Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, u narednih nekoliko minuta svog izlaganja trudiću se da se osvrnem najviše na predloge zakona koji su u ovom prvom zajedničkom pretresu i trudiću se da ne pomenem ono što su moje kolege smatrale za shodnim.

Dakle, moju pažnju i fokus je privukao zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kao i izmene i dopune Zakona o rokovima izmirenja obaveza od komercijalnih transakcija. Iz kojih razloga?

Prvo, to najviše utiče na kvalitet poslovanja. Što se tiče Zakona o privrednim društvima, utiče na taj način da imamo dobru praksu kod već razvijenih tržišnih ekonomija gde su privredna društva davale priliku svojim zaposlenima da učestvuju u samom udelu kapitala, odnosno to je negde uticalo na njihovu efikasnost pri radu. Samim tim su privredna društva sa ograničenom odgovornošću omogućavala da na kraju poslovne godine zaposleni imaju mogućnost da ostvare veću zaradu, što je doprinelo samim tim i konkurentnosti, kvalitetu rada preduzeća.

Što se tiče drugog zakona o rokovima vezanim za izmirenje obaveza u ekonomskim transakcijama, a smatram veoma dobrim zato što se pre svega podiže transparentnost, odnosno nastavljamo sa digitalizacijom u Republici Srbiji na taj način što sve fakture koje su pristigle, ne samo fakture, već i bilo koji zapisi su obavezni da se prijave i zabeleže u Centralnom elektronskom registru i samim tim će se oni smatrati već dostavljenim dužniku. Na ovaj način mi ćemo smanjiti mogućnost za korupciju, ali i razvoj sive ekonomije.

Upravo kada smo kod korupcije mi ćemo tu stati na ključnu stvar, jer je ona isključivo sinonim za žutu kompaniju, jer su jedino na taj način poslovali u prethodnom periodu. Sada vam moram reći da ta žuta koalicija, naravno, u poslednjem periodu stalno govori da mi zakone isključivo donosimo zato što nam je Evropska unija tako naložila, pa gospodo uopšte se ne slažem sa tim.

Mi smo u obavezi da promenimo te zakone, jer ste ih vi nakaradnim napravili zato što je sve izmenjeno i nije onako kako bi trebalo da bude. Mi moramo sve dovesti u zakonske okvire i mora postojati restriktivno poštovanje tih zakona, kako ne bismo ulazili u sivu ekonomiju, kako se korupcija ne bi ponavljala i kako bismo prosto svest građana usmerili na pravi put.

Voz kojim mi idemo nikako ne sme da ide po trulim i pokvarenim šinama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prvi koji je stao na kraj korupciji i rekao je da mora ekonomija biti na zdravim osnovama. Mi smo uspeli. Srpska napredna stranka preokrenula je tok istorije, jer je Srbija bila na ivici bankrota.

Stoga, poštovane kolege, mene uopšte ne čudi zašto žuta kompanija sa svojim satelitima, kada to kažem mislim na Obradovića, Živkovića, mislim na Jerkov, mislim na Čobanov Tepić, mislim na Aleksića, nije u Skupštini. Pa naravno da nije. Njima ne odgovara da se ovakvi zakoni usvoje, a nisu valjda ni protiv svojih stavova da dođu, pa da osporavaju to. Samim tim to bi bilo negde providno da se ne slažu sa zakonima koji trebaju da se usvoje.

S obzirom da je ovo moj prvi mandat kada sam došla u Skupštinu, kolege koje su duže ovde znaju to vrlo dobro, ono što sam saznala jeste da narodni poslanik ima pravo da u bilo koje doba dana uđe u zgradu Narodne skupštine Republike Srbije. Jedan od naših kolega, Boško Obradović, to radi isključivo noću, i to sa jarbolima za zastavu pokušavajući da polupa vrata ili prozor. Ne radi to sa fantomkom, moram priznati, fantomka im služi za neke druge operacije, kada u vođstvu Đilasa ulaze u zgradu Radio televizije Srbije, ali tada nemaju kao oruđe jarbol za zastave, ali zato imaju električne testere, pa me negde interesuje da li je to neka vrsta viteškog takmičenja između Obradovića i Đilasa?

Kako god to na kraju bilo, mi zaključujemo da dan nakon te njihove operacije dolaze u Veliki hol Narodne skupštine Republike Srbije, kako bi održali konferenciju za medije, i samo ne znam da li se hvale ili se pravdaju i pitam se kome? Možda građanima Republike Srbije koji su im dali poverenje na prethodnim izborima? Negde sam ubeđenja da se to neće ponoviti. Stoga ću svoje zaključke doneti samo jednom rečenicom, narodnom, koja kaže da je pravda spora, ali je dostižna.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Majkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, na dnevnom redu današnje sednice se nalazi set od 12 zakona koji samo na prvi pogled izgledaju da regulišu različite materije. Međutim, kroz svih ovih 12 zakona se prožimaju tri cilja koje treba da postignu ovi zakoni kada krenu da se primenjuju. To je, pre svega, razvoj privrede, borba protiv kriminala i korupcije i, takođe, elektronska komunikacija, odnosno komunikacija elektronskim sredstvima.

Kada smo kod razvoja privrede, ovo se pominje, pre svega, u Zakonu o javnim nabavkama, jer se u njemu govori o stvaranju uslova za efikasnije sprovođenje javnih nabavki i povećanje sistema konkurentnosti, ali ono što je veoma bitno je da se podstiče učešće malih i srednjih preduzeća, kako bi privreda i u ovom aspektu krenula da se razvija u širem smeru u Srbiji.

Takođe se razvoj privrede pominje u Zakonu o privrednim društvima, a gde se stimulišu zaposleni da postanu članovi privrednog društva i da steknu učešće u kapitalu privrednih društava po povlašćenim cenama, što se pokazalo kao dobra praksa u razvijenim zapadnim društvenim sistemima i u SAD.

Zakon o carinskoj tarifi propisuje povećanu angažovanost proizvodnih kapaciteta u domaćim fabrikama i povećanje konkurentnosti gotovih proizvoda. To se ovde odnosi na traktore na domaćim i svetskim tržištima.

Tu je, takođe, i Zakon o duvanu koji unapređuje poslovni ambijent u delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima.

Kada se govori o cilju borbe protiv kriminala i korupcije, naravno da je tu Zakon o javnim nabavkama, naravno da je tu Zakon o javnom dugu koji predviđa da se… Umesto do sada, kada se tražila saglasnost Ministarstva finansija za zaduživanje lokalne samouprave, ranije se tražilo mišljenje, a sada se traži saglasnost Ministarstva finansija da bi se lokalna samouprava mogla zadužiti.

Tu je i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji unapređuje postojeći sistem otkrivanja i sprečavanja i vrši usaglašavanje sa međunarodnim standardima, ali i nekoliko zakona koji su u vezi upravo sa ovim Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja, kao što su Zakon o igrama na sreću koji reguliše ovu oblast igara na sreću, takođe i Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i Zakon o posredovanju, prometu i zakupa nekretnina koji novim odredbama teži da spreči kriminalce da kontrolišu agente za promet nekretninama.

U Zakon o prekršajima uvodi se nova zaštitna mera, a to je mera koja je u vezi sa novim Zakonom o javnim nabavkama koji je, takođe, danas na dnevnom redu, a to je mera zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki. To je privremena mera i može da traje najduže dve godine i sprovodi se od izricanja pravosnažne sudske presude kojom je izrečena kazna za prekršaj.

Treći cilj - elektronska komunikacija, a spominje se u Zakonu o javnim nabavkama, gde se propisuje da će se podnošenje i otvaranje ponuda u postupcima odvijati elektronskim putem. Zatim se u Zakonu o rokovima i izmirenju novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama govori o registrovanju elektronskih faktura i u Zakonu o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja se pominje jedinstveni Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.

Ova tri cilja, koji se prožimaju kroz 12 zakona koji su ispred nas - razvoj privrede i borba protiv kriminala i korupcije i elektronskih komunikacija, nas približavaju EU i sređenijim društvenim sistemima. Takođe ova tri cilja su u skladu sa ciljevima koje je postavila Vlada u svom programu 2017. godine, a to su brži privredni rast, povećanje efikasnosti i pružanje javnih usluga i digitalizacija, što govori o doslednosti i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine i predsednika države o tome da Srbija postane lepše, pristojnije, prijatnije i mnogo bolja za život za ubuduće. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja večeras na kraju današnje rasprave želim da kažem da ovaj set zakona je u stvari nastavak fiskalne sinhronizacije koja je važna za unapređenje privrednog ambijenta Srbije, koja je važna za bolji kreditni rejting Srbije, za otvaranje novih tehnoloških parkova, za umrežavanje Srbije autoputevima. Za nekoliko dana se otvara deonica od Surčina do Beograda i povezuje se sa Čačkom.

Videli smo juče da je potpisan ugovor za izgradnju Moravskog koridora i sve je to važno za smanjenje nezaposlenosti i za uvećanje i poboljšanje privrednog ambijenta u Srbiji.

Što se tiče novog Zakona o javnim nabavkama, želim da kažem da je ovaj zakon veoma važan zbog efikasnog sprovođenja javnih nabavki, a uopšte za efikasnost sprovođenja javnih nabavki ključni su konkurentnost, transparentnost i efikasnost sudova. Novi Zakon o javnim nabavkama treba da dovede do dalje uštede, do smanjenja birokratije, do otklanjanja nedostataka koji su uočeni još uvek važećim Zakonom o javnim nabavkama.

Veoma je važan portal za primenu javnih nabavki koji treba da nam omogući sprovođenje celokupnog postupka elektronskim putem, treba ceo ovaj postupak da poveća poverenje građana i da smanji korupciju.

Drugi zakon, o kojem želim kratko da kažem, je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Ovo je novac koji donosi ogroman novac državi i veoma je važno da bude uređen. Ciljevi zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću su stvaranje pravnog okvira za adekvatnu kontrolu i preventivno delovanje radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u oblasti igara na sreću. Drugi cilj je sprečavanje lica koja su povezana sa kriminalom da budu vlasnici ili da upravljaju pravnim licima koja priređuju igre na sreću.

Raspravu u ovom zakonu želim da iskoristim da kao pedagog upozorim na jedan poražavajući problem sa kojim se mi suočavamo na osnovu istraživanja Javnog instituta „Batut“, svako naše treće dete u Srbiji je bilo u dodiru sa nekim oblikom igara na sreću ili kockom i ti, kao što sam rekla, su rezultati poražavajući. Za ovaj trend porasta broja adolescenata koji se kockaju zasluženo je i on lajn kockanje i nemogućnost da se vrši kontrola na ovaj način kako se uplaćuju ovi tiketi.

Veliki problem predstavlja do sada i činjenica da su se mnoge kockarnice otvarale blizu škola, roditelji ne znaju kada je granica i kada treba da reaguju kada je u pitanju ovaj problem. Ovo je zaista jedan alarmantan trenutak da se ukaže i na prevenciju kada su u pitanju adolescenti koji u sve većem broju primenjuju ovaj porok i nadam se da će u ovo što sam sada rekla u nekom narednom periodu biti predmet diskusije u ovom visokom domu.

U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Snežana B. Petrović.

Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima kao predlagači zakona na današnjoj sednici, koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni građani, na kraju ove načelne rasprave dužnost mi je i obaveza da se kao izvestilac Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu i energetiku obratim na ovoj sednici zato što se radi o predlozima izmena i dopuna tri zakona o kojima je Odbor raspravljao, a koji su od naročitog značaja za dalji privredni rast i unapređenje privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Da krenemo redom, u predloženim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima predviđene su određene izmene. Zašto? Zato što već odavno u razvijenim tržišnim ekonomijama SAD ili država EU praksa je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog društva. Na taj način se zaposleni stimulišu da što bolje obave poslove i time povećaju vrednost kapitala privrednog društva.

Kada u budućnosti dođe do prodaje privrednog društva u kome su zaposleni oni mogu da ostvare dodatni značajni profit prodajom učešća u kapitalu po tržišnoj ceni koji su stekli putem opcije. Ovaj način stimulacije se naročito pokazao delotvoran u industriji informacionih tehnologija, a sa druge strane, ova društva imaju visok potencijal brzog rasta.

Imajući u vidu značajan rast industrije informacionih tehnologija u Republici Srbiji i sve veći udeo koji zauzima u BDP, u izvozu i generalno u privredi, postoji opšti interes da se donesu mere koje podstiču dalji rast privrednih delatnosti, a naročito ove industrije.

Privredna društva, a naročito privredna društva iz industrije informacionih tehnologija angažuju i različite konsultante, mentore, poslovne konsultante i slično, a koji nisu uvek zaposleni u društvu. Osim toga, dešavalo se da državljani Republike Srbije, potencijalni osnivači društva sa ograničenom odgovornošću često osnivaju privredna društva u inostranstvu kako bi mogli da koriste različite mogućnosti za stimulaciju zaposlenih. Ovom predloženom izmenom to više neće biti potrebno.

U Predlogu zakona omogućava se da društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, investitore, konsultante i druge izdavanje finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, koji imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da stekne udeo u društvu određenog dana na dan dospeća po povlašćenoj ceni. Za potrebe izdavanja ovog finansijskog instrumenta društvo sa ograničenom odgovornošću obrazuje rezervni sopstveni udeo kao udeo koje društvo besteretno stiče od člana društva uz napomenu da i jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću može steći rezervisani sopstveni udeo.

Još dve izmene, a to je da se ovim Predlogom zakona predviđa da zaposleni u društvu sa ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, što do sada nije bio slučaj, kao i da se procenat sopstvenih akcija koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave poveća sa 3% do 5%.

Dalje, u Predlogu izmena i dopuna Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika predloženim izmenama i dopunama unapređuje se i postojeći sistem otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti, odnosno bliže se uređuje nadležnost organa i organizacija u pogledu kontrole evidentiranja podataka, odgovornost za istinitost i tačnost tih podataka, te ova predložena izmena predviđa i daje nadzorna i istražna ovlašćenja organima za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u slučaju da se ne postupi po predlogu.

U trećem Predlogu zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti Republika Srbija treba da ojača i dopuni odredbe koje zabranjuju licima osuđivanim za određena krivična dela da osnivaju ili kontrolišu lica koja pružaju usluge koja su predmet regulisanja određenih zakona, pa samim tim i ovu materiju u posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.

U drugom izveštaju komiteta Manival za decembar 2018. godine o pojačanom praćenju i tehničkoj usklađenosti Republike Srbije sa preporukama FATF-a, prepoznati su tehnički nedostaci u pogledu aktivne implementacije relevantnih preporuka FATF-a među kojima se našla i konkretna zamerka da nisu preduzete nikakve mere koje bi sprečile kriminalce da kontrolišu agente za promet nekretninama. Zahtev međunarodne organizacije u ovoj oblasti jeste i taj da se na jedinstven i uniforman način, kao i kod obveznika po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, uvede pomenuti standard što je i osnovni cilj izmene ovog zakona.

Na kraju, ovi predlozi treba da budu usvojeni, treba da doprinesu daljem unapređenju privrednog ambijenta i privrednom rastu i da minimizuju rizik u poslovanju. Odbor će uvek podržati ova rešenja i iz tog razloga predlažem njihovo usvajanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

U ovih nekoliko minuta koliko je ostalo poslaničkoj grupi SPS želim da izvedem neke zaključke za koje smatram da će kao što smo i danas imali potpunu saglasnost ministar i ja kao učesnici u ovoj diskusiji, ministar prevashodno kao predlagač, želim samo da se nadovežem na ono što sam već rekao.

Kod zakona o dopunama Zakona o privrednim društvima imamo situaciju koju, kao novinu u zakonu želimo bezuslovno da podržimo. Radi se o situaciji kada član društva ili osnivač društva, da ne banalizujem priču, bilo ko od nas, ima svoje društvo i taj svoj udeo koji ima u društvu pokloni društvu. Na osnovu tog udela, koji sad ima status rezervisanog sopstvenog udela, društvo će omogućiti zaposlenim da stiču određene mogućnosti, a to je da i zaposleni imaju udeo u tom društvu i ostvare određene prihode.

E sad, ako imamo situaciju da je jedan vlasnik preduzeća dao svoj udeo preduzeću, a ima samo tri zaposlena ili samo nekoliko zaposlenih, gde je motivacija vlasnika privrednog društva kao osnivača, kada su u pitanju jednočlana privredna društva, da omogući sticanje sopstvenih udela zaposlenima ili trećim licima, kao što su konsultanti ili druga treća lica, tako da ih nazovemo.

Motivaciju možemo obezbediti, tu sam siguran da će i se i ministar sa mnom složiti, samo ukoliko ceo ovaj paket zakona, pa i ovaj zakon, uvaženi ministre, prati nešto što smo postigli kao kontinuitet, a to je privredni rast. Ako nemamo privredni rast i u okviru toga ne stimulišemo privredna društva, bez obzira u kojoj su statusnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću ili drugi oblici organizovanja, onda praktična primena ovog zakona neće imati onaj efekat koji mi želimo da ima. Jedino na način koji podrazumeva motivaciju vlasnika privrednih društava da kroz sopstvene rezervisane udele daju benefite zaposlenima da zaposleni imaju od toga koristi, onda ćemo imati potpuno ujednačavanje, ne samo firmi u oblasti IT sektora, odnosno tehnologije, već i svih ostalih.

Zašto ovo govorim? Zato što rezervisani sopstveni udeo nije obaveza. To je pravo. Da li će to pravo vlasnik firme da koristi ili neće, pa zavisi od njegovog ličnog interesa, zavisi od toga da li će on biti motivisan da to pravo iskoristi i svoje zaposlene, na neki način, obezbedi dodatnim mogućnostima ostvarenja prihoda.

Naravno, ni u kom slučaju ne smatramo da to treba da bude obaveza i ne sme da bude obaveza, ali ako je pravo onda to podrazumeva diskreciju onoga ko o tom pravu odlučuje, a ta diskrecija dozvoljava i da mogu i da ne mogu i da ne mora.

Prema tome, ono što poslanička grupa SPS i SPS kao koalicioni partner predlagača smatra da je jako dobro, jako je dobro što mi imamo jedno zakonsko rešenje koje treba da podržimo, a to je ovaj zakon i mislim da tu nećemo imati apsolutno ni jednu jedinu dilemu kada su u pitanju svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, a sa druge strane da svi damo svoj doprinos da ova Vlada nastavi put koji podrazumeva nastavak privrednog rasta, jedan privredni ambijent u kome će preduzeća, odnosno privredna društva u bilo kom obliku organizovanja imati mogućnost da zaposle što više lica, da se što više lica radno angažuju, da se ostvari takva mogućnost prihoda, govorim o bruto prihodima, da će bilansi stanja i bilansi uspeha uvek butu pozitivni i da na taj način omogućimo motivaciju onima koji sa ovim pravom raspolažu, a to pravo podrazumeva upravo pravo u korist zaposlenih i trećih lica, koji će i kroz ovaj zakon prepoznati mogućnosti za njihove statusne položaje, za bolji standard, za bolji život, kada govorimo naravno o kategoriji zaposlenih lica, a kada govorimo trećim licima, da su to benefiti od kojih oni mogu da očekuju svakako ličnu korist.

Prema tome, u tom ambijentu i na taj način će primena, praktična primena ovog zakona doživeti najpozitivniji epilog i mi ćemo se za to snažno boriti.

Zahvaljujem se još jednom, podrška svemu ovome o čemu smo danas raspravljali.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 12. tačke dnevnog reda.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 sati.