ovde, jer ovde nešto mora da se priča, ovde nešto moraš da zastupaš, a ne mogu oni ovde da dođu tačno, jasno i glasno pa da kažu. Znači protiv vojske su, to smo čuli, protiv napretka u radu naše namenske industrije, to im smeta. Pa, sada rade za konkurenciju u okruženju. To im smeta. Smeta im borba protiv kriminala i korupcije, smeta im borba protiv narko-mafije, pa su napali ovog inspektora, zato što je uhapsio Đilasovog rođaka ovog Dabovića, narko-dilera, zato što je ušao u automobil, jer tako bilo? Ušao u automobil, probio staklo da ga izvuče napolje da ga privede. Znači, policija koja radi pošteno svoj posao im smeta.

Eto tu su neki okviri njihovog programa, ali ako hoće, ako ih mrzi da pišu, ja ću njihova dela da ispratim, pa ću im ja pomoći, ja ću to da sročim da građani Srbije mogu to u pismenom, onako, nekom pamfletu da pročitaju. U tome je suština njihovog bojkota, jer moraš nešto na izborima da kažeš, pa ne možeš da vičeš „uaa Vučiću“, što „uaa Vučić“, pa preko 50% Srbije viče da Vučić dobro radi. I radi dobro i do god imaš poverenja građana Srbije, znači da radiš dobro. Šta me briga šta ko misli van ove države, o nama i o našoj politici, valjda je najvažnije šta misle građani Srbije.

Mogu da vam kažem da svi u regionu, to je najveći problem, gledaju Vučića kao uzora i političkog i ekonomskog, kako god hoćete. To je problem, što je jaka ekonomski politička Srbija, sada postala uzor i drugima, u tome je suština. A to šta će Đilas da uradi, šta će Boško Obradović, šta će tu njih nekoliko koji žive od njegove apanaže da urade, to poštovane kolege iz opozicione SRS, nas ne dotiče. Nas interesuje samo šta građani Srbije misle o ovome što mi radimo u parlamentu i da li se oni slažu da treba unaprediti ove zakone ili se ne slažu. Oni se slažu, kažu, dobro je za sve nas da usvojimo ove izmene i dopune i da izađemo na izbore, jer mi se stvarno ne bojimo izmene i dopune nijednog jedinog zakona. Neka traže još šta žele da uradimo, mi ćemo ih pobediti. Tako ćemo ih pobediti da im neće biti dobro naredne četiri godine. Garantujem to. Hvala.