Vi ste, ponovo moram da kažem, narodni poslaniče, potpuno u pravu. Po svim lako poverljivim informacijama iz „Vikiliksa“, Vuk Jeremić i Borko Stefanović su pred proglašenje nezavisnosti Kosova tražili od SAD i iz ambasade SAD u Beogradu, da se datum proglašenja nezavisnosti tzv. republike Kosovo pomeri tako da se proglasi nakon predsedničkih izbora. Što je zastrašujuće.
Zastrašujuće je zato što vi u trenutku jedne nacionalne katastrofe razmišljate o izborima, a ne o KiM, i ne šta će se desiti sa Srbima na KiM, i ne šta bi još dodatno kao država, pa makar u tim poslednjim danima pred tu nacionalnu katastrofu možete da uradite. Razmišljate samo i isključivo o izborima, i kako da uradite sve što treba da uradite, sve što možete eventualno da uradite, da osigurate da pobedite te izbore. Tako da je prvi prioritet bio kako da se osigura, uz pomoć tada podršku SAD, da to, da sam datum bude pomeren samo da bi se završio i drugi krug predsedničkih izbora.
I danas su to ljudi koji nam govore o tome da izborni uslovi treba da budu fer, ili da danas nisu fer, ili da su danas gori nego što su bili. Ljudi koji su bili spremni da na kocku stave Kosovo i Metohiju, samo da bi pobedili na predsedničkim izborima. Ljudi koji nisu na kocku stavili nego prokockali ekonomsku stabilnost, plate i penzije, ekonomsku bezbednost ove zemlje i njenih građana. Kako?
Pa, tako što su 2008. godine, koja je bila izborna godina četiri puta povećali penzije na osnovama koje su bile sve osim održivih i ekonomskih i tako upropastili naš budžet, tako ogromno povećali deficit što je jedno po jedno, a zajedno i sa svetskom ekonomskom krizom dovelo do potpunog ekonomskog kolapsa Srbije. Takvog kolapsa da između 2008. i 2013. godine, šest stotina hiljada ljudi u Srbiji izgubilo posao, šest stotina radnih mesta je zatvoreno.
Mi danas rešavamo te probleme koji su nasleđeni još od tada, a tada kada pogledate genezu tih problema onda vidite da su se najgori problemi pravili upravo pred izbore kako bi se glasovi kupili i to su ljudi koji danas nama drže pridike o izborima i uslovima, a da podsetim građene Srbije, mi smo bili dovoljno odgovorni da 2016. godine krenemo u sređivanje biračkog spiska, zato što iskreno želimo drugačiju Srbiju, Srbiju u koju imate fer, transparentne izbore, u kojima imate javnu upravu, javnu administraciju u kojoj postoji neki red i neki zdrav razum koje je na usluzi građanima 24 časa, sedam dana u nedelji 365 dana u godini, i tako smo sredili i birački spisak. Da smo želeli da muljamo i da varamo, kao što su muljali i varali oni, pa držali bi birački spisak onakvim kakvim su ga oni i ostavili.
Danas pokušavamo, recimo, da rešimo problem dnevnica za rezerviste, taj problem je nastao, znate kako? Pa, tako što je tri dana pred predsedničke izbore u januaru 2008. godine, 17. januar 2008. godine, tri dana pred izbore je vlast prebacila dve milijarde dinara za sedam opština Topličkog okruga, dve milijarde dinara, 17 miliona evra prebacila.
I, recite, mi da time nisu pokušali da kupe te ljude, da ti ljudi tamo ne bi protestovali, da bi glasali onako kako oni žele i ti ljudi danas nama pričaju o izbornim uslovima, dve milijarde dinara.
Nakon toga su ostali rezervisti tužili, zato što je ovo bilo samo u Topličkom okrugu i mnogi naplatili, pre svega, advokati, nažalost, naplatili ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Može ministar Vulin da doda još nešto.
Dakle, ogromne svote novca iz budžeta Republike Srbije. Mi imamo brojne, hiljade i hiljade presuda koje su dobijene, u kojima je sud odlučio da je država diskriminisala protiv svih ostalih rezervista, zato što je neko odlučio da na najdirektniji način pokuša da kupi neke ljude, plati neke glasove i da to tri dana pred izbore plati sa dve milijarde dinara iz budžeta Republike Srbije.
To je problem koji i dan danas traje. Ja sam se sa predstavnicima rezervista videla, a videću se ponovo u ponedeljak, razumem te ljude i mi i predsednik Vučić, pokušavamo da nađemo rešenje, da se ti ljudi ne osećaju kao da su diskriminisani, samo zato što je neko mislio da tri dana pred izbore može da kupuje njihov glas.
Konačni pokazatelj toga kao što ste i rekli, vi dali primer Marinike Tepić, toga sa kakvim mi ljudima imamo posla.
Marinika Tepić je 24. decembra dala izjavu, a ja ću citirati jedan deo te izjave, pitanje da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova, pa je ona dalje pričala, od koga je on pribavljao novac.
Onda, 26. decembra ni 48 sati kasnije, ista Marinika Tepić kaže, pa ponovo citiram, nisam govorila da povlačenje priznanja dolazi plaćanjem.
Citiram – žena je rekla: „da li je Dačić zloupotrebio službeni položaj, tako što je pribavljao novac za otpriznavanje Kosova“. A onda, ni 48 sati posle toga, žena kaže, nisam govorila da je do povlačenja priznanja dolazilo plaćanjem. Šta reći?
Sa kim se raspravljati? Sa kojim argumentima? Sa ljudima koji jedan dan kažu jedno, i posle 48 sati kažu sve suprotno. Ima snimljena izjava. Ti ljudi nas optužuju za Krušik, Jovanjicu, za razne neke druge gluposti.
Ljudi koji, njima sama njihova reč, njima lično ne znači ništa, ali to je igra u krug i jedino što je važno je da građani Republike Srbije razumeju šta mi sve radimo, zbog čega radimo i da vide rezultate i da znaju da svaki dan dajemo sve od sebe, da život svih građana u Republici Srbiji bude bolji. Da se makar u nečemu, jedan milimetar vidi neki pomak, unapred na bolje.
Mi ćemo nastaviti da radimo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije i nastavićemo da se borimo da i druge zemlje koje su priznale jednostrano nelegalnu proglašenu nezavisnost Kosova, suspenduju ta priznanja, a to je rezultat, ne novca, to je rezultat rada, truda, da se imidž i ugled Srbije u svetu poboljša.
Takođe, toga da je Srbija danas sve više viđena kao pouzdan, otvoren i iskren partner, sve na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, toga da smo mi danas zemlja u koju dolazi predsednik Kine i predsednik Rusije i predsednik Evropske komisije i predsednik Evropskog Saveta, nadamo se i predsednik SAD, ali i mnogi drugi partneri iz Kazahstana, Azerbejdžana, Belorusije i svi ostali, zato što je to u interesu Republike Srbije i svih naših građana.
Konačno, to je rezultat Briselskog sporazuma. Rezultat je Briselskog sporazuma, zato što je Briselskim sporazumom Srbija napravila hrabar iskorak i pokazala da je spremna na kompromis, da je spremna kao ozbiljna, odgovorna zemlja, razgovara sa svima, kako bi došlo do jednog dugoročnog mira i stabilnosti.
Dali smo prostora dijalogu i tek kada su ostale zemlje sveta, one koje su nažalost u to vreme pohitale da priznaju jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova, dok se naša Vlada borila da se ta nezavisnost proglasi nakon predsedničkih izbora, a ne ko će sve priznati tu takozvanu državu.
Dakle, mi smo prvi put pokazali da druga strana ne želi dijalog, a da mi želimo dijalog, da smo hrabri i ozbiljni, odgovoran partner.
Kao rezultat svega toga, dolazi do suspenzije i odpriznavanja nezavisnost tzv. republike Kosovo, a ne novca.
Samo za kraj još jedna rečenica.
Gospodo iz Saveza za Srbiju, nije sve do novca. Možda vama jeste, ali nije sve i svima na svetu do novca. Novac ne kupuje sve.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Kratko ću samo da se nadovežem na izlaganje predsednice Vlade.
Dakle, Ministarstvo odbrane je do sada isplatilo preko 7,2 milijarde dinara odštete za diskriminaciju rezervistima. Najmanji deo toga je otišao rezervistima, najveći deo je otišao advokatima.
Ministarstvo odbrane je podnelo više krivičnih prijava protiv advokata koji su neovlašćeno zastupali pojedine rezerviste. Znači, dođu tamo u neko udruženje, nabave spiskove, tuže u ime svih grupno.
Takođe smo podneli krivične prijave i protiv advokata koji su duplo tužili, dakle, za isto lice u nekoliko sudova na teritoriji naše zemlje. Pa opet, kada to prođe na grupnoj krivičnoj prijavi, na grupnom suđenju, to se nekad primeti, nekad se ne primeti.
Dakle, država je oštećena milijardama. Ne treba zaboraviti da je ista ta žuta vlast oštetila državu svojom jednom odlukom da se vojnim penzionerima ne isplati povećanje, koje ih je pratilo i sledovalo u skladu sa zakonom. Zbog toga je država Srbija platila više od 10 milijardi dinara. Evo, saberite samo ove dve jednostavne cifre i pogledajte koliko je država oštećena, a niko nije srećan.
Nisu penzioneri srećni što su morali da tuže državu i da čekaju 10 godina da im se to konačno plati. Nisu srećni ni rezervisti, jer su dobili dve, tri hiljade dinara, nisu dobili ništa. Niko srećan, niko zadovoljan, a država tako žestoko oštećena.
Nažalost, niko za to ne odgovara. Milijarde su otišle u vazduh na osnovu namernih, pogrešnih odluka, koje su posle ustavni sudovi rešavali i na ovaj način kažnjavali državu.
Ja bih samo dodao jednu stvar, ovo što je Marinike Tepić rekla i uradila.
Ona je svoj zadatak izvršila. Ona je ljagu bacila na Srbiju, ona je svakom našem prijatelju, koji je bio na našoj strani u ovim teškim vremenima, uprkos velikim silama koje su protiv toga, stavila do znanja da će biti blaćeni, da će biti napadani i da će u javnosti svojih zemalja imati argument da ih napadaju kao nekakve korumpirane ljude koji su se prodali Srbiji.
Ona je poručila celom svetu da će u Srbiji uvek biti neko ko će pljunuti našeg prijatelja. Ko god bude bio na našoj strani, evo naći će se neko da mu pljune u oko, naći će se neko da ga izvređa i naći će se neko da stane na stranu Šiptara.
Ona je svoj zadatak ispunila. Sad može da demantuje koliko hoće, ova vest je preneta u celom svetu, ovu vest su svi preneli. Svi šiptarski političari su ovu vest proširili, preneli, objasnili, prikazali kao vrhunski argument, tu više Marinika nema šta da radi, ona je svoj zadatak ispunila.
A ovo što je rekla, rekla je samo da ne bi vi, ja ili neko drugi ponovio moj zahtev od pre dva dana. Ako je to tako jeftino, nek Đilas od svojih 620 miliona kupi jedno priznanje, nek jedno od priznanja kupi od svojih para, pa da ga neko više ne bi pitao za te pare i da li će on da kupi neku podršku, pomoć našoj zemlji.
Onda je ona rekla, ovo je rekla za domaću upotrebu, a ona je svoj zadatak izvršila, ispunila. Bačena je ljaga na sve naše prijatelje. Dok smo živi imaćemo odgovornost kao odgovorni ljudi da im se izvinjavamo i da im kažemo - izvinite, razumite da to nije Srbija, ali znamo koliko je teško, i znamo kad se vratite kući koliko ćete morati da objašnjavate brojnim ljudima da dobru stvar koju ste uradili, dobru stvar, kojom ste pomogli poštovanje međunarodnog prava, kojom ste pomogli Srbiji, koja vas nije ničim zadužila, bićete zbog toga kažnjeni. Šta da radimo, ni jedno dobro delo neće proći nekažnjeno kada su tu Marinika i slični.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao komentar.

Ja sam dosta davno, gotovo pre godinu dana, upozorio da mi nemamo problem sa delom opozicije okupljene oko Janka Veselinovića, koji sebe zovu Savezom za Srbiju, već da imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom. To se ovih dana pokazuje kao tačno.

Da bi i dalje iznosili novac, odnosno ispumpavali novac od pretplate, SBB, Junajted grupa, Junajted medija, u kojoj se Dajrekt Đilasova medija, da bi dalje ispumpavali novac, oni preko lažnih, prekograničnih kanala, koji su registrovani u Luksemburgu, a tamo ne emituju program, navodno reemituju program u Srbiji, odnosno izbegavaju registraciju tih medija, oni preko tih kanala novac iz pretplate, od pretplatnika iz Srbije ispumpavaju na svoje račune, želeći da zarade novih 620 miliona evra.

Ovi koji šetaju ulicama Beograda, na neprijevljenim skupovima, po meni su samo fizička radna snaga Šolaka i Đilasa, a malo skuplja radna snaga je Tanja Fajon, koju su izlobirali da vrši pritisak na srpske vlasti, na naše političke stranke, da se u REM-u izvrše političke promene, nezavisnom regulatornom telu da se politički upodobi u svrhu Đilasovog i Šolakovog biznisa.

Mislim da oni neće prezati da na izborima koji nam slede za nekoliko meseci pokušaju da naruše izborni proces, izazovu sukobe, da razbijaju biračka mesta da ometaju naše birače i glasače da izvrše svoju obavezu, odnosno svoju želju da na izborima biraju svoju vlast. Vlast ne biraju samo oni koji izlaze na izbore, već i oni koji ne izlaze, a oni žele da što više spuste izlaznost i da naruše legitimnost tih izbora i za očekivati je da izazovu sukobe između naših građana, a u sukobu samih sa sobom sigurno gubimo mi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, u ime poslanika Saveza vojvođanskih Mađara želim da postavim pitanje koje već godinama postavljamo i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača. Pitanje je kad ćemo rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i poljoprivredne proizvođače i pitanje bih postavio gospođi Ani Brnabić?

Ovo je jedno interresorno pitanje i mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara već godinama se bavimo ovim problemom, svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Moram da naglasim da je prethodnih godina dosta urađeno po ovom pitanju. Smanjili smo broj članova gazdinstva koji su u obavezi da plaćaju PIO. Imali smo reporgram. Za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika smo rešili problem. Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Međutim, ostao je još i problem vezan za iznos samog penzijskog i invalidskog osiguranja, iznos tog osiguranja ubuduće, kao i dugovi koji su veliki problem sa tim proizvođačima.

Nas u Savezu vojvođanskih Mađara interesuje konačno rešenje. Pitanje je da li ćemo još u ovom mandatu imati rešenje za naše poljoprivrednike. Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na manjoj površini od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, nego su samo izdali u zakup to poljoprivredno zemljište.

Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.

Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer dva hektara, nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.

Rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključen između SNS i SVM iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i vezano za poljoprivredu skoro je rešeno iz tog sporazuma i nadam se da ćemo i ovo pitanje rešiti.

Svakome je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara. To jednostavno nema smisla. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam što ste naglasili i neke dobre stvari koje smo zajedno uradili i svakako ih ima.
Ja gledam na to na način da i u ovom poslu mi uvodimo red u jednoj oblasti u kojoj nikakvog reda nije bilo i ništa se nije znalo i sve je moglo da bude, a nije moralo da znači. Ti ljudi su bili prepušteni sami sebi u jednom neuređenom sistemu, a koji je bio neuređen kako zbog nebrige, tako i zbog toga što je neko želeo da mešetari, pa sad polako uvodimo red u taj sistem.
Meni je drago što smo uradili još jednu veliku i važnu stvar, a to je da smo po prvi put uveli pravo na porodiljsko za žene u poljoprivredi. Mislim da je to izuzetno važno i da je to nešto što govori da ćemo se mi u budućnosti, koliko je u našem mandatu i našoj moći i naravno, u zavisnosti od toga kako građani budu glasali na izborima i kome daju poverenje, svakako mi, ovaj tim, boriti da dalje uređujemo ovu oblast i da ljudima u poljoprivredi i poljoprivrednicima, poljoprivrednim proizvođačima damo ili obezbedimo bolje kvalitete, bolje uslove za život.
Što se tiče poreskog i invalidskog osiguranja, mi trenutno na tome, mislim, već neko vreme, ne trenutno, već neko vreme radimo na tome sa ekspertima iz Svetske banke i po svim informacijama koje imamo od ministra Nedimovića, imamo prve obrise modela kako bismo to mogli da uradimo i u ovoj dinamici, mi bismo to mogli da završimo u trećem kvartalu 2020. godine.
Paralelno sa tim, radićemo na rešavanjima dugova i pravljenju novog sistema u zavisnosti od prihoda koje ostvaruje poljoprivredno gazdinstvo, a trenutan dug je ni manje ni više nego dve milijarde evra. Tako da su značajna sredstva koja ćemo morati da uložimo u ovo, zato što je ovo problem koji traje još od 1986. godine. Dakle, rešavamo nešto što je dugi niz decenija problem, problem koji se samo nagomilavao, ali je realno da to tokom 2020. godine i završimo.
Još jednom, ja ne volim da dajem prazna obećanja. Ne volim kada građani misle da smo mi od tih političara koji nešto obećaju a ništa ne urade. Dokaz za to da ovo nije prazno obećanje je što smo već mnoge stvari koje su bile neurađene uspeli da uredimo koliko god one teške bile. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.