Ja sam bio ubeđen da ekskluzivu na citiranje tabloida i Milovana Brkića ima Boško Obradović, Aleksić, Marinika Tepić i njima slični. Sad vidim da ste se i vi dohvatili tabloida i koristite argumente Milovana Brkića.
Zarad javnosti i zarad građana Srbije, na kraju krajeva, to je Zorana i sama rekla, jedina stranka kojoj je pripadala pre SNS bila je stranka G-17 plus. I to nije nikakva tajna. Kao što su i neki od vas pre SRS bili u nekim drugim političkim partijama. Nije vama SRS prva stranka u koju ste se učlanili.
Gospođa Zorana Mihajlović je bila savetnik Milorada Dodika i došla je u Republiku Srpsku na njegov poziv, da mu pomogne u definisanju strategije energetskog razvoja Republike Srpske. I kad god je Milorad Dodik u Beogradu, on se između ostalog vidi ne samo sa, naravno, pre svega sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem, ali se svaki put vidi i sa Zoranom Mihajlović. To znači da je Zorana Mihajlović ipak postigla određene, i to ne male, značajne rezultate u Republici Srpskoj, u vremenima koja su za Republiku Srpsku bila veoma teška.
Da vas podsetim, gospođo Radeta, to je bilo vreme kada je visoki predstavnik u BiH dekretom smenio više od hiljadu funkcionera u celoj Republici Srpskoj, od predsednika opština do ministara u Vladi Republike Srpske. U to vreme Zorana Mihajlović je bila uz Milorada Dodika, bila u Banja Luci i bila u Republici Srpskoj, u jedno zlo doba po Republiku Srpsku i u jedno zlo doba po srpski narod u Republici Srpskoj i jedan od razloga zašto je Zorana Mihajlović morala da napusti Republiku Srpsku bio je i pritisak stranih ambasada i visokog predstavnika u BiH - šta će vama kadrovi iz Beograda i šta će vama kadrovi iz Srbije. To je bio proces rasrbljivanja BiH i oduzimanja Dejtonskih nadležnosti Republike Srpske. U to vreme je Zorana Mihajlović bila u Banja Luci. Gde je bio svako od vas, vi to najbolje znate. Eto toliki je Zorana Mihajlović izdajnik.
Što se tiče Aleksandra Vučića, ne znam da li u vašoj stranci postoji neki unutrašnji razdor i neke unutrašnje struje, uopšte u to ne ulazim, ali sam čuo i čuli su svi narodni poslanici da je Nemanja Šarović nekoliko puta rekao da je Aleksandar Vučić izdajnik i da se sprema da potpiše nekakav obavezujući sporazum kojim će se Republika Srbija odreći KiM zarad ulaska u EU. To je rekao nekoliko puta. Doduše, to niste rekli vi, ali je rekao on, kao što je juče na sednici Administrativnog odbora, što je opet u koliziji sa vašom zvaničnom politikom, jer ste i vi podržali Srpsku listu na izborima za Skupštinu KiM, juče je njegov argument bio protiv mene i taj što je zajedno sa mnom u Savetu univerziteta u Prištini Goran Rakić, gradonačelnik Kosovske Mitrovice, i to ga označio maltene - evo ga tamo onaj Goran Rakić, izdajnik, iz Srpske liste, evo i njega su stavili da bude predstavnik Vlade Republike Srbije u Savetu univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
Ponovo vas pitam - šta je to izdala Zorana Mihajlović, šta je to izdao Aleksandar Vučić, koji je to papri famozni potpisan pa je Republika Srbija izgubila neki svoj deo? Sve što što smo izgubili mi smo izgubili pre Vlade koja je formirana 2012. godine i ništa Zorana Mihajlović nije prodala, kao što nije prodao ni Aleksandar Vučić. Neki drugi su prodavali. Vuk Jeremić je zajedno sa onim Roćenom razbio Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, pa sada imamo ovo što imamo u Crnoj Gori. Žuti i Vojislav Koštunica…
(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodine Martinoviću.)
… završavam, su bili ti koji nisu prstom mrdnuli 2008. godine kada su šiptari proglasili lažnu državu na KiM, ne Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović i mi se sada suočavamo sa posledicama njihove politike. Sada pokušavamo da resetujemo stanje i na KiM, da pomognemo i srpskom narodu u Crnoj Gori, da pomognemo i srpskom narodu u Republici Srpskoj, ali i srpskom narodu u Federaciji BiH. I vi sada kažete - vi ste izdajnici, odričete se ovog ili onog dela Republike Srbije, u Vladi Srbije sede strani špijuni.
Kamo sreće da su takvi špijuni sedeli u Vladi Srbije 2004. godine, 2006. godine, 2008. godine, ne bi nam se desio pogrom na KiM, ne bi nam se desilo proglašenje nezavisnosti KiM, ne bismo imali presudu Međunarodnog suda pravde, ne bi se raspala Državna zajednica Srbija i Crna Gora i ne bi sad ovi milogorci atakovali na Svetog Vasilija Ostroškog i na druge svetinje u Crnoj Gori. Ali, to su posledice politike koja je vođena do 2012. godine.