Gospodine Arsiću, od načina na koji vi razumete ekonomiju, jedino je možda bolji način na koji vi razumete politiku. Ja moram priznati da sam zaista fasciniran. Ne znam da li vi te vaše govore pripremate unapred, to bi neke stvari objasnilo, ili vam te ideje same tako naviru i vrcaju itd.

Dakle, vi tvrdite da na političkoj sceni ko napadne Veroljuba Arsića taj ne može da prođe cenzus. Ko ćuti o Veroljubu Arsiću, taj je pobedio. Vi, gospodine Arsiću, imate veliki problem i vidite kako sam ja relaksiran i kako sam ja nasmejan, a vi krećete da se služite lažima, krećete da se služite uvredama.

Ja vas pitam lepo, ljudski, normalno, korektno, koji je to cenjeni fakultet koji ste završili? Ja pretpostavljam, to je neki londonski, to je nešto što je izuzetno ozbiljno, da li je Kembridž, da li je Oksford, šta je u pitanju… Pazite, ali svakako ova znanja koja vi iznosite, pa ja ću, kao što je vaša koleginica predložila, da se ekspoze Aleksandra Vučića štampa kao naučni rad, evo ja predlažem da se svako vaše izlaganje štampa kao naučni rad. Ali, dajte, ne uskraćujte naciji, ne uskraćujte mlade koji treba da se obrazuju, pa podelite sa nama koji je to fakultet, kada ste ga završili? Ja verujem da će nagrnuti tamo u tu obrazovnu ustanovu, pa da svi sutra iz vaše stranke, da kompletan taj podmladak bude tako pametan, lep i obrazovan kao vi.

Veroljub Arsić, replika.

Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nivo znanja jednog čoveka može da mu pomogne u njegovom profesionalnom životu, ali svako osim onog profesionalnog dela ima i nešto lično, a to da li je neko lažov ili govori istinu spada u lične stvari. Da li je neko pošten ili lopov, nema veze ni koji fakultet je završio, ni gde ga je završio, nego je lopov.

To kad je neko pokvaren, lažov i lopov, često u politici pokušava da skrene temu razgovora na druge stvari, da sakriva ono što je istina, a istina je da je jedan od kolega svaki dan dolazio na skupštinsku blagajnu, ne kao sada, nego svaki dan je dolazio na skupštinsku blagajnu gde se popunjavao nalog za isplatu i svojeručno upisivao da putuje iz Vranja za Beograd.

Na taj način je protivpravno oštetio Narodnu skupštinu Republike Srbije, budžet Republike Srbije, sve građane Republike Srbije za 19.000 evra ili nešto više od dva miliona dinara i sad će taj nešto da mi priča i da mi postavlja pitanje gde sam ja završio fakultet.

Pa, taj nema pravo ni da me pita kako se zovem, ni kakvo je vreme, nema pravo da mi kaže ni dobar dan.

Reč ima po spisku prijavljenih narodnih poslanika, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Hvala, gospođo Radeta.

Zaista mi je drago da se evo u višestranačju i sada prvi put danas, posle skoro četiri godine ovog mandata ukazala i vama prilika na najdemokratskiji način predsedavate sednicom Narodne skupštine.

Ostalo je malo vremena i set ovih zakona je obrazlaganje naših kritika, gospodine ministre, počeću ovim zajmom koji bi trebao da unapredi rad Republičkog geodetskog zavoda, u stvari katastra, a to je jedno od velikih boljki našeg društva.

Naravno, to apsolutno sa vama nema nikakve veze, vi ste možda kao ministar finansija u Vladi Republike Srbije imali dobre namere da na taj način poboljšate rad ove službe.

Međutim, sve dok traje sprega Zorane Mihajlović i direktora katastra Bore Draškovića, a to je zaista jedna kriminalna sprega i veza. Rad Geodetske uprave neće moći da se unapredi.

U svakom gradu u Srbiji, zna se tačno kakav reket uzimaju zaposleni, a pre svega šefovi uprava geodetskih zavoda da završe posao građanima, koji inače košta od pet do 8.000 dinara, niko to ne može da uradi bez naknade, odnosno bez reketa koji se od njih traži.

Ta mafija je to počela organizovano da radi pre nekoliko godina i čak postoji, javna je tajna, kafić u ulici 27. Marta gde se dolazi sa novcem, a to je minimum 500 evra da onaj posao koji treba da urade tamo završite zbog pravno-formalnih začkoljica sa 500 evra reketa i to je zaista jedan neverovatan problem, a naročito činjenica što znaju i mnogi građani Srbije, tačnije njih preko 40.000 koji su uložili drugostepenu žalbu zbog toga što su im osporena osnovna rešenja da upišu svoje nekretnine.

Radi se o mnogim porodicama. Mnoge porodice o kojima se radi ne mogu da završe svoje osnovne stvari, deca ne mogu da se školuju, ne mogu da se premeste u drugo mesto gde žele da žive i ta katastarska mafija je zaista nešto što će da obeleži ovaj mandat vladavine SNS i uopšte činjenica da su se svi oglušili o takve primedbe, žalbe građana i nerešenih preko 40.000 slučajeva.

Što se tiče Zakona o popisu stanovništva objekata i stanova u 2021. godini, zaista celog dana smo mogli da slušamo o tome kako jedan laptop rešiće sav posao i to je super i to je napredno i to će da da odlične rezultate.

Ja se zaista pitam da li su ovi poslanici koji su pričali od ovlašćenih predstavnika iz vlasti preko pojedinaca uopšte čitali ovaj zakon? Da li vi znate šta znači jedan pravi i ozbiljan pristup i izvlačenje pouke iz popisa stanovništva? Vi mislite, to je samo tako, dođe popisivač, eto ima sada ovaj laptop, pita kako se zoveš, ko tu stanuje, šta si po zanimanju, i to je to. Ne treba to da bude svrha, gospodine ministre, a to opet nije ni vaša striktna nadležnost, nego nisu došli oni koji treba da obrazlažu način na koji će to da se radi, da to bude svrha popisa stanovništva.

Šta ste vi naprednjaci izvukli kao pouku iz popisa stanovništva iz 2011. godine? Jeste li se vi posle odlaska ovih žutih lopova i ovih dosovaca sa vlasti bavili nekim metodama da vidite od čega ćete vi da krenete.

Ako ste imali taj popis stanovništva, a imate, to svako može da pogleda i u „Službenom glasniku“ tabele koje kažu da je u tom trenutku u Srbiji popisano sedam miliona i 160.000 stanovnika, a da je izvesno da sada ima manje od sedam miliona, da su ljudi otišli iz sela, da su mnogi mladi napustili Srbiju, da su mnogi bili prinuđeni da ugase svoja poljoprivredna gazdinstva. Kakva je onda pouka za vas iz vlasti, koji ste na osnovu tih parametara trebali da pravite neke strategije, neke programe i pre svega, gospodine ministre, da donosite zakone, da sprečite dalji odliv ljudi sa sela, mladih iz Srbije i da pospešite natalitet.

Ministar Slavica Đukić Dejanović je nas pitanje jednog novinara pre nekoliko dana rekla, da, suočena je sa tim, pošto ona vodi to posebno ministarstvo za natalitet, da će biti manje i da su cifre te koje su neumoljive, pa videćemo posle toga.

Šta vi imate da gledate posle toga? Zašto niste prihvatili zakone koje su predlagali poslanici SNS? Valjda vam se žuri na ono zvono svaki put kada je početak redovnog zasedanja, a evo i time završavam, gospođo Radeta, jer je potrošeno skoro čitavo vreme naše poslaničke grupe, da podsetim građane Srbije.

Poslanik Zoran Despotović tražio je da se subvencije u poljoprivredi povećaju i da premija za mleko umesto sedam bude 10 dinara, da ona subvencija koja ide za biljnu proizvodnju, umesto 6.000 bude 9.000 dinara, a poslanik Tomislav Ljubenović je takođe tražio da bi se sprečili svi ovi negativni prirodni priraštaj koji će se pokazati po popisu stanovništva, da svako dete u Srbiji do svoje 18 godine od države Srbije dobija 12.000 dinara, kako bi imalo život koliko toliko dostojan čoveka, što mnogi roditelji na žalost ne mogu da omoguće svojoj deci, a vi završavate ovaj mandat, bez takvih veoma važnih promena i bez takve pomoći porodicama sa decom. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Hvala predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicama, danas ću govoriti o zajmu za izgradnju nove UDK Tiršova 2. u Beogradu, ali pre nego što krenem sa obrazloženjem ovog zakona zajma, moram da se prisetim, neko je danas spomenuo gospodina Pajtića, a odavno nismo govorili o njemu i njegovim silnim malverzacijama, pa da se podsetimo kako je to nekada izgledalo, a šta mi to sve danas radimo.
Oni su devastirali, oni su urušavali, oni su gradili, pa ne gradili, oni su uzimali pare, a mi sve živo što oni započnu, završimo. Da se setimo te 2016. godine, 4. jula, došle su kamere, pozvao iz Bojan Pajtić, to je bilo par dana pred izbore, presekao vrpcu, aaaaa, gotova Kamenica 2, bravo, divno, ušli ljudi, a tamo sve šuplje i prazno.
Kamenica 2. bolnica, institut, nije bio završen, pod jedan.
Pod 2, nije dobio ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, a pod tri, prazna Kamenica, ništa uneli nisu. Sram ih bilo.
Došla nova vlast, SNS, došla nova Vlada, došao novi gradonačelnik, završili smo, pritom je institut građen osam godina i potrošeno je 30 miliona evra, a šarena laža, kobajagi otvorio čovek Kamenicu 2.
Sramotno je to bilo, na sreću, ljudi su videli kako su radili, koliko su krali, izabrali su novu vlast, Srpsku naprednu stranku i završili smo sa šest meseci kompletnu „Kamenicu 2“. Bogu hvala, rade oba krila, napunili je. To su najsavremeniji instrumenti. Znači, ta tužna priča je završena. Pajtić je otišao u zaborav, bio i nepovratio se.
Setimo se samo za vreme njegove vladavine mnogo tužne priče iz sela Bočar, gde je trebalo da se napravi na zemlji „Heterlendovoj“ ostavili su državi u amanet da naprave Specijalni zavod za decu sa posebnim potrebama. Dade Pajtić milion i po evra za to, za centar za decu sa posebnim potrebama, a od tog centra samo ostade jedna tabla koja i dan danas košta milion i po evra.
Čudi me kako nije znao šta mu rade lekari, šta se desilo sa tih milion i po evra. Znamo mi šta se desilo, nego ne znaju još uvek ljudi iz Bočara, pa se čudom čude i pitaju, obećano im je bilo 50 novih radnih mesta, od tih 50 novih radnih mesta nijedno mesto imaginarni centar, tragedija, mislim toliko je tužno da neću više da pričamo o njemu. Bio ne povratio se.
Mi radimo potpuno drugačije, radimo kroz projekte. Da, uzimamo kredite, ali uzimamo kredite sa po 2% kamate, čak sam čula da je jedan kredit od 0,61, što je dobro. Vratili smo sve njihove dugove i sada pravimo programe koji obuhvataju 12 projekata i to: izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija, u iznosu od 3.200.000.000 dinara.
Ovo čitam samo da ljudi znaju šta su radili oni, šta nisu uradili, šta mi, a onda ću se vratiti na „Tiršovu 2“.
Izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou obuhvata nabavku medicinske i druge opreme i sve ono što oni nisu uradili. Projekat rekonstrukcije kliničkih centara finansira se iz sredstava kredita Evropske investicione banke i iz sredstava budžeta.
Moram da kažem, moj dragi kolega, gospodin Bojanić, je imao tu nesreću da bude bolestan, pa je bio u bolnici. Bila sam i ja 2011. godine, Bogu hvala samo tri dana, jer su neke ovolike žute bube htele da pojedu i mene i one ljude jadne što su bili tamo. Sve je razvaljeno, prljavi toaleti. Mi imamo izvanredne lekare, imamo izvanredne medicinske sestre, ali šta vredi kad je bilo sve razvaljeno. Nema er-kondišna, razvaljeni prozori, vrata. Sad je potpuno drugačija slika, ne svuda, ne u svakom mestu, ali se puno toga uradilo, mnogo toga se promenilo na bolje, znači, adaptiramo, rekonstruišemo klinike.
Izgradili smo novu kliniku u Nišu, potpuno novu, koja je božanstvena. Radićemo i u Kragujevcu. Renovira se Klinički centar u Beogradu koji je tu 40 godina stojao onako, Bože me sačuvaj, evo, još malo pa ćemo ga završiti.
Sada da se vratim na ovu našu „Tiršovu 2“. Prva klinika je po uzoru na parisku kliniku odrađena još 1936. godine i bila je zaista par ekselans klinika za lečenje naše dečice, međutim, prošlo je već ovoliko godina, ta klinika je poprilično zastarela, malih kapaciteta, male su operacione sale. Za tri godine 150.000 dece je pregledano, što je mnogo veliki broj i mnogo mi je žao što je toliko dece obolelo. Ali, baš zato, kad je dete bolesno treba mu pružiti maksimalne uslove da što pre ozdravi.
Uzeli smo kredit od 54.000.000 evra. Država iz budžetskih sredstava, ali i kreditnih i donatorskih sredstava će donirati dalje da se „Tiršova 2“ završi, na sreću, da bi se naša dečica lečila u što boljim i povoljnijim uslovima.
Imamo izuzetno povoljne kamate na ovo. Imamo period počeka do pet godina. Kredit se mora iskoristiti do 2023. godine, kad će ova klinika i biti završena. Sigurna sam da će i pre roka, jer sve što radimo otvaramo bar jedno mesec dana pre roka.
Tako da ću sa zadovoljstvom glasati o predlogu ovih zakona i svih zakona koji su na redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, s obzirom da imamo dosta tačaka i predloga zakona, izdvojila bih tačku Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, a vezano je za projekat za konkurentniju privredu uz podršku i zajam Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Smatram da ovim sporazumom dajemo još veći podsticaj srpskoj privredi. Zahvaljujući našim stabilnim finansijama i ekonomiji ovo, zapravo, jeste potvrda, pre svega, poverenja Međunarodne banke i međunarodne zajednice prema Republici Srbiji.

Važno je napomenuti da je kamatna stopa navedenog zajma najniža moguća. Cilj navedenog sporazuma jeste dalji razvoj i unapređenje privrede.

Prednosti navedenog sporazuma jesu jačanje pristupa poljoprivrednim uslugama, dalji poslovni razvoj, još bolju implementaciju produktivnih investicija, zatim projektovanje i implementaciju strategije digitalne komunikacije i unapređenje hardverskih, softverskih i ljudskih kapaciteta, odnosno, kompletnu modernizaciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja je usmerena na podizanje svesti o projektu i na pružanju podrške savremenoj poljoprivredi i zbog podsticaja širokog učešća zainteresovanih strana što će u daljoj budućnosti doprineti i otvaranju novog broja radnih mesta i samim tim, smanjenjem stope nezaposlenosti koja je već sada u iznosu od 9,5%.

Ovim Predlogom zakona mi pružamo mogućnost za finansiranje različitih proizvodnih delatnosti za finansiranje kapitalnih investicija, radnog kapitala, tehničke podrške i za potrebne obuke postojećih i budućih zaposlenih uz davanje bespovratnih sredstava.

Podsetiću naše građane da smo i u prethodnoj, 2019. godini, omogućili davanje bespovratnih sredstava za podsticaj i razvoj malim i srednjim preduzećima, zatim za program podrške razvoju poslovne infrastrukture. Imali smo dodelu bespovratnih sredstava različitim investitorima za proizvodnju, za učešće u programu promocije preduzetništva, nabavku potrebne opreme, kao što je kupovina domaćeg traktora i davali smo subvencije i za samozapošljavanje.

Ove godine će biti obnovljeni svi konkursi za bespovratne subvencije koji su bili aktuelni kao i prethodne.

U svakom smislu smatram da je navedeni sporazum dobra mera koja će pomoći i olakšati dalji razvoj i poslovanje naših srpskih preduzeća.

Zahvaljujući novom investicionom programu „Srbija 2025“ samo u sektor poljoprivrede ulažemo dodatnih 300 miliona evra, gde će određena navedena sredstva ići za navodnjavanje i za traktore za poljoprivrednike.

Svakako ću o navedenom novom investicionom ciklusu govoriti sledećom prilikom kako bih ostavila vreme i mojim uvaženim kolegama.

U našoj državi Republici Srbiji, koja je danas znatno razvijena, vidi se da se rađaju značajna dela, jer naša politika vodilja jeste da je država rođena za čoveka, a ne čovek za državu.

Mi bi, kao građani, zaista bili srećni da su odlaskom Dragana Đilasa sa vlasti otišli i svi dugovi napravljeni tokom njegove vladavine, preskupi krediti sa previsokom kamatnom stopom i prazna državna kasa, nezapamćeni dugovi, jesu odlika neodgovorne i pljačkaške politike i to jeste naša tragična prošlost i naša realnost na koju, nažalost, uvek moramo da se vraćamo, jer smatram da bi smo još brže i više sprovodili reforme u svim oblastima, da nas tzv. opozicija nije toliko unazadila.

Zato danas uz veliki i naporan trud radimo i pokušavamo i dalje da efikasnim, ekonomskim merama promenimo ekonomsku klimu i vidi se da uspešno popravljamo ono što je ranije upropašćeno, naš narod to vidi, sigurna sam u to. Zahvaljujem se poštovanim građanima na poverenju i podršci koju nam ukazuju, jer smo svesni da država u kojoj se samo naselje i javna pljačka promoviše po principu – dopustite mi da kontrolišem novac u državi samo za svoje džepove i nije me briga za zakone, želi zlo svojoj deci, našoj deci i našim građanima. I kroz istoriju smo gledali da tu nema nikakvog boljitka za građane.

Danas, naša Srbija postoji u korist dobrog i boljeg života građana, a ne samo u korist života nekih političara, kao što je to bio slučaj sa Draganom Đilasom i 618 miliona, po kojima ga sa gorkim sećanjem svi pamtimo.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.
Izvolite.