Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.

Za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno je važno da omogućimo reprogram u toku 2020. godine i izuzetno bi bilo važno da taj reprogram traje najmanje šest meseci, ali najbolje bi bilo da to traje ako može i godinu dana. Godine 2016. kad smo imali reprogram, onda je to trajalo svega četiri meseca, što smatram da nije dovoljno.

Ono što je isto važno je da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade i, naravno, onda posle toga da im se otpišu kamate.

Ogroman problem je trenutno da poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove, stavila je hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše. Naravno, izuzetno je dobro što nije došlo do licitacije i kako ja imam informaciju, neće ni doći do licitacije. To ostaje u njihovom vlasništvu i poljoprivredno zemljište i sve ostalo.

Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate, nekima poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, ni skinula hipoteku. Treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu. Smatram da treba da izađemo u susret svim poljoprivrednim proizvođačima i da rešimo i ovaj problem.

Smatram da moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima. Moramo napraviti razne kategorije, kao što ste i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda. Plaćanjem ovih doprinosa, imamo stručnjake i formirana je i ta radna grupa u okviru Ministarstva poljoprivrede. Apelujemo na vas da uključite ih u rešavanje ovog problema.

Tu smo i mi, poslanici SVM i spremni smo da učestvujemo u svemu tome. Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo ovaj problem, jer trenutno se ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose ili teško uplaćuju poljoprivrednici, ali ako rešimo ovaj problem, onda država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.

Reč ima gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Nastavićemo da radimo zajedno na ovome.
Znam da ministar Nedimović predano radi na rešavanju ovog problema. U poljoprivredi smo nasledili mnogo, mnogo problema. Nije bilo sistemskih ulaganja. Bio je izuzetno generalno nizak nivo investicija u poljoprivredu, pa rešiti samo probleme od sistema za navodnjavanje, elektrifikacije polja, automatski protivgradne zaštite, a sada imamo i prvi automatski radarski centar Valjevo, prvi u ovom delu Evrope. Pa smo promenili uredbu oko subvencija za opremu za poljoprivrednike, mehanizaciju, kako bi napravili proizvodnju efikasnijom, smanjili troškove za ljude kako bi prihodi bili veći.
Pa, onda, rešavanje državnog zemljišta, državnog poljoprivrednog zemljišta, gde nismo imali nikakve baze podataka, nismo imali nikakvu kontrolu. I to je bilo u potpunosti otvoreno za mahinacije. Bilo je i jako mnogo, takođe, i sive ekonomije.
Sve to sada konačno dobija obrise jednog uređenog sistema. Ali, postoji još mnogo stvari koje mi moramo da rešimo. Jedna od velikih reformi koje moramo da uradimo je to da isto plaćaju i oni koji imaju jedan hektar i oni koji imaju 300 hektara. I to da mi u ovom trenutku godišnje izdvajamo, dakle, ukupan trošak za penzije godišnji je oko 30 milijardi dinara, od čega 28,2 milijarde iz budžeta, upravo ovo o čemu ste vi pričali.
Tako da, hajde da nastavimo zajedno da radimo da to rešavamo, ali makar u ovom trenutku imamo obrise jednog održivog sistema, zdravog sistema, otpornog sistema i, na kraju krajeva, ono što najbolje pokazuje to, to je da smo mi imali protekle dve godine, godina za godinom, jaku poljoprivredu, bolju od desetogodišnjeg proseka. Iako su svi govorili da je 2018. godina godina koja je bila značajno bolja od desetogodišnjeg proseka incidentna godina i da nam je vreme išlo na ruku i da je to bila sreća, 2019. godina je bila jednako dobra kao 2018. godina, čak možda i malo bolja.
Tako da, i to pokazuje da se čak i u kratkom roku ove sistemske investicije, sistemska ulaganja u poljoprivredu isplate.
Ja vam lično stojim na raspolaganju, da sednemo i da pogledamo zajedno kako možemo da rešimo i taj problem i da naši poljoprivredni proizvođači još jednom vide da zaista brinemo o njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, hvala još jednom na datim odgovorima.

Važno je da napravimo red, i to što pre. Kako sad stvari stoje, u 2020. godini ćemo konačno staviti tačku na ovaj problem i biće sve rešeno. Važno je da pogledamo kakvu ekonomsku moć imaju ta mala gazdinstva. Neke da oslobodimo od plaćanja i izuzetno je važno za nas da u srazmeri sa prihodima da plaćaju ubuduće poljoprivredni proizvođači ove doprinose.

Ja ću sve ovo preneti svim poljoprivrednim proizvođačima na našem terenu, u moj opštini, u Bačkoj Topoli, u Kanjiži, u Senti, u Subotici. Ova je tema svakodnevna i interesuje naše poljoprivrednike. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Doći će do zajedničkog sastanka, sigurno. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

U trenutku dok mi razgovaramo u Podgorici, u Skupštini Crne Gore, je u toku usvajanje sramnog i skandaloznog Zakona o verskim slobodama koji zapravo znači, po oceni svih upućenih posmatrača, atak na SPC i na slobode, verske, ne samo verske, nego i ljudska prava srpskog naroda u Crnoj Gori. Dakle, na udaru je naša crkva, naši sunarodnici i naše svetinje.

U tom svetlu pitam gospođu Brnabić, a mislim da pitanje važi i za predsednika Republike, s obzirom na njihove izjave tim povodom, ne čini li se da je država Srbija mogla ili morala učiniti nešto više, nešto više od ovih, kako je rekao, obraćanja, apela i molbi? Ja ovde pred sobom imam vaše izjave, i vas i gospodina Vučića, gde vi kažete da je situacija nezahvalna, tu se slažem, šta god da uradimo biće kao da se mešamo u unutrašnje stvari Crne Gore, moramo biti pametni i promišljeni. Mislim da sam vas korektno citirao. Gospodin Vučić je imao sličnih reči – da se dešava u drugoj zemlji, nemam pravo da se mešam, ali razgovarao sam sa Milom Đukanovićem.

Dakle, gospođo Brnabić, mislim da je suviše važna stvar da bi se moglo podvesti pod to – mi nećemo da se mešamo u tuđa posla. Tim pre, kao što znamo, što znamo da se u naša posla svi mešaju i sa razlogom i bez razloga, od suseda, pa i nadalje, raznih drugih svetskih faktora. Prosto mislim da je država Srbija morala reagovati ozbiljnije i žešće i energičnije, barem da da punu podršku SPC koja se tim povodom oglasila.

Moje drugo pitanje, mada kažem svako bi bilo dovoljno za čitavo veče, ide na vašu adresu, jer ste vi pomenuli ponovo, ja nisam imao nameru ali nije loše da tu stvar raščistimo koliko možemo, sve je to zahvaljujući Briselskom sporazumu. Ponovili ste ponovo Briselski sporazum. Mi smo o njemu raspravljali nekoliko puta unazad, ali nekako uvek bude vaša poslednja, što je donekle u redu, mada po procedurama ove rasprave ne bi tako trebalo biti.

Dakle, vi ste spremni da branite i dalje Briselski sporazum. Sada ste rekli, citiram – mi smo pokazali dobru volju, pružili ruku i ostalo. Opet mislim da je to suviše važna stvar, kada je reč o građanima Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, posebno na severu, da bi se moglo reći da, eto, mi smo učinili, pokazali dobru volju i šta smo uradili? Na neki način smo prepustili institucije države Srbije na severu pokrajine, odnosno vlasti u Prištini, vlastima samozvane i samoproklamovane republike Kosovo.

Možemo mi pričati o gresima prethodnika i vrlo često i rado govorite o tome šta su prethodnici pogrešili, ali ovo je vaše delo, ovo je vaš čin. Kao što je i onaj Euleks bio čin vaših demokratskih prethodnika. Dakle, vi ste ispunili, mi smo, ne vi, mi kao država smo ispunili sve obaveze iz Briselskog sporazuma. Bilo ih je sedam ili osam. Oni nisu ispunili tu jednu jedinu glavnu koja se tiče zajednice srpskih opština. Nije li to dokaz nekompetentnosti, naivnosti, da ne idemo u teorije zavere, koje bi lako mogle da se potegnu, da se mašem sa izdajama i veleizdajama ili glupostima koje su tom prilikom počinjene? Nije li vaša dobra volja, naša dobra volja izigrana grubo, a da nisu izvučene adekvatne pouke?

Konačno, a opet s tim u vezi, pominju se i takse, više od godinu dana su na snazi takse i opet, kao neki budisti, kao neki mazohisti reagujemo, kažemo kako je to ružno, kako ćemo mi uzvratiti, a ništa ne preduzimamo povodom tih taksi, a pri tome smo pretili da ćemo povodom ubistva Olivera Ivanovića reagovati, pa povodom hapšenja i privođenja, skandaloznog, gospodina Đurića, koji je u rangu ministra, visoki funkcioner države koji je tamo vučen kao ratni plen, kao zlikovac, povlačen po ulicama Prištine, slikali se sa njim i opet ništa nismo učinili, opet smo pretili. Formirana je vojska Kosova, opet smo pretili, opet ništa nismo učinili.

Dakle, mislim da su grube i teške reči ovde rezervisane samo za opoziciju i političke protivnike, a kada treba zaista stati u odbranu državnih interesa, onda se stalno pravimo mrtvi, odnosno vlast se pravi mrtva, ili se prave budistima i fakirima. Hvala.

Reč ima gospođa Ana Brnabić.

Narodni poslaniče, da li ste vi možda bili član DS?
(Đorđe Vukadinović: Ne.)
Nikada? Na njihovoj listi? Kako ste vi ozbiljno, žestoko i energično reagovali kada je završen referendum i kada se otcepila Crna Gora? Na koji način ste, tokom referenduma, sačuvali interese Srba u Crnoj Gori, srpskih svetinja, crkava i manastira? Kako je to sad uvek naknadna pamet za Kosovo i Metohiju, naknadna pamet za Crnu Goru, pa mi sad treba da reagujemo žešće i energičnije?
Molim vas, evo, zaista bih vas molila da mi kažete šta to vama znači da reagujemo žešće i energičnije, dajte mi savet, dajte mi preporuku. Šta želite Vlada Republike Srbije da uradi? Da krenemo u rat? Šta tačno želite? Šta zastupate?
Jedva smo povratili zemlju na noge, jedva smo zaposlili ljude, jedva smo došli do nezaposlenosti od 9,5%, do prosečnih plata do kraja godine iznad 500 evra. Jedva. Jedva napravili neku regionalnu stabilnost zato što su ovi fantastični ministri spoljnih poslova i svi ostali, predsednik Republike, Boris Tadić bili takvi da su nas posvađali sa svima na svetu i sa svima u regionu.
Mislim i ostajem pri ovim rečima, ali ih ne menjam kao Marinika Tepić. Ostajem pri onome što ste vi citirali. Treba da budemo pametni i pribrani. Više smo uradili za srpski narod u Crnoj Gori, za Srbe u Crnoj Gori, nego svi zajedno u poslednje dve decenije. Više, ali na pametan način, a ne galamom i bilo kakvom ovde demonstracijom sile. Nama sila ne treba. Nama treba mir. Treba nam neka zajednička budućnost. Treba nam neki zajednički ekonomski prosperitet. Treba da probamo da razumno razgovaramo sa ljudima sa kojima ne možete razumno da razgovarate. Tu ne mislim na Crnu Goru, već mislim na opoziciju oko Saveza za Srbiju.
Ne pretimo mi nikome, ne pretimo opoziciji oko Saveza za Srbiju. Mi pokušavamo da razgovaramo sa ljudima koji nama prete snajperima, vešanjima, silovanjima, pričaju da smo fukse, kurve i sve ono ostalo što Savez za Srbiju govori javno. Imamo napismeno na društvenim mrežama. Kako da razgovarate sa tim i takvim ljudima. Tu ne mislim na vas.
Dakle, ne, pokušavamo da radimo svoj posao najbolje što možemo u zemlji i uslovima koji su bili najgori mogući, a gde smo od 2014. do 2016. godine, odnosno tim Aleksandra Vučića je pokušavao da sačuva bilo kakvu ekonomsku stabilnost Srbije, da ne odemo u bankrot, da ne budemo nova Grčka, da ne možete iz bankomata da podignete više od 50 evra, da možemo da plaćamo, isplaćujemo penzije.
Samo zato što je neko mislio da se izbori dobijaju tako što uvek nanovo i nanovo podižete plate i penzije, dajete ljudima, kupujete glasove, a posle mene potop.
Pričate danas o Crnoj Gori. Recite mi - kako? Kako žestoko i energično? Kako žestoko i energično, a da sa druge strane sačuvamo radna mesta, da sačuvamo investitore?
Ja znam politiku dela Saveza za Srbiju, Dveri, konkretno - dajte da dođemo na vlast i da oteramo sve strane investitore. Može, samo ćete imati milione nezaposlenih ljudi u Srbiji, ali je žestoko i energično. Nije pametno i promišljeno, ali je žestoko i energično. Hoćete tako da reagujemo i sada?
Evo recite mi - šta je bilo 2006. godine? Ja mogu da vam garantujem, i žao mi je danas kada pomislim koliko jedna zemlja plaća i koliko generacija plaća kada na izborima pogrešite i izaberete ljude koji su neodgovorni, koje je baš briga za zemlju, mi to danas plaćamo i plaćaće generacije iza nas, da je Aleksandar Vučić bio predsednik Srbije 2006. godine ja mogu da vam garantujem da bi referendum u Crnoj Gori drugačije prošao, da mi danas o ovome ne bi pričali.
Šta je radila Vlada i vlast 2006. godine? Šta je radila? Letovala, zimovala, šta je radila, jer sistemski ništa nije uradila. Nemamo ni jednu reformu, nemamo zdravstvo, nismo imali ni školstvo. Bolnice se raspadaju, škole nemaju normalne toalete, da ne pričamo da su povezane na internet. Šta je radila? Zatvarala muzeje. Zatvoren je Narodni muzej, zatvoren je Muzej savremene umetnosti. Šta je radila? Otišla cela Crna Gora. Ode Kosovo 2008. godine i danas pričate nama kako da ne budemo pametni i promišljeni, nego treba da budemo žestoki i energično. Dajte, molim vas, zaista.
Dakle, te floskule u kojima ste jaki na rečima, a baš vas briga za posledice, to možda kada vi ponovo budete na vlasti, pa onda nastavimo da gubimo deo po deo Srbije, a onda vi budete za svakih 100 i 200 i 300 i 619 miliona evra bogatiji, pa onda ponovo neko dođe na vlast ko treba da vadi sve te fleke i generacije koje posle toga treba da trpe.
Mi ćemo razgovarati sa Crnom Gorom i gledaćemo kako da se nađemo Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srbima u Crnoj Gori, da budemo tu, da budemo prisutni, da vidimo kako da iskontrolišemo situaciju i na pametan, razuman, racionalan način da sačuvamo sve što Srpskoj pravoslavnoj crkvi tamo po zakonu i pripada. Od toga ne bežimo i to znamo da je istina.
Dakle, ta imovina pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovim zakonom ili onim zakonom ako je ta imovina bila njihova 100 godina, ta imovina mora da bude takva i ubuduće ili ja ne znam kako će ta Crna Gora, na primer, u EU. Da je drugačije, zašto bi mi radili restituciju? Imovina, to pravo je neotuđivo.
Kada ste pametni, razumni i racionalni vi onda razgovarate sa svima na taj način, argumentima, a ne huškanjem i energičnošću. Toliko od mene.
Što se Briselskog sporazuma tiče, ja ću vam reći još jednom i to je nešto o čemu smo mi zaista pričali puno puta. Briselski sporazum je pokazao da je Srbija ozbiljna država, da je Srbija država koja ima hrabro i odgovorno rukovodstvo, rukovodstvo koje želi za svoj narod da izbavi sve što se spasti može što je neko drugi izgubio.
Kakav je bio odgovor na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova tadašnje Vlade, tadašnjeg predsednika? Kakav? Jel on čovek, beše, bio u Rumuniji? U to vreme vi niste ni u zemlji i danas pričate o Kosovu i Metohiji. Zaista hrabro. Zaista moralno, hrabro danas pričati i je nama držati pridike o Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori. Zaista vam čestitam, treba imati obraz za to.
Bivši ministar spoljnih poslova jel se, beše, smejao sa svojim kolegom iz Crne Gore oko toga, pa sad da ne psujem šta su oni zajedno uradili Srbiji?
Tako da, vi samo napred, mi ćemo pametno i razumno, a vi samo žestoko i energično i to najžešće i najenergičnije kada ste u opoziciji. Ali kad se to dešava, a vi ste na vlasti i imate odgovornost, onda Bugarska, Rumunija, levo, desno, nikog nema, daj da prođe, nek prođu izbori, daj da imamo vlast, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Svaki dan za sebe. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.