Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, ja bih danas otvorila jednu debatu na osnovu ovih predloga zakona o kojima danas raspravljamo, a to je nešto što mislim da negde ne pričamo dovoljno u javnosti, a građanima Srbije moramo da kažemo jednu istinu, odnosno budućnost koja nas čeka. To je tzv. četvrta industrijska revolucija.

To su sve one promene koje će biti, koje do sada nikada svet nije imao, odnosno sve ono što je zasnovano na tzv. trećoj industrijskoj revoluciji, četvrta daje podlogu za to. I ovi zakoni koji su danas kao predlog izmena i dopuna u stvari pokazuju da je to jedan proces u kome se mi nalazimo i da sa samim uvođenjem Zakona o dualnom obrazovanju i samim zakonom kojim smo oformili nacionalnu Agenciju za okvir o kvalifikacijama, kojima imamo mogućnost sada da na neki način uskladimo sve one diplome koje se nalaze u razvijenim zemljama sa diplomama koje postoje ovde u Srbiji i daju mogućnost da mladi ljudi ovde rade i uče, i uče i rade, u stvari su jedan od mehanizama kojima idemo u susret toj četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Šta je u stvari četvrta industrijska revolucija? To je umrežavanje svih novih tehnologija i inovacija i prevođenje, u stvari, rasta i razvoja jedne privrede koja je zasnovana na stranim i domaćim realnim investicijama, prelaženje na jednu privredu koja se zasniva na rastu i razvoju, zasnovana na znanju. Odnosno, zašto je Republika Srbija krenula u ceo postupak uvođenja dualnog obrazovanja, ali ne samo u srednjim školama, već sada i na fakultetima? Upravo zbog toga da oni koji prihvataju inovacije, koji se brzo prilagođavaju promenama na tržištu rada, odnosno samog funkcionisanja kompanija koje koriste nove tehnologije je jedina sposobna da može da apsorbuje novozaposlene, mlade ljude koji jednostavno sada će imati prilike da se obrazuju po novim programima, samim tim da idemo u susret tome što ćemo na osnovu svih istraživanja za nekih 10 do 15 godina imati 75% novih zanimanja koje će se pojaviti na tržištu rada kao potreba jedne države.

Zbog toga, u stvari, priznanje i Vladi Republike Srbije i gospodinu Aleksandru Vučiću je to da je pre samo pet godina uspeo da pokrene ceo ovaj postupak kroz sistem prosvete i nauke, da implementira nove zakone koji se odnose na dualno obrazovanje uporedo sa fiskalnom konsolidacijom i ekonomskim reformama, a to je jako teško. Znači, to je jako teško kad vi nemate novca u budžetu, kad sprovodite štednju, kad sprovodite ono što se zove transformacija jedne privrede, da paralelno sa tim uvodite sistem dualnog obrazovanja, jer se nove fabrike tek otvaraju i tek imate razgovor sa stranim i domaćim investitorima da ta nova zanimanja treba da zažive u tim fabrikama.

Znači, paralelno smo imali transformaciju privrede, fiskalnu konsolidaciju i uvođenje dualnog obrazovanja u privredi Republike Srbije, čime smo u stvari mladima otvorili mogućnost da se školuju redovnim putem, na osnovu novih programa, i dualnim sistemom, odnosno uz rad, modelom 80-20, da li ćete da se školujete i da radite i po kom principu i na osnovu kojih modela.

Mi sada govorimo o 7.000 novih školovanih kadrova, odnosno dece koja su završila ove srednje škole, u 104 škole, sa 37 profila koje su završili.

Sada govorimo o tome da je to postalo kao normalno da mladi ljudi se opredeljuju i njih 2.600 sada imamo upisanih u prvu godinu, školsku 2019/2020. godinu, koji su prepoznali u stvari da ovo o čemu je Vlada Republike Srbije, kojoj je premijer bio gospodin Vučić od 2014. godine, daje rezultate i nešto što zaista ima prosperitet u budućnosti.

Znači, govorimo o tome da u budućnosti deca, verujte mi, danas koriste nove tehnologije, čitaju o tome, znaju šta je veštačka inteligencija, šta su vozila bez vozača, šta su hibridna vozila, šta je nov sistem funkcionisanja 3D štampanja, šta je umrežavanje kada su u pitanju nove tehnologije i inovacije i ono što se govori o tzv. korišćenju IT tehnologija u „klaudu“, znači, određene baze podataka koje koriste sve svetske kompanije koje se bave IT tehnologijama. Znači, nešto što deca danas prepoznaju, a što možda stariji negde ne mogu da prepoznaju kao mogućnost budućnosti u svojim zanimanjima.

Šta mi danas imamo? Imamo na jednoj strani zaista mehanizme uz pomoć kojih mladi ljudi danas mogu da ili idu na način funkcionisanja koji su do sada imali, da se redovno školuju. Svi novi programi koje otvaraju fakulteti idu u susret korišćenju novih tehnologija. Znači, videli ste da sve srednje škole su posebno otvarale za najbolje učenike da se takmiče, da upisuju smerove za IT sektor.

S druge strane, imate mogućnost da kroz dualno obrazovanje paralelno imate školovanje i rad uz to školovanje, imate čak i određene benefite koje mladi ljudi mogu da zarađuju dok se školuju, znači, zarađuju te neke minimalne plate i samim tim imaju obezbeđenje za nova radna mesta koja će sa završenom srednjom školom imati u kompanijama koje danas, kao što smo imali prilike da vidimo, imaju abnormalno velike plate u odnosu na one koje su imali nekada kada su radili u kompanijama koje su koristile stare tehnologije.

Podsetiću vas da do 2014. godine mi smo imali 338 preduzeća koja su bila u stečaju i koja su radnici primali 10.000 dinara, takozvane u restrukturiranju, koji su bili na državnoj kasi. Mi smo do tada imali velike probleme da svi građani Srbije su plaćali zaposlene koji su radili u stečaju i imali mesečne plate od 10.000 dinara. Takvih je bilo 100.000 radnika. To je koštalo budžet Srbije, sve građane Srbije, 750 miliona evra.

Za četiri godine, to je tri milijarde evra, koje ste mogli jednostavno da uložite u rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, u otvaranje novih fabrika i naravno, to je bio jako težak proces kojim je trebalo zaista osposobiti rad i funkcionisanje privrede sa određenim rastom i razvojem, a automatski učiti decu i osposobiti profesore koji će moći da predaju ovakve programe.

Srbija je otvorila mogućnost mladim ljudima da se vrate u Srbiju na potpuno jedan transparentan i afirmativan način i upravo izmene i dopune ovog zakona o kojima govorimo, da Nacionalni okvir za kvalifikacije Republike Srbije treba da izvrši promene, a to je da omogući da vršimo nostrifikaciju diploma u rekordnom roku koji iznosi 60 dana, da neće više biti potrebe da određeni recenzenti se bave tim problemom. Mi danas imamo 98 diploma iz inostranstva, sa prestižnih univerziteta koji su na Šangajskoj listi do 500 mesta, koji čekaju na nostrifikaciju diploma u Srbiji.

Znači, mi imamo ljude koji žele da se vrate u Srbiju, koji su završili Oksford, Kambridž, Stenford univerzitete, čija diploma jednostavno nije priznata u Srbiji zato što određeni recenzenti nisu odradili svoj posao. Upravo ovim izmenama i dopunama ovog zakona mi ćemo omogućiti da 98 mladih ljudi, koji su završili najprestižnije fakultete u svetu, jednostrano nostrifikuju te diplome u Srbiji i započnu svoj život ovde, sa nostrifikovanim diplomama u kompanijama koje za sada imamo potpuno otvorene za strane investitore, koji se bave najsavremenijim tehnologijama, ali će imati i mogućnost da otvore start ap firme, u kojima je Ministarstvo finansija dalo predlog, a mi usvojili, da naredne tri godine ukoliko se bave IT sektorom neće morati da plaćaju poreze i doprinose u punom svom iznosu, već će imati subvenciju države.

Verujte mi, rezultati, inače na konferenciji koja je održana, koju je premijerka Ana Brnabić u petak imala koja se zvala „Startuj legalno“, govori o tome NALED, da imamo dva puta više otvorenih, novootvorenih firmi do 2020. godine, od 2014. godine, nego zatvorenih. To nije bio slučaj ni 2014. godine, ni 2015. godine, upravo je bilo suprotno. Imali smo dva puta više zatvorenih firmi nego otvorenih.

Prema tome, rezultati ovog celog procesa uvođenja i dualnog obrazovanja i formiranja agencije koja zaista treba da vrši nacionalni okvir kvalifikacija, odnosno deo koji se odnosi na usklađivanje sa evropskim standardima, koje se odnosi na nostrifikaciju diploma, pokazuje da daje jako dobre rezultate. Ti rezultati će biti sve bolji i bolji.

Zbog toga, rad ministarstva zaista treba pohvaliti u tom smeru, što to, kao jedan proces, uvek izaziva velike otpore. Vi kada god imate neke promene u društvu, da li je u pitanju obrazovanje, privreda, bilo koja oblast u društvu, uvek imate otpor, uvek imate one koji koče te procese, jer se plaše neizvesnosti, plaše se za neka svoja mesta radna, jednostavno ne žele da menjaju svoj način funkcionisanja i rada u koji su se na određeni način jako dobro uskladili i mi imamo profesore koji danas pozivaju studente na određena verbalna nasilja, imate profesore univerziteta koji na društvenim mrežama su sposobni da prete i smrću i imate ljude koji su sposobni da kažu da treba nasilnim putem juriti određene ljude na ulicama. Jednostavno oni su protiv bilo kakvih promena u društvu.

Oni ne mogu da govore o rastu i razvoju i napretku društva zato što jednostavno ne shvataju da su ovo nezaustavljivi procesi. Četvrta industrijska revolucija je nezaustavljiv proces u svetu, pa tako i kod nas. Samo oni koji ovladaju novim znanjima i koji znaju da se prilagode novim tendencijama, imaju šansu da opstanu i da jednostavno vode svoju državu u prosperitet. Oni koji ne žele da se prilagode inovacijama i da stiču nova znanja, jednostavno će ostati na rubu svoje istorije i svog neznanja, i uvek će se ponašati na ovaj način kao što se sada ponašaju ti koji se na društvenim mrežama prikazuju, kao prvi nasilnici, a ne kao profesori koji treba da uče decu nečem dobrom.

Prema tome, zahvalnost gospodinu Vučiću i mislim da treba da kažu svi oni i koji možda ne podržavaju njegovu politiku, upravo zbog toga što je prepoznao ove procese koji nas čekaju u budućnosti, uveo ovakav sistem funkcionisanja, učenja i rada, rada i učenja i da je to jedina mogućnost u kojoj možemo da napredujemo.

Verujte mi da negde kao državi, nama daju razvijene zemlje EU kao jedan od načina koji nam priznaju, da smo uspeli kao država, da zaista mnogo toga odradimo, preokrenemo javno mnjenje da prihvati ovakav način razmišljanja. Za nas je to od velikog značaja, a za naše mlade još više. I rezultati da se oni sada vraćaju, da će konkurencija u visoko razvijenim zapadnim zemljama kao što je Nemačka biti sve veća, da će cena rada kod njih padati to je sigurno, a da će cena rada kod nas u Srbiji rasti upravo zbog ovakvog načina funkcionisanja, povećanja rasta i razvoja i priliva stranih direktnih investicija, ali i prelaska na investicije zasnovane na znanju je jedino sigurno i to je ono što će pokazati i nacionalni investicioni plan do 2025. godine i svi oni političari koji jednostavno ne žele da priznaju sve ono, pokazuju da nisu dorasli zadatku da u budućnosti izađu na izbore i nisu dorasli zadatku da budu neki faktor u ovoj državi, jer građane Srbije mogu samo da vrate u nešto što je bilo pre 10, 20 godina i da ih vrate u jedno opšte siromaštvo.

Srpska napredna stranka želi budućnost Srbije, želi budućnost gde će mladi imati šansu da rade, da stvaraju svoju budućnost ovde, a ne negde van Srbije i zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.

Hvala gospođo Tomić.
Za reč se javio ministar, gospodin Mladen Šarčević. Izvolite.

Ako mogu skromno da dopunim ovo što je Aleksandra govorila. Mislim da možemo da podvučemo donekle crtu. Za jedan mali period smo doneli, odnosno osnovali četiri nezavisna tela. Nezavisno telo za akreditaciju odlično radi svoj posao. Znači, ne može više tako lako da prođe ništa što nema osnova. Svi drugi koji prate rad toga, to nam je diglo cenu, jer smo došli u jednom trenutku da nam diplome dođu u reviziju. Da to nismo uradili, pitali bi se gde priča ide dalje. Tu je bila najviše otpora. I dan danas ga ima.
Kada govorimo o Fondu za inovacione delatnosti, ono je već sjajno telo, nezavisno. Država Srbija daje mnogo više novca nego što je davala EU i što su davale neke strane korporacije. Tako da inovacione i start ap kompanije koje su ubrzale svoj napredak su značajnije veće.
Takođe, ta ista situacija se dešava sa Fondom za nauku, koji smo opet kroz Zakon o Fondu za nauku usvojili. Već je prvi poziv bio za mlade istraživače PROMIS i već je sa šest miliona evra automatski podignut nivo na devet miliona evra. Bilo je toliko dobrih projekata, da nije moglo da se izabere. Sledeći poziv ovih dana je za veštačku inteligenciju. Već smo objavili. Minimum može da bude 24, jer je 200.000 grant, tako da može da bude više od toga i to je jedna grana koju razvijamo vrlo intenzivno. Već sam najavljivao odličnu saradnju sa kineskim parternima.
Kada govorimo i o telu koje se zove NOK, Nacionalna agencija za kvalifikacije, pokazalo se veoma korisnim telom, od priznavanja diploma, od celoživotnog učenja, od sektorskih veća, od ovog svega što sada uređujemo, radimo. Mi smo sada u malom Šengenu ubrzali da priznamo jedni drugima diplome. Jako je bitno za razvoj privrede na tom lokalu. Evropski okvir je samo jedna kapa, mnogi se prema njemu usaglašavaju, i Arapski emirati i Turska i mnoge druge zemlje.
Mi ćemo ovih dana raditi sa kineskim partnerima na direktnom priznavanju diploma Srbija-Kina, što je velika stvar. Jedno odlično obrazovanje, prvi su što se tiče bar Piza, ako niko ne veruje. Sjajni univerziteti i nije samo evropska kapa, svet postaje u tom smislu jedno globalno selo i ko brže bude pratio, reagovao i donosio originalnija rešenja, brže će napredovati ekonomski. Omogućiće svojim mladim ljudima brži napredak. Mislim da Srbija tu jako vidljivo to radi.
Tehnološki park smo potpisali pred novu godinu drugu fazu, tamo nema stolice jedne već mesecima. Znači, 700 inženjera, 400 kompanija. Čačak počinje kao četvrti Tehno park, Novi Sad kreće u opremu, a Niš skoro završava ove godine. Znači, to je jedan veliki posao i nije dovoljno. Jako je dobro što nije dovoljno i što to traži još ulaganja i što je to odlična prilika za mlade ljude.
Sa kineskim partnerima ćemo vrlo brzo u roku od mesec-dva imati opremljen prvi centar za promocije nauke, odnosno trening centar za te oblike, upravo za obrazovanje savremeno. Pa i to ne valja, znate. Imate kritizera koji sada manišu što programiraju deca i robote i dronove i što informatiku spuštamo na niže nivoe i što su pametni. Vidite, šestaci kada uzmu za tri dana naprave čudo od toga. Onda verovatno ostaje da požele deci da ih vratimo na onu zelenu tablu, na sunđere i kredu. Ako je to sve ono što mogu da im požele, svaka im čast koliko ih vole, znate.
Prvi put Srbija hvata ozbiljan korak sa razvijenim delom Evrope i sveta. Ovo o čemu govorimo možda ima u nekoliko zemalja Skandinavije i zapadne Evrope. Uopšte, region smo u tom smislu odavno prešišali i to je nešto što se dobro dešava. Tako da, zaista o čemu ste vi pričali, o četiri nula revolucije, o novim master programima koje radimo zajednički, fakulteti, FON i ETF, gradnji novih fakulteta u toj zoni, jeste nešto što će se jako brzo videti, a već se vidi.
Ono što je jako važno, mi smo još pre tri godine uveli predmet - preduzetništvo još u peti razred, i to daje rezultate. Đačke zadruge, već čitavi gradovi i regije imaju i rekao sam Požarevac koji prednjači sada je mentor drugim sredinama, radi Sremsku Mitrovicu, a u martu će biti jedna velika manifestacija slična onoj koja je bila u decembru za dualno obrazovanje vezano za učeničko zadrugarstvo gde će doći gosti iz Britanije, Nemačke i iz Hrvatske, koji to rade godinama odlično i niko se ne gadi. Hvala.

Hvala ministre Šarčeviću.
Reč ima dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre i gosti, SDP centralno mesto daje i pridaje obrazovanju i mi smo u našoj partiji to definisali jednim strateškim dokumentom koji se zove „Država obrazovanja“. Mi insistiramo da Republika Srbija bude država obrazovanja, država modernih znanosti i zbog toga smo vaše Ministarstvo podržali praktično u svakom zakonu, jer mislimo da zaista dobro radite jako značajne zakone.

Ja sam ovde pričao nekoliko puta o dualnom obrazovanju. To je nešto što nadam se će biti ugaoni kamen reforme koje vaše Ministarstvo sprovodi, ali i drugim zakonima. Međutim, jako je bitno da malo poradimo i na tome da nam škola bude motivišuća i da nam deca dobijaju znanja i da kažemo nekakvo oruđe koje će moći da primene u svakodnevnom životu i u svakodnevnom radu.

Zaista, već nekoliko godina za radom PISA testovi pokazuju da naši učenici akumuliraju znanje. Očigledno dovoljno ga ne razumeju i teško primenjuju. To je nešto na čemu mi sada insistiramo, jer mi socijaldemokrate Rasima Ljajića, insistiramo na tome da obrazovanje bude besplatno, da bude dostupno svima i sa druge strane da bude moderno, da prati savremeno vreme i da sami profesori, učitelji, nastavnici budu vrlo, da kažem, inovativni, da budu motivisani, da budu zanimljivi i da daju, da praktično umeju ono što je glavni zadatak u procesu učenja i čini mi se najteža karika da odvoje bitno od nebitnog. To mi koji dolazimo iz prirodnih nauka najbolje znamo. Poznavanje krucijalnih najbitnijih stvari koje svakodnevno primenjujemo je osnova i na tome moramo insistirati.

Što se tiče toga, vi ste već dosta toga uradili i vidim danas ste najavili da ćete puno uraditi na tom polju da nastava bude zanimljivija, da razumeju deca ono što uče i da na kraju mogu da steknu jednu kulturu upotrebe onog što su naučili. Divnu sam danas jednu rečenicu pročitao od Sokrata, doduše, na engleskom, koji kaže – education is the kindling of the flame, not the filling a vessel. Obrazovanje je potpaljivanje plamena znanja, potpaljivanje plamena radoznalosti. To nije punjenje mladih ljudi informacijama. To je nešto što je znao jedan Sokrat u svoje vreme i nešto što je i danas izuzetno aktuelno i što mi želimo da vam podvučemo kao socijaldemokrate koje zaista se brinu o obrazovnom sistemu.

Sa druge strane, danas potvrđujemo jedan izuzetno značajan ugovor, ali da ne zaboravim, ono što je krucijalno, jeste što je uradila ova Vlada, to je što je zaustavila i ukinula zabranu o stalnom zapošljavanju u obrazovanju, čime smo podigli mogućnost da se mladi ljudi zapošljavaju, da jedni drugima konkurišu i da praktično sama konkurencija porodi dobre predavače i ljude koji zaista znaju i imaju u sebi tu nit za kvalitetne profesore.

Kažem, danas potvrđujemo i Marakeški ugovor koji je izuzetno značajan i koji traži da države ugovornice moraju predvideti da sa svojim zakonima, da lica koja su slepa ili slabovida ili koja imaju hendikepe toga tipa, mogu da pretvaraju autorska prava, odnosno da dobiju na licu mesta ovim zakonom autorska prava kojima će moći da prevode Brajevom azbukom udžbenike i druge knjige koje žele.

Mislim da je to izuzetno značajno. Socijaldemokratska partija i mi veliku pažnju predajemo slabovidim osobama i slepim osobama i osobama sa bilo kojim hendikepom, i insistiramo da se nađe model i da im se pruži svaka podrška u procesu obrazovanja. Stoga ćemo u danu za glasanje, podržati vaše predložene zakone.

Hvala.
Reč ima gospodin Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo o setu zakona iz oblasti obrazovanja.

Moramo biti svesni da je obrazovanje svetinja nad svim svetinjama, jer putem obrazovanja formira se svest naših mladih generacija, a na taj način čitavog naroda i čitave nacije.

Nažalost, mi danas imamo situaciju da nikada ranije mlade, naše mlade generacije, nisu dobijale slabije, odnosno nekvalitetnije obrazovanje, kao što je to sada slučaj. Za ovo je glavni krivac naš evropski put, i ako nam je za utehu to nije situacija samo kod nas, to je situacija i u zemljama EU, i u zemljama u našem okruženju.

Neke stvari koje se danas dešavaju u srpskom obrazovanju proklamovane su još u nacističko vreme, gde su čelnici Rajha govorili da robovima Rajha ne treba nikako dati ozbiljno obrazovanje, za njih je sasvim dovoljno da znaju slova da bi mogli čitati, da bi mogli zapamtiti neke određene naredbe i ništa više.

Do čega smo mi došli danas? Mi smo došli u situaciju da od gotovog pravimo veresiju, od nekada sasvim solidnog obrazovanja pravimo nešto za šta ne znamo i nismo sigurni čemu služi i do čega će nas dovesti. Ovo me podseća na onu situaciju kada su Papuanci menjali zlato za staklene perle ili za neku bezvrednu bižuteriju.

Mi ćemo biti prva generacija u istoriji civilizacije koja će imati manje znanja na svom kraju, nego na svom početku. Ovo je nažalost činjenica, voleo bih da nije tako, da se prevarim, ali sve ukazuje na to.

Ozbiljne zemlje, najozbiljnije zemlje koje drže do nauke već sada shvataju i glavni akcenat stavljaju na to i vide da glavni razvoj i glavni akcenat nauke nije više na materijalnoj i fizičkoj sferi, nego na metafizičkoj i to je nešto što možda daje nadu, pa ćemo možda neko, mi, ili neko drugi, krenuti tim stopama.

Ako se vratimo nekih 20-ak godina unazad, videćemo da je naše obrazovanje sada u goroj poziciji, neću da kažem materijalnoj, materijalno moram da priznam je u boljoj poziciji, ali generalno sa aspekta obrazovanja, nauke i stečenih znanja u goroj poziciji nego što je to bilo pre 20-ak godina, pa čak u goroj poziciji nego što je to bilo možda i pre 50-ak godina. Samo ne želim da kažem da je kriv ministar Šarčević, mada i on snosi deo krivice, ovo je jedan trend koji je krenuo od 2000. godine naovamo i nezaustavljivim koracima dovodi do nečega o čemu sam ovde na početku govorio.

Šta se danas uči u našim školama? U našim školama se uče neke najosnovnije stvari, deca se uče kako napisati si-vi, kako uraditi video prezentaciju i tako neke slične stvari, a one fundamentalne nauke, kao što je fizika, hemija, iz kojih je proistekao čitav ljudski progres i civilizacijski progres, to nije važno, to su stvari iz starih vremena, to je prevaziđeno. Učenici se danas uče da ne treba ništa znati, ništa znati, u smislu da ništa ne treba držati u glavi, sve se može naći na „Guglu“, a ostalo dovoljno je samo da se klikne, da imate konekciju sa internetom i vaša znanja su tu u vašem džepu ili tu pored vas.

Međutim, ako naše mlade generacije ne poseduju ta neka znanja i ako im se ne usade ta temeljna znanja, onda to dovodi do jednog drugog problema. Prazna glava je veoma pogodna da se u nju strpa šta god poželite i zbog toga postoji ogromna mogućnost i zbog toga ovaj postoje velike manipulacije našim mladim ljudima. To je generalno, to nije naš problem, nažalost, to je problem savremene civilizacije, do čega će to dovesti videćemo.

Glavni resurs današnjeg potrošačkog društva su nepismeni, jer njima se samo sugeriše, ne moraju oni mnogo znati, ali važno je da troše, potrošačkom društvu je važno da se proizvodi nova roba i sve tako ide unedogled, a šta će biti na kraju, kao što sam rekao, videćemo.

Zato danas imamo veliki broj obrazovanih neznalica, i pored činjenice da postoje formalne diplome i formalno znanje. Znate, pričano je ovde, neću da kažem, bilo je mnogo reči o kupovini diploma itd, mogu se kupiti diplome. Bilo je to i u ono vreme i u ona srećnija vremena komunistička, ljudi su nekim prečicama dolazili do diploma, diplome se mogu kupiti, ali znanje se ne može kupiti.

Kolega Mirčić me ispravlja, srećnija vremena po obrazovanje, neću da kažem, ja sam antikomunista, odmah da se ispravim, po ubeđenju, ali ona srećnija vremena za naše obrazovanje. Našoj omladini ne daju se pravi orijentiri, oni vrednosni orijentiri koji će od njih stvoriti prave ljude i koji će od njih stvoriti nešto da ne mogu ljudi sa njima vršiti manipulacije. Zbog toga imamo činjenice da su neki bili i odlični učenici i odlični studenti, ali to im nije donelo sreću, nije im donelo čak ni materijalnu korist. To je baš zbog toga što se na ovaj način vršila manipulacija sa njima, nisu im dati oni temelji, duhovni, porodični, društveni orijentiri na osnovu kojih bi mogli da se ponašaju u skladu sa situacijom.

Međutim, eto, situaciju imamo kakvu imamo, ali ću da kažem još jednu stvar o udžbenicima, o tome je govorio moj kolega Aleksandar Šešelj. Ja dve godine uporno podnosim na svakom redovnom zasedanju ove Skupštine, kada to Poslovnik dozvoljava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Današnji udžbenici su zaista katastrofalni i mi u SRS se ne zalažemo za to da jedna izdavačka kuća ima monopol, ali mora se posebna pažnja obratiti pre svega kada su u pitanju udžbenici koji tretiraju nacionalnu kulturu i nacionalnu istoriju.

Danas udžbenike piše gotovo svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Ne čudi što ima mnogo, navodile su kolege primere gde ima katastrofalnih udžbenika, evo jedan najnoviji primer, ima mnogo tu bisera, o tome bih mogao da govorim sat vremena najmanje, samo o tim primerima koji vređaju i dostojanstvo i moral. Imamo najnoviji primer u jednom udžbeniku i za četvrti razred iz poznavanja prirode i društva gde se država Hrvatska prostire i na teritoriji i današnje Crne Gore i Albanije, znači, govori se o staroj srpskoj državi Raškoj, gde praktično država Hrvatska zauzima deo Šumadije, pa i Beograda i ostalog. Znači, prostire se do Drine i preko Drine. Jednostavno, to je zbog toga što izdavanje udžbenika vrše hrvatske firme, vlasnici firmi koji kontrolišu izdavanje udžbenika su u Hrvatskoj. Ne želim da optužim njih, oni rade svoj posao, to je njihov posao, ali kriv je onaj ko je dozvolio u ime države Srbije da se nešto takvo dešava.

Imamo situaciju da se izbacuju poznati književnici iz lektire, u Crnoj Gori se to već odavno radi, oni su odavno izbacili i Ćopića i Kočića itd. Kako je krenulo, pitanje je samo dana kada će izbaciti Njegoša i kada to urade, onda će biti posao sa njihovog aspekta završen.

Dakle, gospodine ministre, morate povesti računa o ovim stvarima. Nije samo u pitanju, kažem, ta materijalna komponenta, ali obrazovanje ima pre svega i tu duhovnu komponentu i taj duhovni značaj. Hvala.

Hvala, kolega Saviću.
Reč ima ministar gospodin Mladen Šarčević.
Izvolite, ministre.

Kolega Nikola, bili ste u sali kada sam dao odgovor poslaniku Aleksandru. Evo, ponoviću, mi smo mogli da uradimo ono šta je dozvoljeno, a to je da smo formirali posebnu jedinicu za nacionalne programe i planove. Ta jedinica se nalazi u Zavodu za unapređivanje, vaspitanje i obrazovanje, a sačinjena je od istoričara, geografa, profesora jezika, književnosti i kulture i oni su sačinili nove nastavne planove i programe koji se odnose na nacionalni blok ovih naših interesa.
Održao sam konferenciju za štampu prošle nedelje 16. januara u zgradi Ministarstva gde su bili novinara, da ljudi vide da mi tu jedinicu imamo, ali osnovno je bilo pitanje da je ovo zatečeno stanje starih programa, međutim, i tada je neko birao. Zašto je direktor škole dozvolio da se bira takva knjiga? Ima tu sto filtera, nisu oni tu poslednji koji nemaju pojma šta rade. Ta korupcija, šta se tu dešava je tek pitanje kako to treba da rešimo. Znate, kako odjednom promenite celog izdavača, a nemate analizu zašto ste promenili? Je li bolji rezultat učenja iz ovog ili iz onog?
Znači, druge su tu stvari u pitanju. Vi možete bilo koju firmu prodati bilo kome i naši ljudi, biznismeni, kupuju razne firme gdegod, ali smo sa ovom jedinicom napravili iskorak jer i za decu u svim delovima sveta gde žive, osim u pomenutoj državi koju ste vi sami rekli u ovom trenutku, ista takva jedinica postoji paralelno u Republici Srpskoj, u Banjaluci, i tu sarađujemo, takođe za dijasporu i za sve zemlje gde možemo da dobacimo i gde naša srpska deca mogu da dobiju ovaj paket učenja.
Izdavačima u Srbiji će biti ponuđeno da u originalu izdaju sve ono što mi budemo smatrali da je nacionalno potrebno da se izda ili u protivnom postoji alat u Zakonu o udžbenicima koji kaže – ministar donosi zadnju odluku da li stavlja udžbenik na katalog udžbenika. Ako ga nema na katalogu, ne sme da bude u distribuciji. Nigde ne piše iz kog razloga ja to ne mogu da uradim. Tako da, dok se eventualno kasnije nešto bude još i smislilo i menjalo, u punom kapacitetu nacionalne nastavne jedinice iz ovih predmeta moraju biti zastupljene ko god da je izdavač. O tome smo govorili, ja sam to prezentovao javnosti prošle nedelje, 16. januara je to bilo.
Sa vama ću se sto posto složiti da je devalvacija učenja naročito fundamentalnih nauka otišla u negaciju i da je uopšte razmazivanje dece i sve što kažete – mučiće se… Pa nije proces učenja mučenje. Treba da bude uglavnom i uživanje, samosvest o rezultatu i postignuću su pedagoške kategorije. Znači, kako vaspitači prikazuju , prošlo je vreme da kukamo – plata je stalno mala, pa ja nisam motivisan. Pet puta je povećana samo za mog mandata od tri i po godine, i biće povećavana. Znači, ta motivacija sledi. Idu platni razredi, dodatna motivacija. Međutim, mi smo uradili dosta, ne samo u strategiji, već smo prošle godine, znate i sami, podigli nove profile gimnazija za nadarene upravo za prirodne nauke. Sada ćemo ove godine dati još mnogo više odeljenja i interesovanje dece postoji i za medicinske struke i za inženjerske itd, a ne mogu da nastanu ako nemamo dobre nastavne planove i programe iz prirodnih nauka.
Druga stvar, što niko nije otvarao ovde i nije nepoznato, sačekalo je mene, a to je inicijalno obrazovanje nastavnika. Znate li koliko se upiše na nastavni smer matematike na Beogradskom i Novosadskom univerzitetu? Po jedan kandidat. Na fiziku nijedan. Imao sam sastanke sa rektorima i menjaćemo to. Jel neće matematičke? Jel ga ne prepoznaju? Videćemo da učiteljski postane pedagoški i da ima master program koji će to moći da ovlada, da završi potrebe osnovne škole.
Moramo kratkoročno da rešimo ponešto. Šta god mi pričali, ako nema ko da prenese čak ni to, nego alternativni kadrovi to prenose onda je još problem veći.
Znate i sami, dugo radite u obrazovanju da kada se nešto pokida ne možete tako dekretom da ga vratite. Znači, nisu spremni ni roditelji u tom trenutku. To se dozirano vraća. Mi to radimo. Pripremamo ih, evo tri godine se sprema i još dve za maturu. Na maturi nema popusta. I kaže – biće loše, ali biće svima. Ulepšavanje stvarnosti je dugo trajalo. Imate kod učitelja svi petice i po neko neku četvorku i svi su odlični i par vrlodobrih. Gde su dobri i dovoljni? Gde su posle od petog razreda ti isti dobri i dovoljni?
Distribucija ocena je takva da čim skupite četiri, pet petica iz veština, još iz vladanja vama ambicije skoče. Oborite kriterijume za matematiku, fiziku, hemiju i biologiju i automatski ste vrlodobri da ništa ne znate. E to smo mi sebi stvorili. To je onaj ambijent u kome mi živimo i varamo sebe. Tu nema znanja. Otuda ne može da naraste veća potreba za gimnazijama. Zato je stala na 22%. Otuda na univerzitetu kada pitate kakve dolaze budući studenti, pa ajde mali tekst, dajte im upotrebu velikog slova, bilo čega od elementarne pismenosti. Videćete katastrofu. Nije bolje ni društvena nauka, buba se. E, vraćamo to na jedan poseban način, ne samo kroz planove i programe, obuke nastavnika i maturu, nego radimo ove centre o kojima sam govorio.
Recimo na Goču, matematički PMF Kragujevac ćemo raditi centar za popularizaciju matematike, kao što je nekada bilo 80-tih godina ja sam bio mlad profesor. Tako nešto smo radili u Beogradu. Petnica je tako počela. Bili su ti veliki centri i što kaže poslanik iza vas, ne lementiram na državi koja je bila u komunizmu, ali su komunisti vešto iskoristili patrijarhalno vaspitanje i ono što je bilo u njihovom nasleđu, pa je to trajalo dok je trajalo.
U međuvremenu, kada pričate sa razvijenim evropskim svetom. Niko nije imao događaje koje smo mi imali u seriji loših događaja. E, sada je vreme da se stane iza toga i da kaže to ne vodi nikuda. Ne ide nikuda i da mora da se cela priča pooštri, da se dozira i da se dođe do ozbiljnih nezavisnih ocena, a upravo je to projekat mature.

Reč ima Nikola Savić.