Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, kao što je naša ovlašćena predstavnica Snežana Paunović rekla, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na finansijski plan Agencije za energetiku.

Agencija za energetiku osnovana je Zakonom o energetici 2004. godine. Agencija je regulatorno nezavisno telo od organa izvršne vlasti, ali i od svih drugih državnih organa, organizacija, pravnih i fizičkih lica koja se bave energetskim delatnostima.

Zakonom o energetici 2014. godine proširene su kako nadležnosti, tako je i ojačana nezavisnost Agencije. Agencijom upravlja Savet Agencije koga bira Narodna skupština Republike Srbije. Predsednik i članovi Saveta za rad Agencije i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, koja najmanje jedanput godišnje podnosi izveštaj o radu koji treba da sadrži i izveštaj o stanju u energetskom sektoru.

Delokrug rada Agencije su regulatorni poslovi u oblasti električne energije, prirodni gas i nafte i naftnih derivata. Najvažniji poslovi su licenciranje i sertifikacija, regulacija cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi, zaštita kupaca i međunarodne aktivnosti.

Sredstva za rad Agencije se obezbeđuju iz prihoda koje ona ostvaruje po osnovu obavljanja poslova regulacije, izdavanja licenci i drugih prihoda u skladu sa Zakonom, a na Finansijski plan Agencije saglasnost daje Narodna skupština na predlog Odbor za finansije.

Agencija za energetiku planirala je prihode za 2020. godinu za 1% veće u odnosu na prihode koji su bili planirani u 2019. godini. Prihode planira od izdavanja licenci. Ova naknada se utvrđuje jednokratno, odnosi se na ceo period važenja licence od 10 godina i naplaćuje se prilikom podnošenja zahteva, a učešće u ukupnoj strukturi prihoda Agencije iznosi 8,9%.

Prihode od regulatornih naknada obračunava se privrednim subjektima koji se bave prenosom, odnosno transportnim delatnostima u iznosu od 1% od vrednosti odobrenih operativnih troškova amortizacije i prenosa na regulisana sredstva učešća ovog prihoda, u ukupnoj strukturi prihoda iznosi 79%, odnosno 88% posmatrano u odnosu na poslovni prihod. Ima još prihod od donacija, refundacija, ima i neke finansijske ostale prihode.

Rashodi u 2020. godini planirani su na osnovu obima i strukture rashoda koji su bili u 2019. godini i treba da obezbede sredstva za pokriše najneophodnijih troškova za funkcionisanje agencije za energetiku.

U strukturi ukupnih rashoda, kako stoji u predlogu ovog finansijskog plana Agencije, najznačajniju stavku čine troškovi zarada koje iznose 56,84%, troškovi i zakupnina od 8,31%, nematerijalni troškovi u iznosu od 7,24% u ukupnim rashodima.

Na kraju, želim da pohvalim inicijativu koju je podneo direktor „Srbija gasa“, Dušan Bajatović, koji je uputio tu inicijativu kako prema Vladi, tako i prema lokalnim samoupravama kako bi se uticalo da što veći broj korisnika priključi na gas. Priključak za gasifikaciju trenutno u Beogradu iznosi 120 hiljada dinara, mogao bi da bude 650 evra, i to tako što bi „Srbija gas“ beskamatno kreditirao korisnike kroz račune za gas u periodu od tri do pet godina. Planirano je da se kompletno gasifikuje Beograd do 2022. godine. Trenutno priključaka ima 30 hiljada, a potencijali i ono što bi moglo da se ostvari u samom Beogradu je 311 hiljada priključaka. Kada je u pitanju Novi Sad, ima 65 priključaka i tu su potencijali mnogo veći kada su u pitanju domaćinstva.

Kada se dodaju ove takse koje su dužni da plate oni koji su zainteresovani da se priključe na gasnu mrežu, to izađe na kraju i do 200 hiljada dinara, tako da je svakako ovaj predlog koji je uputio direktor „Srbija gasa“, Dušan Bajatović, za pohvalu i ne samo kada je u pitanju grejanje, nego indirektno na ovaj način smanjilo bi se i zagađenje u samom Beogradu, ali uopšte i u našoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, odmah na početku ću reći da podržavam predlog finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti koji su podnešeni 29. novembra 2019. godine. Zasnovani su na rezultatima u prethodne tri godine i pokazuju da prihodi u 2020. godini treba da budu veći za 19,24% od planiranih u 2019. godini po osnovu naknade, što je rezultat usvajanja pravilnika o tarifama. Bitno je naglasiti da je Komisija potpuno finansijski nezavisna institucija, odnosno ne zavisi od budžeta Republike Srbije.

Izuzetno je važno što smo izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, investicionim alternativnim fondovima i Zakona o tržištu kapitala omogućili da se poveća dostupnost i proširi baza potencijalnih investitora u državne hartije od vrednosti, što predstavlja veliki uspeh za našu državu i potvrđuje da smo stekli i održavamo finansijsku stabilnost, a time i poverenje investitora u naše hartije od vrednosti.

Podsećam građane da se Srbija prošle godine ponovo vratila na međunarodno tržište kapitala. Imali smo dve važne misije obveznica od milijardu i od 550 miliona evra sa istorijskim niskom kamatno stopom od 1,2%. Imali smo emisiju obveznica gde nominovanih u evrima na period od 20 godina i u dinarima na period od 12 godina, što naravno sve govori u prilog jačanja poverenja investitora.

Zašto možemo reći da se ispunjavaju svi standardi razvijenog tržišta kapitala? Upravo zato što je izgubljeno poverenje stranih i domaćih investitora predstavljalo ključni problem na srpskom tržištu. Uz to, intenzivno se radi na snažnom regionalnom povezivanju tržišta kapitala zbog čega možemo biti spremni na bilo kakvu finansijsku krizu.

Danas kapital u Srbiji više nije skup. Preduzeća dobijaju povoljnije kredite po mnogo nižim kamatnim stopama. Novac koji investiramo jesu konkretni projekti, projekti koje vode povećanju konkurentnosti, rastu ekonomije i privrede, doprinose stabilnosti i miru, a sve to stvara privlačnu klimu za nove investitore.

U 2019. godini imamo direktne strane investicije koje iznose 3,8 milijardi evra i ponosni smo što je u poslednje tri godine Srbija po drugi put svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija. Zato se intenzivno ulaže u infrastrukturu i stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta što je razlog novih stranih investicija i otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta.

Ova Vlada je pokazala da je sposobna i odlučna da sprovede suštinske reforme koje su dovele do ekonomskog napretka i do velikih promena u našem načinu života. Realni rast BDP-a u 2019. godini u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je preko 4% i to je rezultat bržeg rasta građevinarstva i fiksnih investicija.

Upravo to su pokazatelji i rezultati reformi koje je započela prethodna i nastavila ova Vlada. Danas smo ponosni na činjenicu da od svetskih finansijskih institucija dobijamo potvrde o ispravnoj ekonomskoj politici koja garantuje stabilnost i sigurnost poslovanja. Srbija je prepoznata kao zemlja koja je atraktivna investitorima koji žele da investiraju u svoj kapital.

Nalazimo se na čelu rang liste po broju stranih investicija za 2019. godinu. Na Duing biznis listi Svetske banke za 2020. godinu Srbija je napredovala za četiri mesta i sada se nalazi na 44. mestu, od 190 zemalja sveta. Prošle godine smo bili 48. I dalje smo najbolje plasirani u kategoriji izdavanja građevinskih dozvola, gde smo deveti na svetu. Srbija se već treću godinu za redom nalazi u top 50 zemalja na svetu po uslovima poslovanja.

Pre samo nekoliko godina živeli smo u zemlji koja je bila na finansijskom dnu, u svakom smislu ovih reči. Milijarde opljačkanih evra, planski upropašćene privatizacije, uništena privreda samo su deo izdajničko-interesnih poslova koje su radile demokrate. Imena i nedela ovih tajkuna nikako ne treba zaboraviti radi istine i pravde, jer jednoga dana će morati da sednu pred sud mafijaši koji su se za svoj račun bavili ekonomijom kako bi uništili domovinu naših predaka.

Danas građani vide da se Srbija menja, prepoznaju rad i to su pokazali svojim poverenjem koje su nam dali u najtežim momentima, kada je Srbija bila na ivici bankrotstva. Kroz proteklih nekoliko godina dokazalo se da je smer politike kroz koju nas vodi predsednik Vučić ispravan, da vodi u potpunu stabilizaciju javnih finansija i obezbeđuje stabilnost za rast u godinama i decenijama koje slede. Ja duboko verujem da je to jedini put kako bi srpska ekonomija potpuno ozdravila i omogućila našoj deci lepu i sigurnu budućnost u Srbiji.

U danu za glasanje podržaću sve predloge finansijskih planova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Svako telo koje je u interesu građana je jako važno i jako je korisno. Po definiciji bi REM, kao i svako drugo telo ili agencija trebalo biti samostalno, nezavisno telo koje u skladu sa Ustavom i zakonima štiti interese građana Republike Srbije, svih građana i njihove zajedničke interese.

Nažalost, mi smo u prethodnom periodu imali različitih iskustava, imali smo čak i onih slučajeva kada se ugrožavaju Ustav i zakoni Republike Srbije od strane određenih medija. REM ne reaguje na to, kao što je bilo u slučaju RTS-a i zahteva za redakciju na bosanskom jeziku, gde su iz Saveta RTS-a i protivustavno i protiv svih mogućih zakonskih regulativa odgovorili neprimereno, vređajući osećanja i nacionalna prava, individualna i kolektivna, Bošnjaka kao građana Republike Srbije na vrlo brutalan i nepošten način.

Regulatorno telo za elektronske medije je tada zaista trebalo reagovati i zaštititi pre svega Ustav, zaštititi zakone Republike Srbije i zaštititi prava građana Republike Srbije na ono što im po Ustavu i po zakonima pripada. Nažalost, to nismo imali, kao što smo imali mnogo puta u prethodnim godinama, posebno kada su u pitanju izborni ciklusi, da REM ne reaguje blagovremeno u pravo vreme i ne reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima da spreči, naročito na regionalnim i lokalnim televizijama, brutalno kršenje svih mogućih kodeksa i na taj način ohrabruje lokalne tajkune i moćnike koji su bili u poseti televizija, da narušavaju dostojanstvo svojih političkih neistomišljenika, da brutalnim medijskim harangama i kampanjama prevazilaze sve moguće granice i političke pristojnosti, ali i bilo kakvog drugog normalnog odnosa.

Dakle, ovo bi telo trebalo biti korektiv svih onih devijacija koje se dešavaju u društvu i koje na bilo koji način jesu posledica zloupotreba, odnosno upotreba medija kao poluge moći u pogledu ostvarivanja nekih političkih ili drugih ciljeva. Zato bi bilo vrlo važno i zato su ove promene koje se dešavaju vrlo važne da konačno REM bude nepristrasan, da bude samostalan i da bude snažan mehanizam pre svega zaštite Ustava, zaštite zakona i prava građana Republike Srbije, bez obzira na političku pripadnost, bez obzira na versku pripadnost, bez obzira na nacionalnu i svaku drugu pripadnost.

Za takav REM, za takvu vrstu ovog tela uvek ćemo dati podršku i uvek ćemo glasati, ne samo mi, nego će takav REM podržati bilo koji građanin Republike Srbije. Nažalost, nismo imali takva iskustva u prethodnom periodu i to je nešto što je činjenica, zato ovde i danas ovde govorimo kao narodni poslanici ne bi li probudili alarm kod onih koji su do sada bili u REM-u, a posebno kod onih koji će u narednom periodu biti u ovoj vrlo važnoj agenciji da zaista budu na braniku zaštite časti i dostojanstva svakog pojedinca, svake individue i konačno na braniku Ustava i zakona Republike Srbije.

Zato ćemo i u danu za glasanje podržati i ovaj finansijski plan i naravno na sledećoj sednici takođe podržati predviđene izmene, smatrajući da ćemo konačno biti na putu da ovu instituciju dovedemo u red onih institucija koje zaslužuju respekt svih građana i koje su kao takve vrlo važan instrument odbrane pojedinca, odbrane Ustava i poretka i odbrane svakoga od nas kao građana Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dalibor Radičević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo, između ostalog, i o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2020. godinu.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je na svojoj sednici od 2. decembra prošle godine detaljno razmatrao Predlog finansijskog plana Agencije za energetiku i predložio da se Skupština pozitivno izjasni o navedenom finansijskom planu.

Pošto imam puno poverenje u rad Odbora i njegovih članova, danas u svom obraćanju neću govoriti o ciframa koje su navedene u Finansijskom planu, već bih govorio samo o Agenciji za energetiku. Agencija je osnovana 2005. godine, i to na osnovu Zakona o energetici. Ova agencija predstavlja regulatorno telo koje ima nadležnosti u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, kao i toplotne energije koja se proizvodi u elektranama i toplanama. Osnovni zadatak Agencije za energetiku je da obavlja poslove koji su joj dodeljeni zakonom, a to je da doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac za ekonomski razvoj zemlje.

Bez stabilnog energetskog sektora nema stabilne industrijske proizvodnje, a bez industrijske proizvodnje i stvaranja novih vrednosti nema ni stabilnog ekonomskog razvoja zemlje. Zato je postojanje Agencije za energetiku veoma važno za stabilnost i ekonomsko napredovanje zemlje. Koliko je energija važna za sve nas najbolje vidimo kada iz nekog razloga dođe do nestanka električne energije, na par sati ili na par minuta. Toliko smo postali zavisni od električne energije da onog trenutka kada dođe do prekida u snabdevanju čini nam se da staje život u našem okruženju, bez obzira što taj prekid u snabdevanju ne traje večno.

Zato Agencija za energetiku ima značajnu ulogu za sve nas. Agencija za energetiku obavlja sledeće poslove: regulacija cena, licenciranje energetskih subjekata, odlučivanje po žalbama, nadzor nad tržištem energije i sprovođenje međunarodnih sporazuma.

Iz napred navedenih poslova se vidi da rad Agencije utiče na sve nas, zato na početku izlaganja sam napomeno da neću da se bavim ciframa iz finansijskog plana, već mi je želja da ukažem na to da Agencija za energetiku mora da sagleda sve parametre i da donosi odluke i preporuke koje će uzimati u obzir i platežnu moć stanovništva, ali i određivati dovoljno korektnu cenu energenata, tako da i potrošači budu zadovoljni, ali da se nesmetano obavlja proizvodnja i distribucija energije i energenata.

Naravno, mora da se vodi i računa o tome da je potreba za energijom svakog dana sve veća i neophodno je pravovremeno ulagati i u sisteme za proizvodnju i distribuciju. Agencija za energetiku ima težak zadatak, ali pravovremenim i realnim sagledavanjem potreba za energijom i racionalnom potrošnjom očekujemo da u narednom periodu imamo dovoljno energije i energenata po realnim cenama, kako za domaćinstva tako i za potrebe industrije.

U danu za glasanje podržaću predlog odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 sati zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas na dnevnom redu je i finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije. Radi javnosti moram da kažem da Savet regulatora najpre usvoji finansijski plan, i to je učinjeno u oktobru mesecu 2019. za finansijski plan 2020. godinu, ali i da je neophodna saglasnost Narodne skupštine da bi se ovaj plan realizovao.

Problem nastaje onda kada finansijski plan ne dobije saglasnost, i onda mora da se finansijski plan primenjuje u tekućoj godini iz prethodne godine. To svakako neće da bude slučaj ove godine, a naročito bi bio problem zato što je ovo izborna godina i to znači, ako finansijski plan ne bi dobio saglasnost, da bi morao da se primenjuje finansijski plan iz 2019. godine.

U tom planu nisu planirana sredstva što se tiče praćenja televizijskog i radio programa kako bi se izborni proces odvijao u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu ovu oblast. Često se dešava da REM ostvaruje suficit u svom poslovanju i često smo čuli iz opozicije da se REM finansira iz budžeta, što nije tačno. REM se finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz prihoda koji naplaćuje pružaocima medijskih usluga po rešenju za pravo pružanje medijske usluge, naravno u skladu sa zakonom. Zavisi od koje je kategorije pružalac medijske usluge, zavisi i visina te nadoknade.

U proteklih 11 godina REM je od 2007. do 2018. godine, REM je u budžet Republike Srbije uplatio 1.328.551.794 dinara. Značajno je napomenuti da se ova sredstva raspodeljuju na četiri jednaka dela i da se koriste za razvoj i unapređenje kulture, unapređenje obrazovanja, zdravstva i socijalnu zaštitu. Međutim, slučaj ranije nije bio takav, znači, od 2003. godine do 2006. godine ni dinara nije bilo uplaćeno u budžet Republike Srbije i 2016. godine, mogu da kažem, da je najveći iznos uplaćen u stvari, suficit u budžet Republike Srbije.

Međutim, REM ima jedan problem, a to je da još uvek nema svoj poslovni prostor i zato svake godine na ime zakupa poslovnog prostora izdvaja 14,2 miliona je planirano u 2020. godini, što svakako umanjuje suficit koji bi mogao da se uplati i iskoristi na neki drugi način iz budžeta Republike Srbije. Zato apelujem da REM treba ovo pod hitno da reši, naravno, uz saglasnost sa Direkcijom za imovinu i drugim institucijama koje su zadužene za ovo kako bi na taj način smanjilo i troškove. Trenutno u REM je zaposleno 80 od 104 koliko je sistematizovano Odlukom o potvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih na određeno vreme i za njih 80 izdvaja se 212 miliona 400 hiljada i 260 dinara. U ovaj novac je takođe uračunato i zarade za tri novozaposlenih, a neophodno je da se uveća ovaj broj zato što treba da se sprovode propisi koji su usklađeni sa pravom EU.

Planirani prihod za 2020. godinu REM-a je 307 miliona 927 hiljada, koliki je isto i rashod, odnosno troškovi i to je 9,08% više nego u 2019. godini. Takođe je značajno da se spomene da su troškovi putovanja šest miliona 650 hiljada, a to je i opravdano s obzirom da je REM član Evropske platforme regulatornih tela, Mediteranske mreže regulatornih tela, Centralno evropskog regulatornog foruma i Crnomorske mreže regulatornih tela. Takođe od posebnog značaja za regulatore i Srbiju je učešće i rad u okviru evropske grupe regulatornih tela koji postoji i radi u okviru Evropske komisije. Naši članovi Saveta REM-a često uzimaju aktivno učešće u svim ovim telima i s obzirom da su to udaljene destinacije opravdan je ovaj iznos od šest miliona i 650 hiljada dinara za trošak. Nadam se da će i u 2020. godini REM ostvariti što veći suficit i da će ta sredstva na pravi način biti iskorišćena iz budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15,00 sati.
(Posle pauze.)