Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Hvala.

Evo, da se osvrnem na ova pitanja koja je postavio kolega Bojić. Veoma je teško sad odjednom odgovoriti na sva ta pitanja, ali ovo je interesantno pitanje – ko snosi odgovornost za neuspeh u obrazovanju? Svi ovi koje je nabrojao kolega imaju odgovornost, kako pojedinaca, tako i škola, tako i društvo, nastavnici.

Jer, šta je problem, ja sam pre neki dan rekao šta je kod nas problem? Kod nas je problem što nastavnici, odnosno profesori nisu oni koji su bili najbolji i koji su u taj posao ušli iz ljubavi da svoje znanje koje su stekli mogu da prenesu na druge.

Šta je tu problem? Pa, problem je bio, normalno, taj novčani. Nije samo u Srbiji takva situacija, nego u celom svetu. Sve je podređeno materijalnim vrednostima. Zaboravili smo šta je Tesla rekao – ako hoće društvo da bude uspešno, onda mora da usaglasi i duhovno i moralno i socijalno stanje.

E, mi nismo hteli da poslušamo Teslu i onako kako je on predvideo da će se desiti čovečanstvu, polako čovečanstvo ide ka tom trenutku kada će doći do ogromnih propadanja, nemira, itd. To moramo da budemo pametni i da mi u Srbiji sprečimo.

Malopre su koleginica i kolega diskutovali, pa su se u nekoliko navrata saglasili da je dualno obrazovanje iznuđen proces. U neku ruku svi se slažemo da je možda iznuđen, ali dobar menadžer, dobar vođa, dobar lider, političar mora da bude sposoban da od onoga što ima stvori uslove da dovede sistem do cilja, odnosno da učini, u neku ruku, blagostanje društva.

To je danas zadatak svih nas, ne samo Ministarstva i vladajuće strukture, nego svih u Srbiji. Ovo su strateške stvari. Mi moramo da iskoristimo taj trenutak i da omogućimo neki boljitak za Srbiju.

Koleginica reče, kaže – ti mladi ljudi ići će tamo, jer će imati velike plate. Ne, ljudi, ne treba dualno obrazovanje njima da bude motiv velika plata, njima treba da bude motiv znanje. Kroz dualno obrazovanje njihovo znanje će biti i veće i kvalitetnije. Plata može da se menja. Danas može da bude 2.000 evra, sutra se promene uslovi 1.000, 500 i na kraju krajeva mogu da dobiju otkaz, pa ostanu i bez plate.

Znači, bez plate možete da ostanete, ali bez znanja ne možete da ostanete, znanje niko ne može da vam ukrade.

Mladi ljudi koji se odluče za dualno obrazovanje i koji završe to dualno obrazovanje biće u velikoj prednosti u odnosu na kolege koji su ranije završavali, gde su imali samo teoretsku nastavu.

Država ne sme da se povuče iz svih obaveza koje ima. Zašto?

To je jedna floskula bila sa zapada, odnosno globalizma, da se država povuče, da prepusti sve tržištu. Kao dobar domaćin, a država je na kraju krajeva najveći poslodavac, ona mora da kontroliše sve.

Tamo gde ne valja, tu će da se meša, neće država da se meše negde gde je dobro, ali tamo gde ne valja, kao što je u menadžmentu, pa kaže – viši nivo menadžmenta se nikada ne meša u poslove nižih nivoa, sem kad dođe do poremećaja. Tako i država mora da se umeša onda kada nije dobro.

Evo jedan primer. Primer je privatizacija. Mi smo došli u situaciju da posle 2000. godine, nije više ni važno ko kriv, od kukanja nema vajde, imali smo loš model privatizacije.

Malo pre kolega Mirčić reče – prodata fabrika i tu se sad napravila ledina, sad će oni da zidaju zgrade i, ne znam ni ja, poslovni prostor, stanove, itd.

Ali, mudre i pametne zemlje su to radile drugačije, pa su rekle – prodajemo mi fabriku za jedan dolara uz obavezu da 15 narednih godina nastavite da se bavite istom delatnošću kojom se bavila fabrika koju vam prodajemo. Ne smete da otpustite ili možete da otpustite uz nadoknadu toliko i toliko radnika. Plate će biti tolike, uložićete toliko u razvoj, a mi smo to zaboravili.

Kad smo prodavali, pokazali smo da smo loši trgovci i onda smo, našom greškom je došlo do uništavanja i industrije i privrede i svega, nisu krivi ti koji su kupovali, nego su krivi oni koji su im omogućili.

Zato, sad kroz dualno obrazovanje mi pokušavamo da ispravimo nešto što je pogrešno urađeno. Ne može da se uradi za godinu dana, ministar bi bio čarobnjak kada bi to mogao da uradi za godinu dana. To će biti proces u kome će naraštaji i naraštaji morati da učestvuju i da dovedu do željenog cilja.

Ja se nadam da ćemo svi zajedno, koliko god nas ima, sad kažem – ima nas nešto manje od 7.000.000, svi zajedno moramo da upregnemo sve snage i da se trudimo da Srbiju izvedemo na pravi put. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, kako ste videli ima mimoilaženja, ali mora da se razume da je dualno obrazovanje, kao što ste rekli, jedan od modela. Tačno je da su i ovi drugi modeli jako interesantni, a ja ću danas dati primer na društvenim naukama, nije tačno da se ne može povezati i društvenim naukama.

Idemo na maturu, gimnazije. Molim kolege, zaista, ako im je stalo, da malo poslušaju, ako nemaju informacije.

Znači, neko završi gimnaziju, želi studirati istoriju i želi da bude arhivista. Šta mi sada radimo? Za maturu bi trebalo da polaže istoriju i srodne discipline i istoriju umetnosti i da već u srednjoj školi arhivistiku radi. Kako? Povežemo arhive, imamo arhiviste, filigranologiju.

Najveća zbirka na Balkanu je u našoj Narodnoj biblioteci „Radomir Stanković“, koji nije doktor nauka. Najveći stručnjak na Balkanu.

Dakle, država stvara ambijent, to je dobro ministar rekao, a onda mi moramo znati, bre, i ja u ovim godinama i onaj početnik. Iskustvo se ne stiče za jednu godinu.

Sad kaže – treba, treba, treba. Znate kako mi u pedagogiji to kažemo? Trebalačka pedagogija, a ne znam kako. Znači, trebamo znati kako, a da bi ja znao kako, ja moram znati arhivistiku, moram znati filigranologiju, moram heraldiku, moram znati arhive, itd.

Kako ćemo naše đake osposobiti? Tako što ćemo jednog arhivistu, Jakšića iz Pančeva, koji je juče ovde došao, koji zna to pokazati, dva ministra spoje i praktičnu nastavu već u srednjoj školi imamo.

Imamo mi resurse, dame i gospodo narodni poslanici, nemamo ljudi koji hoće da uče stalno, jer, kako ministar reče, učenje je kontinuirani proces, nastava i vaspitanje. Ko misli da je zauvek naučio jedno zanimanje, pa, dajte, bre, nismo u srednjem veku. Tri zanimanja u proseku svaki …

Pa, videli ste rezultate ankete, i prekvalifikacija je model. Dabome, evo i kod umetnika smo gledali. Ne samo u umetnosti, čak povezati sa prosvetom.

Dakle, svi moramo da učimo i možemo to. Dajmo jednake šanse i molim vas, ovo više nemojte postavljati, inostrane i domaće firme.

Radi istine, SNS i Aleksandar Vučić nasledili su zemlju samo sa 15 dana finansija. Molim vas, moram to da kažem. Država je do rasula dovedena i sad mi neko kaže – daj privredu. Čim, bre, kad je pokradena?

Morali smo inostrane firme pokrenuti, zaposliti naše ljude. Nije plata velika bila, ali smo zaposlili 860.000 radnika za pet godina. Nema rekao – kazao. Proverite to, koliko ih je bilo pre dolaska Aleksandra Vučića za predsednika Vlade i države, a koliko sada ima. U brojkama. Možemo o tome razgovarati, a to u budućnosti mogu ostvariti samo ljudi koji stalno uče.

Tačno je da BDP 4, nešto, ali da smo imali dualno obrazovanje on bi bio 8, jel tako, gospodine ministre? Evo, to je suština.

Dajte, bre, moramo svi to da shvatimo, da učimo. I ja u ovim godinama učim svaki dan, da ne kažem koliko sati da bih išao u korak sa kolegama iz Austrije, iz Rusije, iz Amerike, itd. Bez toga nema.

Naš portir u svakoj firmi mora dva sata dnevno da se usavršava. Ako neko misli da je diplomom stvorio sve, pa, dajte, nemojte. Poslodavac…

Semafor radi, šta sam napravio u toku dana? Jesam li ja pisao jutros jedan naučni rad ili sedeo kod kuće ili za projekat dobio, neko 30.000, pa u džep stavio ili sebe usavršavao. Ne može više.

Upravo je sistem koji je napravljen, fond za nauku o ovome o čemu vi, gospodine ministre govorite, a ja sad konkretno.

Voz je krenuo. Vi ste voz osposobili.

Vama se obraćam i to može polemisati ko god hoće u državi. Voz ste osposobili, krenuo je, ko hoće u njega da ulazi neka izvoli, ko neće moraće ostati na stanici, tamo gde jeste. Evo, to je suština.

Dakle, svi moramo da učimo, i učimo, ali nismo svi jednako vredni. Zamislite ovi nasuprot nas, izvinjavam se, ali moram da kažem, nisu oni bojkotovali Skupštinu sada. Vi se sećate, dame i gospodo, od početka Borko Stefanović je dolazio tačno u 12,30 imam ja sekunde kad je dolazio, pet minuta govori, ode na vežbanje posle podne. Neki smo ove, Boga mi, bili po čitav dan i noću morali ići da se usavršavamo. E, nismo isto vredni. Ja hoću da se s njim takmičim ovde u politici, a Boga mi, i u nauci u drugom delu.

Da neko misli jedan posao u životu raditi, nema toga više. Kad odu u Austriju rade dva posla naši ljudi, jel tačno? Imam studente i bivše đake oni u Americi po dva posla radi. Dvanaest godina je jedan student proveo i vratio se, otac mu je otvorio firmu sa srednjom školom, 84 radnika. Znate šta je on zaradio? Ništa. Vozio kamion, bio najbolji student na fakultetu. Kaže, da izvinete, budala što nisam ovde upotrebio ono što znam.

Da, to je suština. Da mi, kako rekoste ministre imamo alate, samo treba da ih koristimo. Na meni je, na vama, na svakom učeniku, hoćemo li ili nećemo. Tačno je da je haos bio, slažem se sa kolegama. Nijedna firma nije radila 2000. godine, pa to znamo. Znate li šta je Zoran Živković predlagao u ovom visokom domu? Da se zatvori Železara Smederevo, a radnici neka idu kući. Reći ću vam sekundu kada je to izgovarao. Danas ga, evo, vidite šta radi. Da ne kažem drugi. Najbolje ih kući poslati, sve zatvoriti firme, evo, mi dobro. Opljačkati firme. Nije to suština. Mi smo morali ove kompanije i dalje ćemo…

Nama je u automobilskoj industriji dovoljno jedan šraf da imamo, da idemo u svetski proces, u to, ali i domaće firme, hvala Bogu, potpuno su isti uslovi, nije tačno da nisu. Potpuno isti uslovi, stimulacija je potpuno ista.

Ovo što kažete, mi nadarene stimulišemo, ali vodimo računa i dopunskom nastavom i o ovim drugim. Tačno je da povezujemo znanje, svet rada i obrazovanja. Mi imamo arhiviste, dajte bre, da ih spojimo sa srednjom školom. Ako žele matematiku da studiraju polagaće na maturi matematiku i srodne discipline, ako filozofiju onda će logiku, filozofiju, sociologiju, pravo, evo, zna to dr Martinović bolje nego ja. Znači, već u srednjoj školi pravo i srodne discipline iz mature.

Idemo dalje, ali ćemo, Boga mi, prekvalifikacije imati najmanje tri u životu. Evo, ja sam radio i kao pedagog, završio i pedagogiju, ali i istoriju. Ko zna, i latinsku i slavensku paleografiju i heraldiku, sve moram da radim to, i svaki profesor mora biti spreman. Ako nisu, najbolje je reći ja sam profesor, srušiti đaka. To može svako. Boriti se za svakog kao da su to naša vlastita deca.

Slažem se sa vama ministre, akademska zajednica ima većinu, ogromnu, velikih ljudi koji to žele, znaju i hoće. Pojedinci, provokatori, pa, voz je krenuo, nek ostanu na stanici gde jesu. Imate punu podršku u ovom procesu. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević.
Izvolite.

Jedna od novina u reformi gimnazija će se videti već od 1. septembra, a to su programi za odeljenja nadarenih za istoriju i geografiju. To je stiglo na red. Nacionalni prosvetni savet je uradio posao, Novosadski fakultet za istoriju pri Filozofskom. Razlog je bio, mislim da su katedrom jači, i bolje opredeljeni.
Drugi razlog je za geografiju Beogradski geografski jer je zaista tradicijom najstariji, i taj deo eksperata je posao uradio.
Tako da, što ste vi rekli znači, biće veći broj gimnazija obuhvaćen, upravo da bi se društvena nauka više razvijala, i tu će biti raznih srodnih međudisciplina i posebnih programa vezanih za istorijografiju, za retoriku, za mnoge oblasti, arhivistiku, to o čemu govorite, ali će tu deo posla sem istoričara i geografa imati i filozofi i sociolozi i ostali.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, školovanje dece od početka školovanja, dakle od osnovne škole, preko srednje škole do visokog obrazovanja, videli smo i proteklih godina, jeste upravo prioritet Vlade Srbije, omogućavanje bržeg i lakšeg zapošljavanja, omogućavanje stvaranja kontakta sa kompanijama koje su zainteresovane za stručan kadar.

U skladu sa tim idemo i na razvoj privrede uopšte u čitavoj Srbiji, a kada se privreda razvija imamo nova radna mesta, onda pokrećemo čitav ciklus gde nam se otvaraju mogućnosti za nove mlade ljude koji će se školovati i koji će se zapošljavati u Srbiji. Školstvo i obrazovanje je svakako osnova uključivanja mladih ljudi u sve ostale oblasti društva, u svaki segment društva.

Sve moramo da posmatramo kao celinu, kao jedan veliki mehanizam u kome je svaki šraf važan, u tome obrazovanje igra jako veliku ulogu.

Određene potrebe na tržištu postoje i sa jedne strane dualno obrazovanje o kome smo danas razgovarali će odgovoriti na neke potrebe, ali sa druge strane, deca će se školovati, deca će moći da steknu teorijska znanja, ali što je važnije u srednjem obrazovanju, u srednjem stručnom obrazovanju deca će moći da steknu praktična znanja koja će im sutradan omogućavati da rade. Oni će se zaposliti i ostaće u Srbiji sa svojim porodicama i prijateljima.

To je ono što je intencija Vlade Srbije. Mi ne želimo da mladi ljudi odlaze, već da ostanu i da zajedno sa nama rade na tome da u Srbiji bude bolje. Mi težimo ka sigurnijoj, ka finansijski stabilnijoj, ka uređenoj zemlji u kojoj svako može da pronađe mesto za život i rad.

Postavljeno je pitanje da li je obrazovanje spremno da prati savremeni razvoj. Možda nije apsolutno spremno da prati savremeni razvoj, ali svakako da se na tome radi. Da li je malo toga što smo uradili? Kakvi su uslovi bili u Srbiji za sprovođenje bilo kakve reforme obrazovanja do 2012. godine? Toga se svi sećamo i svi znamo koliko je mladih ljudi u tom periodu otišlo iz zemlje. Moramo da radimo na tome svakako da situacija bude još bolja. Niko nije rekao da je sve idealno. Mi uvek težimo ka još boljoj situaciji u Srbiji, u svakoj oblasti i u svakom pogledu, ali nismo u bankrotu, stižu investicije, otvaraju se nova radna mesta, plate su sigurne, penzije su takođe sigurne, i Srbija treba da bude zemlja u kojoj mladi ljudi žele da ostanu da žive i rade. Hvala.