Nadam se da imam pravo na repliku i ministra, a ne samo Miliji Miletiću.

Ali, evo prvo Miliji Miletiću, kao predsedniku USS.

Pa, nije vas spomenuo.

Samo, kao predsedniku Ujedinjene seljačke stranke.
Gospodine Miletiću, očigledno ste nešto pobrkali, Zakon o GMO, donet je 2009. godine, a to je bilo samo sedam godina ranije, nego što smo mi krenuli sa Deklaracijama o GMO. Prema tome, vi ste sedam godina posle donošenja, sada aktuelnog Zakona, usvojili Deklaraciju o GMO. Ne stoji činjenica da je posle toga donet zakon.
Stoji jedna druga činjenica, da je posle toga, nažalost donete izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, u kome ste na mala vrata proturili definiciju genetički modifikovane hrane, a ona glasi – genetički modifikovana hrana, bez navođenja za koga, ne znam da li je za političare, rezervisana kao specijalno posebna hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, u skladu sa zakonom, verovatno o dobrobiti životinjama. Ja molim da donesemo barem zakon i o dobrobiti ljudi, pa da u ovom prvom delu definicije navedemo da je to genetički modifikovana hrana za ljude i hrana bez navođenja i za koga i od čega je, i hrana za životinje, od genetički modifikovanih organizama. Nadam se da građani Srbije apsolutno razumeju kako je na mala vrata, ako se ne varam, 19. marta 2019. godine uveden pojam – genetički modifikovana hrana koji se inače ne sadrži u Zakonu o GMO iz 2009. godine.
Žao mi je što od ministra finansija nisam dobio odgovor, ali to prepuštam građanima da ocenjuju, pošto predsedavajući kaže da nemam pravo da repliciram ministru. Dakle, zašto se prodaje „Komercijalna banka“, koliki je prihod „Komercijalne banke“ u poslednje tri godine, da li je ponuđena cena manja ili veća od tog prihoda. Nisam dobio odgovor zašto prilikom prodaje PKB-a nije saopštena cena koju je ponudio ponuđač i tako dalje, kao i to koliko je zaduženje po stanovniku, imajući u vidu negativne demografske tendencije u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, gospodin, Milorad Mirčić. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 106. i člana 107.

Član 106. to je da se može govoriti samo o tački koja je na dnevnom redu, a 107. dostojanstvo Skupštine.

Ovde je ministar izneo neke podatke koje u svakom slučaju zaslužuju komentar. Slažemo se mi srpski radikali da je uvedena jedna finansijska disciplina u odnosu na raniji period mnogo bolja i mnogo efikasnija. Slažemo se sa tim da prikazivanje ukupne zaduženosti Srbije u odnosu na BDP je procentualno manji, ali je dug, gospodine Siniša Mali, dug je 24 milijardi evra. Bio je i ranije i sada je 24 milijarde. To je suština.

Drugo, povoljnost ovih kredita, samo je u grejs periodu. Povećani su grejs periodu odnosu na ranije kredite koji su bili sa manjim grejs periodom. Što se tiče obveznica, pa, ne možete baš da kažete da je to pohvalno. Jeste napredak u odnosu na raniji period, ali to diktiraju uslovi na tržištu hartija od vrednosti. To znaju ljudi koji se bave ili se bave bankarskim poslovima, oni to znaju. To što su se emitovale obveznice po kamati od tri posto, ranije je to bilo doduše pet posto, ali ranije je bila kamata i drugačija na tržištu. Tako da ne možemo baš da prećutimo to što ste izneli.

Tačno je, naplata poreza, finansijska disciplina mnogo je bolje nego što je bilo ranije i drugo, gospodine ministre, pogledajte hronološki. Dolaskom ove koalicije na vlast, u ovakvom ili onakvom obliku povećano je zaduženje kredita za devet milijardi. Kada je bio Mirko Cvetković nije ni malo bio sjajan, niti uspešan, ukupan dug je bio 15 milijardi, sada je 24. Dvadeset i četiri, minus 15, to je devet.

Zahvaljujem.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Milorad Mirčić: Želim ministar da se izjasni.)
Dobro. Hvala.
Prvo Milija Miletić. Izvolite.

Još jednom govorimo o deklaraciji. Nije potpisano 2016. godine, potpisano je 2017. godine. To je jedna stvar.

Druga stvar, što se tiče zakona, u zakonu se tačno kaže, kod nas se ne može koristiti genetski modifikovana hrana. Ali, sa druge strane, ja bih voleo vas da pitam, zato što ste vi dugi niz godina učili studente, razgovarao sam sa tim ljudima koji su sada zreli ljudi. Vi ste bili izuzetno dobar predavač, voleli su da slušaju vaša predavanja, imate veliko znanje, imate veliko iskustvo. Odgovorite mi samo da li je u okviru McDonald`s proizvodi koji se tamo proizvode, koji se tamo prodaju, koje konzumiraju naši ljudi, da li u tim proizvodima nešto je GMO? Gde se ta hrana nabavlja? Da li se dovozi iz nekih okolnih zemalja? Vi to znate sigurno. I o tome do sada niko nije govorio.

Ali u krajnjem slučaju jedna stvar je sigurna, naša zemlja štiti naše ljude, imamo sigurnu hranu, tako da uopšte nemamo potrebe da govore da plašimo naše ljude da se kod nas konzumira i koristi genetski modifikovana hrana.

Još jednom siguran sam 100% u to zato što verujem našim institucijama i verujem svemu onome što ovde govorim. Jedna stvar o kojoj smo ranije govorili jeste ta narodna nošnja, o tome uvek govorimo, ja sam ranije kao poslanik, pošto sam bio poslanik u mandatu 2014. – 2016, isto sam dolazio u narodnoj nošnji, predstavljao svoju narodnu nošnju, svoje običaje. To radim svuda, to je lepa stvar i na tome uvek moramo raditi. Tako da, uvek se kod nas kaže moramo poštovati našu tradiciju, ali kaže se uvek da odelo ne čini čoveka.

Prema tome jedna stvar jeste i treba da bude, da budemo ljudi, da se poštujemo između nas, da se poštuje znanje i iskustvo, ali sa druge strane uvek moramo govoriti istinu i ne trebamo plašiti naš narod zato što naš narod sigurno konzumira kvalitetnu i zdravu hranu.

Hvala.
Ja molim narodne poslanike i delimično je kolega Mirčić u pravu kada je ukazao da sam ja povredio Poslovnik time što sam dozvolio na neki način da se ode baš dosta daleko od teme o kojoj danas raspravljamo. Tako da, molim narodne poslanike da se vratimo na ovu temu i ono zbog čega je ministar Siniša Mali i njegov tim ovde.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Uvaženi poslanici, samo da se ukratko osvrnem na par podataka koji su vezani za javni dug, za neke od poslanika samo da obavestim da ne postoji grejs-period kada je javni dug u pitanju, dakle imate apsolutni i relativni iznos javnog duga.
Ono što je mnogo važnije nevezano za to da se nikada ne gleda apsolutni iznos duga, nego relativni osnov BDP-a. Reći ću vam nešto i oko toga apsolutnog. Već sam objašnjavao to ovde pred uvaženim poslanicima.
Dakle, od 2008. godine raste učešće, odnosno raste apsolutni iznos javnog duga Republike Srbije. Potpuno neodgovorna pogrešna politika, zadužuje se Republika Srbija, a sa druge strane najveći deo tog novca, ako ne i sav, ide u javnu potrošnju, ne ide u investicije.
Kada saberete i vrlo precizno se obraćam, kada saberete sve deficite, sve minuse koje prethodna vlast od 2008. godine do 2012. odnosno 2013. godine napravila, to je negde, ako se ne vara, iz glave, oko 750 milijardi dinara. tadašnji kurs kada uzmete u obzir, to je oko sedam milijardi evra.
To je ta razlika, zašto je porastao javni dug sa 15 na 22, 23. Zato što je neko odgovorno morao da pokrije rupu koju je ovaj prethodni ostavio iza nas. Onda, šta se dešava? Tu ste potpuno u pravu. Dešava se to da u poslednjih pet ili šest godina imate stabilan i apsolutni iznos javnog duga, iako u odnosu na BDP opada i pored toga što imate 350 km novih autoputeva i pored toga što imate kilometre i kilometre novih i rekonstruisanih železničkih pruga, nove kliničke centre, nove škole, nove vrtiće.
E, to se zove odgovorna ekonomska politika, kada ono što investirate, investirate u prave stvari i iz tih stvari, investicija, raste BDP. Imate i veće plate, veće penzije, a ne da povećani javni dug i skupe kredite, dakle, ovo je jedan aspekt toga.
Oni su imali skupe kredite koje su ubacivali u javnu potrošnju, a mi jeftine kredite kojim se nosimo i vraćamo njihove stare kredite i sa druge strane, ulažemo u investicije koje podižu životni standard građana Srbije i podižu naš privredni rast. Hvala puno.

Hvala ministre.
Milorad Mirčić, izvolite.