Poštovane Dame i gospodo, možemo da nastavimo sa radom.
Shodno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o LISTI KANDIDATA ZA ČLANA SAVETA REGULATORNOG TELA ZA ELEKTRONSKE MEDIJE
Pitam izvestioca nadležnog Odbora, narodnog poslanika dr Mirka Krlića, da li želi reč?
Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Da bismo ovaj posao priveli kraju zbog koga su četiri odbora intenzivno zasedala ovih dana, ja ću se truditi da taksativno navedem sve ono što je Odbor u stvari uradio i kako je izgledala procedura.

Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 27. novembra 2019. godine, konstatovao je da su članovima Saveta regulatora Milošu Rajkoviću, Slobodanu Veljkoviću i Božidaru Nikoliću, koji su za članove Saveta regulatora izabrani Odlukom Narodna skupštine 5. maja 2011. godine mandat istekao 5. maja 2017. godine.

Član 7. Zakona o elektronskim medijima utvrđeno je da Savet regulatora ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti regulatora i da su ovlašćeni predlagači za člana Saveta regulatora, pored ostalih, i nadležni Odbor Narodne skupštine, Udruženje filmskih, scenskih, dramskih umetnika i Udruženje kompozitora u Republici Srbiji i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Odbor je na sednici održan 27. novembra 2019. godine doneo Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta regulatora za elektronske medije.

Tekst javnog poziva za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta regulatora za elektronske medije objavljen je 27. novembra 2019. godine u „Službenom glasniku RS“, a 28. novembra 2019. godine u dnevnom listu „Politika“ i na veb sajtu Narodne skupštine, neposredno je uručen svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini istog dana.

Na osnovu člana 10. stav 2. Zakona, poslaničke grupe u Narodnoj skupštini i organizacije koje ulaze u krug organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača su dostavile svoje predloge Odboru u propisanom roku.

Uz predloge kandidata, dostavljena je sva potrebna dokumentacija propisana zakonom i javnim pozivom.

Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 23. decembra 2019. godine, utvrdio je listu kandidata za člana Saveta regulatora za elektronske medije, kao i listu organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača, a koje su predložili sledeći ovlašćeni predlagači: nadležni Odbor Narodne skupštine, Udruženje filmskih, scenskih, dramskih umetnika i Udruženje kompozitora u Republici Srbiji i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Odbor je na istoj sednici utvrdio konačan predlog dva zajednička kandidata Udruženja filmskih, scenskih, dramskih umetnika i Udruženja kompozitora u Republici Srbiji, koji su na sastanku održanom 24. decembra 2019. godine utvrdili dogovorom konačan predlog za dva kandidata za člana regulatora.

Konačno, na sednici održanoj 25. decembra 2019. godine Odbor je obavio javni razgovor sa kandidatima za člana Saveta regulatora u skladu sa članom 11. stav 8. Zakona.

Naravno, Odbor je predložio da Narodna skupština u skladu sa članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine donese odluku o izboru članova Saveta regulatora za elektronske medije po hitnom postupku, odnosno da se odluka o izboru člana Saveta regulatora uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine koja je u toku, tako da bi omogućio nesmetan rad ovom organu.

Meni samo ostaje da se svim članovima Odbora za kulturu i informisanje zahvalim na radu. Ovih dana je zaista vrlo bilo dinamično u Odboru ali, eto, uspeli smo da uz maksimalni doprinos svih članova Odbora koji su se potrudili da budu prisutni dođemo do šest kandidata i da to predložimo plenumu koji treba da odluči ko će biti članovi regulatornog tela.

Iskoristiću samo priliku pošto smo imali prilike da razgovaramo i sa predstavnicima nacionalnih manjina, oni su takođe danas bili prisutni, da njima posebno, a i naravno svim građanima, a i gledaocima naše plenarne sednice čestitam Božić, svima koji to u ovom trenutku slave, a kandidatima želim da budu izabrani ako to, naravno, plenum dozvoli i da u najboljoj volji obavljaju posao koji je pred njima.

Hvala.

Zahvaljujem.

Prvi predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Šešelj ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, trebali bi da se malo vratimo unazad da bi shvatili šta se danas ovde u ovoj sali dešava.

Mi smo ukazivali na nedemokratske procedure i rad narodne skupštine koji se sveo na jedan protočni bojler, gde nije bilo važno da li ima rasprave, ko raspravlja, o čemu se priča, da li mi imamo kada raspravljamo o budžetu 60 ili 70 tačaka dnevnog reda, važno je samo bilo da se ispuni forma i nikog nije ništa drugo zanimalo. Kao i što su bile sednice po hitnom postupku, dakle, apsolutno nije bilo ni poštovanja neke demokratičnosti, a nikog to nije ni zanimalo.

Mi smo ukazivali još od početka ovog saziva da Narodna skupština treba da donese novi Poslovnik koji treba da da veća prava opozicionim poslaničkim grupama, a ne da neko bude ograničen npr. na dva minuta, a ministri da mogu da govore neograničeno, da može neko da bude izabran na listi jedne političke stranke, a posle toga u mandat svoj miraz da u neku drugu političku stranku u koju pređe. Mi smo imali u ovom sazivu nekoliko takvih ljudi koji su čak i više od jednom promenili političku stranku i to svaki put sa sve svojim mandatom.

Vi ste naravno bili na to sve gluvi, nije vas to zanimalo, a onda se letos desilo nešto što je promenilo iz korena, iz temelja rad Narodne skupštine. Grupa nevladinih organizacija pod pokroviteljstvom Džordža Soroša je sazvala na sastanak vladajuće stranke i prozapadne opozicione stranke. U tom momentu vi ste zaboravili sve vaše razlike, šta je taj Đilas pokrao, kako je on jedan zločinac, zlikovac, šta je sve radio i oni su zaboravili šta ste sve vi radili, kakvi ste i odazvali ste se i u 24 sata on vas je sve okupio za istim stolom, sa sve naređenjima šta sve treba od sada da se radi i šta treba sve da bude izglasano u Narodnoj skupštini. Da ne govorim o tome da Nacionalni konvent za saradnju sa EU je vama važniji nego bilo koja poslanička grupa u Narodnoj skupštini, da ste samo čekali i samo vam je trebao izveštaj Evropske komisije da biste znali i primetili da ovde nešto ne valja, a do tada ste se hvalili i falili ste se kako ste tolerantni, a ukazivali ste na te anomalije, što se tiče pre svega Poslovnika, kako je to pre vas donela DS, pa evo im ga sad taj Poslovnik.

Od tog sastanka na Fakultetu političkih nauka ponašanje vladajuće stranke se promenilo. Vladajuća stranka je prema toj koaliciji nevladinih organizacija, a podsetiću vas, to su ove organizacije što mediji podržavaju Vladu Srbije, govore kako rade Vučiću o glavi, kako hoće da skinu Vučića, kako hoće da upropaste, unište Srbije i šta sve neće. To je Fond za otvoreno društvo, pod pokroviteljstvom Džordža Soroša, to je Kuća ljudskih prava, to su građanske inicijative, to je JUKOM, to je Helsinški odbor za ljudska prava, to su najpoznatiji srpski izdajnici danas u našoj zemlji, to su oni koji su ove zakone napravili i ova naređenja uputili vladajućoj većini na izvršenje.

Zato se danas menja i Savet REM-a. Zato smo pre toga imali rasprave oko zakona koji se pre svega tiču izbora izbornog procesa, ne zato što je to naša potreba, nego zato što je to bilo vaše naređenje.

Vi ste pokazali u celom tom procesu jednu servilnost, pokazali ste da ispunjavate naloge, diktate koji dolaze iz inostranstva, jer da su vas suštinske promene zanimale, vi biste slušali šta pričaju poslaničke grupe, primetili bi sami šta sve ne valja u Narodnoj skupštini i šta sve ne valja u izbornom procesu. Primetili bi da jedan predsednički kandidat ima četiri puta više vremena na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, nego svi ostali predsednički kandidati zajedno. Nije to trebao niko iz Evrope da dođe da kaže, to se valjda videlo.

Ne, nije vam to smetalo nego ste čekali da dođe diktat iz inostranstva preko nevladinih organizacija, koje ne misle Srbiji ništa dobro i onda ste počeli da idete u ispunjavanje toga. Onda se hvalite, opravdavate to i govorite kako je to u stvari dobro za Srbiju. Eto, to je slika i prilika svih ovih događaja i jedan od razloga, ali osnovni razlog zašto mi danas raspravljamo o ovome.

Ja sam bio na sednici Odbora za kulturu. Članovi Odbora za kulturu, iako je tu bilo i dopuštena je bila rasprava, bilo je vremena, ali oni su svi došli već sa nalogom, već su došli sa nečijim tuđim mišljenjem kako treba da glasaju. Najmanje je važno bilo kakve su biografije kandidata koji su predloženi. Već je bilo određeno ko će tu da prođe i to je bila puka formalnost da se taj Odbor održi.

Šta smo još imali prilike da čujemo u poslednjih godina u ovoj sali? Imali smo prilike da čujemo da ovde predstavnici vladajuće većine prebrojavaju ko je s kim u koalicijama na lokalnom nivou, ko je kakav, šta je ko radio, gde je ko šta pokrao, prevario, šta sve nismo čuli o tim koalicijama na lokalnom nivou.

Naravno vladajuća većina i SNS nikada nije gledalo to iz svoje perspektive, pa da primete da su u koaliciji sa Nenadom Čankom na nivou grada Novog Sada, dakle SNS i LSV, u beogradskoj opštini Vračar u koaliciji su SNS i Liberalno demokratska partija i to kandidat sa izborne liste DS je preleteo u naprednjački tabor član LDP i doveo naprednjake na vlast na Vračaru.

U Priboju, Prijepolju i Tutinu vladajuću većinu u tim opštinama čini koalicija SNS i Stranke demokratske akcije Sandžak. Dakle, to je onaj Sulejman Ugljanin, što mu neće nikada Vučić neće dati fotelju, samo ćemo mu dati lokalnu vlast. Ali, isti taj Sulejman Ugljanin koji govori za Srbiju da je ona fašistička država, da Srbi osim što su izvršili genocid u Srebrenici, da su ga izvršili u Sandžaku pre 1.000 godina, da je Stefan Nemanja jedan ratni zločinac, jedan otvoreni separatista koji priznaje nezavisnost Kosova, koji videli smo i šuruje sa tim kosovskim Albancima protiv kojih se mi, valjda navodno borimo. Znamo otprilike ko je taj čovek.

Možda je moglo tada da se kaže, znate lokalni odbori i lokalne vlasti nisu to republički nivo, tu se ljudi bave komunalnim temama, problemima koji mogu da se reše preko te opštine, to ne znači da je naša politika na nacionalnom nivou ista. Kada vladajuća većina u Odboru za kulturu i informisanje glasa za predlog LDP, LSV i Stranke demokratske akcije Sandžaka, tu više nema lokalnog nivoa. Tu se pokazuje otvorena ideološka bliskost između te dve stranke tj. te koalicije i te stranke sa druge strane. Nije taj kandidat za koga su naprednjaci već glasali po nalogu, najbolji, nego je taj kandidat kandidat Milana Antonijevića i Fonda za otvoreno društvo.

Dakle, ovi evropljani koji su ovde bili, poslanici evropskog parlamenta, bivši poslanici evropskog parlamenta koji su u Narodnoj skupštini proteklih meseci vodili glavnu reč, ti kandidati su njima po volji. Judita Popović je kandidat LDP, LSV i Stranke demokratske akcije Sandžak. Naprednjačka većina je glasala da taj kandidat bude izabran u Savet regulatornog tela za elektronske medije. To je već republički nivo i pokazuje vašu bliskost, vašu koaliciju koju imate sa LDP. Iz kog drugog razloga biste mogli da izaberete tu osobu kada ona apsolutno ništa drugo od referenci nema, osim što je stran stranke otvorenih srpskih izdajnika.

Liberalno demokratska partija je jedna izdajnička stranka sa antisrpskom politikom. Predsednik te stranke, Čedomir Jovanović je pre svega poznat po umešanosti u kriminal u poslednjih 20 godina. Iz pocepanih patika i četiri zuba u glavi je postao neko i nešto u Srbiji, a onda je postao jedan od najmoćnijih mafijaša i kriminalaca, evo koji traje i do 2019. godine. On tiho podržava vladajuću većinu i SNS, jer zna ukoliko ne podržava Vučića, u suprotnom će biti u zatvoru zbog svih tih mahinacija koje je radio sa tim robnim rezervama, preko te firme koju njegova porodica poseduje. To je otvoreno iz računa, nema nikakvih problema, to nije sporno. Ali, sporno je kada naprednjaci poprime njegove karakteristike i karakteristike te stranke zato što je to nešto što je najgore u Srbiji. Ta stranka poziva Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Ta stranka otvoreno govori da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici. Ta stranka opravdava zločinačko bombardovanje Srbije i otvoreno se zalaže za članstvo u NATO paktu. Ta stranka kaže za Republiku Srpsku da je to genocidna tvorevina. A, vi tu stranku na ovaj način podržavate i u Savet Regulatornog tela za elektronske medije niste postavili kandidata koji je bio predlog vaše poslaničke grupe, nego ste umesto toga podržali kandidata Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine i Stranke demokratske akcije Sandžaka.

(Aleksandar Martinović: Nismo ni imali kandidata.)

Trebali ste da ga imate, bolji bi možda bio nego član LDP-a.

Dakle, Liga socijaldemokrata Vojvodine, isto iz te poslaničke grupe kojoj pripada i LDP, koji su predložili ovog kandidata, to su vaši koalicioni partneri iz Novog Sada, na nivou grada Novog Sada ste vi sa njima u koaliciji. To je isto tako jedna izdajnička stranka, koja poziva na separatizam u Vojvodini, isto misli da republika Kosovo nezavisna država i naravno da se u Srebrenici desio genocid. Stranka demokratske akcije, već smo o tome rekli, vaši koalicioni partneri Sulejman Ugljanin iz Priboja, Tutina i Prijepolja, više puta i ministri u Vladi i Aleksandar Vučić i predstavnici vladajuće većine se izjasnili o tom čoveku kao jednom otvorenom neprijatelju Srbije i jedan od onih koji su u koaliciji ovoj tajnoj, zajedno sa DS i ne znam već sa kim, koji rade Vučiću o glavi, ispod onih omči za Vučića i tako.

Vi danas glasate za tog kandidata. Šta to govori o vama? To govori o vama da umesto da uradite sve da to mišljenje antisrpsko ne promovišete, da ono nema toliko otvoren pristup u javnosti, da ukažete ko su ti ljudi koji to govore, vi zbog diktata iz inostranstva prelazite i preko toga što je pogubno za Srbiju i pokazujete na taj način da vam je pre bilo čega, dakle pre svega ostalog, bitno šta će vama da kažu Milan Antonijević, Fond za otvoreno društvo, Evropski parlament, Žene u crnom i svi ti zbog kojih u poslednjih meseci sve ovo radite, pokazuje da najbolje reagujete na pritiske. Pokazuje da nemate svoj stav i svoju samostalnost. Važnije vam je da se oni vaši zapadni partneri, koji su učestvovali u vašem dovođenju na vlast, kada su vam i tri sata pre zatvaranja biračkih mesta čestitali, iako se još u Srbiji glasalo, najvažnije vam je da se oni protiv vas ne okrenu. Zato se na ovaj način ovako sramotite.

Druga stranka koja je predložila kandidata u Odbor za kulturu i informisanje je stranka koja je nastala od ukradenih mandata sa liste "Dosta je bilo".

Vi ste ovde govorili više puta o nekim pripadnicima prozapadnih stranaka, kako su oni preletači, kako je jedna izvesna osoba menjala stranke tri, četiri puta, kako ona radi protiv Srbije, čak je i predsednica Narodne skupštine o tome govorila, ovi socijalisti podneli Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, a dajete legitimitet određenoj grupi ljudi koja se našla u Narodnoj skupštini tako što su Saši Raduloviću poslali biografije na mejl. I sad su se oni odvojili, sa sve mandatima koje je ta lista osvojila i oni sad, po vama, imaju legitimitet da bilo šta predlažu i da učestvuju. Sad ta stranka nešto smatra, ta stranka nešto misli i jednostavno govorite da je mišljenje te stranke važno za našu javnost.

Mene još jedna stvar zanima. Socijalistička partija Srbije, vaš koalicioni partner, a i neki od vas koji ste nekad bili u SRS, kako ćete da danas, kada budete glasali, ili kad već bude glasanje za to, glasati za osobu da se izabere u ovaj savet koja je nakon što je Slobodan Milošević, bivši predsednik države, ubijen u Haškom tribunalu, slavio na Kalemegdanu puštajući balone i u nekrofilnom uzbuđenju se radovao po ulicama Beograda? Pre svega me zanima kako će to socijalisti da urade, ali zanima me i šta ćete vi da kažete povodom toga.

To su ljudi koji su po vašoj meri. To su ljudi koje vi podržavate, jer znamo da ta stranka, Liberalno-demokratska stranka, više i ne postoji. Ne bi postojala da je vi ne održavate u životu. Predsednik te stranke na izborima na svom biračkom mestu gde živi i glasa dobio je samo dva glasa. Bez vas ta stranka ne postoji, a vi je vraćate u život. Zato što je to važno za vaše partnere iz EU. I ništa drugo. Ne zbog kvaliteta REM-a, ne zbog političkog pluralizma u Srbiji, već isključivo što hoćete nekom da se dopadnete, ne smete nikog da naljutite i ne smete da pokažete kičmu.

Vi niste glasali za predlog Srpske radikalne stranke. To je bio Dragomir Antonić, koji je ubedljivo najbolji kandidat sa ove liste. To je vaše pravo, možete da glasate za koga god hoćete, ali niste glasali zato što je on loš kandidat i zato što nema iskustva i zato što je nemoralan ili bilo šta drugo, vi za njega niste glasali zato što je iz patriotskog miljea, a ne antisrpskog, zato što je nacionalan, a ne izdajnik. Jer, da je on govorio o genocidu u Srebrenici, on bi možda bio povoljan kandidat po vas, povoljan kandidat za vaše mentore i ne biste onda imali problema.

Zato danas SNS za Savet regulatornog tela za elektronske medije glasa za člana predsedništva Liberalno-demokratske partije. To je već otvoreno vaše savezništvo. Ja mislim i SRS da LDP ne misli ništa dobro Srbiji, srpskom narodu i da nema nikakvog razloga za tu vašu novu koaliciju. Mislim da ste pokazali da umesto interesa Srbije, da umesto onoga što je dobro za Srbiju, vi to zanemarujete i samo sprovodite diktat iz inostranstva.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Danas smo u poziciji da posle duže vremena biramo, odnosno raspravljamo o kandidatima za izbor na tri nepopunjena mesta u Savetu REM-a. REM je tema u političkoj javnosti Srbije u poslednje vreme. Vrlo često se iz opozicije čuju primedbe na stanje u medijima i na rad REM-a, ali je verovatno većini građana manje poznato kako to zapravo Savet REM-a i rad tog tela utiče na njihove svakodnevne živote, pa bih iskoristio ovu priliku da probam da napravim tu vezu, kako bih građanima ovu raspravu možda ipak učinio relevantnijom za njihovu svakodnevnicu.

Tržište elektronskih medija je u osnovi kao i svako tržište. Kao što zakonitost ponašanja na tržištu kapitala kontroliše Komisija za hartije od vrednosti, koja kontroliše zakonitost ponašanja učesnika, recimo, na Beogradskoj berzi, kao što zakonitost ponašanja učesnika na tržištu i način na koji oni konkurišu jedni drugima kontroliše, recimo, Komisija za zaštitu konkurencije, tako i zakonitost ponašanja pružalaca medijskih usluga treba da kontroliše REM, dakle, regulator elektronskih medija.

Kod nas u našoj praksi i u istoriji naše državnosti postoji stalna tradicija i tendencija da državna uprava kroz svoja ministarstva i druge državne organe kontroliše sva tržišta, pa tako i dalje naša nezavisna regulatorna tela nemaju tradiciju i naviku da se odupiru uticaju države i njenih funkcionera. Čak se prečesto u našoj javnosti smatra potpuno i prirodnim da se država meša u sve, pa i u kontrolu svih tržišta, previđajući tu potencijal zlonamernog uticaja političkih centara moći, koji vas uzurpacijom medija zapravo lako mogu ubediti da državna milostinja od tri ili pet hiljada dinara mogu predstavljati ono najviše što od života zapravo imate pravo da očekujete, jer je ceo svet, naročito onaj u našem okruženju, neprijateljski i na ivici rata i raspada, pa je siromaštvo u kom živite potpuno prirodna posledica svega toga i zapravo vi formirate kao građanin sliku da ni na kakva velika očekivanja vi zapravo i nemate pravo.

Zato REM i jeste važan za porodične budžete građana, jer je on od presudnog uticaja na njihovu informisanost i formiranje očekivanja građana. Svrha postojanja Regulatora elektronskih medija upravo i jeste da bude svojevrsna brana neprimerenom uticaju političkih centara moći, pre svega uticaja na uređivačku politiku medija, jer mediji, privatni ili državni, potpuno svejedno, svakako su dužni ne narušavati Ustavom zagarantovano pravo građana na istinito, celovito i pravovremeno informisanje. Zato je nezavisnost REM presudna i važna i za očuvanje ustavnog poretka i vladavine prava. Zato je važno da REM ne bude isturena ekspozitura državne uprave, jer onda neće biti nezavistan. On mora biti četvrta grana vlasti, nezavisna od sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, podložna kontroli samo sudske vlasti.

Kada je reč o načinu na koji Zakon o elektronskim medijima neguje nezavisnost REM u svom radu, tu postoji barem nekoliko pozicija koje su sporne. Jedna je odobravanje opštih akata kojima REM reguliše svoj rad, jer po zakonu statut mora da odobri Ministarstvo kulture i informisanja, finansijski plan mora da dobije saglasnost Odbora za finansije, Odbora za kulturu i informisanje, cenovnik kojim REM određuje visine naknada koje će izračunavati pružaocima medijskih usluga takođe je predmet odobravanja od strane izvršne vlasti i neko u izvršnoj vlasti vrlo lako može da kaže - ovaj finansijski plan korigujte u pogledu prihoda i vaših zarada i broja zaposlenih, kadrovske i tehničke opremljenosti na niže i da na taj način smanji i kadrovski i materijalno-tehnički i operativni i finansijski potencijal REM i stavi ga na neki način u zavistan položaj.

Naravno, ono što je u konačnosti i najproblematičnije u pogledu očuvanja nezavisnosti REM jeste zakonska metodologija izbora članova Saveta REM i činjenica da u konačnosti politički sistem daje presudan glas na sastav Saveta REM, jer ko god bili ovlašćeni predlagači koji kandiduju članove za sastav Saveta REM, kako god oni dogovorili imena i prezimena svojih kandidata, u konačnosti za člana Saveta REM ne može biti izabrano lice za čije biranje saglasnost nije dalo najmanje 126 narodnih poslanika u plenarnom zasedanju Narodne skupštine.

Dakle, tačno je, stoji primedba da će izbor nedostajuća tri člana Saveta REM-a, na neki način, biti posledica političkog dogovora, što dovodi u pitanje otklanjanje političkog uticaja na rad Saveta REM-a i, na neki način, ide u prilog argumentu da politički uticaj na rad REM-a neće biti otklonjen, nego će samo biti drugačije balansiran, ali takav je postojeći zakon. Od malo demokratije gore je samo nemanje demokratije uopšte.

Dakle, ovo može sada, izbor tri nedostajuća člana Saveta REM-a, može biti prvi korak u dobrom pravcu na putu dugom hiljadu koraka, ali put od hiljadu koraka prelazi se tako što se najpre načini prvi pomak.

Ono što je nužno, nužno je ne zaustaviti se na ovom koraku, jer, kako rekoh, ovo jeste plod nekog političkog dogovora koji je proistekao na predizbornom dijalogu vlasti i opozicije koji je uz posredničke usluge Evropskog parlamenta i delegacije EU u Srbiji sprovođen. Taj politički dogovor podrazumeva zamenu još dva postojeća člana Saveta REM-a. Hajde da pretpostavimo da će to biti upravo onaj član Saveta REM-a koji je obraćajući se narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, koji ga, inače, biraju u sastav Saveta REM-a, rekao poslanicima – ostavite nas na miru. Lično mislim da se taj član Saveta REM-a, koji je, inače, prvi kome mandat ističe, upravo takvim odnosom i vređanjem dostojanstva Narodne skupštine kandidovao da baš on bude jedan od tih dvoje koji će biti zamenjeni.

Šteta je što ovo nije rađeno mnogo, mnogo ranije, šteta je što je iskorišćen defekt u zakonu koji omogućava Narodnoj skupštini da se jednostavnim suzdržavanjem od glasanja Savet REM-a dovede u situaciju da ni jedan kandidat za člana ne bude izabran i da sastav Saveta REM-a u krnjem sastavu funkcioniše godinama, jer nema zakonske odredbe koliko dugo član Saveta REM-a može biti neizabran, odnosno koliko dugo to mesto može ostati upražnjeno.

Sve to, uz ono što sam već rekao, predstavlja defekte u našim zakonskim rešenjima i to je svakako nešto čime se Narodna skupština zarada negovanja medijskog pluralizma i slobode izražavanja mora pozabaviti i u budućnosti. Zbog toga Stranke moderne Srbije pozdravlja najavu koja je stigla i od strane evropskih predstavnika, koji su ponudili svoje posredničke usluge, i od strane vlasti koja je to prihvatila da se ovaj predizborni dijalog uz posredovanje evropskih institucija nastavi i nakon narednih izbora.

Ono što ću samo reći na kraju, ako je EU kriva što nam pomaže da unapredimo svoje nezavisne i regulatorne institucije, da ih učinimo demokratičnijim, da ih učinimo otpornijim na politički uticaj iz kojeg god centra političke moći taj uticaj dolazio, iz vlasti, iz opozicije, iz sudske vlasti, iz izvršne, nebitno. Ako je to krivica evropskih predstavnika, ja im se zahvaljujem na posredničkim uslugama i na pomoći da Srbija razvije svoje nezavisne, regulatorne i sve druge državne institucije i da unapredi svoju demokratiju, medijske slobode, slobodu izražavanja i uopšte politički pluralizam. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč?
Da li se neko od ovlašćenih javlja?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Mislim da je, možda, ne znam, da li je iz dosadašnjih izlaganja jasno da je ovde reč o jednom ipak vanrednom postupku, o jednom presedanu svojevrsnom, kojim se pokušava nadoknaditi nešto što do sada nije učinjeno, a što je bilo obaveza i ove Skupštine i ovih institucija, da se popuni članstvo REM-a.

Mislim da je jasno, čak i onom ko je površno pratio debate poslednjih dana, ne samo u Skupštini, ne mislim samo u plenumu, nego i oko Skupštine, da je ovo sada, ova ubrzana, neki bi rekli zbrzana, procedura u velikoj meri, ako ne i glavnim delom, posledica političkog dogovora i rezultat toga razgovora vlasti i opozicije u skupštini, a pod pokroviteljstvom ili uz posredovanje poslanika ili delegacije Evropskog parlamenta.

Dakle, mi smo, posle tri godine, činimo ili ćemo sada, ovih dana, po isteku ili pred sam istek ove kalendarske godine i ovog zasedanja, izvršiti nešto što je bila obaveza da se učini još tamo negde maja 2017. godine. Za tri člana Saveta REM-a koje ćemo sada birati mandat je istekao 5. maja 2017. godine.

Procedura za njihov reizbor, odnosno ne reizbor, nego izbor njihovih naslednika, je trebala da bude pokrenuta i sprovedena pre toka. Mi praktično pune tri godine kasnimo sa nečim, a tu nam nije bio problem niti, ne znam, pare, niti pritisak sa zapada, istoka ili slično, nego jedna, rekao bih, delom inercija, a delom pogrešna računica ili kalkulacija, pre svega vladajuće većine, jer ona o tome odlučuje.

Ne mogu da poreknem činjenicu da su ovi kandidati, barem većina njih, koji su se sada pojavili, ljudi koji ispunjavaju, ili većinom ispunjavaju uslove, iz njihovih biografija, uz jedan izuzetak, uzgred, budi rečeno, se vidi da su ljudi koji se bave medijima, koji imaju ugled u svojoj struci i težinu i imaju veze, kažem, sa medijima, što je dosta važno kada birate nekog u Savet REM-a. Tako da, da je procedura normalna i uobičajena, ne bi bio problem da se u skladu sa nekim afinitetima, političkim i personalnim, mi opredelimo za nekoga ko nam je bliži, za koga mislimo da će bolje vršiti tu funkciju.

Jer, nemojmo zaboraviti, REM je jedna od velikih institucija oko kojih postoji konsenzus, i vlast i opozicija nemaju mnogo toga ovde, da loše radi svoj posao i oni o kojima REM odlučuje ili na koje treba da ima uticaj. Oni koje REM treba da reguliše, pre svega, a to su elektronski mediji, a pre svega nacionalni, odnosno Javni servis, državna televizija, da loše radi svoj posao Javnog servisa.

Oko stepena te kritičnosti i nezadovoljstva se možemo ne složiti, posebno se ne slažemo oko toga šta je loše u radu, recimo, javnog servisa koji, ponavlja za one koji ne znaju reguliše REM ili čijim radom reguliše i koordinira REM. Ne slažemo se oko toga, ali se slažemo da nismo zadovoljni.

Sa stanovišta opozicije, javni servis godinama ignoriše opoziciju i favorizuje vladajuću stranku. Sa stanovišta nekih kolega iz vlasti i članova Odbora za kulturu sa kojima smo imali prilike da razgovaramo, oni su više puta izražavali svoje nezadovoljstvo jer su smatrali da državna televizija, odnosno javni servis, zapravo favorizuje opoziciju, mada ne znam kako su došli do tog zaključka, i nedovoljno promoviše aktivnosti vlasti. To su, kako bih rekao, ne može i jedno i drugo biti tačno.

Mislim da je tačno ono što je govorila opozicija, ali šta god da je, svi smo se slagali da loše radi taj Javni servis i da onaj ko treba da ga reguliše, odnosno ne samo njega nego rad elektronskih medija, regulator, ne radi svoj posao i pri tome radi na samoj granici punovažnog odlučivanja jer se tri godine popunjava broj članova REM. To ne mojom ili ne znam nekom odlukom i voljom nekoga sa ove strane, već procenom ili kažem inertnošću ili propustom vladajuće većine, to nije popunjeno.

Sada odjednom, kao rezultat tog političkog dogovora, kao rezultat posredovanja i da kažem, intervencije Evropskog parlamenta, međunarodnih posrednika, se sva procedura sprovodi neverovatnom brzinom, neverovatnim tempom. Prekjuče smo imali sednicu Odbora za kulturu, juče su se sreli ovi ovlašćeni predlagači da razmotre i utvrde listu, danas je već Odbor za kulturu utvrdio to i danas je to sada, posle sat vremena sednice Odbora, je to već na dnevnom redu.

Dakle, govori o jednoj ubrzanosti, koja je očigledno rezultat nekog dogovora, prisustvovao sam jednim delom, naravno, tom dogovoru i obećanja, mislio sam ishitrenog, mislio sam nerealnost, ali, evo sad se ispostavilo da nije i da će se uspeti stati u te rokove, obećanja koje je predsednik, odnosno predsednica Skupštine dala tom prilikom u razgovoru sa opozicijom, uz posredovanjem dela opozicije koji je bio prisutan, a zapravo obećanje koje je dato predstavnicima Evropskog parlamenta.

Smatrao sam da nije ni smak sveta i da se uđe u januar i da se to ipak nekako malo, rekao bih, koliko toliko realnijim i normalnijim rokovima, ta stvar završi.

Ovde ima elemenata ovako obećane brzine koja će formalno biti ispunjena, odnosno taj rok koji je dat do Nove godine će biti izabrana ta tri nedostajuća člana REM-a.

Nisam siguran da će taj izbor popuniti ono kvalitativno ili, bar u neophodnoj meri popuniti legitimacionu rupu, ili rupu poverenja, ili ponor poverenja koji postoji u javnosti prema radu ove institucije.

U stvari, tu ne govorim o opoziciji ili delu opozicije koji ih kritikuje i koji je nezadovoljan i koji čak nije ni učestvovao, bar ne direktno, ali jeste indirektno u ovim razgovorima sa međunarodnim, odnosno evropskim posrednicima. Ne, mislim da postoji temeljno nezadovoljstvo stanjem u našim medijima i za one koji znaju ko je za to glavni i odgovorni, bar formalno, to jeste ovo regulatorno telo za elektronske medije, odnosno REM.

Na ovakav način ispunjenje obaveze da se taj rok popuni posle, ponavljam, naglašavam tri godine kada to nije učinjeno, baca sumnju da je ovde opet politička volja bila presudna i odlučujuća, makar u ovom roku, makar da se ovaj rok ispuni, a možda i prilikom izbora kandidata.

Ovi kandidati, uz izuzetak jednog, dakle, kažem formalno, ispunjavaju uslove, formalno ispunjavaju svi, ali i sadržinski da mogu da obavljaju taj posao, ali mislim da atmosfera u kojoj se ta popuna i kažem brzina, sa kojom se ta popuna dešava, ostavlja prostor za sumnju ili dilemu da će zapravo, samo u punijem sastavu REM nastaviti po starom.

Nisam siguran da će ljudi koji su na ovakav način izabrani imati snage, političke volje i kapaciteta da zaustave ovaj trend i ovu inerciju i ovu pasivnost, u najboljem slučaju pasivnost, koju je do sada REM, odnosno ovaj regulator pokazivao i omogućavao da stanje u medijima bude tako kavo jeste, pri čemu, ponavljam, to i ne treba smetnuti s uma, to nije REM, nije to telo koje je zaduženo za javni servis, mada naravno, ima najviše ovlašćenja prema javnom servisu, prema državnoj televiziji, nego je to telo koje treba da reguliše rad elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom, i ne samo njih, nego svih koji koriste resurs javno dobro, zvano frekvencija.

To do sada nije bio slučaj. Stanje u medijima je ste katastrofalno, i mislim da, bez obzira što na promene koje sam ja konstatovao, pa su me onda neke kolege kritikovale iz opozicije da ima promena u radu, pre svega državne televizije, odnosno javnog servisa, da ima izvesnog otvaranja poslednjih godinu dana, da ima nešto više opozicije, zaista na programima javnog servisa, pa su onda rekli da to nije tačno. To jeste tačno, ali rekao bih, da je to premalo i prekasno, to otvaranje, i da je to medijsko otvaranje, nažalost rezultat, to medijsko otvaranje, bar delimično, rezultat, pre svega, dva faktora. Onih protesta koji već godinu dana traju u Srbiji i koji su prošle zime, pa i proleća delovali vrlo ozbiljno i bili vrlo masovni, a onda i ove intervencije, ili pre svega, ove intervencije i pritiska međunarodne zajednice, odnosno Evropskog parlamenta i Evropske komisije.

Dakle, ne zato što je javni servis bilo regulator REM rešio i video da stvari ne stoje dobro, pa onda promenio svoju praksu i svoju politiku, nego tako što je pritisak, delom ovaj ulični, a delom ovaj institucionalni, međunarodni, rezultirao tim promenama.

Zbog toga ja, i to sam rekao na sednici Odbora za kulturu, neću niti opstruirati niti sprečavati izbor, ali neću ni aktivno učestvovati u ovom popunjavanju članova REM-a.

To jeste posao koji treba da bude obavljen, jeste nešto što je, u slučaju većine kandidata, korak u ispravnom pravcu, ali je i hitrina i očito jedna posledica političkog dogovora i pritiska, pre svega kažem, ovoga iz Evrope dovela do tih promena, do tog ispunjavanja uslova i popunjavanja ove praznine u sastavu REM-a, kao što je taj pritisak doveo do toga da se i javni servis, medijski ipak, odnosno državna televizija malo više otvori za opoziciju.

Da li je to dovoljno? To će građani suditi. Da li je to dovoljno za izlazak na izbore to će suditi oni koji treba da izlaze na te izbore, ali meni ostaje opor ukus u ustima da je taj pozitivan pomak i promena posledica spoljnjeg pritiska, pre svega spoljnog pritiska, kao da bez toga nismo mogli da se sami dogovorimo, pogledamo u oči i kažemo, čak i ako se ne slažemo do kraja i u potpunosti, da vidimo da nije normalno da funkcioniše tako važna institucija tri godine, dakle praktično koliko traje mandat ove Skupštine, ovog saveza da funkcioniše na ivici legitimiteta, i istovremeno da se toliko aktivno ne meša u svoj posao. Pri tome, to je reč o instituciji čiji su članovi Saveta, ne samo članovi Saveta, nego i zaposleni u toj instituciji spadaju među ubedljivo najplaćenije službenike, odnosno ljude čiji prihodi, čije plate premašuju višestruko plate, ja mislim, i ministara i poslanika i mnogih drugih najodgovornijih funkcionera u državi Srbiji.

Ali, nezavisno od toga, dakle, morali smo pokazati više senzitivnosti i više dobre volje da ne dođemo u ovaj tesnac, u ovaj škripac, realno vremenski, i da onda da bismo ispunili to obećanje, kažem dato ovim predstavnicima Evropskog parlamenta, da onda ovako sada, na današnji dan, i ove dane pred sam kraj godine, popunjavamo ta mesta koja nedostaju.

Na kraju, moram prosto samo da kažem, da u slučaju jednog kandidata od ovih predloženih šest, ne mislim na druge da su idealni, ali zadovoljavaju, u slučaju jednog kandidata imamo biografiju koja ima bukvalno jednu rečenicu, ali doslovno jednu rečenicu, koja kaže da je radila u sudu, gospođa Popović. O njoj je bilo reči, čini mi se u jednoj od prethodnih diskusija. Radila je u sudu 10 godina, u kulturi 25 godina, bila je narodni poslanik u dva mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije ukupno pet godina, i obavljala funkciju potpredsednika Narodne skupštine. To je, ja ne znam konkretno gospođu Popović, verujem da ona dobro obavlja svoje poslove koje je obavljala, ali iz ove biografije, da ne kažem iz ove prosto proširene rečenice, se zaista ne vidi šta nju preporučuje za mesto tako važno, odgovorno i teško kako je mesto člana Saveta REM-a.

Ostali kandidati, kažem, nekom se može dopasti više neko, nekom neko drugi, ispunjavaju te uslove, kao što ispunjavaju i neki od onih koji nisu stigli, tj. koji nisu prošli to rešeto na Odboru za kulturu. Tako se može postaviti pitanje opet po kom kriterijumu je uopšte došlo do utvrđivanja ove liste kandidata, između koji će se Skupština odlučivati, danas, sutra, ili prekosutra. Sa velikim šansama i velikom verovatnoćom da upravo taj kandidat koji jedni zapravo, čini se, ne ispunjava skupštinski, ne formalno, uslove, bude upravo i bude izabran. To bi opet bio nastavak one loše prakse, one zbog koje je i REM došao na ove niske grane i poverenje u tu instituciju toliko opalo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, jednu stvar treba da znamo, i ako je to nešto što moj uvaženi kolega koji je govorio pre mene nikako ne može da preboli, time što je poslanik ni u kom slučaju nije mogao biti, čak ni kandidat za člana REM-a, očigledno da ga primanja članova REM-a ozbiljno zanimaju, ali ja verujem da je čak i ova biografija Judite Popović koja zaista ima jednu prosto proširenu rečenicu koja je čak i kraća od izjave o prihvatanju kandidature kvalitativno sadržajnija nego što bi bila njegova biografija i preporuka, čak i da nije poslanik.

Ovo kažem iz jednog prostog razloga, jer ja stvarno više granicu cinizma i licemerja nisam u stanju da trpim, podnosim, da ćutim, iako sam danas rešio da po ovoj tački dnevnog reda ne govorim. Ovo jednostavno ne može da se pusti tek tako.

Pokret socijalista i ja smo lično već duži vremenski period i naša poslanička grupa jasno stavili do znanja da nismo zadovoljni radom REM-a, da ne upotrebljavam neke ozbiljnije reči ovog trenutka.

O odnosu prema Javnom servisu smo pokazali time što smo glasali protiv povećanja takse i naknade za rad RTS koju građani plaćaju, ne zbog ljudi koji rade u RTS-u, nego zbog menadžmenta RTS. Na tome nama se neke stvari ne mogu spočitavati.

Pritisak sa strane, kako se to želi reči, ili pritisak sa ulice, što se nas tiče, apsolutno nikakvog uticaja nema, a to mogu da potvrdim i za svoje kolege iz SNS, obzirom da smo zajednički učestvovali na svim ovim razgovorima od letos pa do pre neki dan u Skupštini Republike Srbije. Nepristojno je, najblaže rečeno, pokušavati da ovu fazu u koju smo došli predstavimo da je došla po bilo čijem diktatu. Niti SNS, niti nama neko nešto može da izdiktira šta će da bude, najmanje EU, a još manje ulica i to da smo načisto jednom za svagda i o tome stvarno više ne želim da čujem ni jednu jedinu reč, pogotovo ne od onih koji danas u Skupštini pričaju jedno, a na razgovorima tamo, kad smo bili, pričaju nešto sasvim drugo.

Naš stav po pitanju REM-a je bio da je maksimum onoga što zakon i dozvoljava i omogućava jeste da se on dopuni. Kako se počelo sa pričom o popunjavanju nedostajućeg broja članova REM-a, tako je letos krenula haranga protiv REM-a, traženje kompletne ostavke REM-a, krici sa ulice, koji su trebali ne znam šta da proizvedu, a u stvari jesu bili vapaji Đilasa i Šolaka da se REM ne dira.

Možda ovo izgleda malo čudno, ali ovakav REM sa šest članova, koji nije obavljao svoj posao kad su u pitanju prekogranične televizije, koji nije obavljao posao kad su u pitanju SBB i drugi kablovski distributeri, onako kako treba, je odgovarao samo Đilasu i Šolaku i nikom drugom.

Prema tome, nemojte da se pravimo mnogo naivni u ovoj priči sad, te prebrzo se desilo. O ovome se razgovara više od godinu i nešto dana da se popuni sastav REM-a do punog saziva. U krajnjem slučaju, procedura koja je trajala, trajala je 15 dana, pa je čak Odbor za kulturu produžio za određeni vremenski period, što je vrlo tolerantno i verovatno biste vi to nazvali demokratskim, jel, da se dopune kandidature. Mi se nismo bunili kao poslanička grupa protiv toga, iako smo za to imali ozbiljan razlog.

Jedini kandidat, ako se ne varam, koji je predao svu dokumentaciju na vreme i čija je dokumentacija popunjena, je gospodin Dragiša Kovačević, koji je bio predlog poslaničkog kluba PS-NSS-USS. Onda verovatno na Odboru za kulturu ne bismo došli su situaciju da Odbor za kulturu predloži neka druga dva kandidata.

Ja moram da kažem bez ikakve zadrške i rezerve, ali naravno, to se dešava u životu, to što si najbolji i iznad svih i najkvalitetniji ne znači uvek da ćeš biti i izabran, da ćeš biti u situaciji da o tebi glasaju, odlučuju, i Odbor za kulturu je predložio ovo što je predložio.

Mi smo čak razmišljali da li ćemo uopšte glasati za bilo koga od ova dva kandidata. Ali, jednu stvar u parlamentarnom životu moramo da poštujemo, a to je činjenica da su predlagači jednog od ova dva kandidata bili danas u Skupštini i aktivno učestvovali u donošenju odluke o proširenju dnevnog reda i uvršćivanju na dnevni red sednice ove tačke.

Ne znam šta je ovde ishitreno, ne znam šta je ovde sporo? Možemo da budemo nezadovoljni. Ali, svaki poslanički klub je imao više nego dovoljno vremena da predloži kandidata za kojeg smatra da ispunjava uslove.

Da li je neko smatrao da je ova jedna prosto proširena rečenica dovoljno da nas ubedi sutra da mi ozbiljno razmišljamo o tom kandidatu? Možda i jeste. Svako ima pristup nekoj stvari i to je njegovo lično pravo.

Svi kandidati koji se ovde nalaze kao mogući, formalno-pravno ispunjavaju uslove i mi tu ne možemo da stavimo ni jednu primedbu. Naše subjektivno mišljenje o kvalitetu čoveka kojeg smo mi predložili je takvo kakvo jeste, mi ga nećemo promeniti i smatramo da je on čovek koji je apsolutno bio više nego kvalifikovan da se nađe u REM-u.

Da li bi to bilo dobro za njega, e to već nisam siguran, ali naravno da je on kao bivši sportista prihvatio da uđe u ovu utakmicu i Bože moj, ne pobeđuju uvek najbolji. U politici postoje i druge stvari koje ponekad odlučuju i danas smo ovde gde jesmo.

Još jednom želim da kažem, insistiraćemo mi iz Pokreta socijalista da se sa menadžmentom RTS-a raščisti već jednom. Mi smo apsolutno nezadovoljni njihovim radom, ali ne zato što nas nema u medijima. Slušam ove silne neke koji nisu ni u parlamentu, nemaju čak ni odbornike, nema ih u medijima, nema ih na Javnom servisu, nema ih nigde. Pa slovom i brojem Pokret socijalista je za prethodnih sedam godina imao priliku da učestvuje samo u jednoj emisiji političke prirode, a od 2012. godine smo u parlamentu Republike Srbije. Pa, šta? To je uređivačka politika RTS.

Mi RTS-u zameramo neke druge stvari, odnosno menadžmentu RTS-a. Smatramo da nema dovoljno kulture, da nema dovoljno obrazovanja. Zameramo im što smo morali da plaćamo, oni koji su pristali da plate, ja nisam, da gledaju utakmice reprezentacije, da gledaju utakmice Zvezde ili Partizana nekim tzv. prekograničnim televizijama i kanalima, to im zameramo. Zameramo im što su sredstva građana trošili da se investira u podizanje izuzetnog kvaliteta i zainteresovanosti publike u Srbiji za neke serije, a onda su odjedanput oni kao kuća i ustanova bili nezainteresovani da učestvuju u drugom serijalu, verovatno će biti nezainteresovani i za treći serijal.

Nemojte da nas prave budalama. To što menadžment RTS-a radi je zaista zrelo za jedno temeljno ispitivanje od Tužilaštva za organizovani kriminal.

Prema tome, nemojte da mi pričate priču o tome da nema na RTS-u ovog, nema na RTS-u onog. Svakog dana u parlamentu gospoda koja sa ulice upadaju u RTS i traže dva minuta u dnevniku su imali mogućnost da u direktnom nesmetanom prenosu ovde u Skupštini iznose svoje političke stavove.

Šta je problem? Pa, ne može njima da pomogne ni za ove, ni za neke naredne izbore, ni da su samo oni 24 sata na Javnom servisu. Oni nemaju program, nemaju rezultate. Hipoteke koje vuku za sobom, pa upravo u interesu vladajuće garniture, ako tako mogu da kažem, ili vladajuće koalicije, da njih što više bude u medijima.

Da se građani sete kako je riđobradi gusar radio kada je bio gradonačelnik Beograda, kako je iz pocepanih farmerki i patika postao jedan od najbogatijih građana Republike Srbije.

Da se ne šalimo, taj isti Đilas, pa ćutao je, bilo ga je briga baš za politiku, sve do onog trenutka dok nije uspeo da kupi PKB za sitne pare. Tu se žestoko naljutio. Nije uspeo PKB da otme kada je bio gradonačelnik, a sada nije uspeo da ga otme za neke sitne novce i sada mu je ceo svet kriv. Ne može. Dosta je bilo otimačine, dosta je bilo otimačine preko sekundi, minuta, nebrojenih reklama. Dosta smo gledali kako tuče penzionere u Ralji zato što ga pitaju kada će dobiti vodu ili će se desiti nešto korisno tamo.

Iskreno rečeno, nisam verovao da će meni biti žao da se ova rent a kar agencija DS, raspadne u paramparčad. Stvarno nisam mogao da verujem da ću ja to da doživim.

Đilas je pokazao da on ima jednu jako dobru žicu. On je shvatio da DS ne treba kupiti, on ih je rentirao. Voza, brate, okolo koga stigne, kako stigne za sitne pare. Sada je ovog prinudnog, stečajnog, likvidacionog upravnika DS, kojeg je kupio za platu od, mislim, rekoše mi 85, 90 hiljada dinara mesečno, osim ako se nije osevapio malo na ovom pranju para preko Fonda „Ljuba Davidović“, naterao da rashoduje 70 automobila, jer za njega više nisu u voznom stanju. Čovek izgleda ima neku dobru žicu, da proceni šta treba kupiti, a koga treba potkupiti, a koga možeš za male pare kupiti. Uspeo je za jako male pare, za fiktivne dugove, za izmišljene kamate da kupi ovu rent a kar agenciju, da kupi ćutanje njihovih poslanika, da kupi odbornike, da ih polako onako rasparčava, preprodaje, radi sa njima šta god hoće i ja mu na tome skidam kapu. Ume čovek. Ume toliko dobro da je čak meni počelo da biva žao DS. Prosto neverovatno, sam sebi ne verujem šta govorim i šta osećam.

Nije ni to džabe. Dragan Đilas je uplatio 260 hiljada evra u Fond „Ljuba Davidović“. Od toga su morali da operu 195 hiljada evra i da mu vrate. Šezdeset hiljada evara su plaćeni oni činovnici koji opslužuju rad DS, unazad plate, troškovi, porezi i doprinosi, i postavlja se sada pitanje – gde se tu ovaj njihov stečajni, likvidacioni upravnik „zalutovac“ našao? Da li je to sada to još neki dodatni razlog da bespogovorno sluša Đilasa ili postoje još neke stvari sa kojima ga ovaj drži u šaci?

Biće to zanimljivo u nekom budućem periodu, a ja stvarno mislim da je ovo zanimljivo i za neke druge organe, a ne samo za raspravu u Skupštini ili komentare. Znate, ako je širenje demokratije uplatiti 700, 800, 900 hiljada dinara za jednu tezgu na pijaci, vlasniku te tezge i uplaćivati nečemu što nikakve veze nema sa bilo čime, a nije zanimljivo poreskim organima, onda počinjem da se brinem malo i za naše poreske organe, pa, evo, da im pomognemo.

Uskoro ću podneti, čim završimo ova redovna zasedanja i dođem do malo vremena, krivične prijave i tražiti da se njihov rad, onako temeljno ispita do kraja, kao što razgovaramo i o REM-u otvoreno, kao što smo razgovarali sa evropskim parlamentarcima otvoreno, rekli im da je krajnje nekorektno to što su oni narušili princip razgovora koji smo ugovorili, a to je da su oni vodili pregovore i sa ovima koji sa ulice nisu hteli da sednu za isti sto da se razgovara, ali ja sam rekao da meni nije smetnja da oni zastupaju njihove interese, ali neka kažu pošteno da su rešili da zastupaju ono što traže Đilas i ovaj savez za, kako beše, ima neka kraća verzija, nisam je dobro zapamtio, setiću se kasnije verovatno.

Prema tome, nisu bili pošteni ni toliko, ali na kraju razgovora, a i time da zaključim ovu priču, ovi razgovori sa gospodom iz EU bili su jako korisni, što šta se dalo naučiti, a moram priznati da sam i ja bio slobodan da im ponudim dobre usluge, pošto su oni nama ponudili svoje dobre usluge, da im ponudim dobre usluge srpskih parlamentaraca, da im Bregzit što bezbolnije i lakše prođe. Prijatno.