Poštovani profesore, da vam se zahvalim na diskusiji i da vam odmah kažem da smo bili veoma jasni.
Dakle, očuvanje postojbine i zaštita srpskog naroda, gde god da on živi, kao i nacionalnih manjina, njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta, uslovi opstanka Republike Srbije, mislim da je savršeno jasno. Ono što je važnije od toga, kako smo mi to formulisali, to je da se to dešava u Republici Srbiji, u Republici Srbiji se to radi.
Kada je u pitanju dijaspora i Srbi, kaže se jasno – očuvanje Republike Srbije, dijaspore i Srba u inostranstvu. Dakle, dijaspore, dijaspora su svi oni koji nisu u Srbiji, i Srba u inostranstvu. Izvinite, Srba je najviše, logično je da se vodi računa, ovo je država, u krajnjoj liniji, gde žive Srbi u ogromnoj većini i logično je da imaju takav sentiment i da imaju takav osećaj.
Islamski fundamentalizam ili muslimanski terorizam, kako god, ja mogu da vas razumem, ali to je odomaćen termin koji se jednostavno koristi apsolutno u svetu i to je terminološka odrednica koja je kao takva prepoznata. Ja apsolutno prihvatam i naravno da smatram, kao i vi, da ne može islam da bude teroristički, ali oni koji praktikuju islam na taj način to rade. Ne mogu da prihvatim da se govori o pravoslavnom fundamentalizmu, pravoslavnom terorizmu. Ja još nisam čuo da je neki pripadnik pravoslavne vere ušao u džamiju, digao se u vazduh i vikao – za Hrista i Sveto trojstvo. Nije. Dakle, nije se to desilo, nije to niko uradio. Ne postoji, ja neću da sporim da možda postoji bilo kakav ludak, ali nije zabeležen slučaj da postoji organizovana teroristička pravoslavna grupa koja će uraditi nešto loše.
Dakle, ne možemo da prihvatimo to izjednačavanje. Ja sam siguran da vi kao obrazovan čovek, koji voli svoju religiju, ne može da prihvati Islamsku državu, ne može da prihvati kalifat u Raki, ne može. To u stvari nije moguće. Oni koji su bili u kalifatu, koji su bili u Islamskoj državi jesu bezbednosna pretnja više za vas nego za mene, jer vi kao što znate, oni na prvom mestu se obračunavaju sa muslimanima, na prvom mestu, pa onda kada dohvate hrišćane, i to vrlo rado, ali na prvom mestu to rade muslimanima, tako da uopšte nemam dilemu.
Kontrola svih povratnika sa sirijskog ratišta je od najvećeg interesa upravo za islamsku zajednicu u našoj zemlji. Što se tiče, naravno, prava za pripadnike Vojske koji se izjašnjavaju kao muslimani, za njih su obezbeđena, kao što znate, sva prava. Imaju mogućnost da klanjaju, imaju mogućnost da u skladu sa svojim verskim zakonom se hrane, u svakoj kasarni gde ih ima odgovarajući broj imaju imama, imaju i mesto gde mogu da vrše svoje verske običaje. Na VMA, recimo, postoji poseban prostor gde upravo pacijenti islamske veroispovesti mogu da vrše svoje obrede.
Tako da tu smo veoma, veoma odgovorni, samo ne bih voleo da se ovo sada pretvori u raspravu o terorizmu ili o religijama, ne. Samo moram da kažem, užas Islamske države nije zabeležen nigde i ne može da se poredi sa bilo čim. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala, ministre.
Pravo na repliku, komentar, Jahja Fehratović.
Izvolite.

Hvala vam na ovim pojašnjenjima, uvaženi ministre, posebno na ovom prvom delu, da se ovo odnosi na celokupnu dijasporu. Kada sam govorio o onima koji su okarakterisani kao teroristi, idu na strana ratišta, mislio sam na one koji u ime pravoslavlja odlaze u Ukrajinu, to je bilo takođe u medijima, to je nešto što može da bude ekvivalent. Naravno da ono što jeste ta tvorevina koju ste vi spomenuli i što predstavlja te vrednosti, ti koji su odlazili u Siriju itd. u stvari nemaju nikakve veze sa islamom i da je u stvari to nešto što je instrumentarij onih koji su ih proizveli da bi naneli, kako vi rekoste i sasvim ste u pravu, najviše štete samim muslimanima i verujućim ljudima. To je nešto što je de fakto i to je nešto što nije postojalo na našim prostorima, što nije moglo da prođe jednostavno, sve dok, nažalost, nam nije instalirana ta veštačka podela unutar islamske zajednice.

Kada sam govorio o vojsci, mislio sam upravo na te imame koji dolaze iz tog dela koji nije tradicionalno iz islamske zajednice u Srbiji, već pripada toj tvorevini koja je registrovana 2007. godine, dok je tradicionalna islamska zajednica u Srbiji ta koja bi trebalo i koja na kraju i proporcionalno ima odgovornost za najveći deo muslimana u ovoj državi. Trebalo je imati deo svojih imama u Vojsci Republike Srbije, kao što je zaista za svaku pohvalu ovaj na VMA i na još nekim drugim mestima i to je nešto što jeste dobra tradicija srpske ili srbijanske vojske, kao što je bila uvek i postojala ta tradicija, recimo, u periodu Kraljevine Jugoslavije, kada su bili posebni kazani, kada su bili posebni verski službenici imami.

Dakle, sve ovo je neosporno i zaista je za svaku pohvalu. Mi da se ne osećamo građanima Republike Srbije ne bismo celi dan sedeli ovde i ne bismo pokušavali da damo doprinos i ovom dokumentu, ovoj strategiji, ali želimo da ukažemo na ono što prema našem viđenju, osećanju i verovanju, a i ubeđenju smatramo da bi se možda moglo poboljšati, na taj način dovesti u ravan da bude prihvatljivo i da bude prihvatljivo za sve građane Republike Srbije, jer vi nećete imati problem sa mnom, niti sa onim vrednostima i građanima koje ja predstavljam, ali verovatno ćete imati problem sa pojedinim pripadnicima drugih političkih partija koje predstavljaju možda ovde nacionalne manjine, pa i moju nacionalnu manjinu, koji će vas zloupotrebiti ili bukvalno shvatiti ovaj dokument i to iskoristiti kao instrumentarij da upravo neke delove one strategije koja je ovde napravljena primene, nažalost, na štetu najviše Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina u ovoj državi. Hvala.

Hvala, kolega Fehratoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite, gospodine Torbica.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Cenjeni ministre Vulin sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, pred nama se danas uz ostale zakonske predloge nalaze i predlozi dva najviša strateška dokumenta kojima se štite nacionalni interesi države Srbije od najrazličitijih izazova, rizika i pretnji.

Nemoguće je govoriti o bilo čemu što je vezano za Vojsku Srbije, nacionalnu bezbednost i odbranu države, a ne osvrnuti se na golgotu koju je naša vojska preživela tokom poslednje dve decenije, ista ona vojska koja je 78 dana pružala herojski otpor NATO alijansi tokom zločinačke NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.

Nešto više od godinu dana po okončanju ratnih dejstava oni koji su naredili bombardovanje Srbije i ubijanje njenih građana, preko svojih poslušnika, na dobro oprobani način, kroz paljevinu, rušenje i prebijanje političkih neistomišljenika, uvode petooktobarsku demokratiju u Srbiju. Nakon te nasilne promene vlasti, nova marionetska vlast, dodvoravajući se stranim mentorima, počinje sa sistematskim uništavanjem, razbijanjem i ponižavanjem Vojske i njenih pripadnika.

Prvi potezi su im bili drastično smanjenje broja aktivnih pripadnika Vojske, kao i njenog operativnog sastava. Uporedo sa tim, rashodovana su, uništena i u staro gvožđe bačena značajna ispravna i upotrebljiva borbena sredstva i vojna oprema, a ratni komandanti koji su predvodili herojsku borbu protiv NATO agresora i njihovih saveznika, šiptarskih terorista, ni krivi ni dužni završavaju ili u Haškom tribunalu ili bivaju prinudno penzionisani. Tako je Vojska Srbije od strane tadašnjeg vrha vlasti opljačkana, opustošena i obezglavljena, te dovedena na ivicu propasti.

Promenom vlasti 2012. godine i dolaskom današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića na čelo Ministarstva odbrane, Vojska je počela da se oporavlja, država je ponovo počela da ulaže u vojnu tehniku, opremu i infrastrukturu, ali i da podiže životni standard pripadnika i svi mi ovde prisutni znamo da ministar Aleksandar Vulin, Ministarstvo odbrane, a naravno i sama Vojska Srbije ne bi mogla da ostvaruje ovako dobre, štaviše sjajne rezultate da iza njih u potpunosti ne stoji predsednik Republike Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić.

Kao jedan od rezultata tako kvalitetnog i temeljnog rada, pred nama se danas nalaze dva dokumenta kojim se prvi put jasno definišu nacionalni i odbrambeni interesi. Osnovna polazišta obe strategije su očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost i briga o srpskom narodu u dijaspori.

Napokon, posle više decenija imamo dovoljno opremljenu i obučenu vojsku da u potpunosti od bilo koga iz regiona možemo da zaštitimo sopstvenu državu i narod, ali i da zaštitimo sve svoje sunarodnike gde god u regionu živeli.

Posebno bih istakao i pohvalio, pre svega, činjenicu da su u okviru očuvanja suvereniteta i integriteta države Srbije naglašene naše pozicije o Kosovu i Metohiji, kao i stavovi da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije.

Naravno, pohvalio bih i to što je Strategijom odbrane prvi put jasno definisana i vojna neutralnost Srbije, što su jasno definisani ciljevi i mere za njenu primenu koji se odnose na to da se Srbija neće prikloniti nijednom vojno-političkom savezu i da ćemo odbranu koncipirati osloncem na sopstvene snage korišćenja sopstvenih kapaciteta i potencijala uz novi Strategijski koncept odbrane čiji je osnovni element totalna odbrana i koja će iskreno se nadam uskoro obuhvatiti ponovno vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Torbice.

Sada reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodo oficiri, SRS se od svog osnivanja zalaže za sveobuhvatan razvoj srpske nacionalne svesti za jačanje jedinstva države i naroda i Vojska Srbija je i te kako treba da ima veoma važnu ulogu u svemu tome.

Mi kao stranka smo i na svom primeru kroz otadžbinske ratove, dobrovoljci SRS dali na merljiv doprinos za odbranu od srpstva i srpskih zemalja i smatramo da bi i dan danas, a to je trebalo da obuhvati i ova Strategija, ta uloga dobrovoljaca trebala je da ima veoma veliki značaj, jer sama činjenica da su oni dali taj nemerljiv doprinos dovoljno govori o tome.

Ono na šta želim da stavim akcenat u svom izlaganju je opredeljenje Vlade Srbije i samim tim i predsednika Republike, kao i vas gospodine ministre da Srbija ima status vojno neutralne zemlje.

Mi srpski radikali smatramo da u ovakvim geopolitičkim okolnostima i svemu onome što nam se desilo u skorijoj prošlosti izazovima koje su pred nama i za buduće generacije, to nije dobra odluka. Najpre, zbog činjenice da niko do sada, pa ni vi, ni predsednika Republike i niko ko se oglašavao tim povodom nije mogao jasno i utemeljeno da nam objasni, a šta to zapravo stvarno znači, jer sve one okolnosti pred kojima se Srbija danas nalazi i pre svega, zbog situacije na Kosovu i Metohiji, na suverenom delu teritorije koje pod okupacijom NATO pakta već 20 godina, govori u prilog tome da to ne treba da bude takva odluka.

Brojni su vojni analitičari koji idu na ruku vama u tom svom stavu rekli da je primer nekih zemalja u svetu pokazao da je to moguće, ali i to su pogrešni primeri te zemlje koje imaju takav status, koji inače niko drugi od velikih sila i ne priznaje niti možete taj status ni da legitimišete, možete da kažete to je tako, ali jednostavno ako se dese neke ne daj Bože nepredviđene okolnosti niko neće to da vas pita, već treba da budete spremni, odnosno država i Vojska Srbije da odgovara svim izazovima.

Da li mi kao država na Balkanu koja je okružena zemljama NATO pakta, zlikovačkog NATO pakta koji nas je besomučno bombardovao, NATO pakta koji je malopre govorio i kolega o tome, a i vi ste pomenuli i te kako sprovodi tihi, meki, ali pravi hibridni rat protiv Srbije, udara na pravoslavlje preko otimanja crkava u SPC i manastira u Crnoj Gori.

Dakle, sve su to izazovi koji su pred nama, a vi kažete mi ćemo da budemo vojno neutralna država. Mi smatramo da bi za povratak potpunog suvereniteta nad teritorijom Kosova i Metohije za sprečavanje drugih akcija koje i te kako predviđaju zapadne sile na daljem rasparčavanju naše zemlje, vojni i strateški Savez sa Ruskom Federacijom bilo pravo rešenje za Srbiju.

Rusija nam je kao velika svetska i vojna sila jedini pravi i iskreni prijatelj pored Kine, naravno, kao velike i moćne države i drugih zemalja koje su ojačale, a koje nisu priznale tzv. nezavisno Kosovo, ali Rusija pre svega jer je nedvosmisleno pokazala i svojim nastupom u UN kroz vojnu saradnju koju imamo sa Ruskom Federacijom, a pre svega sila koja zna kakve pretnje sve dolaze od strane NATO pakta, da treba da postanemo članica ODKB-a, što je inicijativa SRS i da kroz stratešku vojnu saradnju jednostavno kažemo onima koji su iz NATO pakta da ne mogu tek tako da planiraju sve te aktivnosti koje planiraju ovde.

Nemojte da mislite, gospodine ministre, da sama činjenica što će Vlada Srbije da kaže i predsednik Republike da smo mi vojno neutralni da smo mi zaštićeni. Mi nismo zaštićeni i mi smatramo da još veća davanja za jačanje odbrambene moći Srbije treba da budu kroz izdvajanje iz budžeta, za jačanje profesionalne Vojske Srbije. U ovom Zakonu o vosci smo videli ste, podneli amandmane koji su tehničke ili suštinske prirode. Kako se mi od početka i pre prve profesionalizacije vojske zalažemo za njenu profesionalizaciju, mi smo predložili, čini mi se da je to član 9. u Predlogu zakona da svaka ugovorna obaveza bude na neodređeno vreme, da u budžetu Republike Srbije uvek mora da ima dovoljno sredstava za povećanje plata profesionalnih vojnika, profesionalnih oficira, za mnogo veća izdvajanja za njihovo stambeno zbrinjavanje, za rešavanje pitanja, tzv. vojnih beskućnika.

Gospodine ministre, posle raspada JNA i ratova koji su se desili kada je napadnuto srpstvo i kada smo preživeli pogrom od strane naših tradicionalnih neprijatelja, pre svega Ustaša, videlo se tačno kod vojnog kadra kako treba da se naša srpska vojska nacionalizuje i kako da se novi mladi oficiri koji sada već imaju i dobro iskustvo i znanje pripremaju za sve te nove izazove i te pretnje koje mogu da budu uslovljene u budućnosti.

Mi smo i kada je bio Predlog budžeta za 2020. godinu tražili da sva sredstva koja su data iz budžeta za nevladine organizacije, poput Sorošovih organizacija, koje naravno imaju samo drugo ime, upravo daju za jačanje vojske, policije, jer oni su nosioci svih subverzivnih aktivnosti u našoj zemlji. Upravo su oni jedna od karika i komponenti za sajber, za aktivnosti protiv naše zemlje, za sve druge aktivnosti koje će dovesti na vlast upravo one kojima nije do Vojske Srbije, koji bi sutra učlanili Srbiju u NATO pakt, ali dobro se zna kakav je većinski stav srpskog naroda.

Završiću time, da nije stav članica NATO pakta prema vojnoj neutralnosti Srbije tako baš blagonaklon. Ja sam kao član SRS u delegaciji Parlamentarne skupštine NATO i na svim zasedanjima koje imamo, da li je to prolećno ili jesenje, pored svih rezolucija koje su izrazito antisrpske mi imamo periodično izveštaj o stanju na kako oni kažu, teritoriji zapadnog Balkana. Ne da ne gledaju blagonaklono prema jačanju odbrambene moći naše zemlje već tačno i ciljano idu na to da kompromituju svaku dalju saradnju, pre svega vojnu, a i ekonomsku, političku, svaku drugu i sa Ruskom Federacijom, a i sa Kinom, jer im smeta takav kapital. Oni bi da nas porobe potpuno, da ovde samo posluju i kapital unose i iznose iz Srbije, zemlje koje su članice NATO pakta i da time oslabljenu Srbiju u nekoj budućnosti kako oni nas vide, sa otimanjem do kraja Kosova i Metohije dodatno unište, što su i pokušali 1999. godine.

Još jednom, ovo je prilika da čestitam svim hrabrim oficirima, a pre svega i pripadnicima Vojske koji su i tada odoleli svim izazovima. Dakle, mi želimo jačanje Vojske Srbije, mnogo više izdvajanja. Na žalost sada nema vremena, pa kada bude priča o amandmanima govoriću i o namenskoj industriji, a pre svega položaju fabrike namenskih proizvoda „Zastava oružje“ u Kragujevcu iz kojeg dolazim i o čemu sam takođe upućena kroz neke detalje. Hvala.

Hvala gospođo Jovanović.
Reč ima Josip Broz. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima i poštovani kolege poslanici.

Danas je pred nama nekoliko zakona iz oblasti bezbednosti kojima se unapređuju zakonska rešenja, jačanja položaj i uloga Vojske Srbije. Kao najznačajnija dokumenta za nacionalnu bezbednost pred nama su i predlozi nove strategije i to Strategije odbrane i Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije, kao i Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama van granica naše zemlje.

Ja ću se u ovom izlaganju osvrnuti na odbrambene strategije i odluku o upotrebi Vojske Srbije u međunarodnim mirovnim operacijama. Srbija je država koja se opredelila za vojnu neutralnost. Orijentisana na rešavanje konflikata mirnim putem i na tim osnovama se zasnivaju i njeni strateški dokumenti iz oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane.

Vojna neutralnost, naravno ne znači da Srbija ne treba da sarađuje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti. Naprotiv, Srbiji je stalo ne samo zbog svog mira i svoje bezbednosti već i do regionalnog i svetskog mira, do sveta bez rata i nasilja. Zato je jedan od strateških ciljeva jeste dobra regionalna međudržavna i međunarodna saradnja.

Naša politika nesvrstanosti i miroljubive koegzistencije tokom 20. veka je temelj naše vojne neutralnosti do današnjeg dana, jer smo u to vreme blokovske podele i polarizacije sveta uspeli da svojom vojnom i spoljnopolitičkom neutralnošću obezbedimo veliki ugled u svetu koji se i dan danas, kada je Srbija samostalna država veoma ceni. To pokazuju i spoljnopolitički odnosi koje sa nesvrstanim zemljama imamo i danas, čemu doprinosi i naš ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Poštovani poslanici Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove, ali se uvek branila i iz tog proističe način planiranja i razvoja naših vojnih i odbrambenih snaga. Srpski narod je u prošlosti, a naročito tokom celog 20. veka bio zahvaćen ratnim sukobima regionalnih, ali i svetskih razmera u kojima smo se branili i podneli ogromne žrtve počev od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, sukoba u toku raspada bivše SFRJ, do NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. U svim ovim sukobima naš narod je platio visoku cenu, izgubili smo mnogo života, na žalost mnoge naše žrtve danas neki ne priznaju, umanjuju i ponižavaju. Pomenuću Jasenovac naše veliko stradalište.

Ono što je važno i da smo uvek kroz istoriju imali hrabru vojsku koja je branila narod i državu od različitih, uglavnom jačih i nadmoćnijih neprijatelja. Naše oslobodilačke bitke nije vodilo samo oružje već i moralna snaga i mudrost naših vojskovođa i hrabrost naše vojske na koju smo i danas ponosni.

Danas živimo u drugačijem svetu i drugačijim međunarodnom okruženju sa mnogo više bezbednosnih izazovih što zahteva da se i naši strateški dokumenti u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrani zemlje moraju prilagoditi prirodnom okruženju i prirodi mogućih bezbednosnih pretnji. U tom smislu i Strategija nacionalne bezbednosti koju treba da usvojimo u potpuno podržava privrženost Republike Srbije opštim civilizacijskim i moralnim vrednostima, poštovanju svoje državotvorne tradicije, vladavini prava, socijalnoj pravdi, demokratiji, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, ekonomskom napretku, kooperativnoj i svestranoj međunarodnoj saradnji u sektoru bezbednosti.

Ova strategija je najviši strateški dokument čijim sprovođenjem se u najširem smislu štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije od izazove, rizika i pretnji, bezbednosti u svim oblastima društvenog života. Njena polazišta su očuvanje suverenosti i teritorijalne celovitosti, vojna neutralnost, briga Srpskom narodu van granica Republike Srbije, evropske integracije, efikasna pravna država. Šire su o strategijama govorile moje kolege iz poslaničke grupe.

Ali ja bih se sada osvrnuo na značaj međunarodnih mirovnih misija UN i evropskim u kojima učestvuje Vojska Srbije i druge bezbednosne snage, čime se upravo potvrđuje opredeljenje Srbije za postizanje svetskog mira i bezbednosti. Na žalost danas je u svetu mnogo kriznih područja i konflikata koje države same ne mogu da reše, tako da u takvim slučajevima međunarodne mirovne misije predstavljaju centralni oblik međunarodnog reagovanja na mnogobrojne konflikte, situacije među državama ili unutar država.

Mirovne misije UN imaju vojno neutralni karakter i to je osnovni preduslov za uspeh ovih misija i na delu teritorije Srbije, a to je KiM deluje misija UN, KFOR i Misija EU Euleks koja u skladu sa Rezolucijom 1224 imaju za cilj da obezbede uslove za miran i normalan život građana na KiM i da zaštite našu kulturu i prirodnu baštinu od svetskog značaja. Znamo da je mir i stabilnost na ovom području garant mira i stabilnosti ne samo na zapadnom Balkanu, već evropskom miru.

Takođe angažovanjem naših snaga u multinacionalnim operacijama doprinosi međunarodni ugled naše vojske i ostalih snaga bezbednosti. I ove godine donosimo odluku o učešću naše vojske i ostalih snaga bezbednosti u 19 međunarodnih mirovnih operacija, među kojima su operacije u Libanu, Kongu, Zapadnoj Sahari, na Mediteranu, ali i učešće u humanitarnim operacijama, kao i civilnim misijama za upravljanje krizama.

Drago mi je što mogu da glasam za ovakav jedan predlog, jer od armije koja je bila četvrta vojna sila, spali smo na nivo jednog lovačkog društva. Vreme je da ulogu armije vratimo na onaj nivo na koji ona zaslužuje i koji treba da ima u ovom društvu.

U tom smislu podržavam lično ovaj predlog zakona, a i naša poslanička grupa glasaće za ovo. Hvala.

Hvala, gospodine Broz.
Reč ima narodna poslanica Danijela Stojadinović.
Nije prisutna.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.