Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić.

Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, danas ću reći par reči o Predlogu zakona o javnim nabavkama.

Naime, Zakon o javnim nabavkama koji je donet 6.1.2013. godine je dva puta menjan 2015. godine tako da zaista više nije bilo racionalno vršiti izmene i dopune zakona, već je bilo potrebno pristupiti izgradi novog Predloga zakona o javnim nabavkama koji zasigurno ima veliki broj novina i kojim se uvode sva nova rešenja iz novih direktiva.

Bitno je naglasiti da odredbe novih direktiva imaju za cilj povećanje transparentnosti i fleksibilnosti postupaka javnih nabavki, smanjenja administrativnog tereta korišćenjem elektronskih sredstava i načinom dokazivanja kriterijuma za kvalitetni izbor privrednog subjekta.

Dakle, donošenjem ovog Zakona o javnim nabavkama biće uveden novi portal javnih nabavki koji će omogućiti sprovođenje postupaka javnih nabavki elektronskim putem. To znači da će se komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke, uključujući i podnošenje ponuda, odvijati elektronskim putem.

Takođe je definisano da će se i otvaranje ponuda obavljati elektronskim putem, što će svakako doprineti povećanju poverenja privrednih subjekata u sistem, a što će za posledicu imati i povećanje konkurencije u postupcima javnih nabavki.

Ovim Predlogom zakona obezbeđeni su i kraći rokovi za pojedine postupke javnih nabavki u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i kulture. Dakle, možemo reći da će se javne nabavke društvenih i drugih posebnih usluga u koje spadaju usluge, kao što sam već rekao, u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, kao i kulture, sprovoditi po posebnom blažem režimu.

Novina je i da se uvode novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke, tako da je predviđeno da će se ugovori o javnoj nabavci dodeljivati ekonomski najpovoljnijoj ponudi koja se određuje na osnovu cene ili troškova ili odnosa cene i kvaliteta, odnosno troškova i kvaliteta.

Postojali su brojni razlozi za donošenje ovog zakona, ali glavni razlog donošenja svih zakona i ostalih propisa je da građanima Srbije bude bolje, sigurnije i prosperitetnije jer kada je SNS došla na vlast zatekli smo državu koja je bila sve samo ne pravedno uređena. Zatekli smo pustoš i nemaštinu na svakom koraku, ali tako je moralo da bude jer poznato je da u politici DS ne postoje interesi građana, već sve što se radilo radilo se isključivo i samo ukoliko su Đilas i njegovi saradnici imali finansijsku ili neku drugu korist.

Polako, ali sigurno predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije vraćaju institucije i sisteme na pravo mesto jer su ih demokrate razgradile do besmisla.

Usvajanje i primena ovog zakona definitivno omogućava razvoj modernog i efikasnog sistema javnih nabavki čije je ostvarenje kroz četiri posebna cilja – povećanje efikasnosti i ekonomičnosti postupaka javnih nabavki kroz uvođenje obavezne elektronske komunikacije u postupcima javnih nabavki, jačanja konkurencije na tržištu javnih nabavki kroz pojednostavljenje procedure u javnim nabavkama i smanjenje troškova pripreme ponude, što će za posledicu imati povećanje interesa privrednih subjekata, a naročito malih i srednjih preduzeća, smanjenje rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki i to pre svega kroz jačanje pravnog okvira, potom poboljšanje koordinacije i saradnje nadležnih institucija i jačanje njihovih administrativnih kapaciteta i promovisanje i podsticanje ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama i inovacijama.

Definitivno je da predložena rešenja imaju neposredan i pozitivan efekat na sve subjekte koji su u obavezi da primenjuju ovaj zakon kako na naručioce javnih nabavki, tj. javni sektor tako i na privredne subjekte, privredu.

Još jednom ću da naglasim da se pozitivan uticaj ogleda pre svega u efikasnijem sprovođenju postupaka javnih nabavki, jeftinijim postupcima, manjem administriranju i efikasniju zaštiti prava o postupcima javnih nabavki. Imajući u vidu sve pozitivne efekte koji treba da proiziđu nakon usvajanja zakona koje sam govorio i ukazao na iste, mišljenja sam, kao i napredna stranka da se treba usvojiti ovaj zakon, i SNS glasaće za njega. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković.

Hvala predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Na početku želim da istaknem da javne nabavke imaju ogroman značaj u savremenom društvu i izazivaju veliku pažnju javnosti zbog čega mnoge države sveta permanentno ulažu velike napore da postojeće sisteme nabavke usavrše, jer se na taj način omogućava realizacija strateških ciljeva, kao što su ekonomski razvoj i privredni rast, zapošljavanje i socijalna zaštita, poboljšanje uslova življenja i rada, podsticanje stranih ulaganja i dr.

Koliki značaj ima dobro uređen sistem javnih nabavki govori i činjenica da je učešće javnih nabavki u BDP u 2017. godini prema godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke iznosila 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast i iznosi 7,98%. Takođe, efikasnost javnih nabavki ima direktan uticaj i na druge javne politike, kao što su fiskalna disciplina, modernizacija javne uprave, podsticanje malih i srednjih preduzeća, inovacije, ekološko i socijalno održiv rast, borba protiv korupcije i drugo.

Polazeći od navedenog, Republika Srbija je odlučna u nameri da uspostavi moderan sistem javnih nabavki, pa je u tom smislu uspostavljen zakonski okvir kroz donošenje najznačajnijeg antikorupcijskog zakona, Zakona o javnim nabavkama 2013. godine, kao i mnogih podzakonskih akata donetih od strane Vlade Republike Srbije i Uprave za javne nabavke. Uspostavljeni zakonodavni okvir je u skladu sa strategijom razvoja javnih nabavki za period 2014/2018. godine, a u velikoj meri je u skladu sa zakonodavstvom EU.

Na osnovu dosadašnje analize, primene relevantnih propisa može se izreći generalna konstatacija da je ostvaren značajan napredak u funkcionisanju jedinstvenog i modernog sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Glavni pokazatelj ostvarenog napretka u ovoj oblasti je otvaranje pregovora sa EU u Poglavlju 5 – javne nabavke, u decembru 2016. godine. Prilikom otvaranja pregovora utvrđen je visok nivo usklađenosti sa pravnom tekom EU, postojanje institucionalnog okvira i sprovedenih mehanizama, ali naravno ostaje prioritetni zadatak da se ovo poglavlje zatvori, a ono će u slediti nakon realizacije određenih merila.

Dosadašnja primena aktuelnog zakona produkovala je brojne pozitivne efekte na sistem javnih nabavki, među kojima naročito treba istaći – povećanje transparentnosti objavljivanjem velikog broja informacija na portalu, povećanje konkurencije što je posledica smanjenja udela pregovaračkih postupaka. Međutim, kao i svaki sistem tako i ovaj nije savršen, te se kroz primenu istog manifestuju i određene negativne pojave, kao što su planiranje koje nije dovoljno realistično, a takođe je postojala potreba da se određene odredbe redefinišu kako bi bile pojašnjene i kako bi se omogućila njihova realna primena u praksi.

Sve ovo nalagalo je donošenje novog zakona kojim bi se otklonili uočeni nedostaci, obezbedila usklađenost sa zakonodavstvom EU, uredio postupak odnosa subjekata u postupku javne nabavke na principima ekonomičnosti i efikasnosti, obezbeđivanje konkurencije i zabrane diskriminacije, te povećanje transparentnosti i konkurentnosti.

Dame i gospodo, detaljnom analizom predloženog zakona uočavaju se brojne novine u odnosu na postojeći zakon i postižu mnogobrojni ciljevi koji će se pozitivno odraziti na sve subjekte koji su obavezni da primenjuju zakon. U tom smislu ističem samo neke od njih, sa nešto dužim osvrtom na sistem pravne zaštite. Najpre ukazujem da predloženi zakon predstavlja dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno novim direktivama koje nisu bile implementirane u aktuelni zakon.

Nova zakonska rešenja imaće za posledicu smanjenje i pojednostavljivanje postupka u oblasti javne nabavke, kao i smanjenje troškova učešća, što će se pozitivno odraziti na mala i srednja preduzeća koja najčešće ne raspolažu sa velikim stručnim i administrativnim kapacitetima.

Takođe, jedna od važnih novina je izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor koji služi kao preliminarni dokument, umesto mnogobrojnih potvrda i izvoda koji izdaju nadležni organi. To je standardni obrazac koji prilažu svi ponuđači, dok će na kraju postupka samo ponuđač koji je izabran biti u obavezi da prezentira prateću dokumentaciju sa dokazima.

U predloženom zakonu imamo i novo rešenje koje se odnosi na dodelu ugovora, a to je ekonomski najpovoljnija ponuda na osnovu cene ili troškova primenom pristupa troškovne efikasnosti ili odnose cena i kvaliteta.

Takođe, treba istaći da predložena zakonska rešenja ne predviđaju kvalifikacioni postupak, kao ni postupak javne nabavke male vrednosti. Isti postupci javne nabavke primenjivaće se bez obzira na vrednost nabavke.

Sva komunikacija u postupku javne nabavke realizovaće se elektronskim sredstvima na portalu javnih nabavki, što je još jedan korak ka usklađivanju sa novodonetim direktivama EU. Naročito su kvalitativne promene izvršene u sistemu pravne zaštite kako bi se obezbedio efikasan pravni mehanizam za sve subjekte učesnike u postupku javne nabavke.

U tom smislu, ukazujem da je jedino pravno sredstvo u sistemu pravne zaštite zahtev za zaštitu prava. Zahtev se može podneti u toku celog postupka javne nabavke, a najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja na portalu odluke naručioca, kojim se okončava postupak. Zahtev se podnosi naručiocu koji ima mogućnost da i sam odluči o zahtevu donošenjem rešenja i tako otkloni određene propuste i nedostatke. Ako to ne uradi o zahtevu, pored te interne pravne zaštite, postoji i eksterna zaštita gde o zahtevu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Protiv odluka ovih organa moguće je podneti tužbu upravnom sudu, pred kojim se osporava zakonitost odluke.

U vezi sa ovim jedinim pravnim sredstvom, treba ukazati da se o istom može izjasniti i ponuđač kome je dodeljen ugovor o javnoj nabavci, a takođe ovo pravno sredstvo u javnom interesu mogu podneti Kancelarija za javne nabavke, DRI i javni pravobranilac.

Navedena kvalitetna rešenja sadržana u predlogu zakona, svakako će doprineti realizaciji većeg dela definisanih aktivnosti u ovoj oblasti, pa stoga predlažem da u danu za glasanje damo punu podršku istom, kao i svim ostalim predlozima. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, ja ću danas govoriti o izmeni i dopuni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Iako izmene i dopune ovog zakona predstavljaju usaglašavanje sa međunarodnim preporukama koje smo dobili, smatram da su od izuzetnog značaja za rejting koji je Srbija stekla među ostalim državama. Prilikom ocene delotvornosti sistema jedne države, međunarodna organizacija FATF-a, u svojim preporukama propisuje jasne kriterijume koje jedna zemlja treba da ispuni kako bi pokazala efikasnost u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Na sednici održanoj 31. decembra 2014. godine Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Međutim, Srbija je na listu rizičnih zemalja stavljena u februaru 2018. godine u društvu zemalja poput Bocvane, Etiopije, Gane, Sirije. Zato je tokom poslednjih godinu dana u Srbiji sprovedena obimna zakonodavna aktivnost i ulažu se veliki napori unapređenje primene propisa u praksi i saradnji svih učesnika u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Sprovedene su reforme na institucionalnom nivou i formirana je nova institucija, kao što je Uprava za igre na sreću. Kao rezultat aktivnosti sprovođenja plana od juna ove godine, objavljeno je da se Srbija više ne nalazi na sivoj listi država sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Za suprotstavljanje terorizmu i borbu protiv pranja novca bitno je i otkrivanje i presecanje tokova novca koji se ostvaruju kroz unapređenje postojećeg sistema javnog nadzora i kontrole. Terorističke organizacije zarađuju novac i od trgovine narkoticima ili ljudima, a u svojim redovima najčešće imaju eksperte u novim komunikacionim tehnologijama za dalje umrežavanje i regrutaciju novih članova.

Zato želim da istaknem da je ogromna uloga Ministarstva unutrašnjih poslova u sprečavanju i otkrivanju ovih radnji i čestitam vam na nizu akcija u kojima ste pomogli otkrivanju kriminalnih mreža.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije krajem 2018. godine, u okviru službe za borbu protiv terorizma, uspostavilo je Odsek za sprečavanje zloupotrebe javnih izvora i interneta, čime je omogućeno sprovođenje on lajn istraga, sa ciljem obezbeđivanja dokaza za potrebe krivičnog gonjenja izvršilaca ovog krivičnog dela.

Zahvaljujući intenzivnim kontrolama i radu MUP-a, u toku protekle dve godine u Srbiji je zaplenjeno više od 10 tona droge, samo u jednoj akciji koju su zajednički sprovele srpska, španska i britanska policija u Atlantskom okeanu kod Azurskih ostrva, gde su uhapšena tri srpska državljanina i zaplenjeno je 800 kg kokaina, čija je vrednost 50 miliona evra.

U međunarodnoj akciji pokrenutoj u Belgiji uhapšeni su fudbalski treneri, menadžeri, sudije. Na šest lokacija u Beogradu i Nišu policija je zaplenila 800 hiljada evra, za koje se sumnja da potiču od pranja novca stečenog malverzacijama sa transferima fudbalera u Belgiji.

Takođe, jako bitan rad i rezultati rada Uprave za sprečavanje pranja novca i Ministarstva finansija, koja je u svom izveštaju za 2018. godinu navela trendove i izazove u borbi protiv pranja novca, ubrajajući tu: ulaganje gotovine u građevinarstvu i trgovinu automobilima; poslovanje preko nerezidentnih računa, poreske utaje i kriptovalute.

Kada se govori o pranju novca i kriminalu, nedavno sam govorila o tome, ali moram da podsetim građane Srbije da je jedan od lidera u ovim akcijama upravo jedan od vodećih u tzv. Savezu za Srbiju, Vuk Jeremić, za pet godina u Vladi Srbije na mestu ministra spoljnih poslova oštetio građane Republike Srbije za 11 miliona evra, i to prevarantskim ugovorima sa firmama u Srbiji i lobističkim ugovorima sa američkim kompanijama. Umešan je u međunarodnu korupciju i kriminal i ponižavanje naše države. A za prošlu izbornu kampanju na račune njegove firme za konsalting uplaćeno je preko 7,5 miliona evra.

Ne smemo zaboraviti da je i Đilas umešan u krađu desetina miliona evra, za koje je oštećen Javni servis Srbije i da je pod istragom. Pranje novca i kriminal izvršen je kod nabavke tramvaja, autobusa. Kupljeno je 200 autobusa, ukradeno 150 hiljada evra po autobusu.

Đilasove firme po Srbiji su imale godišnji prihod od preko 80 miliona evra. Pola miliona građana Srbije ostalo je bez posla, BDP je bio minus 3,1, a javni dug od skoro 80%.

Sve ovo sam vam navela upravo zato što nije bilo nadzora, upozorenja i obaveštenja nadležnih organa o utvrđenom kriminalu.

Međutim, danas imamo predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji predstavlja našu zemlju na najbolji moguću način u svetu, tako da je podigao naš ugled i sve je više investitora koji u našoj zemlji vide ambijent povoljan za investicije. Imamo Vladu, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, koja ozbiljno planira i dugoročno planira i gradi bolju i lepšu Srbiju.

Ova vlast je uradila deset puta više od drugih. Otvoreno je na hiljade novih radnih mesta. Javni dug je pao na 51% i očekuje se dalji pad. Penzije i plate se povećavaju i u svakoj sferi društva se vidi poboljšanje i napredak.

Ja vam čestitam na nesebičnom trudu i zalaganju i pozivam kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, uvaženi predstavnici Ministarstva finansija, uvažene kolege narodni poslanici, danas u raspravi u načelu raspravljamo o jako važnim zakonima, setu zakona koji su važni sa ekonomske strane, a takođe i sa antikoruptivne strane.

Ja ću svoje izlaganje usmeriti na Predlog zakona o javnim nabavkama.

Na samom početku bih istakla da postoje brojni razlozi za donošenje ovakvog Predloga zakona, ali oni najbitniji su zapravo povećanje efikasnosti sprovođenja postupka javne nabavke, bolju vidljivost učesnika u postupku javne nabavke. Takođe, povećava se i nivo konkurentnosti.

Usvajanjem ovog Predloga zakona uskladićemo i zakonodavne okvire iz oblasti javnih nabavki sa propisima EU. Takođe ćemo ispoštovati i zakonodavne okvire kada se radi o zatvaranju Poglavlja 5, a koje se odnosi i na postupke javne nabavke.

Realizacijom ovog zakona, usvajanjem ovakvog Predloga zakona, mi ćemo ispoštovati i Strategiju održivog razvoja kada su javne nabavke u pitanju sa projekcijom od 2019. pa do 2023. godine.

Takođe, ovaj predlog zakona nam omogućava i zaštitu prava, efikasniju nego što je do sada bilo, u postupcima javnih nabavki, a takođe i omogućuje i podstiče učešće i srednjih i malih preduzeća u postupcima javne nabavke, što je jedan glavni razlog usvajanja ovakvog predloga zakona.

Najvažnija rešenja koja se zakonom predlažu jesu novi portal javnih nabavki. Ja bih svakako pohvalila ovo rešenje koje se uvodi ovim predlogom zakona, jer sve ponude na ovaj način postaju apsolutno vidljive. Ovaj portal, novi portal javnih nabavki, omogućuje sprovođenje postupaka javnih nabavki elektronskim putem, što znači da će celokupna komunikacija zapravo biti elektronskim putem, kao i razmena podataka u postupcima javnih nabavki, a podnošenje ponuda će se takođe vršiti elektronskim putem, što direktno utiče na povećanje transparentnosti u samom postupku javnih nabavki.

Sa druge strane, otvaranje ponude, koja će se takođe vršiti elektronskim putem, će nam omogućiti da povećamo poverenje u sam postupak, sprovođenje postupka javne nabavke i da povećamo nivo konkurencije, jer ćemo tako pozvati i mala i srednja preduzeća da učestvuju u postupcima javnih nabavki.

Predlogom zakona se uvode i nove vrste javnih nabavki i uslovi za njihovo sprovođenje. Još jednom bih napomenula da su apsolutno usaglašeni sa propisima EU.

Takođe, uvodi se i nova vrsta postupka javne nabavke, a to je partnerstvo za inovacije.

Javne nabavke društvenih i drugih posebnih usluga, kao što su usluge u oblastima zdravstvenih ustanova, kao i u ustanovama socijalne zaštite, i kada je kultura u pitanju, sprovodiće se po blažem režimu, blažem obliku, odnosno režimu kraćeg trajanja postupka javne nabavke.

Uvode se i novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke, tako da će se ugovori u ovom postupku dodeljivati najpovoljnijoj ponudi, koja se određuje na osnovu odnosa cene, odnosno na osnovu cene ili troškova i odnosa cene - kvalitet, odnosno trošak - kvalitet, i time direktno utičemo na povećanje kvaliteta i dobara i usluga i radova.

Predlogom zakona jasno su precizirani i uslovi za izmenu ugovora u postupcima javne nabavke, kao i uslovi za raskid ugovora, a nadzor nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama sprovodiće Ministarstvo finansija, dok će prekršaji, ukoliko do njih dođe, naravno, koji su propisani Zakonom o javnim nabavkama, biti nadležnost prekršajnih sudova.

Ovim predlogom zakona je apsolutno uređena i oblast zaštite prava u postupcima javnih nabavki i predviđena su rešenja koja će postupak javne nabavke učiniti efikasnim.

Takođe i iznos administrativnih taksi, kada se podnosi zahtev za zaštitu prava, su smanjeni, tako da je način dokazivanja ispunjenosti kriterijuma za izbor privrednog subjekta apsolutno pojednostavljen.

Predlog zakona, pored toga što doprinosi boljoj efikasnosti i povećanju efikasnosti samog postupka, donosi nam i smanjenje troškova kada su u pitanju administrativna opterećenja za privredne subjekte prilikom pripreme same ponude. Privredni subjekti koji učestvuju u procesu javne nabavke biće sasvim dovoljno da popune izjavu na standardnom obrascu i time će potvrditi da ispunjavaju uslove za učešće u samom postupku javne nabavke i da ne postoje nikakvi zakonski razlozi za isključenje iz postupka javnih nabavki. Ovo je jako važno i za mala i za srednja preduzeća, jer ćemo time omogućiti da oni učestvuju u postupku javne nabavke, a samim tim ćemo i povećati poverenje u samo izvođenje postupka javne nabavke.

Na kraju bih svakako bih rezimirala i možemo svi zajedno da zaključimo da će ovaj predlog zakona svakako doprineti boljoj transparentnosti, boljoj efikasnosti, smanjenju administrativnih opterećenja i za ponuđača ali i za naručioca. Takođe će biti smanjeni troškovi u samom postupku, jednostavnija procedura, smanjenje troškova i povećanje interesa malih i srednjih preduzeća za samo učešće a time i povećanje konkurentnosti. Predlog zakona više ne previđa javne nabavke malih vrednosti, sada je postupak apsolutno podjednako i za velike i male vrednosti, samo je dužina samog postupka za dostavljanje, odnosno duži su rokovi za dostavljanje ponuda i prijava za učešće.

Ovim bih svakako naglasila na kraju da je poseban akcenat ovim Predlogom zakona stavljen na borbu protiv korupcije, jer će se smanjiti mogućnost manipulacije dokumentima. Sada je sve transparentno, i olakšaće se i provera potpunosti podnete dokumentacije na tenderima.

Zbog svega što sam navela, u Danu za glasanje svakako ću podržati ovaj Predlog zakona, kao i ostale zakone koji su danas u načelu u raspravi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospođo Đukić Dejanović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, naravno da ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o duvanu, s obzirom da dolazim iz grada koji je centar duvanske industrije.

Osnovni cilj ovog zakona su: stvaranje uslova za unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga, poboljšavanje uslova poslovanja privrednih subjekata smanjenjem administrativnog opterećenja u smislu skraćivanja roka za rešavanje urednog zahteva radi optimizacije procedure za donošenje rešenja o izdavanju i obnavljanju dozvole za obavljanje delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima.

U evidencionom listu o trgovcima na malo duvanskim proizvodima upisano je 20.517 privrednih subjekata koji posluju na osnovu čiji je rok važenja dve godine. U 2018. godini Ministarstvo finansija je upravo za duvan izdalo 12.032 dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima.

S obzirom da je članom 65. Zakona omogućeno da jedan privredni subjekat bude upisan u više registara, na ovaj način subjekat koji je prilikom upisa u jedan od registara platio naknadu prilikom upisa u drugi registar ne plaća naknadu za upis ukoliko je visina plaćene naknade ista ili veća.

Posebno ih ukazao na vrlo važnu činjenicu kod obrađivača duvana, a to su uslovi. U članu 17. stav 4. se kaže da ima sopstvenu laboratoriju ili zaključen ugovor sa akreditovanom domaćom ili stranom laboratorijom za analizu i utvrđivanje kvaliteta duvana. Na ovaj način se vodi računa o kvalitetu duvana, mada je činjenica da je pušenje opasno po zdravlje i nije preporučljivo.

Kada govorimo o duvanu ne mogu, a da se ne osvrnem na pljačkašku privatizaciju „Duvanske industrije“ u Nišu. Stariji naziv za „Duvansku industriju Niš“ pre Drugog svetskog rata je bio odomaćeni izraz monopol, što će reći da je to tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti i izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu.

Takva firma je u septembru 2013. godine, tadašnji direktor Agencije za privatizaciju, Mirko Cvetković, i predsednik „Filip Morisa“ za Evropu, Žan Klod Kun, potpisali su u Beogradu ugovor o prodaji 66,45% društvenog kapitala DIN-a. U ime Vlade parafiranju su prisustvovali Zoran Živković, u svojstvu premijera, Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju, i Božidar Đelić, ministar finansija, uz prisustvo američkog ambasadora Vilijema Montgomerija.

Prema ugovoru „Filip Moris“ je trebao da uplati u budžet Republike Srbije 387 miliona evra, da investira u fabriku 64,85 miliona evra i da se za socijalni program obezbedi 59,11 miliona evra. Stvarna vrednost „Duvanske industrije Niš“ u to vreme privatizacije je bila 1,1 milijardu evra, a ne 387 miliona evra. Otpremnine radnicima su se potom isplaćivale iz tekućeg priliva i dobiti.

Fabrika u Nišu početkom devedesetih godina zapošljavala je preko 3.500 radnika, imala je ugovor o saradnji sa nekoliko desetina hiljada individualnih preduzeća koja su obezbeđivali 70% sirovina. Od DIN-a je živelo 20.000 porodica. Sada u fabrici radi oko 700 radnika, kompanije nije ispunila i obećanje dato Agenciji za privatizaciju o izgradnji fabrike čokolade „Milka“ i piva „Miler“ u krugu „Duvanske industrije Niš“. Ugovor o kupoprodaji je proglašen državnom tajnom, jer je u njemu navedeno da pet godina ne smeju da se navode detalji.

Kao prvo, koliko je koštala konsultativna usluga Božidara Đelića? Drugo, koliki je tu deo Zorana Živkovića? Jer, kao što kažem glumac Bogdan Diklić u ulozi Mirka u filmu „Maratonci trče počasni krug“ prilikom otvaranja Pantelijinog testamenta – koliki je tu moj deo?

To se i ja pitam. Ali, znam da je prosečna zarada u Nišu u vreme Zorana Živkovića iznosila 17.000 dinara, a sada je minimalna zarada u Srbiji, ne prosečna, nego minimalna, 30.022 dinara.

Toliko o privatizaciji „Duvanske industrije Niš“ u kojoj je glavnu ulogu imao tadašnji premijer Zoran Živković.

Zahvaljujem.