Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani oficiri, ne možete vi još dugo vremena naoružati vojnika i kupiti oružja koliko su ovi iz stranke bivšeg režima istopili, pretopili, prodali, razoružali. Od vojno neutralne zemlje, napravili su vojnu neutralisanu zemlju. Od dobro naoružane Vojske, napravili su dobro razoružanu Vojsku. Lovačko društvo, pojedino lovačko društvo, recimo beogradsko, bila je veća oružana sila, nego cela naša Vojska. Od sto i nešto hiljada vojnika i 400.000 rezervista, koliko ja znam, napravili su, ostavili su toliki broj vojnika da ni stadion JNA nismo mogli da napunimo. To govori o njima.
Ovde kritika o strategiji bivšeg ministra Šutanovca, onog što je skakao na nosač aviona enterprajz. Taj nosač aviona izgleda da je više nosio Šutanovca nego avione. Čujem da posle toga zbog njegove težine novčane, moraju da rasture, mislim da su ga rasturili skroz, ne samo na remont, mislim da taj nosač aviona više ne postoji. U njegovo vreme, samo da je ostao ministar vojni, a Vojsku nisam ni video, češće sam viđao ministra vojnog, onako baš, zidao nekretnine itd. Pomagali su mu Ponoš, Jeremić, Tadić, kako se to sve zvalo.
Recimo, ode Jeremić u Ameriku i kaže – mi smo penzionisali sve oficire sa ratnom tradicijom, mi prelazimo, pred NATO oficirima američkim, penzionisanim oficirima, mi smo, ko je bio sa njim, ovaj njegov, kako se zove ovaj što ide stalno sa njim, što ide po Beogradu, Nikola Jovanović, da, taj, kaže – mi smo penzionisali sve oficire sa ratnom prošlošću i oni misle da je to nešto dobro, a oni njemu aplauz, mi prelazimo na civilnu vojsku, evo dokaza, ja dok ovo govorim, služim civilni rok kod Borisa Tadića u kabinetu. Takvu su vojsku oni zamišljali, vojsku kuvara, spremačica, itd. Oružje im nije bilo bitno.
Likvidirali su dvojicu gardista, valjda im je to bila pretnja, zato što su narkodileri, a koliko ja znam po svedočenju jednog oficira, narkodileri imaju tamo neki štek i danas oni pričaju o nekoj Jovanjici da su sve pohapsili. Njima je štek bio tamo negde u vojnom skladištu.
Ja ću da ispričam jednu tačnu anegdotu. Pazite, anegdota je a tačna.
Kaže ovako, 1999. godine u herojskoj bici na Košarama gine vojnik mađarske nacionalnosti, zvao se Tibor Cerna. Poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti.
Inače, u ratu, u miru, ono što bih ja želeo, sinovi sahranjuju očeve, a u ratu očevi obično sahranjuju sinove. To se desilo porodici Cerna, iz Kovačice. Poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti.
U isto vreme, Sergej Trifunović plače po svim ministarstvima i beži na agresorsku stranu. Dušan Teodorović beži sa katedre BU, sa fakulteta, odbija da vodi nastavu i beži na agresorsku stranu. Vuk potomak slavnog Murata age Pozderca, naftaški beži u Veliku Britaniju, otac Miško, direktor „Jugopetrola“ smatra da bolje mali da ne miriše barut, da on njega skloni na studije u Englesku.
Dragan Đilas, ajde pogodite gde je taj bio? Taj nije ušao u Pragu da gađa NATO pakt, on je otišao u Prag, umesto u Pragu, on je otišao u Prag da se postara o svojoj firmici i da zaradi onih 74.000 evra, pa je to sada naknadno kada su izginuli vojnici kao Tibor Cerna, on došao i stekao 619 miliona evra.
Dakle, to su bili njihovi heroji. I vi se čudite zašto im je danas heroj onaj Obradović špijun. A šta ste očekivali od špijuna, od dezertera? Šta ste očekivali od onih koji su za vreme NATO agresije pobegli iz ove zemlje, pa se vratili, temeljno je opljačkali, samo jedan od njih 619 miliona evra, šta ste vi očekivali od takvih nego da im heroj bude špijun? Samo špijunima i pobeguljama, samo njima Obradović može da bude špijun.
Oni su Amerikancima obećali da će ovu zemlju razoružati, oni su prodali 10 hiljada "Strela"-2M, koliko ja znam, po sto evra ili sto maraka, nisam siguran baš u cenu, temeljno su razoružavali ovu vojsku, brojčano je smanjivali. To je bio plan i oni su napravili veću štetu vojsci i ovoj državi nego NATO pakt za 78 dana bombardovanja. Ako je NATO pakt uništio nekoliko tenkova i nekoliko transportera, ovi su uništili više stotina, znači od hiljadu, ne znam koliko nam je ostalo, mislim da je samo negde oko 200 tenkova, itd, od hiljadu tenkova i oklopnih vozila.
Dame i gospodo, mi radimo strategiju i ja bih voleo da naša vrhovna veština bude - pobediti, Sun Cu, pobediti neprijatelja bez upotrebe sile. Ja bih voleo da okolo nas kruži ljubav, da naši susedi, sa kojima smo nekoliko puta ratovali, da bi stvarali zajedničku državu, pobednika i pobeđenih, ja bih voleo da i oni iskažu isto poštovanje, istu ljubav prema nama, koliko i mi prema njima.
Mi nemamo nikakve ofanzivne namere, bez obzira na poruke koje dolaze iz zemalja u okruženju. To su naši vekovni prijatelji. I Kenedi je rekao, nažalost, tužna je činjenica, samo spremni za rat možemo sačuvati mir. Dakle, to je Kenedijeva izreka. To za ove koji bojkotuju rad Narodne skupštine, verovatno bi oni voleli da čuju takvu vrstu izreke.
Ja se bojim da samo miroljubivim sredstvima, ono što Sun Cu kaže, ne možemo sačuvati mir ukoliko se ne pripremimo i ne naoružamo, ne budemo spremni za, ne daj bože, neki novi rat.
Kaže Dobrica Ćosić da je Balkan kusur od sveta i da veliki između sebe račune, male račune, često plaćaju kožom malih balkanskih naroda, a najčešće ta koža je srpska koža. I zato moramo biti spremni za rat, da bi sačuvali mir.
Zato moramo imati jaku, snažnu vojsku, pre svega dobro naoružanu, tehnički opremljenu, neka tehnika košta koliko god treba da košta, jer život je daleko skuplji. Hvala.