Hvala, gospođo Lazić.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Profesore, izvolite.

Blagodarim, gospodine potpredsedniče.

Spojiću vreme po amandmanu i vreme koje mi pripada po osnovu prijave za reč, tako da ću govoriti ukupno sedam minuta ako dozvoljavate.

Najpre, da se izjasnim da sam protiv bojkota izbora, jer mislim da bojkot ne donosi političku stabilnost, a svakoj državi je potrebna državna stabilnost. Protiv sam stranih intervencija i mešanja u izbore u svakoj zemlji, pa prema tome i u naše. Videli smo kako je to bilo 2000. godine. Protiv sam promene vlasti na ulici, jer prevrati izazivaju podelu u narodu i među građanima.

Smatram da ovaj partiokratski izborni sistem nije narodni. Jedini narodni sistem bi bio izbor po imenu i prezimenu poslanika po odgovarajućim izbornim jedinicama, jer bi na taj način građani barem mogli da učestvuju delimično kao birači, da predlažu kandidate za poslanike. Oni sada to ne mogu da rade i nisu čak ni predlagači kandidata, čak ni svi članovi partije to nisu, nego samo partijske vrhuške i građani su pretvoreni samo u puke glasače.

Tome treba dodati, ako se bude radila izmena Zakona o izborima narodnih poslanika, i obavezu izlaska na izbore, jer biračko pravo nije samo pravo, nego i obaveza, ali uz stvaranju odgovarajućih uslova, kao što su npr. elektronsko glasanje za birače iz dijaspore, kao što su pokretne biračke komisije za lica koja ne mogu da dolaze iz udaljenih krajeva ili su fizički u otežanom stanju da mogu da dolaze na glasačka mesta, itd.

Mi i danas imamo urednički uvodnik, redakcijski uvodnik u „Danas“ koji je izneo neistine da je najveće ulaganje po radniku u Srbiji, po jednom čoveku u Srbiji koji se zapošljava, 150 hiljada evra za fabriku automobila „Zastava“ u Kragujevcu. To nije tačno. Najveća ulaganja po jednom zaposlenom su ovde u Skupštini. Sto četrdeset četiri hiljade evra na četvorogodišnjem nivou pripada svakoj partiji po poslaniku. Ako tome dodamo još i pare koje se daju partijama da pokriju troškove izbora, to prelazi ovaj iznos od 150 hiljada evra po zaposlenom.

Šta građani od toga dobijaju? To da nisu birači, nego samo glasači i takva struktura prodala je izvore vode, prodala je zemljište, na redu su šume, kao nacionalno bogatstvo, a Slovenija je vratila vode kao nacionalni resurs.

Takođe, mi ovde imamo i dozvole za mini hidroelektrane koje uništavaju i životnu sredinu i pravo ljudi na pristup vodi, a istovremeno imamo ovoliko visoke subvencije za investicije po radnom mestu, dok npr. investicije koje bi mogle biti daleko produktivnije i smanjivati uvoz, pogotovo ranog povrća i voća, kao što je na primer Vranjska banja gde imamo izvor vode sa 98 stepeni. Energija je danas najveći resurs. Odlazi u vodotok. Imamo neiskorišćen skelet od hotela sa nekoliko stotina soba. Isti je slučaj i Jošaničkoj banji sa izvorom od 78 stepeni, a uvozimo povrće za turiste u zimskom periodu na Kopaoniku, kao ski centru najvećem u Srbiji. Isti je slučaj sa izborima vode u Mačvi, 50 do 60 stepeni itd.

Zašto mi ne dozvoljavamo građanima da budu učesnici na izborima. Ako imamo pet miliona glasača, podelite sa 250 poslanika, stopa ulaska u parlament treba da bude 0,4% dobijenih glasova. Šta je tu sporno? Jel se ruši legitimitet Skupštine? Ne. Ko se boji dijaspore, odnosno ljudi iz rasejanja? Ko se boji nezavisnih kandidata, ličnosti koje bi ušle u Skupštinu po tom osnovu itd? Ako ste predložili već da taj izborni limit bude 3%, zašto nije 2%? Pet puta 0,4 je 2%.

Dalje, kažete da činite ustupke. Da, ali zadržavate isti kriterijum koji treba obezbediti za izlazak na izbore. Ovi sa 3% moraju da prikupe 50.000 potpisa, kao i ovi koji imaju 12 koalicionih partnera, a osvojili su 48,5% ukupnog broja glasova. Kad podelite sa 12, to nije ni 5%. Da li je zbog toga smanjen ovaj limit?

Zato predlažem da za listu koju čini samo jedan nestranački kandidat, koga predloži grupa građana, odnosno stranka nacionalne manjine, dobio sam načelnu podršku predstavnika jedne stranke nacionalne manjine za ovaj predlog, da bude najmanje 4% glasova od ukupnog broja. Za listu koju čine dva nestranačka kandidata, a koju predloži grupa građana, odnosno stranka nacionalne manjine, najmanje 0,8 i za listu koja predloži tri kandidata 1,2%. Za sve ostale 2% i povećanje od 2%, dok za liste sa 10 i više glasova da bude najmanje 20% glasova. Na taj način se izjednačavaju svi.

Žao mi je što onaj drugi amandman, koji govori o potrebnom broju potpisa, jer država hoće da zaradi na izborima i od onih koji to objektivno ne mogu da plate, ne vidim razloga zašto to tako radimo.

Najzad, šta je ovde poslanik USS, ako se ne varam, Milija, rekao da tuđa ruka svrab ne češe, a ja pitam građane Srbije čija ruka češe svrab 43% stanovništva tj. 160 hiljada vlasnika porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji žive na 85% teritorije Srbije, u ovoj Narodnoj skupštini? Zato predlažem građanima da izađu na izbore i se samoorganizuju i da biraju najbolje predstavnike iz svojih lokalnih sredina. Hvala.

Hvala.
Samo jedno obrazloženje. Vi ste tim vašim amandmanom, koji ste predložili, podrazumevali jedan širi oblik promena, nego što je sam predlog podrazumevao i zbog toga je odbačen, ništa drugo. Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Milija Miletić jeste rekao – tuđa ruka svrab ne češe, i verovatno je mislio i na onu izreku – bolje je patiti za selom nego na selu. Najbolje za selom pate oni koji žive u gradu, obuku narodnu nošnju i vizuelno se identifikuju kao osobe koje žive na selu.

Što se finansiranja tiče, vidim da dobro računaju, ali izborne liste dobijaju novac. Politička stranka Boška LJotića je zajedno sa DSS ušla u parlament. Novac za izbornu listu dobija Boško Obradović i DSS. Taj novac nije mali. Moram da vam kažem da svakog meseca Boško Obradović za političku stranku Dveri dobije 21.000 evra i nešto malo više, 21.000 evra.

Sada izračunajte 12 meseci. Znači, dobiju novac i za mandat prethodnog kolege koji kaže da nema nikakve veze sa Dverima, ali gle čuda, novac za poslanička mesta obezbeđuje Republika Srbija, za poslaničku listu, za deo koji se odnosi za politiku stranku Srpske Dveri ili Dveri, kako se to već zove. Dakle, na takav način su jasno identifikovani poslanici kome pripadaju, ko dobija novac itd.

Novac je tražio i Đorđe Vukadinović, koliko se sećam. Demokratska stranka Srbije tvrdi da je tražio 370 hiljada dinara, koliko pripada mesečno izbornoj listi po jednom poslaniku. Pošto je ta lista dobila 13, verovatno je poslanička lista Dveri dobila sedam i zato Boško Obradović godinu dana baštini sedam mandata, ne dolazi na sednicu, dobija platu hiljadu evra, dobija novac za stan na Dedinju, koji mu plaća Skupština Srbije i u vreme kada ne radi svoj posao, kada ne dolazi na posao u Narodnu skupštinu i osim toga zadržava i ovu 21 hiljadu evra, koja pripada političkoj stranci tako što novac, a ovde smo dokazali gospodin Martinović, Orlić i ja, da se novac ispumpava na preduzetničke radnje, što je Boško Obradović na kraju sam priznao da to radi preko Dimovića, Borče, Crepaje itd.

Novac nije namenjen političkim liderima, već za rad političke stranke, zato su i zamrle političke stranke, jer novac politički lideri nisu davali opštinskim odborima, svojim predstavnicima itd. već su ga zadržavali za sebe zato što su ga prali kroz preduzetničke radnje za fiktivne poslove i time, jel tako gospodine Arsiću, utajili porez, prali novac, činili krivična dela, novac zadržali za sebe i danas im se poslanici bune, a partije im se kreću do 1% zato što novac po zakonu nije namenjen političarima, nije namenjen poslanicima, nije namenjen odbornicima, već je namenjen za rad političkih stranaka, za redovno finansiranje, posebno za edukaciju i za mlade.

Oni to nisu radili, voleli su sve što vole mladi, strpali novac u džep i danas se bune. Nije kriva država, država je svima omogućila ravnopravne uslove. Najviše novca po poslaniku dobijaju male partije, jel tako gospodine Arsiću, daleko više nego poslaničke grupe, izborne liste koje dobiju najveći broj mandata. Favorizovane su manje partije.

Pitajte koliko je dobijala Zelena stranka, Čabradija, lažna slovačka stranka, koliko je novca dobijala mesečno iz budžeta Republike Srbije? Daleko više za jednog poslanika, jer se računa i broj glasova, procenat, nego što je to dobijala SNS, odnosno političke stranke koje imaju najveći broj glasova.

Em ne dolaze na posao, em su favorizovani, em novac ne ulažu u političke stranke, em još kaže na kraju - mi ćemo da bojkotujemo ukoliko nas ne pustite da preuzmemo vlast bez izbora, evo mi ćemo da bojkotujemo rad Narodne skupštine. Naprosto, dobro su izračunali, ali neka se obrate Bošku LJotiću i drugima koji su novac zadržali za sebe, a nisu ga ulagali u političke stranke za razvoj stranaka. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.
Pravo na repliku ima Veroljub Arsić.
Izvolite gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u velikom delu diskusije kolege Marijana Rističevića ja moram da se složim, zato i jesmo u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti predvideli da svaka politička stranka, odnosno politički subjekt koji prima novac iz budžeta Republike Srbije bude predmet rada i analize DRI.

Znači, da jedna nezavisna institucija utvrdi kako političke stranke koje dobijaju novac iz budžeta Republike Srbije taj isti novac i troše. Međutim, za razliku od SNS, gde je bio državni revizor i utvrdio način poslovanja, kod političke stranke Boška Obradovića nisu smeli ni da uđu a mislim i da ne znaju gde su.

Dalje, šta drugo reći za predsednike političkih stranaka koji od svojih političkih stranaka kradu novac? Mogu da kažem da je to jedna velika sramota svakog od njih. S druge strane, to pokazuje kako bi se ponašali i da vode državu, krali bi opet novac. Dok, opet pokazuje nam i nešto drugo, jer koliko je meni poznato DS je još uvek u dugovima i u blokadi. Ko je zadužio tu DS i doveo je u blokadu? Pa baš Dragan Đilas.

Sad kako se ponašao prema svojoj stranci, tako se ponašao i prema Republici i prema državi i prema gradu. Isto je i grad Beograd ostavio u dugovima i gde god se pojavi Dragan Đilas, Šolak, Vuk Jeremić ostaje pustoš. Tu pustoš sa ulice hoće da unesu ovde u parlament da ponovo ruše ovu zgradu, da je ponovo pale da bi ponovo došli u priliku da otimaju, Srbiju zadužuju, građane Srbije zadužuju, a da oni budu sve bogatiji i bogatiji.

Hvala gospodine Arsiću.
Gospodine Rističeviću, želite repliku?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, bila Državna revizorska vrlo kratko u Dverima, ali je onda Boško Obradović zapištao kako eto DRI kontrolom želi da uguši Dveri. Doslovce tako. Evo vam ovde.

Dakle, zbog nekog političkog pritiska Boška Obradovića DRI je skratila taj boravak u Dverima, ali je pronašla nepravilnosti o kojima smo govorili vi i ja. Nesumnjivo je da je došlo do zloupotrebe, a onda je Boško Obradović pobegao kod Đilasa, počeo da čupa znakove, da koristi motorne testere, da ulazi u RTS itd. da bi nekažnjeno zadržao novac i da ne bio kažnjen za dva krivična dela, jedno je utaja poreza, jer preduzetničke radnje sa fiktivnim poslovima, ako napravite fiktivni posao, morate da platite prilikom kontrole kada se to ustanovi, morate da platite, to se podrazumeva kao utaja poreza zato što je to i krivično delo utaja poreza i krivično delo pranja novca.

Dakle, da se to ne bi desilo Boško Obradović je to hteo da predstavi kao politički pritisak režima, izlazio ovde na konferenciju za štampu nekoliko puta i pištao kako DRI kontrolom finansija u jednoj političkoj stranci guši demokratiju i guši političku stranku Dveri i da nije bila ni u jednoj drugoj organizaciji već je eto samo našla njega kao nevinog da kontroliše.

Imajući to u vidu i ona saznanja koja smo mi dali, mi smo podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. Do dana današnjeg nismo dobili odgovor, a ja i razumem delimično i tužilaštvo, na ovoliku buku kako je on žrtva, represija, Bog otac, bežeći kod Đilasa on je stekao neku vrstu dopunskog imuniteta. Kao – vidite, vi napadate Boška Obradovića zato što je došao kod Đilasa itd. On je spas našao bežeći u krilo DS, bežeći u krilo Dragana Đilasa itd. bežeći u taj kao veći savez, udruživši se sa devet lidera iz DS, on koji je bio najveći protivnik žutih, DS itd.

U stvari sve vreme je tražio političku zaštitu zbog pljačke novca koju je izvršio nad strankom čiji je on lider. Ono njihovo geslo – mi u Dveri nemamo lidera, zbog novca koji je opljačkao došlo je do toga – mi u Dverima imamo samo lidera. Nekada mu je zakletva bila ovakva, a sada mu je zakletva kod Đilas ovakva. Hvala.

Hvala gospodine Rističeviću.
Pravo na repliku ima prof. Ševarlić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Još jednom apelujem na predlagače da usvoje moj predlog da minimalni prag za izlaznost ne bude 3% nego da bude 2% za političke stranke ili grupe građana jer to je pet puta 0,4% dovoljno da se formira poslanička grupa, ali da omoguće i građanima koji ne žele da budu u koalicijima, odnosno u partijama ili grupama građana da se kandiduju kao pojedinci i nestranačke ličnosti.

Predlagao sam čim smo ušli u Skupštinu da nestranački poslanici iz svih klubova izađu i da napravimo klub nestranačkih poslanika gde bi svako od nas zadržao svoju potpunu samostalnost. To nije naišlo na odziv. Zašto izbegavate da vratite pravo građanima da oni mogu da odlučuju ko će da ih zastupa izvan političke partije ili grupe građana ispod praga za poslaničku grupu. Hvala lepo.