Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović.

Izvolite.

Bilo je interesantno danas čuti narodne poslanike, predstavnike vladajuće većine i mogli smo pored ostalog na kraju da čujemo da argumentima treba da izlazimo pred građane, da ni jedan zakon koji se donese ne može nikoga u Skupštinu uvesti mimo glasova građana Srbije. Tu je samo napravljen jedan problem, taj argument je bio lažan.

Upravo je SNS 2016. godine, iako liste Čeda, Čanak, Boris i druga lista DSS, Dveri nisu prešle cenzus, odnosno građani Republike Srbije im nisu dali dovoljan broj glasova da pređu cenzusni prag od 5%, pod pritiskom američkog ambasadora Skota tada je SNS uvela jednu novu formulaciju u srpskom političkom životu, a to je dovoljno da vas pozove američki ambasador ili neki ambasador uticajnih zapadnih zemlja i glasovi građana nisu potrebni i može da uđe u Skupštinu ko kako hoće.

Onda kad im isti ti političari, koji nisu dobili poverenje građana, okrenu leđa i ne dolaze više u ovaj parlament, onda ih raznim diskusijama mole, vape za njima, da se vrate u skupštinske klupe.

Ono što je interesantno takođe, zaista je bilo prelepo i idilično slušati hvalospeve, prevashodno Predloga zakona o javnim nabavkama, i podsetiću vas da je prvi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 6. januara 2013. godine, pričam o zakonu SNS. Sada ću gospodina ministra da podsetim i pročitaću kako ste ga najavljivali, pošto ste slično i danas tako najavljivali ovaj novi zakon.

Godine 2011. vaš ekonomski tim je izašao sa sledećim stanovištem – srpska ekonomija na godišnjem nivou gubi i do deset milijardi evra kroz crne tokove. Najveću odgovornost snosi Vlada Srbije. Više od milijardu evra gubi kroz oblik korupcije. Zakon kojim se štedi 60 milijardi dinara znači da država ne bi morala da uzima međunarodne kredite, ni kredite od komercijalnih banaka u vrednosti od 600 miliona evra. To je direktna ušteda, a ušteda ako se ne bi uzimali krediti i plaćali troškovi zaduživanja, troškovi kamata, opterećivanje budućih generacija, sigurno se može proceniti na milijardu evra godišnje. Takođe, bitan je mehanizam za kontrolu primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, mehanizam za sprečavanje sukoba interesa i korupcija u javnim nabavkama.

Ovako ste vi kritikovali zakon vaših prirodnih koalicionih partnera, čiju ste politiku nastavili, Dragana Đilasa, Borisa Tadića i ostalih, a onda ste doneli svoj zakon i najavili uštede u vrednosti od 60 milijardi dinara i potrebu tog donošenja zakona tim zakonom kako ste najavili, krediti vam više neće biti potrebni.

Hajde da vidimo, pa i da vam poverujemo, tada ste ipak bili u opoziciji, pa ste iznosili, što vam nije strano, neistine da bi prevarili građane Srbije, hajde da vidimo šta ste govorili o tom zakonu kada ste ga doneli. Decembra 24, 2012. godine predsednik Skupštine, Nebojša Stefanović, danas potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova, ocenio je da će usvajanjem zakona, koji je tada donet, o javnim nabavkama, znači pričam o zakonu o kojem je Arsić govorio, da je izdržao stub vremena, izdržao sve moguće, uštedeti između 600 miliona i milijardu evra godišnje. Pazite, ponavljam, zbog građana Srbije, znači od januara 2013. godine do danas, punih šest godina vi ste po ovom zakonu trebali da uštedite na godišnjem nivou od 600 miliona do milijardu evra godišnje. Što znači da govorimo o nekih između pet i po i šest i po milijardi evra za ovo vreme i verovatno biste taj novac umeli pametnije da utrošite, ne biste uzimali kredite kako ste i najavljivali.

Nebojša Stefanović je dalje kazao da će uštedama biti iznenađeni i najveći skeptici. Evo, ja se prosto tresem, šokiran sam kako je moguće da nisam tada verovao njemu i naprednjacima da nećete toliko štedeti i da će biti onemogućene pogodbe. Najviši funkcioner SNS je to obećavao.

Onda se postavlja pitanje a, šta ste to radili sa projektima poput „Beograda na vodi“, različitim koridorima, kada ste, po navici, isključivali Zakon o javnim nabavkama, kad vam god padne na pamet.

Dalje, kaže Stefanović, više niko neće moći da se direktno dogovara za novac građana Srbije u javnim nabavkama. Pozivam Nebojšu Stefanovića da uhapsi Zoranu Mihajlović. Ona je direktno, direktno, pregovarala sa predstavnicima američkih kompanija i prihvatila nepovoljniju ponudu, a gospoda sa leve strane, što je još žalosnije, glasala za takav predlog.

Sada, s obzirom na činjenicu da ste već toliko ishvalili zakon koji ukidate, i koji je na snazi bio skoro sedam godina, danas je ministar Đorđević čitao delimično obrazloženje zakona, kada je obrazlagao ovaj predlog zakona, i sada ja pitam gospodina ministra i gospodina Arsića, koji je nahvalio taj zakon, koji su efekti primene zakona iz 2013? Hoćemo da čujemo decidno, koliko ste uštedeli za tih šest i po godina? Koliko tačno u evrima, od tih sredstava koje ste uštedeli? Gde ste tačno uštedeli? Nemam problem da odmah izađem sa podacima iz 2013. godine, u trećem i četvrtom kvartalu, da dokažem da niste uštedeli ni 600 miliona evra, ni milijardu evra, po zvaničnim podacima, ali želim da vidim da li vi znate, pa možemo da diskutujemo, već je bilo mnogo manje, jer ste legalizovali korupciju i nastavili put DS, tamo gde su oni stali. To je ona krilatica – gde ja stadoh, ti produži i time ste onda morali da krenete da otimate od penzionera, smanjivali penzije da bi punili budžet.

Znači, prvo i osnovno pitanje ministru i gospodinu Arsiću jeste – dajte nam efekat predloženog zakona. Koliko ste tačno uštedeli od primene početka zakona 6. januara 2013. godine, do danas? Slavobitno ste to najavljivali i za Grad Beograd, i umesto da danas čujemo šta je to što nije valjalo, gde ste pogrešili, pa predlažete novi zakon, vi izlazite sa potpuno netačnim informacijama, hvalite zakon koji ukidate.

Ponovo, zbog građana Srbije da ponovim samo, kad ste donosili zakon, taj u decembru 2012. rekli ste da pogodbi više neće biti. Najavili ste, a pravnici znaju šta su javne nabavke i tenderi, da se nadmeću oni koji su najbolji, koji će pružiti najbolje, koji će dati najviše, vi ste za svaki projekat gde ste onima kojima ste obećavali zbog dolaska na vlast šta ćete ispuniti, radili upravo ono što je radila i DS, i po tim pitanjima ne razlikujete se ni najmanje od njih.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite, kolega Đukanoviću.

Hvala.

Ovako, ja ću govoriti pre svega o zakonu, pomalo i lično, o Zakonu o igrama na sreću izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Kažem, pomalo i lično zato što ovo što se sada uvodi, ja se bar nekih 10 i više godina borim da se ovakve stvari uvedu i želim da pozdravim što država uvodi red, pre svega u ovoj oblasti. Inače, veoma važno, ljudi u Srbiji zbog različitih kampanja imaju krajnje negativan stav o svemu tome i s pravom, s obzirom da smo imali zastrašujuće veliko crno tržište koje suštinski generisalo, odnosno koje je tu oblast i predstavljalo na jedan jako ružan način.

Sada se zaista, uvodi nešto što je veoma dobro, pre svega sa povećanjem naknada priređivačima i to gotovo za 100% se povećavaju naknade. Ja to pozdravljam, zato što samo oni koji su ozbiljni u toj oblasti će moći da opstanu i neće više moći da se pojavljuju raznorazni mešetari u toj oblasti koji su zaista doprinosili da bukvalno ponekad i neka mafija ili apsolutni kriminal uđe u tu oblast.

Nažalost, moram da konstatujem da dugo godina se nije proveravalo ko otvara sve te kladionice i razna kazina, ali evo, ovaj zakon je nešto što obećava i kažem, samo oni koji su ozbiljni igrači na tržištu što domaćem, što svetskom će moći da budu i priređivači.

Uzgred budi rečeno, na osnovu ovoga što uvodite, a mislim da gotovo 20 miliona evra se mogu očekivati veći priliv u budžet, deset miliona evra gotovo po nekim procenama od direktnih naknada. Inače, to je oblast koja donosi enorman novac našoj državi i to bi trebalo svakako razvijati. Ljudi i ne znaju, na primer u Velikoj Britaniji onaj ko se bavi tom oblašću, ko je zadužen ispred Vlade, on je član kabineta i prvog ministra i ima bezmalo rang ministra. To je ozbiljna oblast gde svaka država želi da izvrši određenu vrstu kontrole kako novac ne bi odlazio što na crno tržište, što svakako u kriminal.

Voleo bih da mi, recimo, uvedemo zakonodavstva kakva su u EU, posebno, recimo Malta, ona ima savršene zakone za to. Vi da biste na Malti otvorili tzv. onlajn klađenje vi morate najmanje 40 različitih licenci, dozvola da dobijete, strahovite provere bezbednosne koje se vrše, upravo zbog toga kako neko ko se bavi, eventualno kriminalom ili nekim crnim tržištem ne bi slučajno ušao na to tržište. Mislim da bi mi mogli da tu apsolutno pooštrimo dodatnu kontrolu kako se eventualno neki mešetari ne bi ponovo dolazili na naše tržište.

Inače, pošto je svakako budućnost igara na sreću u onlajnu, odnosno preko interneta, želim da pozdravim, što će država i ovde pooštriti zaista mogućnost dobijanja sertifikata, odnosno dozvole. Za sada to kod nas radi Vojno tehnički institut, veoma dobro to radi. To je taj novac koji Vojno tehnički institut dobija i vrlo sam radostan zbog toga što ostaje našoj vojsci. Oni su ti koji daju sertifikate i za aparate i za priređivače i za uopšte internet, internet priređivanje igara na sreću. Nadam se da će se to dodatno razvijati i da domaće kompanije budu te koje su glavne za upravo to davanje dozvola, da Vojno tehnički institut je svakako jedna renomirana institucija i dobro je da taj novac ostaje kod nas.

Ono što bih morao da vas zamolim i vidim da se ide u tom pravcu, ali verujem da će kroz izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana to promeniti, neko je do sada imao jako lošu koncepciju smatrajući da kada oporezujete igrače, da će tada država dobijati veći novac. Mi smo sa tim izgubili enorman novac i doveli smo priređivače do ozbiljnih finansijskih problema ponekad zato što napravili smo sistem da ako neko dobije u kladionici, a igrao je možda sto puta neku igru i sad jednom prilikom je dobio 11.000 dinara, on bude oporezovan. Što je potpuno van pameti. Svaka kladionica nije mogla da igraču naplaćuje taj porez nego je ona sama davala taj novac za tog igrača, iako nije ni bila dužna da to radi. Onda ste imali jednu paradoksalnu situaciju da zapravo su priređivači nadoknađivali novac, a koji suštinski nisu bili u obavezi da daju. Dobro je da to sada menjate zato što kada oporezujete igrača on beži odatle, on više neće da igra, a sada idete drugim putem koji apsolutno pozdravlja, a to je da se samim priređivačima povećaju značajno naknade za dobijanje dozvola, za dobijanje licenci za određene igre i tako dalje. Naravno da ćete tu mnogo više ubrati prihoda kao država nego što je neko imao koncepciju da oporezuje igrače i nadam se da ćete u izmenama i dopunama Zakona poreza na dohodak građana taj besmisleni član 83. ili skroz izbrisati ili već pronaći soluciju. Vidim da se podigao sad taj nivo sa 11.000 na 100.000 dinara za oporezivi dobitak, nadam se da će se to potpuno izbrisati pošto je to potpuno sumanuto.

Afirmacija domaćih kompanija. To je nešto što mi se veoma dopada posebno u tom dodeljivanju dozvola. Spomenuo sam Vojno tehnički institut, lično sam se za to dugo zalagao da Vojno tehnički institut bude taj koji će davati sertifikate za dobijanje licence za svaki aparat i za svako onlajn priređivanje. Nadam se da će oni proširiti svoju dijapazon i da će zaista Uprava za igre na sreću koju podržavam što se vratila, jer mi je bilo potpuno besmisleno da Uprava za igre na sreću bude u sklopu Poreske uprave.

To je nešto što je bio potpuni nonses i ne razumna odluka države 2012. godine, kada se to uvodilo. Dobro je da se vratila Uprava za igre na sreću i nadam se da će se zaista razvijati taj princip sa Vojnotehničkim institutom, ima, naravno, tu i drugih domaćih kompanija poput Instituta „Mihajlo Pupin“, Elektrotehničkog fakulteta, i tako dalje. Znači, sve su to državne institucije, bitno je da taj novac ostaje u državi, da slučajno neka strana kompanija koja bi ovde došla da „isisava“ bukvalno novac, da to ona ne dobije zato što taj novac je ipak potreban našim građanima.

Ovo što ćete direktno ubirati novac u budžet Republike Srbije, kažem, 20 miliona evra se računa da će više biti novca u budžetu, to samim tim znači više novca za bolnice, više novca za škole, više novca za sportske terene, više novca za socijalno ugrožene jer društvena odgovornost u ovoj takozvanoj gejming industriji, odnosno industriji igara na sreću je nešto što je veoma važno.

Sve renomirane kompanije na svetu razvijaju princip društvene odgovornosti i posebno se bore za lečenje od bolesti zavisnosti. Drago mi je da su kod nas određene kompanije to prepoznale i što u saradnji sa Drajzerovom ulicom i raznim institutima pristupaju tome veoma, veoma ozbiljno, što svi njihovi operateri moraju da idu na obuku u Drajzerovu ulicu, kako bi prepoznali zavisnika, jer nije poenta nekoga osiromašiti i raskućiti ga, nego, ako već neko hoće da se kladi, on bi trebalo, pre svega, da se zabavi, a ne da uništi svoju porodicu i da uništi život.

Veoma je važno da se spreči bilo kakav oblik maloletničkog klađenja i drago mi je da država tu pooštrava dodatno kriterijume. Sve ozbiljne kompanije na svetu apsolutno uvode najrigidnije moguće mere za sprečavanja da maloletnik uopšte pristupi nekoj igračnici. Kod nas, nažalost, zato što je crno tržište bilo strahovito razvijeno, oni koji su postojali u toj sivoj zoni su dopuštali maloletnicima da se klade.

Dobro je da država sa ovakvim i uvođenjem ovih većih naknada i sprečavanjem neozbiljnih ljudi, odnosno lopova i prave mafije, da će ih sada prosto terati da ulaze u legalne tokove. Samim tim, čim uđu u legalne tokove, moraju da pooštravaju mere za zabranu maloletničkog klađenja, u suprotnom, mogu da izgube dozvolu. To je nešto što je veoma, veoma važno. Moramo jednostavno da se borimo da ne dozvolimo maloletnicima da imaju pristup ovakvim objektima.

Sve u svemu, ja stvarno želim da pozdravim ovaj zakon, odnosno ovo što se sada uvodi. Ovo je prvi put posle neverovatnog haosa koji je nastao 2011. godine, kada je ovaj zakon bio donet i koji je mnogo toga lošeg doneo, gde je suštinski bio rađen za određene kompanije, koje su lobirale da se donesu određeni članovi, kako bi njima, zapravo, bilo dobro. Ovo je konačno jedno uvođenje reda u ovoj oblasti i verujem da ubuduće nećemo više imati silne natpise po novinama kako se maloletnici klade, kako se maloletnici kockaju, kako imamo ogroman broj zavisnika od kocke i slično, baš zato što država zajedno sa prerađivačima će raditi na tome da se takve stvari spreče i ovo je jedan neverovatno dobar i pozitivan pomak, tako da svim srcem želim da podržim i svakako, u danu za glasanje, s obzirom da sam se i tolike godine borio za tako nešto, glasaću za ovaj zakon. Hvala.

`

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, danas je tačno 350-i dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, a za koji uredno primaju platu.

Dakle, imamo svojevrstan jubilej u tom smislu i upravo će još malo puna godina kako poslanici tog dela opozicije uporno ne dolaze i ne obavljaju posao, a za koji su ih građani birali. Na taj način pokazuju zapravo kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Neki od njih su danas bili ovde u Narodnoj skupštini, doduše tu u holu, držali su konferenciju za štampu, npr. onaj Boško Obradović, valjda je danas dan kada je njegovo dežurstvo. Oni to tako rasporede, jedan dan Boško Obradović, pa sutradan Marinika Tepić, pa treći dan, onaj Miroslav Aleksić i tako u krug, ali tema je uvek ista i suština je uvek ista, a to je besomučno ponavljanje istih konstrukcija, istih besmislenih optužbi, istih teorija zamera, istih scenarija za filmove, a to je kako po svaku cenu i na svaki način dovesti nekoga iz SNS u vezu sa nekim kriminalom, se nekom korupcijom itd. Pa, s vremena na vreme, ubace neko novo lice, ubace neku novu fotografiju, ubace neko novo ime, kao npr. danas što su uradili, ali je suština ista, a to je besomučna i neprestana kampanja protiv Aleksandra Vučića i funkcionera SNS.

Nema veze što je sve to davno demantovano od strane svih mogućih državnih organa i institucija, od svih merodavnih institucija i domaćih i stranih, nema veze što se na taj način, tim zlonamernim navodima direktno ugrožava i narušava odbrambena industrija Srbije, ništa to njima nije važno, apsolutno ih to ne zanima. Dakle, važno je samo da to oni ispričaju, pa da posle ovi sa „N1“ to preuzmu i da prave reportažu o tome, da bi „Danas“, „Vreme“, „Nin“ i ostali mediji, odnosno novine imale o čemu da pišu. Sve to samo da bi se prikrile njihove afere i da bi se prikrila njihova povezanost sa kriminalcima, sa ogoljenim kriminalcima i sa osuđenim kriminalcima, da se ne bi pričalo o Bastaćevim mahinacijama, da se ne bi pričalo o Bastaćevim aferama i o Bastaćevom kriminalu.

I kad smo već kod Bastaća, juče je…

(Milorad Mirčić: Našeg Bastaća.)

To ste vi rekli da je to vaš Bastać.

Juče je priveden na informativni razgovor i onda ide hajka u medijima zašto ste ga priveli na informativni razgovor. Dakle, imamo svedočenje njegovog kuma, venčanog kuma, koji kaže da ga je ovaj bukvalno kidnapovao, maltretirao celu noć, stavljao mu kese na glavu, tukao ga je celu noć, zato što mu nije ovaj isporučio nekakvu kovertu. I, onda se čude što je bio priveden na informativni razgovor. Pa, šta ima logičnije posle takvog jednog svedočenja nego da bude priveden na informativni razgovor? To je najlogičnije moguće. Ja se pitam zašto Tužilaštvo ranije nije reagovalo, zašto ga ranije odmah istog dana nije pozvali na informativni razgovor?

Takođe, da se ne bi pisalo o Đilasovom nekadašnjem šuraku, onom Daboviću, koji je uhapšen sa dva i po kilograma kokaina, to je ovaj, to je ta slika, pokazivali smo je nekoliko puta, mi iz SNS. Evo ga Đilas i taj Dabović, zagrljeni, tada mu je bio šurak koji je osuđen, pravosnažno osuđen, sve to da Boško Obradović ne bi morao da odgovori na pitanja da li je ovaj Tocilo koji je uhapšen sa 77 kilograma heroina, da li je u pitanju kum Boška Obradovića ili blizak prijatelj Boška Obradovića? Da li je finansirao aktivnosti Saveza za Srbiju? Da li je učestvovao u finansiranju ovih njihovih protesta? Sve su to pitanja na koja treba da dobijemo odgovor.

Kad smo već kod Boška Obradovića, imamo novo pitanje za njega. Ova je slika na kojoj je Boško Obradović zajedno sa, kako ga mediji nazivaju, kontraverznim biznismenom Srđanom Adžemovićem, da li su na ručku, da li su na sastanku, nije ni važno, pitanje za Boška Obradovića - šta radi sa Srđanom Adžemovićem? Kakav to zajednički posao imaju narodni poslanik Boško Obradović i Srđan Adžemović? Pa, kad ga novinarka pita, on odbija da da odgovor na ta pitanja i sve ostale afere na koje javnost dugo čeka odgovor, a građani Srbije imaju pravo da dobiju odgovore na sva ova pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Ovde je rasprava o veoma bitnim zakonima, a jedan od tih zakona je Zakon o javnim nabavkama, u stvari, kako su to pokušale kolege da predstave, 2012. godine je osmišljen taj zakon. Trebao je po tvrdnjama tadašnjih čelnika SNS, trebao je da donese uštedu od najmanje 400 miliona evra godišnje.

Taj zakon je 2015. godine pretrpeo izmene i rekoše da te izmene, u stvari, nisu neke značajnije, osim onoga što se uklapa u evropske standarde. Međutim, u međuvremenu, proteklih nekoliko meseci direktor Državne revizorske inspekcije je rekao otvoreno i javno da je rak rana kada su u pitanju finansije i kada su u pitanju malverzacije upravo Zakon o nabavkama i to su utvrdili od lokalnih, preko pokrajinskih, do republičkih nivoa vlasti. To imate svedočenje i izjavu čoveka koji je odgovoran i koji se razume u to.

Ne bi to bilo čudo toliko da i dalje se ne tvrdi da javne nabavke su nešto što je transparentno, a onda, kako vi to kažete, mi srpski radikali o prošlosti, a vi o vašem Đilasu za koga plaćate alimentaciju i našem Bastaću, koga ne vadite iz usta, da ne kažemo da ipak nešto se pojavilo poslednjih godina, a to je da javne nabavke najmanje su transparentne.

Ako se gleda na nižem nivou, finansijskom, onda može tu da se progleda kroz prste i da se kaže - izloženo je javnosti, transparentno je, ali kada se gledaju veći poslovi, po finansijskom obimu, bogami, tu ste se dosetili nečega što ranije nije bilo toliko zastupljeno, iz kojih razloga nije bitno, a to su te direktne pogodbe. Direktne pogodbe isključuju raspisivanje konkursa, odnosno tendera za javne nabavke.

Ima u zakonu izdefinisano. Javne nabavke se ne raspisuju kada je u pitanju odbrana i bezbednost, civilna odbrana, civilna zaštita, sprečavanje opasnosti itd. i kada je u pitanju kreditor koji propisuje uslove, pa i uslove o javnim nabavkama.

Ali, šta se desilo poslednjih dana? Poslednjih dana sami sebi ste kontradiktorni. Srbija se zadužila, kako smo to obavešteni, za kreditnu liniju koja će biti u funkciji izgradnje Moravskog koridora. Srbija će koristiti taj kredit, a neposrednu pogodbu Vlada Srbije, a to je verifikovao i parlament, napravljena je sa Behtelom. Sami sebi ste kontradiktorni. To su velike nabavke. To su ogromne svote novca. Kako više da se veruje bilo šta, čak i dobronamernost, kada vi svojim postupcima sami sebe negirate?

Mi imamo ovde situaciju da Srbija se zadužuje za 110 ili 120 kilometara autoputa, a pri tome direktno sklapanje ugovora sa američkom kompanijom isključuje sve mogućnosti kada su u pitanju javne nabavke.

Čak ste doneli ovde leks specijalis za Behtel, što će dugo, dugo vremena biti predmet analize iz više razloga. Prvo, iz razloga što je to negacija zakona, važećih zakona u Srbiji. Drugo, iz razloga što će se baviti svi, pa i istražni organi sa tim da li je moguće da je tu vezana i korupcija, mito i korupcija, protiv koga se borite. Uporno se borite tako što stalno imate neke dopune za korupcije.

Evo o čemu se radi ovde. Ovde se radi o sledećem. Vi i naše tvrdnje, koje su bazirane na činjenicama, negirate tako što kažete - nisu upravu srpski radikali, nije se direktno vršila pogodba i nije bilo namenjeno Behtelu. Pogledajte, gospodo, šta ste uneli u zakon leks specijalis? Uneli ste odredbe da firma koja se bavi izgradnjom autoputa, takozvanog Moravskog koridora, treba da ima reference, to je da jugoistočnoj Evropi, do sada je radila poslove na finansijskom nivou, pa ste napisali samo je Behtel taj koji je radio u jugoistočnoj Evropi. Pa, ste napisali da ta firma ima još neke reference. Samo Behtel ima te reference. Pitate se. Prosto ste iznenađeni kako to domaće firme nisu… na stranu ovo nesuvislo obrazloženje koje smo sinoć čuli od predsednika Vlade da domaće firme imaju previše posla, pa da ne mogu to da stignu, na čemu smo mi insistirali. Bolje i da radi domaća firma, pa i neka rokovi se malo prolongiraju, nije to toliko velika šteta, kolika je šteta tako što domaće firme neće u međuvremenu steći reference i ne mogu biti konkurentne drugim firmama koje konkurišu za izgradnju autoputeva u Srbiji na osnovu kreditnog zaduženja iste ove Srbije. To je suština.

Možete vi da tražite koje god hoćete modele, kao što vidim da ovde opravdavate postojanje kockarnica, kladionica, sportskih kladionica. To je, prosto, za neverovati. Umesto da ste protiv toga, da kažete – država mora imati apsolutni monopol kada su upitanju kladionice, kockarnice, sportske kladionice, vi suprotno. Vi želite dobitnike da oslobodite poreza koji je obavezan da plati državi i hvalite kako je dobro što je podignut taj nivo na 100.000, a nije 11.000. Treba na 1.000 dinara da bude porez. O čemu vi pričate? Kladionice, kockarnice, to vam je mesto gde se pere novac.

Kada su u pitanju privredna društva, vi ovde imate predlog da se akcije mogu povećati sa tri na pet posto i odmah navodite primer – informativna tehnologija. Čekajte, ljudi, zar ste se svi podredili toj informativnoj tehnologiji? Predsednik Vlade kaže – budućnost je u digitalizaciji, IT tehnologiji i sve je podređeno tome. Pa, nemojte tako. To su konsultantske usluge stranim kompanijama. Pa, nije to bazično vlasništvo Srbije. To što se ostvaruje profit od milijardu, zamislite koliko vlasnik ostvari profita na osnovu angažovanja pameti u Srbiji, ali vi ne razmišljate o tome, baš vas boli briga. Vama je bitno da toliko medijski bar pratite taj trend digitalizacije.

Što se tiče javnog duga, vi ovde imate nešto što treba javnost da zna. Vi uvodite strane pravne subjekte da mogu da trguju sa hartijama od vrednosti. Vi najavljujete, gospodo, da će budućnost Srbije biti u tome što će plasirati hartije od vrednosti i na taj način donositi novac, puniti budžet i podmirivati obaveze koje ima. To je van pameti.

Očekuje nas velika svetska kriza, to svi najavljuju, a vi se igrate sa vatrom. Drugo, kada je u pitanju podizanje kredita od strane lokalne samouprave, šta ste vi ovde predvideli? Predvideli ste da to bude centralizovano, u smislu da Ministarstvo finansija ima uvid u sve eventualne potencijalne kreditne aranžmane lokalnih samouprava, što je dobro. To je dobro i to mora jednom da se uvede. Mora da postoji taj red.

Šta je velika greška? Kažete ovde u ovoj odredbi izmena i dopuna zakona – ako u roku od 30 dana Ministarstvo za finansije, odnosno Vlada ne da odgovor lokalnoj samoupravi, smatra se da kredit ili aranžman nije odobren. Pa, to je van pameti. Pa, valjda treba u roku od 30 dana, ili već koliko ste odredili, da se da odgovor jasan i kada se kaže da ne može da se kreditno zadužuje, da se obrazloži zbog čega ne može ta lokalna samouprava da se kreditno zaduži. Ovde mislimo na međunarodne kredite, a ne 30 dana ćutite i to se podrazumeva, a niko ne zna zbog čega ta lokalna samouprava.

Onda imate grad Kragujevac. To vam je rupa bez dna. Onaj Tomin rasipnik, šta ga boli briga, ko porodica Raspućin, samo razbacivo. Vi punite budžet, on radi šta god hoće. Diskriminacija je među lokalnim samoupravama.

Slažemo se da je centralizacija, da je kontrola od strane Ministarstva finansija, ali ne tako, ne na taj način što će Kragujevac i dalje biti privilegovan nama iz nepoznatih razloga. Valjda vi podmirujete neke svoje račune, a to će platiti budžet Srbije, to će poreski obveznici. Šta vas boli briga, bitan je mir u kući.

Držite onog tutumraka u hiljadu kvadrata, da se razmeće sa onom njegovom umetnicom, sinu dati grad. Malo li je? Stvorili ste novu dinastiju Nikolić. Imali smo Obrenoviće, Karađorđeviće, a sada imamo Nikoliće. Ni Karađorđevići tako ne žive raskalašno kao ovi. Morate da uvedete red. Mora da se zna, a ne u ime građana Kragujevca da se uvek pokrivate sa interesima građana Kragujevca.

Ono što je veoma interesantno, kada pogledate hronološki, najviše je predloga u izmenama i dopunama sprečavanje pranja novca, a sve više se pere novac. Pa Evropska unija to radi, pa to je valjda vama jasno. Njoj Srbija i ovaj region služe da bi prali novac. Svaki veliki posao zasniva se na mitu, korupciji, pranju novca i to oni iznose u svojim izveštajima i to navode kao jedan od većih minusa kada je u pitanju Srbija i sigurnost finansijskog poslovanja u Srbiji, a to je prisutno. Sve je veća prisutnost korupcije. Odakle ta korupcija? Iz te Evropske unije. Mi srpski radikali ne možemo da glasamo za ovako nakaradne izmene i dopune zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o Predlogu zakona čija bi primena povećala efikasnost i ekonomičnost postupaka javnih nabavki.

Takođe, važan segment je i doprinos borbi protiv korupcije u smislu jasnih procedura, u smislu jačanja nadzora i sistema kažnjavanja, kao i jačanja kapaciteta nadležnih institucija. I evo pošto smo već mogli da čujemo u dosadašnjoj raspravi da se zapravo kršenje Zakona o javnim nabavkama vezuje za Marka Bastaća, on je jedan od aktuelnih funkcionera koji je u izvršnoj vlasti, koji je predsednik jedne gradske opštine u Beogradu, predsednik opštine Stari grad.

Pa da podsetimo da je Služba za budžetsku inspekciju zatekla velike brljotine u njihovoj dokumentaciji

(Aleksandar Šešelj: Čiji je Stari grad?)

Doći ćemo i do toga čiji je.

Tačnije skoro milion dinara, rukovodstvo te gradske opštine potrošilo je na raskošne restorane, na skupa čašćavanja i to bez sprovedenog postupka javne nabavke.

Još jedan primer sumnjivih nabavki, jeste zloupotreba imovine Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, kada je založena imovina bazena, koja zapravo nije opštinska svojina, radi dobijanja kredita od 50 miliona dinara, kojim je trebalo da se otplati dug. Umesto toga, novac je potrošen na nešto drugo, odnosno preusmeren je na javne nabavke koje su izuzetno bile sumnjivog karaktera.

Bastać očigledno nastavlja putem svog šefa, Dragana Đilasa, dođosmo i do toga čiji je Bastać, u vreme čije vlasti su takođe postojali ovi zakoni, ali je njemu bilo draže, mislim na Dragana Đilasa, njemu je bilo draže da ove zakone krši, nego da se njih pridržava.

Sećate se nabavke podzemnih kontejnera, nabavke koja je građane Beograda koštala šest miliona evra? Naravno, do realizaciji tog projekta nikada nije došlo, a tender je bio predmet malverzacija, zbog čega su privedeni i direktor Gradske čistoće i njegovi saradnici i pojedinci iz nekih privatnih firmi, koje su sa tim imale neke veze i tada je postojala osnovana sumnja da je država zapravo oštećena za 169 miliona dinara.

Dalje, imamo aferu „Bus Plus“ koju je upravo kršenjem Zakona o javnim nabavkama izbačeno 50 firmi iz konkursa. Beograd je u vreme Dragana Đilasa dobio i najskuplji, verovatno ne i najlepši, ali najskuplji most u Evropi, od 400 miliona evra, doduše u njihovo vreme bez završenih priključnih puteva, to se kasnije uradilo. Da ne govorimo o softverskom programu od 10 miliona evra koji nikada nije iskorišćen, da ne govorimo o njihovim samo promocijama o nekim self-marketinzima koje su zapravo plaćali građani Beograda i građani Srbije. Da ne govorim o aferama koje se tiču „Luke Beograd“ ili rekonstrukcije bulevara i tako dalje.

Zbog svega toga su privođeni i gradski menadžer i desetine tadašnjih gradskih funkcionera, tadašnjih Đilasovih saradnika.

Sve ovo su loši primeri, sve ovo što sam navela su primeri kršenja Zakona o javnim nabavkama kojih smo svi bili svedoci i dobro je što danas možemo da raspravljamo o ovom predlogu zakona koji će između ostalog značiti i precizniji i jači sistem kažnjavanja za ovakve postupke.

Srbija će donošenjem seta ekonomskih i antikorupcionih zakona koji su danas pred nama približiti zemljama koje su zapravo visoko postavile standarde u ovoj oblasti i u tom smislu ja ću sa poslaničkom grupom SNS podržati ove predloge u danu za glasanje. Hvala.