Imam dva minuta, meni je odgovarano 80, 70 minuta, kako god.

Postoji ironija, postoji kontekst, jedno je „Tviter“, gospođo Brnabić, drugo je Narodna skupština, ali to je mnogo manje važno. Dakle ironija, sarkazam, ne znam jeste čuli za to?

Ono što je mnogo važnije, sada se pokazalo da je gospodin Vulin rekao da nije srećan zbog prisustva ... da niko nije, da je ogorčen, besan, ljut, oseća se povređeno, a vi ste ovde više puta rekli da ste ponosni, da je Briselski sporazum sjajno, diplomatsko i da se vi ponosite time. Tu ste sami sebi skočili u stomak.

Što se tiče ovoga, opet ste pogrešno interpretirali, kada sam rekao da su imali čvrst stav, jedinstven stav. Ne. Rekao sam da su oko malo čega imali čvrst ili po meni zadovoljavajući stav, ali su imali prema Milu Đukanoviću. To je poenta, to sam rekao. Ostavite druge stvari i greške sada, govorim o prethodnim vlastima.

Ova vlast vaša je tikve sadila sa Milom Đukanovićem i pre nego što ste došli na vlast i kada ste došli na vlast, pa da vidimo rezultate tog delovanja.

Poslednji i najvažnije, povodom ovog pitanja gospodina Lončara – da li smo cenjeni, da li smo ikada bili tako cenjeni, da li je Srbija poštovana, koliko je poštovana, ko je dolazio? Dolazili su, gospodine Lončar, dolazili su i ranije, dolazio je i Putin, dolazila je i gospođa Angela Merkel.

Ono što ste spočitali toj prethodnoj vlasti koji ja nemam nikakave razvojne motive, niti interese da brani, ali ono što ste im spočitali, ni izraz lica Angele Merkel, pa to je nešto najpozitivnije što mogu da stanem i da kažem na račun Borisa Tadića.

To što posle sastanka sa njim je Angela Merkel imala takav izraz lica, pa nismo mi tu, nisu naši ministri i predsednici tu da zadovoljavaju sreću Angele Merkel, gospodine Lončar, nego su tu da brane nacionalne interese.

Da je on usrećio tada Angelu Merkel, da je zadovoljio i osmeh izazvao kod Angele Merkel, još uvek bi bio predsednik Republike, još uvek bi ti zli žuti bili na vlasti, verujte mi, gospodine Lončar.

Kakav je ugled naše vlasti videlo se u Parizu i predsednika Vučića po tretmanu kakav je imao i on i Srbija na proslavi završetka Velikog, odnosno Prvog svetskog rata. To vam je najbolji pokazatelj… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Ana Brnabić, premijerko, dame i gospodo, ministri, moje pismo bi i po vokaciji i po politici moje stranke trebalo prvo da bude upućeno Slavici Đukić Dejanović, ali prosto zbog ove prethodne diskusije ja ću prvo pitanje svoje da uputim gospođi Ani Brnabić ili ministarki Jadranki Joksimović.

Aktuelna tema u Crnoj Gori? To neće da bude moje kompletno pitanje, ali prosto tražim neku vezu. Kako je rekao malopre ministar Vulin, mi ni do ovog trenutka nemamo informaciju šta se u Crnoj Gori dešava? Pregovori su u toku i razgovara se. Slavica Đukić Dejanović je jednim najumerenijim tonom rekla da je u stvari diplomatija jedino rešenje i najnormalniji pristup rešavanju ovakvog problema.

Ono što je najbolje iz cele priče i što je poruka jedna, pre svega za sve nas koji živimo na Balkanu, su odjedanput jedinstvo i velika podrška međusobna između SPC, između islamske verske zajednice i između katoličke verske zajednice.

Ja mislim da bi ovde trebalo da stavimo tačku i da se više ovome, bar na ovakav način ovde ne raspravljamo.

Ali kada pričamo o toj međunarodnoj i regionalnoj saradnji, evo ja upućujem pitanje za premijerku. Znači, pre nekoliko dana, tačnije 21. ili 22. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio u Tirani po pitanju takozvanom „malog Šengena“, zato sam rekao da i gospođa Joksimović može da odgovori na ovo pitanje prosto intencija Evropske zajednice i jeste da se i u okviru same Evrope formiraju regionalne saradnje.

Na istoj toj konferenciji bio je prisutan i Milo Đukanović i on je dao podršku jednoj takvoj regionalnoj saradnji i on se založio da trebamo najnormalnije da komuniciramo i pre svega da budemo svi skoncentrisani na osnaživanje regiona. Moje pitanje je da li će se ta regionalna saradnja proširiti i na neke druge zemlje u regionu i da li će između ostalih ciljeva, ja tu informaciju nemam, biti dominantna borba protiv organizovanog kriminala i da će se raditi na očuvanju svih trenutnih granica koje postoje u okviru ove regionalne saradnje?

Svakako moram da kažem da kad pričamo o regionalnoj i opšte, međunarodnoj saradnji, da je Aleksandar Vučić defakto uradio puno. Mi imamo odlične rezultate i kad je u pitanju ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ne pričam samo o priznanju Kosova, nego uopšte o jednoj od otvorene komunikacije sa svim zemljama sa kojima smo u jednom periodu skoro izgubili svakakvu komunikaciju.

Naravno, ne treba ništa manje da bude ni bitno to što je predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, i pored toga što nije ni ministar, ni ambasador, složićete se svi, uradio dosta i na međunarodnoj saradnji, a i na dovođenju velikog broja investitora u Srbiju.

Drugo pitanje, a opet za mene i bitnije od ovoga je svakako pitanje za Slavicu Đukić Dejanović i za Ministarstvo koje ona vodi. Aleksandar Vučić je prepoznao to kao najveći problem i zato smo ovog pita u ovoj Vladi imali formirano Ministarstvo za populacionu politiku i za demografiju, pa me interesuje u narodnoj godini, obzirom da smo povećali i budžet, a sa druge strane imamo i rezultate konkretne kad je u pitanju Jagodina, svake godine imamo po dva odeljenja đaka prvaka više. Kakvi su planovi vašeg ministarstva za sledeću godinu?

Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar, gospodin Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Hvala.
Znate, sa vlašću Mila Đukanovića šurovali su oni koji su palili ovu Skupštinu. Sećate se njihove velike radosti i sreće kada su konačno oslobodili ovu Skupštinu, oslobodili su je slika, nameštaja, vrednih tepiha, raznih umetnina, ti su šurovali sa Vladom Mila Đukanovića i šuruju do dana današnjeg. Mislite da su se promenili? Mislite da se stari savezi gase? Mislite da oni koji su zajedno palili ovu Skupštinu, a tu mislim i na Mila Đukanovića, na njegovu podršku tadašnjem petooktobarskom DOS-u, i finansijsku, obaveštajnu i svaku drugu kriminalnu, mislite li da njihovih saveza više nema? Slušate li Mila Đukanovića? Mislite da želi da Srbijom vlada snažan lider kao što je Aleksandar Vučić ili neki Đilas? Nešto mi govori da mu je Đilas bliži i da bi lakše sa Đilasom mogao da se bavi svojim poslovima i da ga ništa niko ne pita i da se niko ni ne pobuni kada, na primer, njegov ministar spoljnih poslova kaže da će u Interpolu glasati zbog regionalne stabilnosti za Kosovo. Pa, mu i te kako odgovorimo, pa i stavimo do znanja šta je naš stav. Dakle, stari savezi se ne gube i stari savezi se ne gase.
Ono što ja lično mislim, a ovo nije stav Vlade Republike Srbije, ali imam tu priliku da sada kažem, apsolutno sam protiv ovoga što se radi u Crnoj Gori, apsolutno sam protiv donesenog sumanutog zakona po kome Srbi treba da izgube svoju crkvu, svoje manastire, svoje svetinje i smatram da treba da pratimo crkvenu politiku, da vidimo kako će se crkva ponašati. Crkva najbolje zna šta je potrebno, pa kako crkva bude išla, da i mi idemo u tom pravcu. To je moje lično mišljenje, nije stav Vlade Republike Srbije, dozvolite mi da imam pravo da ga kažem.
Nismo mi i nije predsednica Vlade nigde pogrešila u tome što je rekla. Mi smo ponosni na borbu koja se vodila i koja se vodi i oko Briselskog sporazuma i svega što se dešavalo posle njega, ponosni na hrabrost ljudi koji su ga sproveli, ponosni na hrabrost Aleksandra Vučića da ga izbori.
A da li mislimo da je najbolji i najlepši, pa naravno da nije. Pa, vi sedite i pregovarate sa teroristima. Da li stvarno neko ko je iole ozbiljan može da pomislim da je prijatno sedeti sa Hašimom Tačijem? Ej, sedite sa čovekom za koga znate da o vašem narodu misli sve najgore.
Sedite sa ljudima koji su ili ubijali ili učestvovali u ubijanju vašeg naroda. Vi mislite da je to prijatno, da se neko raduje tome? Ali, to vam i kažemo, to je muka, to je bol, to je bol u stomaku, to je gađenje koje osećate, ali zbog svog naroda vi to morate i možete da istrpite. Nismo mi sretali Hašima Tačija u Dubrovniku, kada nije ni morao ni trebao da se sreće, nego smo ga sretali tamo gde smo morali da se borimo, da se tučemo sa njim, da sačuvamo srpsku državu i srpsku naciju na prostoru Kosova i Metohije.
Naravno da smo ponosni na borbu, a da li se radujemo Briselskom sporazumu, da li se radujemo tome što smo uopšte morali da pregovaramo sa njima? Pa, naravno da se ne radujemo. Pa, ko može da bude ponosan? Ko može da bude radostan zbog toga? Ali se ponosiš kada vidiš kako je Aleksandar Vučić izneo tu borbu i kako je i dalje nosi. Naravno da ste ponosni.
Ko može da bude srećan? Pa, mi bi se ponosili da smo mogli, kao organizovana i uređena država, da završimo ono što je započeto 1998. godine, kao što je radila svaka država na svetu, ali ste imali najmoćniji vojni savez protiv sebe i sada morate da pregovarate, pa kada već pregovarate, naravno da ste ponosni na one koji se bore i koji se dobro i hrabro bore da zastupaju srpske interese i srpsku državu. A, da li vam je prijatno? Da li se osećate dobro? Da li se radujete? Da li mislite da je to dobro? Pa, naravno da nije dobro. Jedino dobro je za nas Ustav Srbije, ali nažalost, Rezolucijom 1244 Ustav Srbije je suspendovan sa prostora Kosova i Metohije, pa se onda morate boriti ovako kako se borite i ovako kako se Aleksandar Vučić bori.
Dakle, jeftini su to demagoški trikovi. Nemojte to da radimo, bar ne kada je Kosovo u pitanju. Niko nije ni srećan, ni zadovoljan što mora da pregovara i što je pregovarao, a ponos osećamo samo zbog borbe koju vodimo i ni zbog čega drugog. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pa, evo, ja ću, naravno, ovo što ste vi, poslaniče, pomenuli u kontekstu regionalne saradnje, inicijativa, ali pre toga, zaista bih morala da prokomentarišem nešto što je prethodni poslanik izgovorio, kao veliki apologeta bivšeg predsednika Tadića, kome je, zaboga, najlepšu pohvalu dao besan izraz lica Angele Merkel pre desetak godina kada je došla u Beograd.
Znate, to što ste sada rekli, to je ili takvo nepoznavanje politike, ili takvo nepoznavanje odgovorne međunarodne politike ili ste zaista oduševljeni vladavinom Borisa Tadića i DS bili i njihovim međunarodnim poslovima i međunarodnim urušavanjem Srbije u svakom pogledu i svakom trenutku.
Izraz lica kancelarke Merkel je tada govorio da je zapanjena da predsednik jedne države, važne države u regionu kao što je Srbija, je davao takva lažna obećanja, koja bi se možda svidela nekima u Evropi, u EU, pa i u nekim pojedinim državama, iako se ne podudaraju sa onima što je srpski nacionalni interes, dakle, da zapanjeno obećavajući predsednik jedne države takve stvari, a zapravo nedovoljno hrabar da ih sprovede u unutrašnjoj politici, jer idu izbori, pa treba obećavati na sve strane, a ne realizovati ništa, to je pohvala ludosti, a ne pohvala pameti.
Prema tome, ono što smo mi radili i što je radio Vučić i zbog čega je Srbija danas cenjena, pa između ostalog, i predsednik doprineo svojim odgovornim pristupom, jeste održivo, racionalno, razumno i izvodljivo, a sa stanovništva Srbije, u najmanju ruku, prihvatljiva rešenja iza kojih bismo mogli da stojimo, bez obećanja o tome da će se drugima svideti i da ćemo zbog drugih raditi, već ono što jeste obaveza, izaći iz jednog začaranog kruga, ali zadovoljiti ono što je interes Srbije, naših građana i naših ljudi.
To su odgovorni političari širom Evrope i sveta prihvatili, jer to su ozbiljni ljudi. To su ljudi koji znaju kad sa nekim pričaju, dakle, da li pričaju sa ljudima koji imaju legitimitet, koji imaju podršku naroda i koji rade u interesu svog naroda. I, verujte, ja sam ministar za evropske integracije skoro pet godina, poštuju vas samo onda kada branite interese svog naroda, čak i kada se sa vama ne slažu.
Oni koji obećavaju i oni koji rade sve u interesu sopstvenog opstanka, dakle, i političkog i svakog drugog, oni nisu cenjeni. Oni su partneri privremeni, sa kojima se, ako može da se izvuče korist za drugu državu, rado sarađuje, ali se isto tako rado odbacuju onoga trenutka kada se vidi da više nemaju svoju ulogu. To nije slučaj sa ovom Vladom. To nije slučaj sa predsednikom Vučićem.
Mi se borimo za naše interese na jedan razuman, vrlo odgovoran, vrlo zreo, a mogu da vam kažem i vrlo odlučan način.
U pravu su moje kolege, ne priča se o svemu u javnosti. Ja nikada nisam izašla kao ministar da vam prepričam kakvi su moji razgovori. Ja se trudim da našim građanima pošaljem poruku da je EU dobra budućnost za Srbiju, ali to ne znači da prećutkujemo i da smo nemi na ono što nije uvek u interesu naše zemlje i da smo neodgovorni ćutolozi u tim razgovorima, koji samo slušaju.
Neko od poslanika je rekao – Tanja Fajon je izvršila pritisak oko izbornih uslova. Nije niko izvršio pritisak oko izbornih uslova. To je bio jedan razuman dijalog i dogovor i uviđanje činjenica da neke stvari mogu da budu bolje, možda čak ne i za našu stranku, da kažem, favorabilne, ali da ukupan kontekst mogu da unaprede i niko nije vršio pritisak.
Pritisak kod odgovornih ljudi dolazi samo od uviđanja potrebe da se stvari još više unaprede u interesu građana. E, u tom interesu građana radio je Vučić i kada je ova stranka, kada smo pokrenuli inicijativu o tom tzv. mini Šengenu, ili regionalnu inicijativu. Naravno, vama se sada obraćam, jer je drugo pitanje na dnevnom redu.
Prema tome, interes građana je celog regiona da se ekonomija uzme kao najbolji okvir za unapređenje odnosa za pacifikaciju celog regiona, za pomirenje, za smanjenje predrasuda. Kada imate četiri osnovne slobode – slobodu kretanja kapitala, slobodu kretanja ljudi, usluga, ideja, na kraju krajeva, vi onda rađate diplomatiju ljudi. To nije više samo međunarodna referenca Vlade, parlamenta, ministra ovog ili onog, diplomatija ljudi.
Dakle, mi živimo u regionu. Jedan od preduslova i evropskih integracija jeste regionalna saradnja. Ali, regionalna saradnja na kraju donosi korist i ekonomsku i političku i bezbednosnu svim građanima naših zemalja. I to je bila rukovodeća ideja, pre svega, naravno, građanima Srbije, ali zašto da ne, i građanima regiona. To nije ni zamena za evropske integracije, niti zbog toga želimo bilo kome da se pravdamo, kao što je više puta rekao predsednik, ja smatram da je u pravu, jer ovo je autentična regionalna inicijativa. Ovo je autentična inicijativa Srbije i predsednika Srbije, koja je uvek doživljavana kao neki hegemon koji ima posebne interese u regionu, a mi nismo hegemon, nego odgovorna država koja želi da i drugi napreduju i da ćemo samo tako biti interesantniji i biti kompetativniji na jednom velikom evropskom tržištu.
Podsetiću vas da je Crna Gora inicijalno reagovala negativno na ovaj predlog. Pojedini ministri iz Vlade Crne Gore su govorili kako to nije dobro za crnogorsku ekonomiju. Ali, znate, ako ste zemlja koja želi da uđe u EU, a Crna Gora je, između ostalog, pa povezano i sa drugim pitanjima oko crnogorske politike, zemlja koja je otvorila najveći broj poglavlja u pregovorima sa EU. To obavezuje.
Ako hoćete da uđete u EU i na mnogo zahtevnije tržište, a nije vam subregionalna i regionalna inicijativa dobra za vašu ekonomiju, pa sa kakvom ćete ekonomijom da izađete na stotine puta jača tržišta, kao što je tržište EU, zajedničko tržište EU?
Prema tome, ovo je neka vrsta dodatne vežbe i praktikovanja dobre ekonomije i kompetitivne ekonomije i za ono što je zajedničko tržište.
Da ne govorim o tome da u tom smislu Crna Gora, naravno, i treba kao zemlja koja je još uvek sa Srbijom prednjačeća zemlja procesa evropskih integracija. Treba da poštuje prava manjinska, ljudska, građanska i verska prava svih onih koji u Crnoj Gori žive.
U tom smislu, mislim da su evropske integracije dobar okvir za razgovor i o toj temi. I to je pametno i zrelo promišljanje, o kojima su i moje kolege govorile. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Lončar.

Dragi narodni poslanici, dragi građani Srbije, ja ću vrlo kratko. Mislio sam da postoji minimum nekog razuma, minimum nekih činjenica ili nečega, ali očigledno sam se prevario. Ovde smo mogli da čujemo od gospodina stvari koje ne mogu ni da se shvate, ni da se razumeju i ne znam ni kako je mogao to da izgovori da je njemu bio cenjeniji Tadić i, ne znam, Koštunica nego Aleksandar Vučić. Ja sam sve to pridavao tome da oni iole nešto razumeju, da imaju neki pregled igre, ali da to rade iz nekog svog razloga, iz neke svoje taktike. Ja sam danas konačno shvatio da oni nikakav pregled igre nemaju, da su oni ozbiljni antitalenti za politiku i za sve ostalo i, nažalost, s takvim ljudima teško je polemisati i pričati. Moraćemo da se okrenemo sebi i da gledamo šta je najbolje za građane Srbije, jer od nekih stvari treba shvatiti da nema koristi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.