Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jevtić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao uvod u svoje izlaganje na početku želela bih da kažem da imam potrebu koliko sam juče bila ponosna na početku obeležavanja početka radova „Moravskog koridora“, jedne moderne saobraćajnice, koja će spajati „Koridor 10“ i „Koridor 11“, naravno i koja će upravo mojim sugrađanima iz Vrnjačke Banje omogućiti da za sat i po vremena stignu do Vrnjačke Banje.

Saobraćajnica koja će, nadam se, unaprediti naš turizam, pomoći da se razvijamo i budemo još lepša banja u Srbiji i jedna od najlepših banja, kao što je i rekao gospodin, predsednik Aleksandar Vučić, jedna možda čak i najlepša, lepša i od Baden-Badena

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, želim da kažem da je Vlada kao i do sada donela Predlog zakona koji će uticati naravno na razvoj Republike Srbije, odnosno koja će prosto uticati na povećanje životnog standarda svih građana Republike Srbije.

Pred nama je danas veoma važan set zakona, a ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na Predlog zakona o javnim nabavkama. Ovaj Predlog zakona obezbeđuje usaglašenost sa pravnim aktima i tekovinama EU, upravo u ovoj oblasti.

Sam cilj ovog zakona je povećanje, naravno, transparentnosti i fleksibilnosti samog postupka javne nabavke, odnosno smanjivanju tog administrativnog tereta korišćenjem elektronskih sredstava, prvenstveno.

Sama primena novog Zakona o javnim nabavkama doneće značajno smanjenje administrativnog opterećenja na strani naručioca, kao i na strani ponuđača, a naročito smanjenje troškova učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, koji ne raspolažu sa odgovarajućim administrativnim i stručnim kapacitetom.

Očekujem da će upravo to pojednostavljenje procedure povećati interes malih i srednjih preduzeća da učestvuju i naravno doprineti većem nivou same tržišne konkurencije.

Predlog zakona donosi i novo rešenje u vezi sa dodelom ugovora. Ugovor se dodeljuje ekonomsko najpovoljnijoj ponudi na osnovu cene, samom primenom, odnosno pristupom te troškovne efikasnosti.

Predložena rešenja prvenstveno imaju za cilj sprečavanje koruptivnog ponašanja, transparentnosti i konkurentnosti. Same javne nabavke, same po sebi prosto imaju odnosno predstavljaju oblast koja je možda izložena tim nekim koruptivnim aktivnostima.

Upravo iz tih razloga, naravno, najveći akcenat u ovom Predlogu zakona stavljen je i na sprečavanju tih koruptivnih aktivnosti i na taj način zato što se povećava transparentnost i staranjem o tome da privredni subjekti, javnost, mediji i drugi učesnici budu obavešteni o mogućnostima za dodelu ugovora, naravno kao i o ponuđačima koji taj isti ugovor dobiju.

Predlog zakona o javnim nabavkama donosi značajnu novinu, a to je elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava. Novi portal javnih nabavki će omogućiti elektronske javne nabavke, što je veoma veliki korak napred i nešto što će, po mom mišljenju, vratiti poverenje u sam proces javnih nabavki.

Novina koja je još ponuđena, odnosno predviđena u Predlogu zakona je ta da se više ne predviđa kvalifikacioni postupak, odnosno ni postupak male vrednosti, već će bez obzira na vrednost same nabavke, da li je velika ili mala nabavka biti ista procedura.

Sve pomenute izmene, odnosno sve ono što se menja u ovom Predlogu zakona pokazuju da je akcenat bačen na transparentnost, na razvoj malih i srednjih preduzeća i naravno na smanjenje koruptivne aktivnosti. To prosto pokazuje stav ove Vlade, pokazuje stav i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, iskorenjavanje korupcije, da se pokaže da nema privilegovanih, da nema povlašćenih.

Naravno, moram da kažem i da primetim da je to totalna suprotnost u odnosu na sve one koji su bili pre nas. Oni su vodili malo drugačiju politiku. Njima je politika i ulazak u politiku značilo povećanje njihovih sopstvenih sredstava, njihovih konta.

Gospodin Dragan Đilas je očiti primer i čovek koji u svojoj političkoj biografiji ima niz afera, niz nestručno sprovedenih, takoreći, javnih nabavki i koje su mu negde i doprinele da se njegovi prihodi povećaju čak i stostruko onog trenutka kada je ušao u politiku. Ne zaostaju ni drugi političari koji su bili pre nas. Tu je i malopre pomenuti Marko Bastać, Miki Aleksić iz Trstenika, Vuk Jeremić. Svi oni iza sebe imaju niz koruptivnih afera tokom svoje vladavine.

Želim da kažem, s obzirom da se priča i o pomeranju izbora, da je na mene jako ostavila veliki utisak izjava Vuka Jeremića, sada im ne odgovara čak ni to pomeranje. Oni bi da dođu negde na vlast, ali i da dođu na taj način nedemokratski. Sve što rade u poslednje vreme, rade da izazovu neku reakciju, odnosno da izazovu neke nemire.

Nadam se da 5. oktobra neće više biti i da prosto neće se desiti neka vrsta amnezije, da građani Srbije vrlo dobro znaju kakva je Srbija bila nekad, u kakvom su stanju ostavili ljudi koji su bili pre nas i kakva je Srbija danas. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, pa ova celodnevna rasprava govori nam da su ovo dobri zakonski predlozi, jer nismo čuli nijednu iole ozbiljniju primedbu na predložena zakonska akta.

Kada govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, mogu vam reći i istaći ono što je pomenula i predsednica Odbora za finansije, nacrt zakona svojevremeno u Zrenjaninu su raspravljali i Ministarstvo finansija i DRI i Odbor za finansije, i sve ono što je bilo i na javnim raspravama i što su i stručna tela predložila, to je usvojeno, a meni je zadovoljstvo, jer sam bio jedan od onih ljudi koji su 2012. godine ovde glasali za predlog zakona koji predlaže SNS. I tačno je, 2015. godine imali smo kozmetičke izmene i usklađivanja sa određenim aktima EU, kao što i sada, ja tu moram da pomenem, jer dosta toga je rečeno, pre svega, usklađenost sa propisom EU i ispunjenje jednog od uslova za zatvaranje Poglavlja 5, što mnogo znači našoj državi, kao i realizacija jednog od glavnih ciljeva, definisanih Strategijom razvoja javnih nabavki i za period 2019/2023. godina i efikasnije sprovođenje postupka javnih nabavki.

Da ne bih ponavljao ono što su rekle moje kolege i da ne širim priču dalje, ja bih rekao ono što više puta pomenem ovde, i ovi predlozi zakona govore da ova Vlada, da ova skupštinska većina, a pre svega, čovek koji stoji ispred svih nas, Aleksandar Vučić, imamo samo jednu ideju, budućnost, i da radimo za budućnost. Ne okrećemo se prošlosti. A, kada govorim to, pomenuću jučerašnji dan i pomenuću i sutrašnji dan.

Juče je, a i ja sam jedan od poslanika, kao i koleginica sa Moravskog koridora, juče je bio jedan značajan dan za centralnu Srbiju i za Srbiju uopšte. I svi oni koji kritikuju, pa između ostalih, i ona jalova opozicija oličena u Savezu za Srbiju, koja tvrdi da nam takav koridor, da nam takav autoput ne treba, pa ne znam šta su nam oni dali, šta su nam ponudili, šta su napravili? Treba, treba i svi oni koji su to izjavili juče, pošto se oni bave, pre svega, „Tviter“ politikom, na „ Tviteru“ i na društvenim mrežama, debelo se varaju, ne poznaju srpskog glasača, ne poznaju građane Srbije. To mnogo znači i Kruševcu i Vrnjačkoj Banji i Trsteniku i Kraljevu i Čačku i Beogradu, i onima koji se naslanjaju na taj autoput, pa to je sve ono tamo prema Užicu i do Crne Gore, mnogo znači.

Mnogo znači, znam, dok nije došla SNS i dok predsednik Aleksandar Vučić nije konkretizovao tu ideju, Kraljevo je bila rupa bez dna. Znači, sve što je imalo, uništili su oni žuti mravi, pojeli. Oni su se bogatili, a radnici su propadali. Zatvarali smo preduzeća. Hvala Bogu, u Kraljevu se otvaraju, odnosno već su delimično i otvorene, jer dok rade na izgradnji i rade na obezbeđivanju tih novih proizvodnih pogona, i „Leoni“ zapošljava ljude i taj turski zapošljava ljude, ne u punom kapacitetu, ali to je već negde bogami sa nekih 20% do 30% kapaciteta radi.

Znači, kad su došli oni sa autoputom, doći će i neki drugi. Vidim primedbe – šta će to Kraljevu, Kraljevo već ima izlaz prema autoputu. Nema. Kraljevo će imati 2022. godine iz Adrana izlaz prema „Milošu Velikom“, kako treba, u punom profilu, i prema Beogradu, a imaće i Kruševac prema autoputu Beograd – Niš.

Zašto pominjem sutrašnji dan? Sutra je najzad nešto što su isto pominjali i prozivali godinama, a nikad ništa, sem one lepe, ne mogu da grešim dušu, lepe aerodromske zgrade, nisu uradili. Napravili su zgradu na ledini i to je stajalo decenijama, dok Aleksandar Vučić, SNS, naši koalicioni partneri i sve ove vlade od 2012. godine pa do danas nisu zasukali rukave i rade za budućnost.

Sutra će biti održan prvi let između aerodroma „Lađevci“, da ne kažem između Kraljeva, pošto će se Čačani naljutiti, između aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva i Beča, prvi promotivni let, prvi, pa svake sledeće nedelje dva. Idemo. To će stvoriti, pre svega, dobar poslovni ambijent za sve naše privrednike da mogu da naprave brze veze i prema istoku i prema zapadu. Otvaraće se i novi pogoni, nadam se, uskoro i neki kargo centar pored tog aerodroma.

Nemojte više da pričate. Zasucite rukave, uzmite nešto u ruke i radite, jer srpski seljak, građanin, prepoznaje onoga ko vredno radi. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicama, poštovane kolege narodni poslanici, ono što se očekuje primenom Zakona o javnim preduzećima i javnim nabavkama je efikasnije sprovođenje postupka javnih nabavki, smanjenje troškova i administrativnih procedura, zaštita malih i srednjih preduzeća od negativnih posledica, centralizacija javnih nabavki, kao i efikasnija zaštita prava u toku same procedure.

Poseban akcenat stavlja se na borbu protiv korupcije. Predložena rešenja imaju za cilj sprečavanje koruptivnog ponašanja, bolju konkurentnost i potpuno otvoreno oglašavanje u postupku javne nabavke, a privrednim subjektima će novim zakonom ukazati na poslovne prilike i omogućiti proširivanje baze ugovarača na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Bilo je mnogo šupljina, kao npr. tehnička specifikacija je trebalo da se prilagodi određenom ponuđaču ili se propišu dodatni uslovi koje samo određeni ponuđači mogu da ispune.

Jedan od načina bio je i mehanizam izjava. Kada se neki od uslova dokazuju pod krivičnom i materijalnom odgovornošću ponuđača, mogli su se dati i lažni podaci, jer naručioci nisu imali zakonsku obavezu da proveravaju njihovu istinitost, a pogotovo ako imaju prethodni dogovor sa tim istim ponuđačem.

Ta praksa je doprinela diskriminaciji privrednih subjekata na tržištu i samim tim je slabilo poverenje u sistem javnih nabavki, jer je problem postao takav da ugrožava sistem javnih finansija. Ponuđači, radi dobijanja posla, su davali nerealno niske cene, jer znaju da je to jedino važno za vrednovanje ponuda.

U praksi se često pokazalo da početna najjeftinija ponuda na kraju bude znatno skuplja zbog neadekvatnog materijala ili usluga. Smatram da novi Zakon o javnim nabavkama rešava i taj deo problema, jer cena nije više jedini kriterijum.

Dijagnostifikovani su način nameštanja tendera i novi predlog zakona o javnim nabavkama se nadam da će uspeti da preče sledeće: fiktivne ponude koje stvaraju lažnu sliku konkurencije, zatim, da spreče i druge oblike nameštanja, kao što je dogovor između ponuđača, gde konkurenti podnose ponude ili ih povuku pre otvaranja, tako da izabrani ponuđač, pod znacima navoda, dobija posao.

Zatim, tu je i podela tržišta, tako da se ne mešaju jedni drugima u zone delovanja, bilo da su to određena preduzeća naručioci, bilo da je to neki region.

Novi Predlog zakona predviđa uvođenje elektronskih tendera, gde se postiže daleko veća transparentnost, jer je problem postao takav da ugrožava sistem. Mi želimo da naše javne finansije postavimo na zdrave osnove i ne bežimo da se uhvatimo u koštac sa svim i svakim ko ugrožava napredak Srbije.

Novi Predlog zakona o javnim nabavkama donosi još jednu značajnu novinu - elektronsko podnošenje zahteva za zaštitu prava. Novi portal javnih nabavki će omogućiti i elektronske javne nabavke, što je veliki korak napred za smanjivanje barijera i pristup javnim nabavkama, ali i alat za smanjivanje birokratije, ali i korupcije.

Očekujemo da ovo povećanje transparentnosti i mogućnost uvida u celokupan postupak javne nabavke povrati poverenje u postupke javnih nabavki i omoguće veću konkurenciju. Ovim zakonom su smanjeni troškovi i pojednostavljene procedure, štite se mala i srednja preduzeća, tj. omogućava im se ravnopravniji status.

Za korupciju u javnim nabavkama ima leka, ali je njena primena složena i zahteva interaktivnost velikog broja aktera i stalno prilagođavanje. Potrebno nam je efikasno pravosuđe i ovaj zakon, kao i drugi koji su na dnevnom redu su način da se spreče zloupotrebe u finansijama i da privredni rast bude još veći, samim tim i životni standard građana.

Transparentnost prouzrokuje sigurnost, a sigurnost veće investicije, a one prouzrokuju veću stopu zaposlenosti, a to veću potrošnju i vidite kako je sve povezano. Idemo korak po korak ka jasno određenom cilju i po jasno utrtom putu koji je utrla SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je ime koje je postalo sinonim za uspeh, obnovu, prosperitet i zaista zaslužuje aplauz. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospođo ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Naime, Vlada Republike Srbije je preuzela korake da poboljša svoju sposobnost u borbi protiv terorizma, ocenjuje se u najnovijem Izveštaju Stejt departmenta o terorizmu za 2017. i 2018. godinu, koji je predstavljen u Vašingtonu.

U delu Izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da u našoj zemlji tokom 2017. i 2018. godine nije bilo terorističkih napada i da je nivo aktivnosti u vezi sa regrutacijom boraca za Islamsku državu bio nizak.

Najveće pretnje od terorizma u Srbiji ostaju potencijalno kretanje novca i oružja preko teritorije naše zemlje, povratak stranih terorističkih boraca i radikalizacija.

U Izveštaju se navodi da je Vlada u Beogradu preduzela korake da poboljša svoju sposobnost u borbi protiv terorizma usvajanjem Nacionalne strategije za sprečavanje i odgovor na terorizam u periodu od 2017. do 2021. godine, ali i nastavljanjem saradnje sa međunarodnim partnerima uz poseban fokus na sprovođenje zakona i napore u oblasti sajber bezbednosti.

Republika Srbija je nastavila da koristi obuku američke Vlade u izgradnji svojih kapaciteta za borbu protiv terorizma. Kada je reč o pravosuđu, sprovođenju zakona i bezbednosti granica, u Izveštaju se ističe da je neophodno da Srbija poboljša kapacitete za sprovođenje zakona, ali da je napredak zemlje u toj oblasti postojan.

Srbija je uključena u ograničenu regionalnu u međunarodnu saradnju o antiterorističkim pitanjima, a ima i saradnju sa Interpolom i Evropolom, bilateralne programe saradnje i u obezbeđivanju granica sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom i slično, granično partnerstvo sa BiH i Hrvatskom. Srpske agencije u ovoj oblasti rutinski sarađuju i sa Albanijom, ali i sa Makedonijom i Crnom Gorom.

Terorističke taktike i upotreba tehnologije su se menjali i razvijali tokom 2018. godine. Na primer, veća upotreba komercijalnih dronova i šifrovane komunikacije, kao i napadi noževima i običnim automobilima predstavljali su dodatni izazov međunarodnoj zajednici u borbi protiv terorizma. Teroristi i dalje žele da napadaju civilnu avijaciju, iako 2018. godine nije bilo takvih uspešnih napada. Bogu hvala.

U Srbiji je u martu na snagu stupio Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Konstatuje se da su nadležne službe napredovale, ali da im je i dalje bilo potrebno poboljšanje u radu.

U Izveštaju se navodi da sistem za kontrolu vozila i putnika na granici funkcioniše, ali da centralizacija podataka ide sporo. Srbija zakonski zabranjuje učešće u oružanim sukobima u drugoj zemlji, a u skladu sa Rezolucijom 2178 Saveta bezbednosti UN i još nije razvila potrebne sisteme za prikupljanje podataka o putnicima.

U Srbiji su na snagu stupili Zakon o zamrzavanju imovine i sprečavanja terorizma i Zakon o sprečavanju pranja novca koji usklađuju srpsko zakonodavstvo sa međunarodnim standardima. Srbija više nije na sivoj listi međunarodnog tela za sprečavanje pranja novca, što je dobro.

U Srbiji je na snazi Nacionalna strategija za prevenciju u borbi protiv terorizma u periodu od 2017. do 2021. godine i izgrađen je Akcioni plan koji treba da identifikuje rane faktore koji vode ka radikalizaciji, predviđa praćenje pretnje na društvenim mrežama i poboljšanje bezbednosti građana. Još nije imenovan nacionalni koordinator za borbu protiv ekstremizma.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbija i BIA sarađuju sa Interpolom i Europolom u borbi protiv terorizma. U 2018. godini Ministarstvo je odgovorilo na 20 zahteva BIA. Kao članica NATO programa – Partnerstvo za mir Srbija je asistirala u NATO obukama za iračko vojno medicinsko osoblje u sklopu borbe protiv terorizma. Sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, Hrvatskom i BiH sarađuje na zaštiti granice. Srpske agencije sarađuju i sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Sad se samo podsetimo 2001. godine, 11. septembra, bilo ne ponovilo se, kada smo svi gledali i nismo verovali da je to istina, nažalost, bila je istina, kada su se dva aviona, da tako kažem, žargonski, zakucala u Njujorku u zgrade, jedne od dve najviših zgrada u Njujorku, a kada je poginulo 3.000 ljudi. Mislim da je među njima bilo i državljana Republike Srbije, bilo ne ponovilo se. Sigurna sam da se tako nešto više nikada neće ponoviti i zato danas donosimo ovaj Zakon o zabrani finansiranja terorizma.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović i novoimenovani ambasador SAD u Beogradu Entoni Godfri izrazili su zadovoljstvo saradnjom MUP-a i američkih agencija za sprovođenje zakona, a posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i krijumčarenja narkotika i izrazili nadu da će ova saradnja biti najavljena i nastavljena i u budućnosti.

Ambasador Godfri se osvrnuo na zajedničku saradnju u borbi protiv narkotika koja daje konkretne rezultate, a tom prilikom je pohvalio aktivnost srpske policije u suzbijanju i zapleni droga. Setimo se samo koliko je tona droge zaplenjeno.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ruski sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev potpisali su dva sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala. Takođe, Patrušev je istakao značaj saradnje između dve zemlje po pitanju bezbednosti i drugih oblasti koje su povezane sa nacionalnim interesom Srbije. Rusko-srpski samit ima veliku ulogu u jačanju odnosa.

Na kraju, kada govorim o zakonu, mogu samo reći da je Republika Srbija u sopstveno zakonodavstvo, jer želi da bude zemlja pristupnica EU, i implementira kompletno zakonodavstvo EU, a sa ovim zakonom treba se pozabaviti iz prostog razloga što imamo tehničkih nedostataka. Kad te tehničke nedostatke budemo otklonili, sigurna sam da će saradnja sa svim evropskim i svetskim zemljama biti mnogo bolja, što se terorizma tiče. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospođo Đukić Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, između ostalog, i Predlog zakona o javnim nabavkama koji je nastao kao potreba da se u domaću zakonsku regulativu unesu rešenja u skladu sa propisima EU. Cilj je transparentniji i fleksibilniji postupak javne nabavke uz smanjenje administrativnog tereta i sprovođenja elektronske komunikacije.

Naravno, primena ovog zakona će omogućiti da se spreči korupcija tokom planiranja ovog postupka, tokom samog sprovođenja postupka, ali i izvršenja ugovora. Cilj je da se zapravo korupcija otkrije na vreme, da se šteta otkloni i da se počinioci sankcionišu i kazne.

Zadatak je da se obezbedi konkurentnost i da se spreči sukob interesa i upravo je sukob interesa trgovina uticajem, korupcija, obeležila mandate lidera Saveza za Srbiju koji danas jedino umeju da upućuju kritike i, obzirom da nemaju nikakav program, da fabrikuju i plasiraju različite afere.

Uglavnom su svi oni koji su ranije poznati u politici, jer su obavljali različite funkcije, izgubili poverenje građana u svojim lokalnim samoupravama, ali pojedini, kao što je Marko Bastać, i dalje učestvuju u koruptivnim aferama, u nelegalnoj gradnji, u reketiranju građana i u ostalim koruptivnim aferama.

Umesto da kažu – čestitamo što ste uradili nešto što mi nismo bili sposobni, ni kadri da izvedemo, čestitamo što ste juče započeli izgradnju Moravskog koridora, čestitamo svim građanima Rasinskog okruga, svim građanima Trstenika, što će kroz sve ove opštine koje se nalaze na trasi koridora proći ovaj veoma važan autoput koji je veoma važan za čitavu Srbiju, umesto da kažu – čestitamo, mi smo tokom jučerašnjeg dana mogli da čujemo kritike koje su upućene na račun ovog autoputa. Ocenili su ga i okarakterisali kao nepotreban i skup projekat.

Ja im preporučujem da porazgovaraju sa građanima, naročito sa građanima koji žive na ovom potezu i bolje da im objasne zašto je konkretno u Trsteniku bio važniji projekat „Akva parka“ nego projekti koji će obezbediti svim građanima zdravu pijaću vodu, zašto nisu ni korak načinili ka izgradnji Moravskog koridora, već su se bavili jedino procenjivanjem kroz čiji je voćnjak isplatljivije da ovaj autoput prođe.

Da ne pominjem izveštaje DRI koji su u svim ovim opštinama, dok su ih vodili ovi lidera Saveza za Srbiju, pronašli niz nepravilnosti. Konkretno, ja ću pročitati samo jedan podatak iz Izveštaja DRI u Opštini Trstenik iz 2014. godine, gde se navodi da, između ostalih nepravilnosti, da je opština preuzimala obaveze, izvršavala plaćanje bez poštovanja zakonskih procedura u oblasti javnih nabavki i samo jedan primer koji se tiče kupovine goriva za motorna vozila bez sprovedenog postupka javne nabavke, bez unapred potpisanog ugovora, bez navođenja u koja je to vozila sipano gorivo, bez navođenja koliko smo kilometara prošli.

Dakle, mi želimo da ovakvo ponašanje predsednika opštine zaustavimo, sprečimo, sankcionišemo, da ih obavežemo da se prema budžetu svih građana Srbije odnose odgovorno i da rade u interesu građana, jer su njima dužni da podnose izveštaje i da postupaju u najboljem interesu svih građana.

Primena Zakona o javnim nabavkama imaće za posledicu smanjenje administrativnog opterećenja i pojednostavljenje postupaka, kao i smanjenje troškova za samu prijavu i učešće u postupcima javne nabavke za mala i srednja preduzeća i upravo će ovo smanjenje troškova postići cilj, odnosno povećani broj ponuda i veći nivo tržišne konkurencije, a samim tim i efikasnije i racionalnije trošenje budžetskih sredstava.

Takođe, kada je reč o ispunjenju kriterijuma, oni koji se javljaju na konkurs i učestvuju u postupcima kao privredni subjekti oni podnose jedan dokument kojim garantuju da ispunjavaju sve propisane kriterijume koji su navedeni i garantuju da nema razloga da budu isključeni iz ovog postupka i tek kada se odabere ponuđač koji ima ekonomski najisplatljiviju ponudu, on je dužan da dostavi svu dokumentaciju propratnu koja dokazuje da on ispunjava kriterijume koje je naveo.

Ono što je takođe ocenjeno kao veoma pozitivno, a to je partnerstvo za inovacije koje donosi ovaj novi Zakon o javnim nabavkama. Ukoliko je reč o realizaciji usluga i radova koji do tada nisu bili dostupni na tržištu, od promovisanja znanja i uvođenja novih tehnologija uz povezivanje nauke i praktične delatnosti postiže se i razvoj primene inovativnih rešenja, naravno u skladu sa okvirima procenjenih troškova.

U duhu digitalizacije takođe predviđeno je da se sva komunikacija odvija elektronskim putem i na ovom polju već su učinjeni određeni koraci – elektronsko popunjavanje prijava za učešće i elektronski katalozi. Ono što je ključ je iskorenjivanje korupcije, pravna zaštita u postupcima javnih nabavki i efikasan pravni mehanizam i ono što se želi postići je zapravo pravna sigurnost, da i u ovom stabilnom sistemu ponuđači imaju poverenje u sam sistem i postupak javne nabavke i da se poseban akcenat stavi na preventivno delovanje.

Imajući u vidu sve navedeno u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog.