Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani oficiri, ne možete vi još dugo vremena naoružati vojnika i kupiti oružja koliko su ovi iz stranke bivšeg režima istopili, pretopili, prodali, razoružali. Od vojno neutralne zemlje, napravili su vojnu neutralisanu zemlju. Od dobro naoružane Vojske, napravili su dobro razoružanu Vojsku. Lovačko društvo, pojedino lovačko društvo, recimo beogradsko, bila je veća oružana sila, nego cela naša Vojska. Od sto i nešto hiljada vojnika i 400.000 rezervista, koliko ja znam, napravili su, ostavili su toliki broj vojnika da ni stadion JNA nismo mogli da napunimo. To govori o njima.

Ovde kritika o strategiji bivšeg ministra Šutanovca, onog što je skakao na nosač aviona enterprajz. Taj nosač aviona izgleda da je više nosio Šutanovca nego avione. Čujem da posle toga zbog njegove težine novčane, moraju da rasture, mislim da su ga rasturili skroz, ne samo na remont, mislim da taj nosač aviona više ne postoji. U njegovo vreme, samo da je ostao ministar vojni, a Vojsku nisam ni video, češće sam viđao ministra vojnog, onako baš, zidao nekretnine itd. Pomagali su mu Ponoš, Jeremić, Tadić, kako se to sve zvalo.

Recimo, ode Jeremić u Ameriku i kaže – mi smo penzionisali sve oficire sa ratnom tradicijom, mi prelazimo, pred NATO oficirima američkim, penzionisanim oficirima, mi smo, ko je bio sa njim, ovaj njegov, kako se zove ovaj što ide stalno sa njim, što ide po Beogradu, Nikola Jovanović, da, taj, kaže – mi smo penzionisali sve oficire sa ratnom prošlošću i oni misle da je to nešto dobro, a oni njemu aplauz, mi prelazimo na civilnu vojsku, evo dokaza, ja dok ovo govorim, služim civilni rok kod Borisa Tadića u kabinetu. Takvu su vojsku oni zamišljali, vojsku kuvara, spremačica, itd. Oružje im nije bilo bitno.

Likvidirali su dvojicu gardista, valjda im je to bila pretnja, zato što su narkodileri, a koliko ja znam po svedočenju jednog oficira, narkodileri imaju tamo neki štek i danas oni pričaju o nekoj Jovanjici da su sve pohapsili. Njima je štek bio tamo negde u vojnom skladištu.

Ja ću da ispričam jednu tačnu anegdotu. Pazite, anegdota je a tačna.

Kaže ovako, 1999. godine u herojskoj bici na Košarama gine vojnik mađarske nacionalnosti, zvao se Tibor Cerna. Poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti.

Inače, u ratu, u miru, ono što bih ja želeo, sinovi sahranjuju očeve, a u ratu očevi obično sahranjuju sinove. To se desilo porodici Cerna, iz Kovačice. Poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti.

U isto vreme, Sergej Trifunović plače po svim ministarstvima i beži na agresorsku stranu. Dušan Teodorović beži sa katedre BU, sa fakulteta, odbija da vodi nastavu i beži na agresorsku stranu. Vuk potomak slavnog Murata age Pozderca, naftaški beži u Veliku Britaniju, otac Miško, direktor „Jugopetrola“ smatra da bolje mali da ne miriše barut, da on njega skloni na studije u Englesku.

Dragan Đilas, ajde pogodite gde je taj bio? Taj nije ušao u Pragu da gađa NATO pakt, on je otišao u Prag, umesto u Pragu, on je otišao u Prag da se postara o svojoj firmici i da zaradi onih 74.000 evra, pa je to sada naknadno kada su izginuli vojnici kao Tibor Cerna, on došao i stekao 619 miliona evra.

Dakle, to su bili njihovi heroji. I vi se čudite zašto im je danas heroj onaj Obradović špijun. A šta ste očekivali od špijuna, od dezertera? Šta ste očekivali od onih koji su za vreme NATO agresije pobegli iz ove zemlje, pa se vratili, temeljno je opljačkali, samo jedan od njih 619 miliona evra, šta ste vi očekivali od takvih nego da im heroj bude špijun? Samo špijunima i pobeguljama, samo njima Obradović može da bude špijun.

Oni su Amerikancima obećali da će ovu zemlju razoružati, oni su prodali 10 hiljada "Strela"-2M, koliko ja znam, po sto evra ili sto maraka, nisam siguran baš u cenu, temeljno su razoružavali ovu vojsku, brojčano je smanjivali. To je bio plan i oni su napravili veću štetu vojsci i ovoj državi nego NATO pakt za 78 dana bombardovanja. Ako je NATO pakt uništio nekoliko tenkova i nekoliko transportera, ovi su uništili više stotina, znači od hiljadu, ne znam koliko nam je ostalo, mislim da je samo negde oko 200 tenkova, itd, od hiljadu tenkova i oklopnih vozila.

Dame i gospodo, mi radimo strategiju i ja bih voleo da naša vrhovna veština bude - pobediti, Sun Cu, pobediti neprijatelja bez upotrebe sile. Ja bih voleo da okolo nas kruži ljubav, da naši susedi, sa kojima smo nekoliko puta ratovali, da bi stvarali zajedničku državu, pobednika i pobeđenih, ja bih voleo da i oni iskažu isto poštovanje, istu ljubav prema nama, koliko i mi prema njima.

Mi nemamo nikakve ofanzivne namere, bez obzira na poruke koje dolaze iz zemalja u okruženju. To su naši vekovni prijatelji. I Kenedi je rekao, nažalost, tužna je činjenica, samo spremni za rat možemo sačuvati mir. Dakle, to je Kenedijeva izreka. To za ove koji bojkotuju rad Narodne skupštine, verovatno bi oni voleli da čuju takvu vrstu izreke.

Ja se bojim da samo miroljubivim sredstvima, ono što Sun Cu kaže, ne možemo sačuvati mir ukoliko se ne pripremimo i ne naoružamo, ne budemo spremni za, ne daj bože, neki novi rat.

Kaže Dobrica Ćosić da je Balkan kusur od sveta i da veliki između sebe račune, male račune, često plaćaju kožom malih balkanskih naroda, a najčešće ta koža je srpska koža. I zato moramo biti spremni za rat, da bi sačuvali mir.

Zato moramo imati jaku, snažnu vojsku, pre svega dobro naoružanu, tehnički opremljenu, neka tehnika košta koliko god treba da košta, jer život je daleko skuplji. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli da se sada u Strategiji navodi briga za sve Srbe, ma gde oni živeli, a podsetiću vas na nešto što sam rekao iz načelne rasprave, a za šta još mi nemamo odgovor, jeste kada će Republika Srbija da prizna ratni staž borcima Republike Srpske Krajine?

Da li vi podržavate to mišljenje da su se oni kada su se borili borili za srpsku stvar, da su oni izgubili i nesrećno prognani, došli u Srbiju glavom bez obzira, pre svega zato što su ih i izdali i ubeđivali da će im u odsutnom momentu pomoći? Danas ti ljudi, ne danas ali od 1995. godine, imaju poteškoća u ostvarivanju svojih prava, Mi vidimo da i danas žive neki od njih u kolektivnim centrima i po tim azbestnim naseljima, a ne vidimo nikakve predloge da se to pitanje reši.

Videli smo više puta strategije, razmišljanja, mišljenja iz EU, iz Brisela, iz drugih nekih centara, vezano za pitanje migranata, koliko je ova Vlada, iako se upinje iz petnih žila da objasni kako neće na kraju Srbija biti parking za migrante, ali koliko je učinila za te migrante, da ne pričamo sada i o gledanju kroz prste za neke stvari, a za pitanje priznavanja ratnog staža borcima Republike Srpske Krajine nije urađeno ništa.

Mi smo svedoci da od 2000. godine vlast u Srbiji pod DOS-om se stidela i srpske uloge u svim tim ratovima, govorila i mislila da su Srbi krivi za te ratove i stidela se naše vojske. To je ono što možemo da kažemo da se promenilo. Srbija se više vojske ne stidi, ali zato moramo da pomognemo ovima koji su se nekada van srpskih granica borili za srpsku stvar. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku i u načelnoj raspravi, evo i danas u raspravi u pojedinostima, da čujemo dosta detalja koji su vezani za taj zakon. Imali smo prilike da čujemo i nešto više o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane.

Nesumnjivo je da se radi o dobro promišljenim, sveobuhvatnim dokumentima koji imaju veliki značaj za naš odbrambeni sistem.

U dokumentima su jasno definisani ciljevi, koji se ne odnose samo na pitanja bezbednosti i odbrane, već se odnose i na ekonomski razvoj, na zaštitu životne sredine, ali ono što je najvažnije je da je na nedvosmislen način definisano očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i vojne neutralnosti i to nam pokazuje šta možemo da očekujemo u predstojećem periodu, na kojim pitanjima će Vlada raditi, ali i od velikog značaja je to sve za zemlju, u kom pravcu ćemo voditi vojsku.

Ja bih želela da istaknem neke pozitivne stvari, ali bih želela vas ministre i da informišem o nekim stvarima koje su vezane za grad Niš, iz kog ja dolazim.

Najpre bih želela da istaknem značaj izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne samo u Nišu, već u sedam gradova u Srbiji - Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Radi se ukupno o osam hiljada stanova iz državnog programa stanogradnje.

Kao što znate, početkom ove godine prvo je počela izgradnja stanova u Nišu i Vranju. Vrednost stanova meri se stotinama miliona evra, a moći će da ih kupe i borci i porodice palih boraca, vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi. U Nišu će biti izgrađeno 2.400 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, u naselju Stevan Sinđelić, u kome se gradi Naučno-tehnološki park, čije otvaranje očekujemo.

Grad je preuzeo obavezu da izgradi komunalnu infrastrukturu, dakle vodovodnu i kanalizacionu mrežu, toplovodnu mrežu, saobraćajnice i tako dalje. Parcela se nalazi na dva, do tri kilometra od centra grada, pa je u tom smislu dobar izbor gde će se graditi ti stanovi.

Napomenula bih da je taj deo Niša bio bombardovan 1999. godine, maltene sravnjen sa zemljom. Zbog toga je bilo potrebno sprovesti i prethodne neke postupke, postupak provere da li se na toj parceli nalaze neki neeksplodirani projektili. Čak se desila jedna eksplozija. Meni je jako žao što su neki radnici tada bili povređeni, ali to su sve izazovi sa kojima se susrećemo pri realizaciji velikih planiranih projekata.

Ono na šta sam ja želela da podsetim je kako su prošli ljudi u Nišu kojima su kuće srušene, doduše, kako ko. Pre svega, to je zavisilo od toga da li su ljudi podržavali dosovsku vlast ili ne.

Ovi koji su podržavali dosovsku vlast oni su dobili nove spratove kuća, nove stanove, a ovi drugi nisu dobili ništa.

Od 1997. do 2000. godine, gradonačelnik Niša je bio Zoran Živković, a od 2000. do 2004. godine je bio Goran Ćirić i ja to ističem kao razliku između dosovske vlasti i između DS i SNS, jer ste tada morali da budete u DS, da biste dobili bilo kakvu pomoć od grada ili od države ako vam je kuća bila srušena u bombardovanju.

Demokratska stranka se tada rukovodila isključivo interesima svojih članova, a sada SNS pokazuje da mogu da se grade stanovi za pripadnike snaga bezbednosti i za sve ljude, bez obzira na stranačko opredeljenje.

Zašto ovo govorim? Ovo govorim zbog toga što se moja kuća u Nišu u kojoj živim nalazi u komšiluku i jako blizu te parcele gde se grade ti stanovi i imam i lično iskustvo. Tada nisam bila član DS i nikada nisam bila član DS. Jedina stranka u kojoj sam ja bila, u kojoj jesam i u kojoj ću biti je SNS. I moja kuća je tada bila srušena 82%. Oni su to ustanovili, ali nam nisu dali nikakvu pomoć samo iz razloga što nismo bili članovi DS.

Želim, ministre, da iskoristim priliku da vam kažem da su građani čije su kuće stradale u bombardovanju bili kod mene na prijemu građana i oni su tvrdili tada da imaju podatke koji potvrđuju da su neka lica tada dobila stanove na protivzakonit način. Sada oni te stanove izdaju, svoje kuće su popravili i, zapravo, neki ljudi koji su stradali u bombardovanju imaju sada po dve nekretnine ili po više nekretnina, a mnogi ljudi, sa druge strane, još uvek nisu uspeli da se snađu da obnove svoje domove.

Ja vas molim u ime tih ljudi da, ukoliko budete u prilici da ove navode ispitate, da ih ispitate, jer i dalje stoji pitanje zbog čega su neki građani Niša u tom periodu bili diskriminisani i da li postoji mogućnost da se ispravi greška i da se tim ljudima na neki način pomogne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, želeo bih, pre svega, poštovani ministre, vama i vašim saradnicima i, naravno, predsedniku da zahvalim na jednom kontinuitetu, a to je kada je u pitanju čuvanje „FAP-a“ i približavanje „FAP-a“ Namenskoj industriji, gde smo samo u ovoj godini imali potpisane ugovore vredne 780 miliona dinara, gde razvijamo nove programe i posebno nas raduje to što „FAP“ remontuje BOV, borbeno oklopno vozilo, u ovom slučaju sa visoko sofisticiranom tehnologijom, što je jedan zadatak na mnogo višem nivou za „FAP“, za sjajne radnike koji su to, po ocenama, a nedavno ste bili u Priboju sa svojim timom, ispunili. To je nešto što nam daje posebnu nadu u bolje sutra, što se tiče opštine Priboj.

Ono što nas, takođe, veoma raduje, to je inicijativa predsednika Srbije i vas da se u Priboju formira brdsko-planinski bataljon. To je za nas od ogromnog značaja. Ta vojska neće biti protiv nekoga. Ona će biti za nas, za našu ekonomiju, za ostanak omladine Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Zlatiboraca, pa i naših momaka i devojaka iz Rudog, iz Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine koji imaju dvojna državljanstva. Nadam se da će i oni imati uslove.

Dakle, oko 500 tih mladih ljudi će imati šansu da služe našoj vojsci, da budu aktivni vojnici i da zahvaljujući napretku vojske, a to ne bi moglo bez ekonomskog razvoja, gde je vojska kroz Namensku industriju i kroz sva svoja delovanja značajno doprinela razvoju, to ne bi mogli ostvariti. Sada će oni biti ti, kada se, nadam se što pre, realizuje ovaj projekat koji će nas i čuvati, ali i čuvati našu ekonomiju, čuvati i svoju budućnost i svoje porodice i ostati tu gde jesu, da žive na ponos svih nas. Zahvaljujem vam na tome.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

U skladu sa naređenjima predsednika Vučića, kao vrhovnog komandanta Vojske Srbije, Vojska Srbije je izašla sa planom formiranja novih jedinica, između ostalog, to će biti i jedinice u Priboju, u Loznici i u Kuršumliji.
One imaju, naravno, svoju taktičku ulogu, one imaju svoj strategijski smisao, ali svakako su tu i da pomognu građanima ovih opština, ovih lokalnih samouprava o kojima smo govorili da imaju još jedan razlog, još jednu priliku da ostanu u svojim sredinama, da pristojno žive, da rade.
Znate, iz ovih sredina mnogo je vojnika otišlo u druge gradove, mnogo je oficira otišlo u druge gradove, a mnogi su već sada, čim se čulo za to, izrazili želju da se vrate u svoje sredine, da ponovo žive tamo gde su rođeni, a da rade posao koji vole.
Naravno, svi građani Srbije će sigurno biti mnogo sigurniji i bezbedniji kada budu imali još neku od jedinica. Vrhovni komandant Aleksandar Vučić je razmišljao o tome kada je razgovarao sa vojnim vrhom, kada smo dolazili do ovih rešenja.
Eto, još jednom pokazujemo da gde je vojska, tu je mir i sigurnost, ali i da je svako ulaganje u Vojsku Srbije zapravo ulaganje u standard građana Srbije. Hvala.