Hvala, doktore Jokiću.
Sada reč ima LJubica Mrdaković Todorović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Opšte je poznato da je večita dilema da li je ispravnija neposredna ili predstavnička demokratija, ali moderna civilizacija u 99% slučajeva je civilizacija predstavničke demokratije, tako da ne postoji iole ozbiljna zemlja na svetu koja u svoj parlamentarni sistem nije uvela predstavničku demokratiju.

Naravno, ima raznih modela i raznih oblika parlamentarizma i predstavljanja naroda u parlamentu, ali je nesporno da se ustoličila jedna praksa koja se primenjuje u većini zemalja.

U suštini, poenta predstavničke demokratije je da narod bira svoje predstavnike u parlamentu, koji će zastupati interese toga glasača, građana ili biračkog tela koji ga je glasao, ali suština je ista. Poslanik u parlamentu je u suštini glasnika birača koji su ga izabrali, a na drugoj strani, da bi se stvorili uslovi koji bi omogućili ulazak u parlament u svojstvu narodnog poslanika, neophodno je da se pređe određeni cenzus, odnosno da kandidat za narodnog poslanika dobije određeni broj glasova koji se najčešće iskazuje u procentima u odnosu na celokupno glasačko telo.

Do sada smo imali predviđenih 5%, ali smatram da je inicijativa predsednika države gospodina Aleksandra Vučića i SNS, da se smanji izborni cenzus sa 5% na 3%, i više nego razumna i poželjna, s obzirom na brojnost političkih subjekata u Srbiji, tj. brojnost političkih partija, snižavanjem cenzusa sa 5% na 3%, samo će se omogućiti ulazak u parlament što većem broj poslaničkih grupa, ali i predstavnika nacionalnih manjina, koji do sada možda i nisu bili predstavljeni na pravi način.

Snižavanje cenzusa će doprineti tome da u parlament uđe više ljudi sa različitim mišljenjima i idejama, kao i predlozima koji će, nadam se, biti na dobrobit svih nas.

U prilici smo da usvajanjem ovog predloga zakona omogućimo velikom broju političkih subjekata da se za svoje ideje i političke ciljeve i stavove bore i zalažu kroz parlament, a ne na ulici i tome sl. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Mirko Krlić.
Izvolite, gospodine Krliću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Jednostavno, ne mogu da prećutim reči predlagača amandmana i poziv na vojvođanske poslanike.

Ja dolazim iz AP Vojvodine, ali sam poslanik Republike Srbije, nisam nikakav Vojvođanin, ni vojvođijaner, kako bi neki nacionalno to želeli da predstave. Prema tome, predstavljam Republiku Srbiju i sve probleme Republike Srbije, i sve ono što, naravno, jedna država treba da nosi i zbog čega postoji ovaj parlament.

Ni po čemu mi Novi Sad nije bliži od Kragujevca, Kraljeva i Niša, jednako ih volim. Mi u Banatu najbolje znamo šta je to kada ste stvarali tu svoju državu Vojvodinu, kada je iz Zrenjanina za mesec dana nestao „Naftagas“, kada je nestala „Banatska banka“, od koje ste napravili „Vojvođansku“ i sav kapital, kada je čak odbojkaški klub „Hlek“, koji je sa kompletnim rukovodstvom premešten u Novi Sad i tako razne druge priče, gde je Banat apsolutno zapostavljen i oštećen pravljenjem te vaše države.

Ako već želite da postavite vojvođansko pitanje, bar jednom postavite pitanje vraćanje Baranje u sastav Vojvodine, gde istorijski pripada. Možda bi tako nešto i podržali.

Hvala, gospodine Krliću.
Reč ima Nada Lazić, pretpostavljam replika.
Izvolite.

Ni u kom slučaju ne želim da se upuštam u nekakvu svađu ili tome slično.

Podsetiću, i kada sam govorila u načelnoj raspravi, u Portugaliji, kaže, izborne jedinice obrazuju se na bazi okruga kao oblika teritorijalne organizacije. U Danskoj se mandati formiraju prema izbornim jedinicama nekadašnjih grofovija.

Znači, prosto je svugde zastupljenost regiona odakle pojedini poslanik dolazi, a ne samo da zastupa interese svoje stranke. Poenta je u tome, da vi svoj kraj najbolje znate. Da li ćete vi u vašem Zrenjaninu dopustiti da se pravi gumara, a bez tzv. integrisane dozvole, pa će sutra biti nekakvo zagađenje ili ćete se boriti za neke druge stvari, da se izgradi sistem za tretman otpadnih voda, pa da ne ide otpadna voda u Aleksandrovački kanal. Znam i lokalne probleme.

Ali, ako vi dolazite iz jedne takve sredine, onda vi znate najbolje situaciju tamo i za te interese onda se ovde najbolje borite. Poenta je u tome, a ne da ja vraćam nekakve istorijske granice ili takve gluposti, prosto mi to nije bila namera. Ja samo govorim da organizacija kakva je sada, odnosno izborni zakon koji sada postoji, da se svugde, na svim izbornim mestima na celoj teritoriji Republike Srbije i na prethodnim izborima ste imali, gospodin Vučić je bio lik koji je stajao na čelu svake izborne liste i vi ste se praktično, da ne upotrebim ružnu reč, kačili na lik jednog čoveka sa autentičnim nastupom i time ste dobijali glasove.

Ali, ono što je karakteristika sistema koji mi predlažemo, da to budu zasebne jedinice, onda bi stvarno neko individualno, kao što je kolega malopre govorio o pojedinačnom izboru svakog poslanika, a ne proporcionalno. I tu su različite ideje, da li će biti proporcionalno ili da se ide na ime. I tu su različita iskustva. Ja sam zato i naglasila kada sam govorila, treba otvoriti raspravu.

Sadašnji model, po kome je, praktično, utopljena cela teritorija Vojvodine, kada je izborni zakon u pitanju, u celu Srbiju i kada mi, recimo, kao regionalna stranka nema šanse da osvojimo 5% ili 3% kako se sada smanjuje, za celu teritoriju Vojvodine, jer nas prosto ne poznaju i ne mogu da zastupam jug Srbije na pravi način, kao što mogu da zastupam priču o Novom Sadu, okolini Novog Sada ili Subotice itd.

Poenta jeste u tome da svi krajevi Srbije budu podjednako zastupljeni i da se ovde čuje ono što su interesi građana cele Srbije, a ne samo pojedinih delova.

Po ovom rezonu bi, praktično, mogli da budu izabrani svi predstavnici iz Beograda. Onda bismo jednostavno uštedeli na putnim troškovima i niko ne bi morao da dolazi iz drugih delova Srbije, ako bi tako razmišljali. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, pravo na repliku.
Izvolite.

Koliko je meni poznato, Vojvodina nije ni okrug, ni region. Okruzi i regioni su nešto sasvim drugo. Autonomna pokrajina Vojvodina, radi neke istorijske tradicije, zadržana je i u današnjem sistemu, još uvek imamo kao AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju.

Pošto često govorite o specifičnosti Vojvodine, o nekakvim granicama Vojvodine, ne vidim koje su to specifičnosti između Banaćana i Bačvana? Ne igramo ni isto kolo, nemamo istu narodnu nošnju. Kada govorimo, tačno se razlikuje ko je odakle.

Okupator je 1941. godine podelio to u različite zone, znajući da nismo isto. Prema tome, niste vi nama ništa bliži, niti prihvatamo to da smo zajednička regija ili zajednički, kako ste ono rekli, okrug. Od toga nema ništa. Jednostavno, to je samo politika koja je u jednom trenutku trebala, posle 1974. godine, da bude važna i, nažalost, i dalje opstaje.

Vojvodina je, inače, još jedina oblast koja nema ime, jer Vojvodina ne znači ništa kao kraljevina i kao carevina. Srpsko vojvodstvo je ime. To joj daje titulu i to joj daje pun naziv. Samo, vi to izbegavate da kažete.

Hvala.
Reč ima Nada Lazić.
Izvolite.

Poslednji put ću se javiti. Ne želim da polemišem previše.

Puno je krupnih reči izgovoreno, da Vojvodina ne postoji. Ja se nadam da kolega, kada krene u kampanju predizbornu po Vojvodini i krenu da obećavaju razne kule i gradove, da će prećutati ovu izjavu mog kolege da je Vojvodina praktično izmišljena priča i da ona ne postoji. Samo vas molim da pogledate postojeći Ustav, pa da pogledate da li postoji ili ne. Hvala lepo.