Hvala gospodine Šešelj.
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću probati prvo da govorim o dnevnom redu.

Pred nama danas izbor nedostajuća tri člana REM-a. Da, mogla bih da se složim da se možda okasnilo sa ovim izborom, ali nikada nije kasno za zaokružiti broj. Šest članova REM-a koji si do sada radili obavljali su svoj posao najbolje što su mogli, imali dvotrećinsku većinu koja im je bila neophodna za odlučivanje. Ne kažem da je to bilo idealno, ali kažem da je funkcionisalo.

Nedostajuća tri člana REM-a su izazvala ogromnu pažnju u srpskoj javnosti iz mnogo razloga, pa je čak i u samoj sali Skupštine Srbije, možda ta pažnja intenzivirana. Meni je žao što su kolege napustile ovaj prostor, htela sam i ja da podelim ove najlepše želje, pošto sam ukapirala da je ovo dan jedni drugima želimo sve najlepše.

Htela sam da kažem još nešto što nije želja nego konstatacija, a to je da zasigurno mogu da tvrdim da će u sledećem sastavu Skupštine Srbije biti poslanici SPS. Htela sam da kažem da je tačno da nismo imali svog kandidata i nismo predložili svog kandidata Odboru za kulturu, ne zato što nismo imali kandidata nego zato što smo kao i koalicioni partner shvatili da nam pravo većine stvara obavezu da damo šansu opozicionim kolegama da se izjasne i daju svoje kandidate. Neki od njih su tu šansu iskoristili, neki nisu. To je lično pravo. Onda su nama krenuli da spočitavaju naše pravo da na koncu ustupimo prostor, jer ni to nije valjalo, a danas nas optužuju najpre SPS i bezbroj puta je pomenut predsednik Slobodan Milošević, u različitim kontekstima.

Želim ovde da kažem dve vrlo važne stvari. Slobodan Milošević je osnivač SPS koja na političkoj sceni postoji 29 godina. Istina je da su nas mnogi rušili, smenjivali, probali da unište, čak tog čuvenog 5. oktobra probali da sasvim unište ideju socijalizma. Na njihovu žalost narod Srbije odlučio je drugačije. Socijalistička partija Srbije traje u kontinuitetu 29 godina.

Kako su se menjale situacije, ko je slavio dan smrti Slobodana Miloševića, ko je saosećao sa socijalistima i zdravorazumskom nacijom koja je znala da je to veliki gubitak, mogli bismo analitički danas da o tome razgovaramo, ali to nema ama baš nikakve veze sa predlogom kandidata za REM. Kako će ko od nas pojedinačno glasati, pretpostavljati, ima pravo svako, tvrditi ne može niko.

Na kraju, ono što moram da kažem, jeste da sam kao član Odbora za kulturu zaista ispred sebe imala kandidate koji su vredni toga da svaki ponaosob bude član REM. Dakle, ne može se osporiti nijedna biografija koja se našla pred Odborom, čak ni u onom širem kontekstu. Evo, tu su predstavnici Odbora, a vidim i da je predsednik u sali, i na onom širem spisku koji je značio da smo pred sobom, kao Odbor imali najpre četiri kandidata koje su predložile političke partije, niko od tih ljudi nije bio ne vredan pozicije za koju ga predlažu. Prosto je Odbor, svojom većinom odlučio da će se u plenumu naći Judita Popović i Nenad Zorić, kada je u pitanju kandidat Odbora za kulturu.

Kada su u pitanju ostali predlagači, opet na moje veliko zadovoljstvo ni tu nismo imali neku veliku polemiku, nego su se među sobom dogovorili i Odboru predložili onoliko koliko treba, a to je po dva kandidata. Mi smo obavili razgovor sa svim kandidatima i sigurna sam da koja god tri kandidata od ovih šest koji su predloženi plenum izabere u danu za glasanje, REM će dobiti tri kvalitetna člana.

To je jako važno, sve ostalo što bismo mogli da govorimo bi bilo politikanstvo, time ne želim da se bavim. Potpuno mi je jasno da predsednik Ivica Dačić, SPS od juče ili nekoliko dana unazad trpe neosnovane optužbe, optužbe koje su spinovane, optužbe koje su negde iz kuhinje nama poznatih i već deklarisanih neprijatelja u liku i delu Bedžeta Pacolija, Ramuša Haradinaja ili čega god. Optužuju se socijalisti i predsednik SPS za najneosnovanije stvari. Najveći nacionalni projekat, a to je povlačenje priznanja tzv. Kosovo se banalizuje samo zato da bi se došlo do malo prostora medijskog ili nekog političkog profita.

Suludo bi bilo braniti se od toga i to socijalisti i predsednik Dačić nikada neće raditi, ali ono što ćemo sigurno uvek raditi, to je, branićemo Srbiju od svih onih koji joj ne misle dobro. Zbog činjenice da ćemo Srbiju braniti od svih onih koji joj ne misle dobro, jesam siguran da ćemo u sledećem sazivu Skupštine Srbije i te kako biti poslanici SPS, jer narod čiju sudbinu delimo, to prepoznaje već 29 godina i sigurno će to činiti i narednih 29 ili 50.

U tom smislu, poslanička grupa SPS će dati svoj glas nekome od predloženih kandidata sa ove liste i omogućiti da REM od sada radi u svom punom sazivu, čvrsto verujući da će to umnogome doprineti da sve one nedostatke koje smo svi zajedno ovde kritikovali i čini mi se da su mišljenja bila nepodeljena oko toga šta ne valja kada je u pitanju rad medija, da će jedan kompletan tim Regulatornog tela za elektronske medije uspeti da to kanališe i tome stane na kraj. Hvala vam.

Hvala, koleginice Paunović.
Sada reč ima Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas kada govorimo o izboru tri člana Saveta REM-a, svakako ne mogu ovde da zaobiđem opoziciju i njene stavove. Naprosto, opozicija ne zna šta hoće. Činjenica je da su upravo tražili izbor tri nedostajućih članova u sastav Saveta REM-a, a kada je SNS odgovorila da nije problem i krenula u procesni izbor ta tri člana, oni su promenili zahtev i sada traže smenu svih devet članova, bez obzira što Savet REM-a ima trenutno šest članova.

Zanemarićemo nepoznavanje procedure jednog od najbližih Đilasovih saradnika Zelenovića, koji je tražio upravo smenu svih devet članova REM-a i tako pokazao koliko su kompetentni i ozbiljni u svojim zahtevima.

To je ono što treba da znaju građani Srbije kada govorimo na temu izbora članova REM-a. Taj isti Zelenović, jedan od lidera Saveza za Srbiju i predsednik Zajedno za Srbiju izjavio je da danas u društvu ako nemamo dijalog, imaćemo sukob. Međutim, rezultatom dijaloga mogu da budu zadovoljni oni koji učestvuju u dijalogu, a oni, na čelu sa Đilasom, izabrali su ulicu i dijalog sa motornim testerama, zastavama, vratima. Podsetiću ih - dijalog se vodi u institucijama.

Sličnu priču nam ovih dana servira i Đilasova najkulturnija predstavnica, doktor nauka Ana Stevanović, koja je za govornicom 2017. godine u parlamentu, kao poslanik Dosta je bilo izjavila - ma, terajte se svi. Na sreću, moje kućno vaspitanje meni ne dozvoljava da izgovorim njenu psovku do kraja.

Moram samo radi javnosti da podsetim da je na to mesto poslanika došla zahvaljujući tome što joj majka radi u Agenciji za borbu protiv korupcije i zaštitnički stav je imala prema njenom bivšem lideru Saši Raduloviću. Ona koja bez prestanka optužuje pojedine članove Vlade da su plagijatori, i sama je u najmanju ruku vlasnica sumnjivog doktorata. Ta priča potiče iz akademskih krugova, a nedavno je u jednom dnevnom listu objavljen i sadržaj doktorata koji je sporan.

Mi iz SNS smatramo da je važan princip akademske čestitosti i da važi baš za svakog, pa tako i za Đilasove sledbenike. A u doktoratu Ane Stevanović ima elemenata plagijata. Imajući u vidu da se rektorka Beogradskog univerziteta svrstala na jednu stranu, da se odluke donose tako što se nekolicina nezadovoljnih okupi ispred Rektorata, u ovom slučaju ima potrebe da se isti preispita.

Mi iz SNS podržaćemo u potpunosti predlog našeg predsednika, Aleksandra Vučića da se digitalizuju svi doktorati i da oni budu dostupni za plagijat analizu. Sa velikim oduševljenjem očekujemo da rektorka Beogradskog univerziteta prihvati ovaj predlog i time pokaže na čijoj je strani, da li na strani Srbije ili njenih izdajnika. Ovaj predlog našeg predsednika Aleksandra Vučića je opravdan i sa aspekta akademskog integriteta.

Danas predlažemo šest kandidata od kojih ćemo izabrati tri za članove Saveta REM-a, ali me neće iznenaditi da već sutradan posle glasanja opozicija traži smenu baš tih istih članova.

Budućim članovima REM-a želim puno uspeha u radu i previše tolerancije na izjave iz redova oozicije, a sve u duhu naše izreke - davljenik se i za slamku hvata. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Kostić.
Sada reč ima Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, novi sastav REM-a o kome danas pričamo, a o kome ćemo se izjasniti u danu za glasanje, pokazuje da je ova Vlada i Narodna skupština spremna da učini sve što je u njenoj moći da izbori i ono što nam sledi na proleće jednostavno prođe u najboljem redu i na najtransparentniji mogući način.

Vrlo je jednostavno - sve ono što neko smatra da se može promeniti i sve ono što ima smisla i što je u skladu sa zakonom, Srpska napredna stranka i većina u Narodnoj skupštini će i uraditi.

To nije regulatorno telo tamo neke skupštine ili tamo neke države, to je regulatorno telo države Srbije i u skladu sa tim imaće podršku ove skupštinske većine, a oni kojima ne odgovara to što u ovom trenutku nemaju podršku građana, to što nemaju ni svoju stranku, to što nemaju svoju politiku, to je njihov problem i verovatno će i posle dana za glasanje i odluke o ova tri člana regulatornog tela, verovatno tražiti neke nove izmene.

Ali, ono što je važno, apsolutno treba naglasiti da i ova promena neće pomoći Đilasu i njegovom Savezu za Srbiju, ali to nije Savez za Srbiju, pre ćemo nazvati savez za Srbiju u pokušaju, jer da bi neko sebe nazvao savezom za Srbiju, on mora raditi nešto u interesu Srbije, a ovi upravo rade suprotno od toga. Najnovija dešavanja u tom Đilasovom, najpre bih ga nazvao cirkusu, od Marinike Tepić preko Boška Obradovića, do Jeremića i nesretnog Zelenovića, jedinog osuđenog gradonačelnika u Srbiji, koji kao da se trude ko će veću glupost da izjavi, kako bi zadržao što bolju poziciju na lestvici u tom Đilasovom cirkusu i utrkuju se u tome ko će veću glupost da izjavi, ko će veću nesreću da navuče na ovu našu Srbiju koja je konačno na pravom putu, ko će više da unizi Srbiju, to im je želja, jer upravo u pokušaju da obore Aleksandra Vučića, oni rade protiv Srbije, navijaju za neprijatelje Srbije. To im neće doneti glasove, neće im doneti nikakvu podršku i mogu svi komplet, kako kaže naš narod, da dube na glavi, neće se tu promeniti ništa.

To neće promeniti njihove pokušaje da u ovu Narodnu skupštinu uđu nasilnim putem, da u RTS uđu sa motornim testerama i sa fantomkama na glavi, da provaljuju u policijsku stanicu Lučane, da napadaju predsedništvo, da slobodne medije, odnosno sve one medije koji ne misle isto kao oni nazivaju neprijateljskim medijima i neslobodnim medijima, da upravo gradonačelnik Zelenović, ponoviću još jednom, jedini osuđeni gradonačelnik u Srbiji, medije koji se drznu da građane pitaju zašto ne podržavaju Zelenovića ili zašto Zelenović ukrade pet miliona evra iz budžeta 2015. godine i za to bude krivično osuđen na Višem sudu, on upravo te medije naziva medijskim ubicama. Da li su medijske ubice svi oni koji ne misle isto kao Đilas, kao Zelenović, Jeremić, Boško Obradović i cela ta kompletna lopovska ekipa?

Taj Đilasov cirkus traje. Prosto, voleo bih da sa ove govornice pozovem upravo Dragana Đilasa, Mariniku Tepić, Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Zelenovića i kompletnu tu ekipu, nema ih mnogo, mogu stati, verovatno u jedan manji autobus, neka izađu na auto-put „Miloš veliki“ i neka kažu građanima da taj auto-put ne postoji. Neka odu u kliničke centre koji je izgradio Aleksandar Vučić od 2012. pa do današnjeg dana i neka kažu građanima da ne postoje ti klinički centri. Neka obiđu škole, neka obiđu vrtiće, neka odu do železničkih pruga koje su remontovane, odnosno urađene nove, neka odu do 300 kilometara auto-puta koji je urađen i neka kažu – poštovani građani, ovo što vi vidite ne postoji. Neka obiđu 200 fabrika koje su otvorene u vreme Aleksandra Vučića i neka kažu tim ljudima da te fabrike ne postoje, neka kažu tim ljudima koji su zaposleni u tim fabrikama da oni ne rade tu, neka kažu ljudima da oni ne primaju sada prosečnu platu od 500 evra, e to Đilasov cirkus neka uradi i neka objasni građanima da to što vide ne vide i da građani ne veruju svojim očima, nego da veruju njima koji su upropastili, unazadili i unizili Srbiju.

Istina je samo jedna i koliko se god oni trudili da tu istinu iskrive neće uspeti u tome, da neće moći da kupuju odbornike kao što su kupovali, da neće moći da kupuju glasove, neće moći, i to neće promeniti ni ovaj REM, niti bilo koji drugi njihov pokušaj da na neki način okrenu priču u svom pravcu.

Ono što ću za kraj reći i to je jednostavno činjenica, milion puta ponovljena laž koju iznosi Đilas, Marinika Tepić, Boško, Zelenović, Jeremić, Trifunović i da ne zaboravim nekog, milion puta oni mogu ponoviti te laži, ali te laži neće postati istina, jer istinu o tome ko u ovom trenutku radi u Srbiji, šta radi u Srbiji, način na koji radi, istina je da je Aleksandar Vučić Srbiju vratio na mesto koje Srbija zaslužuje. Srbija je konačno ponosna, podignute glave idemo napred, idemo napred uz Aleksandra Vučića, i to ovi lopovi u Đilasovom cirkusu ne mogu promeniti.

Hvala, kolega Birmančeviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih na reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ja sam sinoć završavali, u završnoj nekoj rundi rasprave sa ministrom Vulinom, rekao da nema potrebe da se mnogo nerviramo i uzbuđujemo, jer će to negde na televiziji biti reemitovano negde oko dva ili tri sata noćas. Bio sam optimista. Do pola četiri sam bio budan i gledao sam snimak Skupštine i još nisam bio stigao na red, verovatno sam stigao oko pet ili šest. Nešto slično se verovatno može reći za ovo sada, ali svejedno, neke stvari treba da se kažu, nezavisno od toga da li je i koliki je odjek i kakva vajda od toga, medijska ili politička.

Možda ste primetili, vi ste bili predsedavajući, propustio sam nekoliko direktnih povoda za repliku, bio sam pominjan, nekada u normalnom, pristojnom, nekada u nepristojnom, bezobraznom kontekstu. Uglavnom sam to ignorisao, neću ni sada replicirati, upravo kao mali prilog efikasnosti raspravi. Trudim se da govorim o onome što je tema, naravno, uz dopuštene ekskurse.

Dakle, tema je izbor novih članova REM-a, nedostajućih članova REM-a. Objasnio sam svoj stav u prvom svom glavnom delu izlaganja.

Da ne bi bilo dileme oko toga da li sam i konfuzan i protivrečan, jer kažem prvo, kaže kolega - bilo vam je brzo, pa je onda sporo, pa sad smeta što je brzo. Poenta je u tome, da, jeste, smeta mi i jedno i drugo kada ne ide normalnim tokom.

Tri godine, dakle, traje praktično, malo manje od tri godine REM funkcioniše u ovom više nego krnjem sastavu.

Koleginica Nataša je s pravom rekla da je inicijativa pokrenuta na vreme, da je Odbor za kulturu pokrenuo inicijativu, da je ona pokrenuta početkom 2017. godine, ali činjenica je, isto tako, da su skoro tri godine prošle i da iz različitih razloga, ne samo našom krivicom, nego i sticajem raznih okolnosti, i predlagača, ali očigledno nije bilo baš previše energije ni truda ni sa ove strane skupštinske, ta stvar nije završena. Sada za tri nedelje, realno za tri nedelje završavamo nešto što nije za tri godine. Budimo pošteni pa to priznajmo. Jasno je zbog čega i pod čijim pritiskom se to radi i obećanje.

Nemam ništa protiv, ali nemojte da osnovne stvari nećemo da konstatujemo.

Politički je pritisak, spoljni je pritisak, plus želja, naravno, vlasti, predsednika i onih koji čine vladajuću većinu, da se pokaže maksimalna dobra volja pred međunarodnim predstavnicima, odnosno predstavnicima Evropskog parlamenta.

Što se tiče liste kandidata, rekao sam, objasnio, zbog navedenog razloga nisam učestvovao najdirektnije u tom procesu, jer sam imao dosta bolnih iskustava u prethodnom periodu sa nekim prethodnim kandidatima, kada smo mi i kao Odbor za kulturu, a posle i ovde, direktno birali slabijeg kandidata, manje kompetentnog kandidata.

Rekao sam, u principu, da su ovo dobri kandidati. Naveo sam jedan primer jednog kandidata koji je možda takođe dobar, i možda će, pošto izgleda da se stvara klima da će biti izabran, možda će on biti sjajan, ili ona, sjajan član REM-a, ali način kako je formulisana i podneta ta kandidatura i ova biografija, prvi sam je ovde pročitao, posle mene su još neke kolege to citirale, je zaista jedna prosto proširena rečenica. Ni iz te prosto proširene rečenice se ne vidi, tj. vidi se da nema direktne veze sa oblašću, sa temom, sa onim što je osnovna oblast delovanja REM-a. Možda će biti sjajna, možda je bila sjajan poslanik, možda će se gospođa Judita Popović pokazati mnogo bolje.

Ali, kada biramo ličnosti, kada se bira ime, meni je važnije, mislim da bi trebalo i svima nama da bude, i građanima i poslanicima, važnija ličnost od toga ko se bira. Ja zaista moram reći, iako ih sada nema ovde u sali, da su dva kandidata koja nisu prošla, recimo, po meni ulivali poverenje, i gospodin Kovačević i gospodin Antonić. Delovali su mi kao ljudi koji mogu i koji bi imali i imaju težinu i mogli bi da obavljaju, meni se čini da bi dobro obavljali taj posao člana REM-a. Nisu prošli. Predlagačima mislim sve najgore …tog, ovaj, njih dvojice.

Ali, mi biramo ličnost i vrlo je važno, znači, to što se meni ne sviđa možda predlagač ne znači da ta osoba neće biti ili neće dobro raditi svoj posao.

Vi ste se kao većina opredelili za nekog drugog kandidata, ali onda se trebalo potruditi da barem taj kandidat ima, pošto imaju tako široko polje, da mu se bar u pristojno ta biografija onda sredi i da se pokaže da ima veze sa onim što je delatnost REM-a.

Drugi kandidata, kad vidim ime, dovoljno mi je da vidim ime gospodina Simjanovića, pa i gospodina Zupanca. Ja imam poverenje u njih. Možda ću se prevariti. Možda neće biti loši ako budu izabrani. Možda će se oni pokazati loše. Ali, hoću da kažem, mi moramo da biramo ličnosti od autoriteta. To je smisao nezavisnog regulatornog tela, da imate ličnosti koje su spremne da podnesu pritisak čak i onoga ko ih je birao ili onoga ko ih je predložio. Zato mi je važnije da imamo ličnost od autoriteta i integriteta, nego da se meni sviđa ili ne sviđa predlagač ili onaj ko ga je izglasao.

Možda je to utopija. Ja mislim da bi bilo bolje i za poslanike, odnosno i za Skupštinu, da se poslanici biraju na ime i prezime, a ne da se švercuju preko imena lidera i na taj način preko liste. Možda će neke buduće izmene izbornog zakonodavstva ići u tom pravcu.

Dakle, završavam time, dobro je što se popunjava konačno REM. Nije dobro što se to čini pod očiglednim pritiskom spolja.

Ima promena, pomaka u radu RTS-a, takođe, ja mislim, pod pritiskom spolja. Meni su mnoge kolege moje iz opozicije zamerile, zamalo u nekoj emisiji da dobijem, ne znam baš šta, miša u glavu ili bubicu, jer sam jednom kolegi ovde iz klupe, bivšem, rekao da je RTS bolji ili manje loš nego što je bio.

Da, ja priznajem. I predsednica Maja Gojković me je pominjala i prozivala. Ne stidim se i ne libim se da priznam pozitivan pomak u formalnom smislu u radu parlamenta od proleća ove godine. Formalno gledano, stvari stoje bolje. Sadržinski, tu još uvek ima i to mogu da argumentišem šta nije u redu. Nije u redu da se svako izlaganje predstavnika opozicije, malobrojnog predstavnika opozicije, na bilo koju temu dočekuje na nož od za to zaduženih ili samozvanih klizača, odnosno onih koji su zaduženi da podmeću klipove i udaraju niske udarce. I to tolerišu predsedavajući.

Ali, formalno, način zakazivanja, nema onih besmislenih amandmana, odvajanje tačaka dnevnog reda, to su pozitivne promene.

Dakle, nemam problem kao predstavnik opozicije, prave, kakva god, čvrste, kakve god hoćete, da to priznam. Mislim da je moja pozicija ili naša pozicija samo kod građana uverljivija ako kažemo da ima nešto što je pozitivno. Da li će to neko shvatiti kao loše i kao izdaju, kolaboraciju, to je njegov problem. Dakle, i za narodne poslanike, a pogotovo za ličnosti koje treba da sede u savetu REM-a, trebaju nam ljudi koji mogu da kažu ne i da se suprotstave i volji mase, pritisku mase, bilo sa društvenih mreža, bilo svog partijskog aparata ili onoga ko ih je na te funkcije predložio.

Da li će to ove ličnosti biti ili neće, to ćemo da vidimo. Želeo bih da tako bude. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.

Hvala.

Saglasna sam u vezi sa onim što ste govorili o samoj proceduri izbora. Lako smo se sporazumeli i na početku ove rasprave. Važno je samo da budemo precizni, objektivni, odgovorni najpre prema poslu koji obavljamo, a potom i prema onome što je urađeno i rečeno.

Mislim da nama nisu potrebni članovi REM-a ili bilo kog drugog nezavisnog regulatornog tela koji treba da kažu ni da, ni ne. Ja smatram da su nam potrebni članovi regulatornih tela koji će se isključivo pridržavati zakona, primenjivati zakon doslovno i raditi u najboljem interesu svih građana.

Možda otuda i potiče nerazumevanje koje se često pojavljuje u javnosti, a što možemo da vidimo i kada je reč o predloženim kandidatima. Smatram da su kandidati dobri. Naravno, sada je to možda i moje subjektivno mišljenje, budući da većinu njih poznajem i lično, jer smo sarađivali u profesionalnom smislu i životu. Dakle, zaista smatram, i tu smo saglasni, da je izuzetno važno da izaberemo ličnosti od autoriteta, profesionalnog integriteta i stručnjake u medijskoj oblasti, a na šta nas, uostalom, i zakon obavezuje.

Zaista od svih predloženih kandidata i Dragomir Zupanc, kog ste pomenuli, izuzetan stručnjak, izuzetan poznavalac, ne samo prilika u medijima nego i u filmu i kulturi itd, dobitnik nebrojenih nagrada i priznanja, čovek koji bi istinski mogao da unapredi Savet REM-a. To mislim i za druge predložene kandidate i da, hvala što ste me podsetili, važno je reći da su i kandidati koji nisu, nažalost, prošli tu, pre svega, mislim na Dragišu Kovačevića, odličan kandidat bio… Meni je drago da smo zaista imali težak zadatak da između dobrih kandidata izaberemo one o kojima ćemo danas raspravljati, pa sad to je na nama, je li tako? Dragiša Kovačević je izuzetno dobar kandidat, takođe neko ko je mogao svojim profesionalnim autoritetom i integritetom da bude dobar član REM-a. Nažalost, nije dobio potrebnu većinu, ali me raduje da je uopšte neko kao on, dakle neko ko je tako stručan, uopšte i kandidovan, i to nešto treba da nam znači.

Mislim da je izuzetno važno da mi imamo dobre, odlične kandidate i da nije bio lak posao izabrati one za koje ćemo se izjašnjavati u plenumu, tako da možda to može da bude jedno dobro i pozitivno iskustvo kada sledeći put budemo birali članove Saveta REM-a. Hvala.