Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, jasno je da ćemo mi podržati ovaj predlog da se izborni prag spusti sa 5% na 3% i to je nešto što je jako pozitivno, jako dobro, povećava jasno reprezentativnost zastupljenih poslanika u samom parlamentu, i to je već rečeno ovde, nešto što je SDP u okviru promene Ustava izbornog zakona predložio još 2013. godine i nešto za šta se zalaže i nešto što je definisano i pre toga.

Naravno da se na ovaj način, moram da naglasim, da najveća poslanička grupa, odnosno najjača partija trenutno u državi SNS, imaće najveće gubitke i da najmanje njoj odgovara ovo smanjenje, ali odgovara političkom životu Srbije i odgovara, reći ću demokratiji u ovoj državi što je jako dobro.

Evidentna je želja predlagača zakona da i nacionalne manjine dobija autentične predstavnike i da budu prisutne u većem broju u samoj Skupštini, i to je nešto što je očigledno. Tako da ćemo se mi potruditi da i amandmanima i argumentovanom raspravom dođemo do adekvatnog rešenja i iznađemo najbolje rešenje da u parlamentu uđu autentični, reprezentativni predstavnici nacionalnih manjina u okviru stranaka koji ih predlaže. Trudićemo se da nađemo balans između tri glavna, mislim stuba koji će to omogućiti, a to je nacionalnih veća, odnosno nacionalni savet, a njihovog učešća, RIK, ali mislim da možemo značajnu pomoć da nađemo i u posebnom biračkom smislu. U balansu u meri i u dobroj kontroli između ova tri stuba možemo obezbediti nacionalnim manjinama da imaju autentične i reći ću originalne predstavnike u ovom domu.

Na kraju, SDP zaista je promoter ženskog učešća u političkom i u društvenom životu. Mi ćemo sa velikim zadovoljstvom podržati predlog da kvota učešća žena u parlamentu se podigne sa 30% na 40%, predlogu gospođe Čomić, SDP u Sandžačku, mogu da kažem da je zaista promoter političkog aktivizma žena, i ako pogledate funkcije i stranačke i one koje su delegirane na opštinskim nivoima u Novom Pazaru u Sjenici i gde god učestvuje, odnosno SDP na vlasti da žene zaista imaju značajno mesto i procenat svakako veći od 40%, kao i u ovoj poslaničkoj našoj grupi, tako da je to za SDP jedno prirodno stanje i mi ćemo ga zdušno podržati u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predlagači zakona, ja ću ponoviti u ime SPS da ćemo podržati predložene zakone i da je to dobar iskorak u pravcu stvaranja onoga što je bolja reprezentativnost ovde zastupljena u parlamentu političkih opcija.

Međutim, ja ću se osvrnuti u svojoj diskusiji na pitanje utvrđivanja autentičnosti manjinske političke stranke koja učestvuje na izborima i po predlogu zakona, položaj političke stranke nacionalne manjine o tome odlučuje RIK što nije sporno po meni, ali na osnovu potvrde koju podnosioci izborne liste izdaje Nacionalni savet nacionalne manjine.

Podsetio bih na ustavnu odredbu da izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno, niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno što znači pripada pojedincu i da se to izražava, ono je u vlasti pojedinca da tako kažem, samim tim nikome nije dozvoljeno da u ime tog pojedinca presuđuje o njegovom nacionalnom identitetu. Naravno, da to nije po logici stvari, to ne može niko učiniti, pa ne može učiniti ni nacionalni savet nacionalne manjine, koji nema politički subjektivitet za takvu vrstu odlučivanja, a nema ni formalnu nadležnost u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Ingerencije nacionalnih saveta nacionalnih manjina su četiri oblasti. Obaveštavanje, kultura, obrazovanje, službena upotreba jezika, a drugo nacionalni saveti na poseduju nikakav instrument, da tako kažem, kojim bi oni mogli da sude o autentičnosti političke stranke nacionalne manjine. Oni bi verovatno mogli da daju određeno svoje mišljenje ili potvrdu kako stoji u Predlogu zakona, na osnovu subjektivnih kriterija, ali to je veoma sporno, da o tome presuđuju o autentičnosti stranke nacionalne manjine.

Dakle, još je veći problem ako je reč o koaliciji stranaka nacionalne manjine, jer po logici stvari verovatno ispada da mišljenje, odnosno potvrdu treba da daju svi nacionalni saveti tih nacionalnih manjina koje čine određenu koaliciju. Šta će biti ako jedan nacionalni savet jedne od manjina koje je u koaliciji ne dobije tu potvrdu, odnosno tu saglasnost.

Podsetio bih da pri izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina kandidati koji učestvuju na izborima, odnosno koji su na izbornim listama moraju da budu na posebnom biračkom spisku. To je dokaz da su oni autentični predstavnici nacionalne manjine. Dakle, kriterijumi su posebni birački spiskovi. Zato posebni birački spiskovi mogu poslužiti i u ovom slučaju za potvrđivanje autentičnosti pripadnika nacionalne manjine koji se nalaze na listama, mada ne može se tražiti, ja mislim da svi moraju kandidati na toj listi biti pripadnici određene nacionalne manjine. Sa druge strane uvažavajući političku slobodu, zatim slobodu političkog organizovanja, slobodu mišljenja i uverenja, jasno je da na primer pripadnik većinskog naroda može biti član neke manjinske stranke i zastupati njene interese i to ne može niko da mu zabrani.

Meni se nekako čini da jednino merilo za utvrđivanje autentičnosti ovih stranaka koje izlaze na izbore su program i statut političke stranke, određene manjine. Pokušajem sprečavanja zloupotrebe pozicije manjinske stranke, radi dostizanja prirodnog praga u postupku utvrđivanja autentičnosti manjinske stranke, mogu proizaći nove zloupotrebe i to onih koji o tome odlučuju ili daju svoje mišljenje.

Dakle, to je veoma klizav teren. Ovom svojom diskusijom nisam pretendovao da dam konačno rešenje ili da budem izričit u svojim stavovima u odnosu na ono što je ponuđeno u Predlogu zakona, ali prosto želim da neke svoje dileme i neke svoje stavove o kojima razmišljam, treba da podelim ovde sa vama kako bi mogli da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja. Na kraju bih samo ponovio i pitanje broja potpisa za podršku listama koje izlaze na izbore.

Mi ćemo imati u mnogim lokalnim samoupravama za lokalne izbore da će biti potrebno dve trećine ili tri četvrtine glasačkog tela, koje inače izlazi na izbore za davanje te podrške, a to je zaista mnogo i neprirodno da jedan takav veliki broj ljudi bude stavljen u funkciju, u jedan proces podrške itd, a da sutradan te stranke koje su dobile tu podršku kroz te potpise neće imati toliki broj glasova.

Zato smatram da broj potpisa treba da se smanji proporcijalno onome što je smanjenje cenzusa i u tom okviru bi trebalo da se olakša ovim strankama koje će ući u lokalne parlamente, pa naravno i ovde u republički parlament, jer ako se čini ustupak sa željom da se omogući veća zastupljenost političkih ideja u parlamentu ovde i u lokalnim parlamentima, onda ne samo kroz smanjenje cenzusa, nego i kroz broj potpisa za podršku im treba pomoći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Danas imamo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima. Sigurno da u ta dva zakona, dve najveće su promene smanjenje cenzusa sa 5% na 3%.

Ja ću to sagledati iz jednog, malo drugog ugla, odnosno jednog drugog ambijenta, iz opštine, iz koje dolazim, pa ću samo navesti određen broj podataka i da to prikažem i da bude jasno ono što na kraju želim da kažem, a to su izbori 2016, izbori 2017. godine, u mojoj opštini.

Godine 2016, u mojoj opštini, ti izbori su naravno bili, svi izbori sem predsedničkih. Što se tiče parlamentarnih izbora, procenat je bio 76% za SNS. Što se tiče lokalnog dela 80%, ali na izlaznost od 71%.

Godine 2017, kad su bili samo predsednički izbori, u mojoj opštini je glasalo 80% za predsednika, odnosno Aleksandra Vučića, na izlaznost od 79%.

Želim da kažem, da ako se zna da je apsolutna većina, dve trećine ili 67%, a da se ovde radi o izborima koji su bili 2016. godine i 2017. godine i da je procenat uglavnom oko 80%, na veliku izlaznost između 71% i 79%. Znači, da u ovoj opštini SNS ima jedan od najboljih rezultata, ako ne i najboljih.

Dalje, ovo je opština gde je SNS imala prva apsolutnu vlast i nešto što do sada se nije desilo, a to je da imamo na lokalnom nivou 27 odbornika od 31 ili 87%.

Na toj listi, jednostavno ta lista nije bila sastavljena od nekog ko je morao da napusti listu zato što će sutra vršiti neki drugi posao koji je u sukobu interesa i dva mesta su automatski, predsednik i zamenik predsednika morali da siđu sa te liste i dva mesta su odbornička iz nekih drugih razloga jedna je odbornica napustila opštinu, jedno je prirodnim odlivom itd.

Praktično, 31 odbornik je prošao tu listu. Mi ćemo na prvoj narednoj sednici koja će biti ovih dana u opštini Koceljeva, prvi put u skladu sa članom 48, mislim da je, Zakona o lokalnoj samoupravi, izabrati odbornika sa druge liste, zato što je naša lista istrošena i verovatno je to prvi put da se primenjuje u Srbiji.

Kada to pogledamo, kada pogledamo današnji predlog iz ugla takve opštine koja ima takav rezultat u izborima, i mi, znači, ja, naravno, ubedljiva većina naših građana u opštini Koceljeva, podržava ovaj predlog iz razloga što će biti veća zastupljenost svih učesnika u izborima i njihova prohodnost.

Ali, iako je to prag 3% i tih 3% treba zaraditi, ne znam kako se to gleda sa neke druge pozicije, oni koji izlaze na izbore i koji su tu oko cenzusa, jer to treba zaslužiti i 3%.

Dalje, kada osvojite 3% i kada uđete u opštinski ili republički parlament ili pokrajinski, a prvenstveno govorim o ovoj Skupštini ovde, vi imate mogućnost da budete jako vidljivi, da zastupate svoje predloge, da ste medijski prisutni, da kroz rad plenuma, kroz amandmanski deo, kroz rad odbora, kroz prisutnost Vlade, ministara, itd, u ovoj Skupštini, jednostavno budete dovoljno vidljivi da prezentirate svoje predloge i da eventualno sutra osvojite mnogo veći broj glasova nego što je taj prag od 3%.

Ovde kod smanjenja ovog cenzusa, sa 5% na 3%, sigurno je ovde već i bilo reči, SNS najviše gubi, a u okviru SNS najviše gube one lokalne samouprave, kao što je moja opština koje imaju najbolje rezultate u okviru SNS, ali mi podržavamo taj predlog iz već poznatih razloga, a smatramo da je ovo jedan od najvećih doprinosa u izbornim uslovima. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na samom početku, osvrnula bih se na primedbe koje su se mogle čuti i kada je bila organizovana javna rasprava, da se izborni uslovi ne menjaju u godini izbora. Rekla bih da to nije prvi put, kao što je i naveo naš predsednik poslaničke grupe.

Mi smo to imali i 2000. godine da su se menjali izborni uslovi neposredno pred izbore, ali se ovde radi o tome da se izborni uslovi koji se menjaju, ne menjaju se u smislu da se otežavaju uslovi onima koji će izaći na izbore, nego naprotiv, olakšavaju se uslovi svima onima koji nameravaju da izađu na izbore.

Kada je u pitanju lokal, mada ja dolazim iz sredine gde je na prošlim izborima, sve izborne liste su prešle cenzus od 5%, a ovo smanjenje izbornog cenzusa na 3%, doprineće sigurno tome da ne moraju da se prave neke koalicije, da će pojedine stranke i partije moći da izađu na izbore samostalno.

Kada su u pitanju predlozi zakona koji se tiču učešća manje zastupljenog pola od 40% koje je predložila narodna poslanica Gordana Čomić, što svakako, kako i predsednica Skupštine rekla, jedan istorijski predlog u smislu da smo prihvatili predlog da bude na dnevnom redu od strane opozicije, po podacima zastupljenosti žena u parlamentu, naša zemlja se nalazi na 27. mestu, od ukupno 190 rangiranih zemalja.

Kada je u pitanju indeks rodne ravnopravnosti, mi smo učinili značajni napredak, samim tim što na čelu Vlade imamo ženu, imamo četiri ministarke, imamo gotovo 40% i u ovom sazivu parlamenta, ali ono što statistički podaci ukazuju, to je upravo to da žena nema dovoljno na mestima na kojima, izvršne vlasti, na mestima na kojima se odlučuje.

Postoje 23 opštine gde ne postoji ni jedna žena član opštinskog veća, a u 55 opština, i ovaj izborni cenzus koji je bio da između svaka tri kandidata mora biti jedan manje zastupljen pol, imamo sada zastupljenost, manje zastupljenog pola ispod zakonskog minimuma, verovatno iz razloga što zakonska odredba ne predviđa da kada mandat, bilo podnese ostavku, iz ličnih razloga ili zato što ode na neku funkciju, taj manje zastupljeni pol, da kažemo, ženu ili muškarca, ne zamenjuju opet istog pola osoba, pa dolazimo do toga da mi izađemo iz okvira tog zakonskog minimuma.

Mogu da kažem da od kada sam ja u partiji, a od osnivanja sam u SPS, nikada nisam imala taj problem što sam žena. Godine 2009. partija me je kandidovala da budem prva žena predsednica Skupštine opštine Vrbas. Naš predsednik Ivica Dačić uvek je imao poverenja u svoje partijske drugarice, postavljao ih je na značajna mesta, od ministarskih do potpredsedničkih. Ovde su sa mnom i narodne poslanice koje su bile zamenika predsednika opštine, poput Danijele, Danica dr Bukvić je bila direktor Instituta na nefropatiju sa 38 godina i upravo iz tog razloga, kako je i naveo naš šef poslaničke grupe mi ćemo podržati ovaj predlog da se nađe 40% manje zastupljenog pola u ovoj situaciji i to se odnosi na žene.

Ali, ispričaću vam jedan zanimljiv podatak. Godine 2013. kada su bili lokalni izbori u Vrbasu dogodilo se to, da u okviru naše koalicije koju su činili Jedinstvena Srbija, Partija ujedinjenih penzionera, SVM, da su tri koaliciona partnera delegirale žene. Mi smo došli u situaciju da smo u prva tri mesta imali žene i morali smo dodatno da se dogovaramo koja će se od žena povući, ne bi li ispoštovali odredbu manje zastupljenog pola.

Ono što želim da istaknem još, da treba svi da se potrudimo, ukoliko izglasamo ovo u subotu 40%, a iskreno se nadam da ćemo ono što je faktičko stanje u ovom parlamentu, gotovo 40% narodnih poslanica mi izglasati. Na nama koji odlučujemo u lokalu, prilikom predaje lista sa redosledom da vodimo računa da ova izmena zakona ne dovede do toga da u budućnosti u lokalnim parlamentima imamo manje žena nego što smo imali do sada, sa ovom odredbom, da svaka treća mora biti žena. Z

ahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o smanjenju cenzusa na 3% koji je podnela SNS je šansa za unapređenje političkog sistema u Srbiji, šansa za unapređenje izbornih uslova, ali i za veliki broj stranaka da učestvuju u izbornoj trci i uđu u lokalne i u republički parlament. Što je najvažnije, predlog ovog zakona je po mom mišljenju ključni za političku stabilnost u Srbiji koja je po mom mišljenju uslov svih uslova.

Predlogom ovog zakona i zakona koji su usvojeni pred kraj ove godine, a tiču se unapređenja izbornih uslova u Srbiji, zapravo predstavlja sve ono što je Savez za Srbiju i tražio. Takođe, želela bih da istaknem da je i ovaj predlog zakona u skladu sa preporukama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, da se u zemljama članicama usvoji izborni prag od 3%.

Oni koji pokušavaju da opravdaju bojkot, nemaju međusobni konsenzus i na žalost kriju se iza stranaka ili pokreta koji su već odlučili da izađu, kao što je to, moram da kažem, Dragan Đilas koji se krije iza Pokreta „Jedan od pet miliona“. To građani moraju da znaju i da moraju da budu svesni pred ove izbore.

Moram da kažem za ovom govornicom da se u potpunosti slažem sa svakom rečenicom, sa svakom izgovorenom rečju prof. dr Dragoljuba Mićunovića o bojkotu izbora. Takođe, slažem se sa njim i o tome kako je definisao i dao profil Boška Obradovića i moram da kažem, od strane pojedinih političara koji bojkotuju ove izbora je na delu jedan opasan pokušaj delegitimizacije izbora i moram da kažem legitimitet izbora određuju građani na izborima, a ne bilo koji pojedinac.

Pre nego što se osvrnem u svojoj diskusiji na Predlog zakona o povećanju kvote od 40% za manje zastupljeni pol koji je predložila uvažena koleginica Gordana Čomić, želim da istaknem da su do sada ostvareni važni rezultati u oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji koji se prepoznaju kako u većoj zastupljenosti žena, budući da su žene danas na mnogim važnim rukovodećim funkcijama u državi, tako i u većoj vidljivosti i osetljivosti celog društva za probleme sa kojima se suočavaju žene.

Želim da vas podsetim da nas je 1991. godine u parlamentu Srbije bilo svega tri žene, da je do 2012. godine bilo 20% žena u parlamentu, a da tek po usvajanju kvote sistema od 33%, od 2012. godine nas ima preko 30%, da bi nas danas imalo 37,4%. Jačanje rodne ravnopravnosti je istovremeno i prilika da uhvatimo u korak sa najrazvijenijim zemljama sveta i da budemo deo savremenih tokova društvenog i ekonomskog razvoja. Zato je Predlog zakona o povećanju kvote na 40% manje zastupljenog pola koleginice Gordane Čomić veoma važan i predstavlja korak više u demokratizaciji Srbije i u borbi za rodnu ravnopravnost.

Predlog ovog zakona je važan i zbog toga što u našoj zemlji još uvek postoje otpori da se žene u punoj meri uključe u društveno-ekonomske i političke tokove i da još postoje pojedinci u Srbiji koji smatraju da postoje neka muška zanimanja.

Zato, svi postignuti rezultati kao i ovaj Predlog zakona o povećanju kvote na 40% moraju biti podstrek da ohrabrimo žene da se više uključe u politički život Srbije, da podstičemo solidarnost, koja po mom mišljenju za sve ove godine nije izostala, ali koja može da bude doslednija i intenzivnija, da se borimo protiv stereotipa, da podstičemo dijalog i da je od velikog značaja da dobijemo novi zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Naravno da nas i u narednom periodu čeka mnogo izazova vezano za zdravlje žena, za obrazovanje žena, za ekonomsko osnaživanje žena, za borbu protiv nasilja, za podsticaje žene sa sela, osobe sa invaliditetom, za veću uključenost u politički život Srbije, dakle sve ono što su i naši ciljevi Ženske parlamentarne mreže.

Na kraju moram da istaknem da se ja slažem sa predlozima koji su pojedine kolege i koleginice istakle, da mi u raspravi ovog zakona u pojedinostima moramo da pronađemo rešenje oko redosleda kandidata manje zastupljenog pola, najmanje iz dva razloga.

Prvi razlog je da ne smemo da gubimo pozicije koje smo već stekli. Drugi razlog je da postoji određeno nepoverenje u određene političke stranke, pre svega na lokalu i one manje za koje se, po mom mišljenju, žene ne mogu izboriti da budu na primer u prvih pet ili šest.

To je nešto što mi moramo da uradimo u raspravi o pojedinostima i što, jednostavno, javnost i 51 i nešto % žena u Srbiji očekuje od nas.

Zahvaljujem.