Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, realizacija infrastrukturnih projekata vodi napretku cele privrede, doprinoseći ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje. Zato smatram da je izuzetno važan Ugovor o saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade Turske u oblasti infrastrukturnih projekata i potvrđivanje Ugovora o kreditu između Republike Srbije i turskih banki "Zirat" i "Deniz".

Ovaj ugovor podrazumeva dva veoma bitna projekta rekonstrukcije i izgradnje puteva, i to: državnog puta Novi Pazar-Tutin, izgradnja auto-puta Sremska Rača - Kuzmin i mosta preko reke Save i izradu projekta za deonicu puta Požega-Kotroman.

Upravo zato, ostvarenje ovih projekata će značajno doprineti rastu BDP-a u oblasti građevinarstva, upošljavanju domaće građevinske industrije i rastu zaposlenosti, jačanju tržišta rada i popravljanju životnog standarda.

Izgrađene su i grade se mreže auto-puteva. Srbija se gradi, raste i povezuje. Povezuju se ruralne sredine. Uz nove puteve, niče nova infrastruktura, što najviše doprinosi razvoju privrede. Područja sa razvijenom infrastrukturom i putnom mrežom privlačnija su za strane investitore, izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo.

Sve ovo podstiče veću uposlenost proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatne mogućnosti lokalnih samouprava da realizuju različite razvojne projekte.

Takođe, smatram da je od izuzetne važnosti Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projekat izgradnje nove Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu. Napokon, nakon skoro 50 godina čekanja, dobićemo najsavremenije opremljenu bolnicu, mesto za lečenje najtežih dečijih pacijenata iz Srbije i regiona. Ove godine počinje izgradnja bolnice koja će se prostirati na više od 30 hiljada metara kvadratnih i imaće sve uslove za lečenje pacijenata sa najtežim dijagnozama.

Postojeća zgrada Tiršove je građena 1940. godine i sav novac koji je godinama ulagan u obnovu fasade, dograđivanja i renoviranja, nažalost, nije dovoljan. Najveći problem jeste preopterećenost zgrade.

Zato je bitno što Tiršova 2 predstavlja potpuno novi koncept lečenja, gde bi najviše pacijenata trebala da primi dnevna bolnica. Imaće direktnu vezu sa najvećim porodilištem Kliničkog centra Srbije, tako da će novorođene bebe kojima je hitno potrebna nega specijalista moći brzo da se leče ili operišu.

Realizacijom ovih projekata rešiće se višedecenijski problemi i omogućiti lakše lečenje naše dece, što predstavlja najveći interes Srbije.

Moram da naglasim da je država za rekonstrukciju zdravstvenih objekata u 2020. godini opredelila više od 11 milijardi dinara. U toku su radovi na rekonstrukciji 19 zdravstvenih objekata, čija ugovorna vrednost iznosi 10 milijardi i 300 miliona dinara.

Osim Tiršove 2, za 2020. godinu su planirani projekti rekonstrukcije Instituta za majku i dete u Beogradu, nastavak radova na Kliničkom centru Vojvodine, čija je procenjena vrednost 34 miliona evra i sanacija postojeće Infektivne klinike.

U obnovu i opremanje zdravstvenih ustanova, koje bi trebalo da se završe u naredne četiri godine, biće uloženo čak milijardu evra. Ovim projektom obuhvaćeno je oko 100 ustanova, od domova zdravlja do kliničkih centara u svim delovima Srbije.

Ukoliko su institucije slabe, a Vlada neefikasna, kao što je to bilo do 2012. godine, onda će svako planiranje ostati obećanje. To je ono što smo mogli da vidimo i osetimo na sopstvenoj koži. To nam je ostavila Demokratska stranka u Srbiji.

Međutim, danas je situacija sasvim drugačija. Ovakvi projekti predstavljaju uspeh ove Vlade, koja otvoreno i direktno pokazuje da radi za svoj narod, da na svaki način pokušava da ispravi ogromne greške načinjene u bliskoj prošlosti i omogući brz privredni oporavak i razvoj, dajući nam lakši i bolji život.

Do skoro smo imali neuređene javne finansije i ogromne dugove, a danas vraćamo svoj dug narodu, povećavamo plate i penzije. Svedoci smo reformi koje dovode do velikih promena u našim životima, jer je ova Vlada pre svega pokazala da Srbija može da živi, da se razvija, da treba da postane zemlja u kojoj će se rađati deca i ostajati da žive, rade i planiraju budućnost u svojoj zemlji.

Vidimo da se kroz politiku ove Vlade sprovodi inicijativa i promoviše dijalog o ekonomskim politikama, ubrzavaju se međunarodne saradnje u oblasti infrastrukture, trgovine, finansija i privlačenju značajnih resursa i izvora, uključujući i privatni sektor, a sve u cilju infrastrukturnog razvoja kao osnove dugoročnog održivog rasta.

Danas ne razmišljamo o opstanku, već o napretku. Srbija je ekonomski snažnija nego ikada. Ima rast, spušta javni dug, smanjuje nezaposlenost iz godine u godinu.

Podsetiću građane da smo do pre nekoliko godina imali stopu nezaposlenosti od skoro 26%, a danas je to svega 9,4%.

Ekonomski napredak zemlje zavisi od odlučnosti i sposobnosti Vlade da sprovede suštinske reforme, a Vlada Srbije pokazala je i odlučnost i odgovornost prema svojim građanima.

Sve ovo su pokazatelji privrednog razvoja Republike Srbije i povećanje finansijske stabilnosti, a sve to zahvaljujući ozbiljnosti i velikom zalaganju Vlade na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Čestitam vam na svim postignutim rezultatima, na trudu i radu. Zahvaljujem vam na brizi i toleranciji, na strpljenju i mudrosti i želim vam još mnogo uspeha, jer samo tako Srbija zaista može ići napred i naša deca mogu planirati budućnost u svojoj zemlji jedinoj i najlepšoj Srbiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, gospodine ministre Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, podržavam ovaj set zakona iz oblasti finansija. Oni će zaista, kao što je to rekao i ministar finansija, pridoneti daljoj ubrzanoj modernizaciji naše zemlje koju sprovodi Vlada Republike Srbije, najveći broj poslanika u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani gospodine ministre finansija, i ovi zakoni će pridoneti protoku, kao što ste vi naglasili, robe, ljudi i kapitala, što pridonosi miru i stabilnosti, odnosno pedagogiji mira ne samo u regionu, nego i šire, za koju se zalaže i sprovodi naš predsednik, SNS i Vlada Republike Srbije.

Uvaženi građani Republike Srbije, gospodo narodni poslanici, stabilnosti zemlje i regiona pridonosi i plan, odnosno strategija ekonomsko-društvenog razvoja od 2020. do 2025. godine, koju je promovisao naš predsednik Republike, kada će se u infrastrukturu uložiti 900 milijardi evra. O tome je juče bilo dosta reči u ovom visokom domu i moja malenkost nema nameru da o tome govori.

Dozvolite, gospodine ministre i gospodine predsedavajući, gospodine Arsiću, da dve rečenice kažem nešto o našim političkim protivnicima. Šta reći o njima? Evo, jednog od njih, Boško Obradović, zvani, inače, moj je naziv lupetiv, da građanima objasnim zašto. Zato što me stalno pitaju – zašto on lupeta. Kažem – on je profesor srpskog jezika i književnosti i izmislio je osmi padež lupetiv.

Poštovani građani, da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u RIK i napad na članicu RIK-a? Da li je tačno ili ne? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u opštinu Pećinci? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio napad na predsednika Administrativnog odbora Skupštine Republike Srbije, dr Aleksandra Martinovića? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u kabinet predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Maje Gojković? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u policijsku stanicu u Guči? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio napad na novinarku „Pinka“? Da li je tačno da je izvršio pokušaj upada u REM? Da li je tačno da je Boško Obradović tražio streljanje predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić?

Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio, odnosno pokušao upad u zgradu Predsedništva Republike Srbije? Da li je tačno da je od Vojske Srbije tražio da izvrši državni udar? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u zgradu RTS testerom i tražio da preuzme program? Da li je tačno da je Boško Obradović izvršio upad u zgradu Skupštine opštine Gornji Milanovac, gde ga je čuvar izbacio iz zgrade? Da li je tačno da je zapretio predsedniku Vučiću šamaranjem?

Da li je tačno da je Boško Obradović 19.11. gospodnje 2019. godine izjavio, citiram – Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo? Baš zato sada je pravi trenutak da se intenziviraju napadi na njega iz svih oružja. Da li je tačno ili ne?

Da li je tačno, gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da je Boško Obradović oktobra 2017. godine uneo kamen, koji moj kolega Rističević naziva kamen kupusić, u Narodnu skupštinu Republike Srbije za koji je rekao da je sa KiM i time ponizio sve građane, a posebno Srbe na KiM?

Da li je tačno da je Boško Obradović marta 2019. godine pokušao upad u zgradu Skupštine grada Beograda? Da li je tačno da je Boško Obradović marta 2019. godine upao u RTS i hteo da se uključi u direktni prenos RTS-a? Da li je tačno da je marta 2019. godine zajedno sa Draganom Đilasom, inače, to je čovek, Dragan Đilas, koga ja nazivam, kada je ušao u politiku, da je bio običan gologuzan, a sada je tajkun sa 619 miliona eura, zajedno sa njim, zajedno sa Vukom Jeremićem, članom međunarodne bande lopova i bandita, ispred zgrade Predsedništva Srbije?

Da li je tačno da je Boško Obradović 2019. godine srpskom zastavom, pazite, i kopljem otvarao vrata Narodne skupštine Republike Srbije? To ste sve gledali, poštovani građani. Da li je tačno da je Boško Obradović 27.12. gospodnje 2019. godine upao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, napao gospodina Martinovića i izvršio haosu u ovom visokom Domu?

Da li je tačno ili ne, poštovani građani Republike Srbije, da je Boško Obradović izvređao na najprizemniji način prof. dr Mićunovića, koga je nazvao običnim komunistom i lažnim patrijarhom? Završiću, profesor Mićunović je rekao, citiram – mene ne interesuje politički huligan koji pokušava da u naš politički život uvede tabloidno prostaštvo, završen citat.

O sledećim ne bi govorio da ostavim svojim kolegama vremena, ali dozvolite o jednom moram da kažem, a to je prof. dr Janko Veselinović, zvani stanokradica. Zašto stanokradica? Jer je uzurpirao stan Milice Badže, inače izbeglice, 28 godina, iz Obrovca u Ulici Braće Kurjakovića i gle čuda zaslugom vašom, gospodine Arsiću i predsednice Narodne skupštine i svih narodnih poslanika vratio je taj stan Milici Badži na prozivku našu, ali dobio je još veći.

Inače, taj prof. dr Janko Veselinović, zvani stanokradica, kaže ovo – posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, ako ne direktno okretanje vojske i policije na stranu demonstranata i protivnika režima, završen citat, 11.9. gospodnje 2019. godine. Da li je tačno, gospodine Veselinoviću, ili nije?

Ovo za stan ne kažem ja, nego kaže „Slobodna splitska Dalmacija“ od 11.12. gospodnje 2014. godine.

Na kraju, uvaženi narodni poslanici, potpredsedniče Arsiću, ja ću sada postaviti pitanja, 10, građanima Republike Srbije i nama, narodnim poslanicima, da li je ovo što izgovaram je tačno ili ne. Ko je prvi izvršio finansijsku konsolidaciju od predsednika države Republike Srbije? Naravno da je Aleksandar Vučić. Ko je prvi obeležio NATO agresiju na našu zemlju od predsednika države? Odgovorite, dame i gospodo. Naravno da je Aleksandar Vučić.

Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao nećemo u NATO? Odgovorite politički protivnici, vi koji ste pobegli i oni koji gledaju sada iz svojih udobnih prostorija? Ko je prvi od predsednika Republike Srbije rekao – neću uvesti sankciji Rusiji? Odgovorite, dame i gospodo narodni poslanici, vi i naši politički protivnici, a građani Republike Srbije ovo vrlo dobro znaju? Ko je prvi rekao zapadu – nećete nam zabraniti da sarađujemo sa prijateljskom Kinom, od predsednika država? Odgovorite vi naši protivnici i oni koji ste tu i oni koji niste, a građani Republike Srbije to vrlo dobro znaju. Ko je prvi posle zločinačkog bombardovanja naše zemlje podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo, od predsednika države? Odgovorite gospodine Đilasu, odgovorite Boško Obradoviću, odgovorite Vuče Jeremiću i ostali iz saveza za Srbiju?

I, gle, čuda, ko je prvi od predsednika države, pazite dobro, rekao šta će nam Vojska? Šta mislite ko je prvi rekao? Pa, Boris Tadić. Hoćete datum? Neću da datum govorim, da bi ostavio vremena. Ko je prvi povratio 166-i list Miroslavljevog jevanđelja posle 175 godina? Vratio tamo gde mu je mesto bilo. Ko je prvi? Aleksandar Vučić. Ko je prvi od predsednika države doveo ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina u našu zemlju? Ko je prvi doveo predsednika, nama prijateljske Kine u našu zemlju od predsednika država?

Poštovani narodni poslanici, na kraju, za razliku od njih, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je veliki srpski reformator, veliki srpski državnik i iznad svega rodoljub koji nikada, nikada neće raditi protiv interesa srpskog naroda i svih građana Republike Srbije. Vama gospodo iz jedan od pet miliona, koji ste tvrdili sve do danas da niste politička organizacija, a moji saradnici, narodni poslanici SNS, uvek smo tvrdili da ste politička organizacija, danas ste i potvrdili, gospodine Radoniću, gospodine Jovo Bakiću, gospodine Zecu, koga uvažavam, izvinite se građanima Republike Srbije.

I, na kraju, ne branite gospodo iz političke organizacije „Jedan od pet miliona“, uvažene neke profesore na tom fakultetu od nas, branite ih od njih samih unutar „Jedan od pet miliona“. Srpska napredna stranka, gospodine ministre će podržati ove zakone. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jevtić.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je informacija o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Želim da istaknem da poljoprivreda igra veoma važnu ulogu u razvoju, ekonomskom razvoju Republike Srbije. Želim da pohvalim, naravno, budžet 2020. godine u kome je opredeljeno 54 milijarde dinara za poljoprivredu. Od tih 54 milijarde dinara za poljoprivredu, želim da istaknem da je 37,1 milijarde dinara predviđeno upravo za subvencije. Ukoliko poredimo podatke iz 2012. godine, videćete kada su na vlasti, naravno, bili ljudi koji su prvenstveno mislili na svoje sopstveno bogaćenje, ljudi koji nisu razmišljali ni o poljoprivrednicima, ni o studentima, ni o doktorima, medicinskim sestrama itd. Tadašnji budžet za poljoprivredu, odnosno za subvencije u poljoprivredi iznosili su 29,5 milijardi dinara. Drago mi je, naravno, da je nakon fiskalne konsolidacije i nakon odgovorne ekonomske politike poljoprivreda dobila ta sredstva u budžetu, koja će moći da, naravno, raspoređuje na subvencije i na podršku.

Ono što jeste negde cilj i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, je upravo podsticaj, podsticaj mladim bračnim parovima, ulaganje u kvalitetna grla u stočarstvu, podsticaj organske proizvodnje, podsticaj vinarima itd. Da se vratim sada na sporazum, jer je upravo ta odgovorna politika i Vlade Republike Srbije i naravno resornog ministarstva, dovela do toga da upravo se postigne ovaj sporazum, odnosno da se potpiše 9. decembra 2019. godine i da će taj, upravo sporazum, pomoći i unaprediti samu poljoprivredu i da njegov naziv sam po sebi pokazuje da je to unapređenje konkurentnosti u Republici Srbiji.

Sam projekat će trajati pet godina i to do 31.12.2024. godine. ono što je osnovni cilj samog projekta je da se pomogne upravo Vladi Republike Srbije, da se umesto u subvencije pomogne u investiranju. U kom smislu investiranja? Investiranje u male i srednje poljoprivredno-prehrambene proizvođače. Ta sredstva će pomoći, naravno, i nadam se da će moj kolega Milija Miletić, biti zahvalan jer će upravo pomoći i ruralnim područjima, odnosno da će pomoći poljoprivrednim proizvođačima koji su na jugu i na jugoistoku, a naravno on u svakoj raspravi to negde napomene, prosto da treba omogućiti upravo tim ruralnim područjima, manje razvijenim područjima, ta neka podsticajna sredstva. Upravo ovaj projekat će to pomoći. Znači da se ti ljudi koji žive u tim područjima negde motivišu da ostanu na tim područjima i da ulažu u samu poljoprivredu.

Što se tiče samog sporazuma hoću da kažem da je predviđeno odnosno da se sastoji iz tri dela, da je u prvom delu predviđeno unapređenje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta, malih i srednjih poljoprivredno-prehrambenih proizvođača, izgradnja kapaciteta kroz savetodavne usluge, odnosno poslovno i finansijsko planiranje kroz izradu određenih biznis planova i da će taj prvi deo projekta, za njega predviđen oko 34,5 miliona evra. U okviru ovog prvog dela, postoje dve komponente.

Što se tiče prve komponente u iznosu od 3,7 miliona evra, to je predviđeno za jačanje savetodavnih usluga. formulisanje tih biznis planova, kao i finansijsku podršku iz javnih i naravno privatnih izvora. Druga komponenta u iznosu od 30,8 miliona evra je planirana za proizvodne investicije kroz bezpovratna sredstva. Tu je neki akcenat dovoljno bitan da se shvati da će ta bespovratna sredstva biti u iznosu od 50%.

Znači da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imalo u vidu i da se upravo ovaj projekat nalazi negde između tog IPARD-a i nacionalnih podsticajnih sredstava. Znači, biće fleksibilniji i ono što će pružiti samim poljoprivrednicima je upravo tih 50% bespovratnih sredstava i to što će moći da ta sredstva uzmu odmah, a neće morati da čekaju godinu, godinu i po za refundaciju upravo tih sredstava i to želim da pohvalim.

Što se tiče trećeg dela zajma, on je u iznosu od 2,1 milion evra i odnosi se upravo na upravljanje projektom, monitoring i ocenjivanje. Što se tiče tih nekih podataka vezanih za finansijske uslove, želim da kažem da će se povlačenje zajma sprovoditi u skladu sa odredbama sporazuma o zajmu. Rok dospeća će biti 12 godina, uključujući period počeka od tri godine. pristupna naknada će iznositi 0,25% na ukupnu glavnicu, a kamatna stopa će se plaćati, odnosno zajmoprimac će plaćati kamatnu stopu polugodišnju, odnosno 15. maja i 15. novembra.

Kada posmatramo ovaj celokupni sporazum, drago mi je i ono što želim da istaknem, da je nakon 10 godina uspostavljena saradnja sa međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, da su u prednosti opet mali i srednji poljoprivredno prehrambeni proizvođači, ruralna područja naravno i da se 50% sredstava dobija bespovratno. Prvi poziv biće objavljen u septembru 2020. godine, dok će od 2021. do 2024. godine taj poziv biti dva puta godišnje, odnosno biće u martu i u septembru mesecu.

Još jednu stvar koju bi želela da pohvalim, kao neko ko je član Odbora za zaštitu životne sredine je upravo to da je predviđeno i praćenje uticaja na zaštitu životne sredine i neće se finansirati upravo ti projekti koji imaju visok rizik, odnosno visok nivo štetnosti.

Na samom kraju svog izlaganja, osvrnula bih se i na nacionalni investicioni plan „Srbija 2025.“, koja će nama, ne samo doneti benefit u smislu povećanja prosečne plate i prosečnih penzija, nego će i privreda osetiti, odnosno poljoprivreda će osetiti taj benefit.

Poljoprivreda je inkorporirana upravo u ovaj nacionalni investicioni plan koji je predstavio naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, i planirano je da se za infrastrukturu u poljoprivredi da 300 miliona evra, koji će se rasporediti na taj način što će se za navodnjavanje, naravno dati 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona evra, za izgradnju ono što je jako bitno za područja koja su gradonosna, za izgradnju protiv-gradnih automatizovanih lansera 10 miliona evra, subvencije za nabavku traktora za poljoprivredu 50 miliona evra.

Ovaj nacionalni investicioni plan dovoljno govori o odgovornoj politici, odgovornoj i domaćinskoj politici i Vlade Republike Srbije i predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. Znači, pokazuje da je akcenat stavljen na svakog građanina, i da je akcenat stavljen na rast i razvoj same Srbije. To je jedan odgovoran politički program, za razliku od nekih političkih programa koje viđamo svakodnevno, koji su puni pretnje, targetiranja, uvreda i tako dalje. Razni su ti opozicioni lideri koji govore tim nekim jezikom.

Ja bih, s obzirom da pričamo o poljoprivredi, napomenula da jedan od tih opozicionih lidera, Miroslav Aleksić, svakodnevno pljuje po državi, svakodnevno fabrikuje razno razne afere, a kada je trebao da uzme subvencionisana sredstva iz poljoprivrede za traktor tada se nije libio, tada mu nije smetala država i tada je hteo da koristi sredstva. Tako da, ja mislim da je ovo još jednom da ponovim, odgovorna politika, politika koja ima svoju budućnost.

Nadam se će građani na izborima prepoznati ovakav odgovoran rad, a naravno da ću se u danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Meni je stvarno zadovoljstvo, što mogu da kažem još nekoliko stvari o kojima je sada govorila koleginica Jeftić.

Uvaženi ministre, Ministarstvo koje vi vodite je stvarno Ministarstvo koje vodi odgovornu politiku vezano za sve nas koji živimo u Srbiji, za sve lokalne samouprave, za lokalne budžete. Ali, ovaj deo, ovaj zajam o kome sada govorimo, to je još jedna dodatna stvar za naše poljoprivredne proizvođače, za našu poljoprivredu i ja bih vas zamolio, ukoliko postoji mogućnost da u nekom narednom periodu, da li sada ili posle izbora, a možda i pre izbora, da u okviru ovih 45 miliona evra koja su predviđena za pomoć poljoprivredi, da u okviru tih sredstava odvoji se veći procenat sredstava. Jeste da sada imamo tačno kvalifikovano za šta se daje i koliko se daje, ali bilo bi dobro kada bi opštine koje su nerazvijene, demografski ugrožene, devastirane, kada bi te opštine dobile veći procenat sredstava, da u tima opštinama možemo da obezbedimo subvencije za naše poljoprivredne proizvođače, za naše poljoprivrednike, da do njih dođu i da normalno oni tamo ostanu da žive.

Mislim da je ulaganje u male sredine, u poljoprivredu, ulaganje u zdravu sredinu, to je ulaganje u budućnost naše zemlje Srbije. Ja sam siguran da ćemo u narednom periodu nastaviti da dajemo sredstva, da pomažemo mladim ljudima koji žive na selu, žive od sela, ženama koje ostaju da žive na selu, žive u tim našim sredinama koje su u teškoj situaciji, ali sa druge strane moramo imati mogućnost da više izdvajamo, da procentualno bude više za svako novorođeno dete koje živi na teritoriji devastiranih, demografski ugroženih opština, da svakoj ženi koja tamo ostane da ima veću pomoć i normalno to će dati rezultate. Demografska slika Srbije jeste takva, mi na nju možemo uticati na ovakav način, stimulativno i siguran sam da će dati rezultate.

Još jednom, ja sam stvarno zadovoljan što imam kolege koji su tu u Skupštini, koji misle o poljoprivredi. Koleginica Jeftić je osoba koja je stručna, koja zna i blago onim studentima kojima ona predaje, ti studenti su budućnost naše Srbije, zato što imaju od koga da uče.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.
Izvolite.

Zahvaljuje, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o zajmu koji Srbija uzima od Banke za razvoj Saveta Evrope za izgradnju Dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.

Zakonom o budžetu Republike Srbije odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra. Ukupna vrednost izgradnje dečije klinike procenjena je na 75 miliona evra uključujući i procenjenu vrednost zemljišta na kojoj će se klinika graditi.

Zajam od 54 miliona pokriće više od 70% vrednosti projekta, a nedostajuća sredstva biće obezbeđena u budžetu Republike Srbije.

Što se uslova zajma tiče, Republika Srbija ima mogućnost da izabere fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu prilikom povlačenja prve tranše i ta kamatna stopa će se kasnije primenjivati tokom perioda otplate. Imamo mogućnost kreditiranja do 20 godina. Nemamo penale na ne povučena sredstva, a rok da se ova sredstva iskoriste je kraj decembra 2023. godine kada je realno i planirano da se ovaj projekat izgradnje Klinike Tiršova 2 završi.

Dečija klinika Tiršova je izgrađena još 1940. godine. Ona je u nekoliko navrata renovirana, međutim neophodna je izgradnja jedne nove klinike zato što postojeća nema dovoljno prostornog kapaciteta i kada su u pitanju operacione sale, koje su premale i kada su u pitanju bolnički kapaciteti, odnosno bolnički ležajevi, takođe sistem za ventilaciju, za grejanje je zastareo, protiv požarna zaštita je zastarela.

Izgradnja Tiršove 2 kreće na samo proleće, to će biti klinika po najsavremenijim evropskim standardima, klinika koja će biti opremljena na najsavremeniji mogući način i prostiraće se na preko 30.000 metara kvadratnih.

Želim kratko na kraju samo da kažem nešto o još jedno zajmu koji se danas nalazi na dnevnom redu. Radi se o zajmu koji uzimamo od Evropske banke za obnovu i razvoj. Iz tog zajma će Srbija kupiti 18 novih elektromotornih garnitura prema evropskim standardima.

Želim samo da podsetim građane da je u periodu od 2015. do 2019. godine rekonstruisano 560 kilometara pruga, da su u toku radovi na rekonstrukciji još 380 kilometara pruga, da je na našim prugama 48 novih vozova, da imamo nabavljeno 16 lokomotiva za teretne vozove. Sada, sa ovih 18 novih vozova koje ćemo kupiti, na našoj železnici će biti 66 novih vozova. Da li je to dovoljno, da li smo mi time zadovoljni? Nije i nismo zadovoljni, ali Srbija svakim danom korak po korak postaje modernija zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Marković.
Izvolite.