Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu i odmah da vam kažem suštinsku razliku između sadržaja amandmana i Predloga zakona ja ne vidim. Možda je po sredi to što je, čujem, reč o amandmanu sa ispravkom pa ne gledam u najažurniju verziju predloga. U svakom slučaju ne vidim u predlogu ništa sporno.
Javio sam se pre svega zato što je zanimljiva rasprava u toku, a i sadržaj ovog člana zakona koga se amandman neposredno tiče je, rekao bih, posebno interesantan. Tiče se konkretno različitih lista međunarodni lista na kojima se rangiraju uspesi, odnosno uspešnost u različitim segmentima, odnosno različitim aspektima. Jedna od tih lista koje se ovde pominju u ovom članu zakona u njegovom stavu 8. je tzv. lista rejtinga „JS njuz end vrld riport“, ako sam dobro pročitao.
Vidite, dame i gospodo, baš je konkretno ova lista možda posebno interesantna danas. Na posebno slikovit način pokazuje da jesmo u pravu kada kažemo da je Srbija danas u pozitivnom smislu zaista kvalitativno drugačija zemlja, drugačija u smislu da je dosta toga promenila na dobar, uspešan način u odnosu na neke godine iza nas jer baš ta lista, lista koja se zove „JS njuz end vrld riport“, možete to da pročitate u medijima danas, kaže da je Srbija po poslednjem rangiranju na tzv. rang listi najmoćnijih zemalja, kako oni to nazivaju, na visokoj poziciji. Zauzima 44. mesto i napredovala je u odnosu na prethodno rangiranje za osam pozicija i da je u tom smislu najbolja, najuspešnija u čitavom regionu, da smo ostavili zauzevši tu 44. poziciju iza sebe i Hrvatsku koja je 67. Sloveniju koja je 73. i to je dobar, važan pokazatelj kako nas svet vidi, dobar odgovor na pitanje koje mi postavljamo često pa i u ovoj sali – kako nas to doživljavaju drugi.
Evo, oni kažu, to kaže ovo istraživanje i ova rang lista, da smo u tim aspektima koje su oni ocenjivali najbolji i najuspešniji u regionu. I nije reč o malom uspehu. O tome je govorio i Aleksandar Vučić ovih dana, kada se obratio našoj javnosti, iz Davosa, i rekao da reaguje sa uzdržanošću, zato što je ovde pre svega reč o rangiranju vojnih potencijala jedne zemlje, pa onda na drugom mestu ekonomskih postignuća, dok je nama, naravno, uvek nekako najvažnije šta smo to uspeli u ekonomiji za svoj narod i svoju zemlju da napravimo.
Ali, ni ti parametri, ekonomski, kad se rangiraju i kad se analiziraju od strane sveta, odnosno nekih merodavnih institucija, nisu rđavi. Naprotiv, i oni govore da je Srbija dobre stvari uradila i uspela je značajan posao da savlada na pravi način.
Evo, recimo, ova lista kaže - napredovali smo i bolji smo od ostalih u našem okruženju, ona koja se bavi neposredno ekonomskim aspektom. A o tome smo govorili, čini mi se, i pre dva dana, upravo na temu ovih zakona. Jedna od njih, indeks ljudskog razvoja koji objavljuje, publikuje godišnje UNDP, rekao bih, jedan program za razvoj UN, reč je o instituciji koja pripada UN neposredno, kaže da je Srbija takođe napredovala i po tim njihovim merilima. Pre svega se gleda šta ste napravili za godinu dana u ekonomiji, a onda i kako ste podigli, ili niste podigli, kvalitet u obrazovanju, na trećem mestu rast životnog standarda, kod onih koji su ga postigli, naravno. I kada se to sve sabere, kažu - Srbija je postigla dobre rezultate u sva tri aspekta.
Ekonomija nam je tokom 2018. godine, da bi se to prikazalo u rezultatima za 2019. godinu, dodatno ojačala, obrazovanje smo takođe dodatno unapredili, između ostalog, i ovim rešenjima.
Dakle, kada se kritikuje program dualnog obrazovanja ili bilo šta drugo što radimo, treba da se ima u vidu - svet to ipak vidi nešto drugačije. I ovde međunarodne institucije, ali i sve one kompanije koje kad dolaze u Srbiju kažu, a mnogi to kažu otvoreno - zbog tih programa koje ste ustanovili, mi hoćemo da dođemo da radimo kod vas, mi hoćemo u Srbiju da uložimo. I po toj drugoj listi, mi smo napredovali za četiri ili pet mesta. I ne treba to ni da se kaže, to sad već svi znaju, kad god nešto tako podelimo sa našim narodom kao rezultat. Ponovo je reč o rangiranju koje je za nas bolje i uspešnije nego bilo kada ranije.
Sve ove stvari imaju neposredno veze sa ovim o čemu ste i vi govorili, sa zapošljavanjem, da i bilo je reči ovde danas, to nije bila diskusija gospodina Perića, nego jedna možda pre toga. Postoji dodatna potreba da se obezbeđuju nova radna mesta. Da, slažemo se i upravo zato to i radimo, samo nema onda znate, baš previše smisla kada se u narednoj rečenici kaže - i zbog toga ne treba da podržavamo strane direktne investicije, zbog toga ne treba da podržavamo ulaganja, ako kapital ne potiče iz Srbije. Dakle, neposredno u funkciji otvaranja novih radnih mesta jeste da stvaramo ambijent koji je atraktivan za te investitore koji dolaze u Srbiju, hoće ovde da ulože, pa tako ta radna mesta pravimo. Upravo zahvaljujući takvom uglu gledanja i vrednom radu na tom planu, možemo da kažemo da smo kao što su danas govorili narodni poslanici SNS, u stotinama hiljada zabeležili, zvanično evidentirali novih radnih mesta. Potpuno novih.
Dakle, ne govorimo o tome, a i u tom smislu je danas Srbija mnogo uspešnija, što se u zvanično formalno obrazovanje, dakle, ono koje je ustrojeno u skladu sa zakonom i u zaposlenost formalno prevode mnogi ljudi koji su radili na crno. Pogledajte samo rezultate na novu od godinu dana, da mi značajnu razliku od 25% manje ljudi zaposlenih na crno evidentiramo kada inspekcije izađu u obilazak. Onda i to što je manje, opet rezultuje time da ti ljudi postanu zaposleni kako to dolikuje, kako to zakon propisuje, ali nezavisno od toga da li se nekome menja oblik i status onih koji nisu imali posao i tu je velika razlika. Tu je razlika i najveća, neko je postavio pitanje - da li je velika razlika kada se posmatra standard pre i posle, pa najveća je za one koji nisu imali ništa, bukvalno ništa. Nikakvo zaposlenje, a sada su ga dobili, a takvih ljudi u stotinama hiljada mi brojimo danas. I, da, strane investicije su neposredno u funkciji toga.
Ne može neko da kaže - znate, da ih nećemo. Odnosno, može, ali onda zaista rizikuje da se svede na nivo, znate čega? Boška Obradovića koji mitinguje ispred fabrike, lepe nove fabrike u kojoj su zaposlene stotine ljudi, a ima i onih u kojima su na hiljade novozaposlenih i kaže - e, ovde ćemo katanac da udarimo samo da se mi dočepamo vlasti.
I da to posle prate svi oni koji su prinuđeni da ga prate, evo kao što vidite, pola DS danas kuka i plače zbog toga što su prinuđeni da ga prate, ali da to postane misao glavnog toka, ako u tome ikakve misli, ikakve pameti ima za značajan deo bivšeg režima. Samo to pričaju i samo to nude danas. Sve da zatvore, sve da zakatanče, sve da upropaste samo zato što to nije njihov rezultat, ali ako neko hoće tako, mora da zna, tu budućnosti nema, tu sreća nema.
To nas vraća na pitanje šta ćemo sa nezaposlenima? Danas smo uspeli zato što smo radili da se posao obezbedi, da se spustimo na ispod 10%, kada je reč o stopi nezaposlenosti. I jeste, tačno je, dobro ste primetili kada ste obrazlagali amandman, to ima veze i sa rastom koji Srbija ostvaruje na godišnjem nivou.
Čuli ste, bio je odličan za prošlu godinu. Čuli ste šta se o očekuje danas. O tome je i predsednik republike Aleksandar Vučić govorio i očekuje da se zvanično prizna, da se kaže Srbija je za prethodnu godinu zabeležila 4% ili nešto više, nek bude 4,1%, pa to će biti fantastičan rezultat u odnosu na ono šta su predviđali vajni stručnjaci koji su govorili - nema šanse da bude, ma ni 3%. To što vi računate i što Svetska banka kaže, sve će to da podbaci. Ništa od toga nema.
Mi opet, kao što vidite, smo uspeli da nadmašimo projekciju i budemo uspešniji, nego što je bilo ko mogao da pretpostavi. Ne mislim da ove iz bivšeg režima, neznalice, hronične i notorne, nego mislim i na ove ozbiljne koji sa dobrom rezervom cene naš uspeh. Znači, taj rast između ostalog obezbeđuje da se povećavaju plate, da se povećava standard.
Postavilo se pitanje - šta ćemo sa mladim ljudima, kako da ih dodatno motivišemo da u Srbiji ostanu? To su sve dobri načini, da im obezbedimo više posla, više alternativa, mogućnost da posao odaberu, da im obezbedimo viši standard. Kada pričamo o javnom sektoru, pa evo tu je ministar, koliko puta su samo u vašem resoru povećavane plate unazad nekoliko godina samo? Pet puta. I sada pogledajte, uporedite to sa situacijom kada su se primanja smanjivala bukvalno. To je razlika kao nebo i zemlja.
Pričali smo i o sektoru zdravstva, evo, u diskusiji pre neki minut, šta ćemo da radimo i šta da ponudimo primera radi, medicinskim sestrama? Pa, još veći standard. Dakle, baš ovo što radimo i rekao bih da radimo sa dobrim uspehom, jer uporedite nekada medicinske sestre, tehničari u proseku koliko, 30.000 dinara. Danas u proseku preko 50.000 dinara. Velika je razlika, ne može niko da je zanemari. Uz, naravno sve ono što mi ponavljamo.
Znamo da treba još i hoćemo da bude još i pravićemo da bude još, ali eto, imamo na osnovu čega da kažemo - znamo šta radimo i izvesno je biće i više. A tih 50 i nešto hiljada, nekada je bio prosek za lekara, bez specijalizacije. Danas za istu tu kategoriju zaposlenog u zdravstvenom sistemu 76.000. Napravite tu razliku i vidite da je vrlo jasna. Dobro se vidi i hoćemo da tim ljudima ponudimo, pored tih razloga koji se tiču neposredno standarda, bolje uslove i to i činimo kada dodatno nabavljamo opremu koja je važna, kada nabavljamo instrumente koje nisu mogli da imaju i da koriste, koji su važni i za ljude kojima se pruža određena usluga zdravstvene zaštite, ali i za te koji treba da rade, da tu uslugu pruže.
Nekada smo za čuveni iks nož, gama nož morali da idemo gde, u neku Tursku, Grčku i sve mi plaćamo njihovim institucijama koje obezbede tu vrstu usluge za naše ljude. Danas mi sve to možemo da ponudimo i verujte, nema mnogo zemalja na svetu koje mogu da kažu da poseduju i jedno i drugo. Srbija to danas može da kaže.
Da pogledamo i sve drugo što se tiče unapređenja kvaliteta života, pronaći ćete sve odgovore dame i gospodo u planu strateškog razvoja koji se zove Srbija 20-25. Jel treba da podsećam? Predstavio ga je Aleksandar Vučić. Javno je to učinio i o svemu je govorio, vrlo detaljno. Bolja infrastruktura, autoputevi, ali i putevi drugih kategorija koji su nam zaista potrebni, ali i vodovodna, kanalizaciona infrastruktura, ali i objekti od strateškog značaja i ti klinički centri, ali i naučno tehnološki parkovi. I još više posla, tako je, još više investicija, još više kompanija koje će u Srbiju da dođu. To su pravi odgovori da može mlad čovek da kaže da vidi da u ovoj zemlji ima perspektive i ima smisla da u njoj ostanem i tu pokušam svoju budućnost da gradim.
Dakle, to su sve pitanja koja su postavljena tokom rasprave pre nekih deset, petnaest minuta i verujem da ćemo da složimo oko toga, postoje pravi odgovori na ta pitanja. Naravno, ti pravi odgovori podrazumevaju potrebu da se i pravilno radi, ali da se i do kraja iskreno razmišlja i da se uvažava kada je nešto rezultat i tu je gospodin Perić u pravu.
Kada takvo uvažavanje vidimo, mi možemo samo zadovoljni da budemo i zbog toga ja i nemam šta da zamerim. Ali, samo kada pričamo o tome o kakvom je trendu reč i šta može da se očekuje u ovoj zemlji.
Nekako vole, mnogo vole ovi što sve znaju, a pokazali su da su najbolje znali da 619 miliona evra zgrnu, što u svoje džepove, što na račune svojih firmi, poput Đilasa, ali nekako vole da pričaju da, eto, ekonomisti u Srbiji ako su veliki stručnjaci, a njima su najveći stručnjaci oni koji njih vole i podržavaju, a govore sve najgore o Aleksandru Vučiću i SNS i našoj politici, ali da ekonomski stručnjaci, eto, znate, imaju nešto da zamere stranim investicijama u Srbiji. Još jedna od laži koje pokušavaju da plasiraju pripadnici bivšeg režima.
Dakle, pogledajte, evo recimo, publikaciju koja se bavi makroekonomskim analizama i trendovima. Krajem prošle godine objavili ljudi ozbiljnu studiju koja pokazuje da upravo sada, zahvaljujući upravo investicijama koje obezbeđujemo, Srbija prolazi kroz pozitivno tehnološko restrukturiranje. Dakle, menja se odnos prema proizvodnji, uslovi u njoj na način da se vrši akumulacija i znanja i kapitala koja je osnov da se dalje povećavaju primeri. To su odlične stvari. Više zaposlenih uz, da, dobro ste primetili, smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru, što znači gde su se zapošljavali ti ljudi, u privatnom sektoru, u realnom sektoru, i rast plata. To je upravo pravi odgovor na potrebe države.
Kao što vidite, i struka i nauka hoće da kažu, uz ovo kako danas radimo, ima razloga da verujemo, biće taj dobar trend i nastavljamo. Dakle, verujem, to su samo dobri odgovori, prosečna plata 550 evra za koju su ove neznalice govorili da neće biti nikada. Drago mi je što možemo da podelimo zadovoljstvo činjenicom da smo do te tačke došli, ali treba uvek da kažemo, i pozivam da to kažemo zajedno – nije to dovoljno i hoćemo još. Ako se budemo držali ozbiljnog, odgovornog pristupa, radili savesno i pokazivali znanje, onda plan Srbija 20–25 i projekcija da zahvaljujući njemu možemo da stignemo do još značajno boljeg proseka, kada je reč o primanjima u Srbiji, do nekog nivoa od možda 900 evra, do nivoa prosečne plate na tim vrednostima, a prosečne penzije od možda 430 do 440 evra. To su dobre stvari i to zaista zaslužuje da se radi, da tome doprinosi svako na svoj način.
Ja sam uveren ako Srbija bude ovog proleća ocenjivala da se opredeljuje za tu vrstu budućnosti, za tu vrstu brige, za svoje mlade, njihovu perspektivu, porodice koje treba da o ovoj zemlji vode računa sutra onda će to, ja sam uveren, biti odgovor u vidu nove, značajne podrške politici Aleksandra Vučića, SNS i biće to, tu ste, gospodine Periću, potpuno u pravu, jedino pravo rešenje. Jedino pravo je ono koje je sistemsko, ono koje je pokazalo da može da odoli zubu vremena i svim iskušenjima. Hvala vam lepo.
