U pravu ste, gospodine ministre, samo ovde je bilo reči o grejs-periodu, kada je u pitanju kreditna linija, kredit. Ali, gledajte, upravo ste rekli suštinu.

Vi ste morali da pokrijete i da prikažete sve deficite, kada je u pitanju javni dug i ne sumnjam da su bili deficiti na ovaj način ostvareni.

Ministre, vi na ove 24 milijarde, morate da dodate deficit izvoza u odnosu na uvoz. To je pet milijardi, odnosno šest. To je 31 milijarda i to je dug ako gledate tako apsolutno.

Što se tiče BDP, to vam je nešto relativno. Evo kako je relativno, jedna garnitura vlasti u Americi je u BDP prikazivala i ugostiteljske usluge, čak i to su prikazivali, išli su u detalje, recimo koliko je kafa posluženo u jednom restoranu, pa kada su ih raskrinkali, onda je to već odavno prošlo.

Relativno je to, ali mi govorimo o apsolutnim iznosima. Znači, dug je 24 milijarde. Ako gledate metodologiju koliki je deficit ranije bio, onda morate i ovde da istu metodologiju primenite. Razlika između izvoza i uvoza u korist uvoza je šest milijardi. To je isto dug, to Srbija mora. Što se tiče ovih kredita oko koridora, te kredite su upravo podigli oni koji su pre vas, prošla vlast, prošla vlast je podigla te kredite za Koridor 10. To pogledajte, ima hronologija koja jasno ukazuje kada je ko dizao kredite i koliko se zaduživao.

Greška jeste što su oni podizali kredite, a da li su bili skupi, da li su bile velike kamate, teško da je Srbija mogla uticati tada kao i sada na visinu kamata. Ali, gledajte ima dosta sličnosti u vođenju ekonomske politike.

Malo se duh oseti Mlađana Dinkića i u onom ranijem i sadašnjem periodu.

Reč ima ministar Siniša Mali.

Uvaženi poslanici samo kratko. Veoma mi je važno da odgovorim na ovo.
Tri stvari hoću da pomenem. Apsolutno kao država imate mogućnost da utičete na kamatne stope, zato što kamatna stopa odražava rizik zemlje u ulaganja.
Ako imate odgovornu politiku, stabilne javne finansije, smanjujete rizik zemlje ulaganja, samim tim, imate i niže kamate, a ako imate niže kamate, to je dobro za državu, to je dobro za preduzeća. Lakše se preduzeća i kompanije određuju i odlučuju na investicije, investiranje, otvaraju nova radna mesta i to se zove stabilna ekonomska politika, koja je vezana za ekonomski rast.
Dve stvari hoću da vam kažem i ne bih tu mnogo više detaljisao. Molim vas, napravite razliku između fiskalnog deficita, deficita u budžetu, ja sam o njemu govorio. Vi govorite o trgovinskom deficitu.
Dakle, imate dve vrste deficita.
Treća stvar koju hoću da pomenem, molim vas još jednom. Imate trgovinski deficit koji je u potpunosti pokriven razlikom, odnosno prilivima od stranih direktnih investicija. Tek razlika, odnosno neto odnos između tekućeg računa i kapitalnog računa vam utiče na javni dug ili na stanje deviznih rezervi, a ne samo da dodajete deficit tekućeg računa, trgovinski deficit, a da zanemarite priliv koji imate od stranih investicija.
Znam da sam sada ušao u nešto što niko skoro ne razume, ali ja vas molim kao poslanike da bar tih par jednačina saberete kako treba, da bi smo svi znali na koji način funkcioniše ozbiljna ekonomska politika. Hvala puno.

Hvala ministre.
Da nastavimo sada dalje.
(Milorad Mirčić: Ako može samo minut, neću da ulazim u raspravu.)
Dao sam vam priliku i prilikom povrede, ukazivanja na povredu Poslovnika, gde ste faktički replicirali i dali šlagvort ministru da vam odgovori. Vidim da se ne slažete, vaše su teorije sasvim drugačije.
Milim vas gospodine Mirčiću, da nastavimo dalje.
Hvala na razumevanju, kao i uvek.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.
(Miladin Ševarlić: Po Poslovniku, direktno sam pomenut.)

Dame i gospodo narodni poslanici, iako su zaista svi sporazumi o kojima danas raspravljamo od izuzetnog značaja, ja ću se u svojoj diskusiji koncentrisati na Sporazum između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije, jer smatram da je on, ne samo po ekonomskim posledicama, nego i po političkim posledicama izuzetno značajan za Republiku Srbiju.

On je, i to želim ovom prilikom da istaknem, jer nekako u današnjim diskusijama, s pravom su isticane njegove ekonomske posledice i sve ono što je on proizvodio, prethodni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, da ukažem na nekoliko važnih političkih činilaca koji su uticali da on uopšte bude danas na dnevnom redu.

Nemojmo potceniti, ja ovde to želim da podvučem i hrabrost i odlučnost da se donese nekoliko važnih odluka kojima je Republika Srbija pokazala da štiti svoje državne nacionalne interese, a koje su bile neophodne da bi mi danas uopšte raspravljali o ovom sporazumu.

Ovog sporazuma sa Evroazijskom unijom danas u Skupštini Srbije ne bi bilo da je Srbija uvela sankcije Rusiji.

Srbija, kao jedina država pod ogromnim pritiskom pod kojim se nalazila 2014. godine, odlučila je rukovodeći se svojim i državnim ekonomskim interesima da te sankcije ne uvede. Da smo mi tada imali neku drugu vlast, tj. vlast koja je bila do 2012. godine, mi danas o ovome ne bi raspravljali. To želim odgovorno ovde da kažem.

Da li bi oni uveli sankcije Rusiji? Uveli bi sigurno. I mi danas ovaj sporazum ne bi na dnevnom redu imali. Bio bi srušen i Sporazum sa Ruskom Federacijom i danas taj sporazum ne bi bio potvrđen i objedinjen sa nekim drugim sporazumima.

Važno je istaći ovaj politički aspekt da odu kod predsednika Republike i Vlade Republike Srbije da štiti svoje ekonomske interese, da diversikuje svoju trgovinsku politiku, doprinela je da mi danas imamo šansu u budućnosti da iskoristimo ovaj sporazum u mnogo većoj meri nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Zašto govorim u mnogo većoj meri nego što je to bilo u prethodnom periodu? Mi smo propustili veliku priliku da u periodu od njegovog potpisivanja, govorim o Sporazumu sa Ruskom Federacijom, jer se ovaj Sporazum faktički u najvećoj meri odnosi na zadržavanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i prednosti koji ima sa Ruskom Federacijom, on je 90% ovog sporazuma.

U periodu od 2000. godine do 2012. godine, kada Rusija nije bila članica Svetske trgovinske organizacije, Srbija je propustila priliku zbog jedne jednostrane politike, to moram ovom prilikom da vam kažem, politike da Evropa nema alternativu, ni na koji način nije iskoristila priliku da se pozicionira i razvije prvenstveno na ruskom tržištu, a time sada stekne još veće mogućnosti za razvoj na evroazijskom tržištu.

Nakon ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju 2012. godine, snižene su i prema drugim zemljama carinske stope, plus uvođenje sankcija prema Ruskoj Federaciji, kada je Rusija krenula da se sama razvija u velikom broju svojih privrednih domena, mi smo propustili određene prilike.

Želim da kažem da smo mi mogli u prethodnom periodu da uradimo više, ali sam uveren da u narednom periodu možemo da uradimo mnogo više.

To se prvenstveno odnosi na dva aspekta koji su bitna za razvoj srpske ekonomije. Jedan je novo privlačenje i u većoj meri stranih investicija. Drugo je razvoj naše proizvodnje i naše industrije.

Kada je u pitanju privlačenje investicija, to je moja sugestija na osnovu nekih kontakata koji sam ja imao sa mnogim prijateljima, a pogotovo u Zapadnoj Evropi koje ih zaista zanima položaj Srbije i mogućnost da Srbija bude neka vrsta mosta prema Evroazijskoj ekonomskoj Uniji kada je u pitanju izvoz svih vrsta proizvoda.

Nekoliko godina poslednjih učestvujem na Evroazijskom ekonomskom forumu koji se održava u Veroni. Prošle godine je bio održan baš na dan kada je Srbija potpisivala ovaj Sporazum. U razgovorima sa mnogim prijateljima i kolegama stekao sam utisak o veliko neinformisanosti koja postoji kada su u pitanju privrednici u Evropi.

Mislim da bi morali u mnogo većoj meri da promovišem ovu izuzetnu priliku koja postoji i koja Srbija može da iskoristi, da privlači investicije i da te strane kompanije koje ovde budu registrovane sa proizvodnjom od 51%, kao zemlja porekla Republike Srbije izvoze na evroazijsko tržište.

Sa druge strane, vrlo je važno i to je velika prednost koja je postignuta ovim sporazumom, danas se o tome malo govorilo, jeste da je Srbija ovim pregovaranjem uspela da izdejstvuje ukidanje pravila direktne kupovine.

Prvi put će sada Srbija i naši privrednici moći preko posrednika da ostvaruju izvozna evroazijsko ekonomsko tržište i to će znatno olakšati, a i uštedeti mnogo finansijskih sredstava i to je nešto što moramo da čestitamo Vladi Republike Srbije na ovom uspehu.

Želim da istaknem još nekoliko bitnih pitanja koja su ovde otvorena kada je u pitanju politika i saradnje sa Rusijom. Apsolutno je u najtežim i najvažnijim trenucima i novije i starije srpske istorije to prijateljstvo sa Ruskom Federacijom potvrđeno i kada je bilo ključno da podržimo jedne druge, mi smo podržavali jedni druge, ali važno je istaći da se to prijateljstvo razvijalo isključivo i najvećoj meri na osnovu najveće podudarnosti interesa koje su postojale između Republike Srbije i Ruske Federacije.

Moj uvaženi kolega, Aleksandar Martinović, je govorio o tim razlikama između boljih ili lošijih odnosa sa nekim drugim državama o različitom stepenu. Ja bih samo nadogradio na to što je kolega Martinović rekao na većoj podudarnosti interesa, jer Srbija, prvenstveno kao nezavisna i suverena država mora da vodi računa, prvenstveno o svojim državnim nacionalnim interesima.

Zato je ovaj sporazum u dubokom interesu Republike Srbije, njenih građana i njenih proizvođač. I ako se budemo u narednom periodu bolje organizovali, podstakli našu proizvodnju, sigurno će ovaj udeo koji sada čini, od 7% biti mnogo veći, sigurno će time to veliko tržište o kojem smo u najvećoj meri samo pričali, a nismo uspeli da iskoristimo potencijal biti velika šansa za našu privredu i za naše poljoprivrednike.

Mi moramo da iskoristimo odlične političke odnose koje imamo, a ne samo sa Ruskom Federacijom, nego i sa svim zemljama Evroazijske ekonomske unije, ali to nije dovoljno ukoliko mi ne shvatimo da je konkurentno da je konkurentnost na takvom velikom tržištu danas neuporedivo veća nego što je bila u nekom prethodnom periodu koje smo mi prilike, nažalost, propustili.

Pozicioniraju se, takođe mnoge kompanije koje pokušavaju na različite načine da izbegnu sankcije koje sada postoje. Ruska država investira i daje velike subvencije da ih zadrži na svom tržištu.

Mi moramo, kao Vlada, a uveren sam da ćemo to uspeti, sada u većoj meri podržati razvoj naših kompanija na evroazijskom ekonomskom tržištu.

Ovo je bilo moguće samo kada smo počeli da vodimo odgovornu, ozbiljnu, državotvornu, nacionalnu politiku koja štiti srpski interese bez obzira na pritiske koji su bili 2014. godine, da uvedemo sankcije Rusije i prošle godine da odustanemo od ovog sporazuma, mi smo izdržali te pritiske, jer nam je bio na prvom mestu interes Srbije, njenih građana i njene privrede. Samo tako ćemo moću u narednom periodu da pomognemo našoj privredi da zaštitimo interese Republike Srbije da bude još razvijenija, još uspešnija, a to je u ovom trenutku isključivo zasluga predsednika Republike Srbije i Vlade Republike Srbije.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Hvala.

Zaista mi je žao što niste dozvolili da repliciram kolegi Iliji zbog toga što je izneo apsolutnu netačnost.

Evo, Zakon o genetički modifikovanim organizmima donet je i objavljen u „Službenom glasniku“ broj 41/2009. godine…

Izvinjavam se.
Vi ukazujete na povredu Poslovnika.
(Miladin Ševarlić: Da.)
Molim vas, trudim se da se držimo i da poštujemo svi Poslovnik u ovoj sali, i narodni poslanik i mi kao predsedavajući, i ministar koji ima ovde danas pravo da govori da učestvuje u radu naše sednice, ali ne mogu dozvoljavati da zloupotrebljavate Poslovnik.
Opomenuo sam i vas i kolegu Miletića, udaljili ste se jako od teme. Ne mogu da dozvolim da sednica ode u tom pravcu. Sada ukazujete na moju povredu Poslovnika i replicirate ponovo Miliji Miletiću. Ja nemam ništa protiv. Pustiću raspravu, govorite o čemu god želite, ali mislim da ne vodi ničemu.
Znači, imamo nešto što je važno za građane, sporazume. Evo, gospodin Palalić je malo pre govorio osam minuta, konkretno, koncizno o sporazumima, a mi se sada vraćamo na temu GMO. Stvarno nema smisla!
Evo, završite, nemam ništa protiv. Iskoristite vaša dva minuta. Apsolutno vas neću uskratiti, niti vas, niti bilo koga, ali mislim da nema smisla i nije u redu ni prema meni, kao predsedavajućem, ni prema ostalim kolegama, a ni prema građanima.
Izvolite, nastavite.
(Narodni poslanik Miladin Ševarlić je izašao iz sale Narodne skupštine.)
Hvala, profesore na razumevanju.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, dosta toga dobrog je rečeno o ovih pet sporazuma u toku današnje diskusije i vidim da smo se u principu svi složili, i pozicija i opozicija, da je to nešto dobro. Jeste, to je stvarno nešto dobro, počev od toplovoda Obrenovac – Novi Beograd, do Evroazijkse unije i mislim da je to jedan mali fragment, odnosno delić onog projekta, da ne kažem programa „Srbija 2025“.

Mnogi su danas pričali o kreditima. Pa, kredite uzimaju najbogatiji kad ulažu u razvoj, kad otvaraju nove proizvodne pogone, kad stvaraju nešto, jer iz tog stvorenog novog kapitala vratiće i te kredite.

Nije vredelo onima koji su u prethodno periodu uzalud i uludo uzimali kredite i trošili na sve i svašta, pa i na Pionirski park i tamo neke rijalitije koji i dan danas traju, pa im danas smetaju. Ne bih više govorio o tome.

Ministar je mnogo dobrog rekao danas. Istakao je i o našem rejtingu itd, ali mislim da je slučajno zaboravio da pomene grad Beograd i „Mudis“ američku agenciju, koja je pohvalila sve ono što se radi u gradu Beogradu, finansijsku stabilnost, likvidnost i ono da više nema dugovanja kojih je bilo nekada davno u onom periodu kada ih je stvarala ova ekipa koja sada tvituje i putuje po Srbiji, a pokušava nešto da bojkotuje. Pa, ne možete da bojkotuje život. Ne mogu ništa da urade sa onim svojim besmislenim tvitovima, sa svojim dnevnim informativnim nedeljnim glasilima da u Srbiji ne valja ništa. Zar oni smatraju da je prosečan građanin Srbije toliko neobrazovan i da toliko ne poznaje neki stvari i da ne razume politiku? Razume mnogo, mnogo više, no oni sami.

Kad to kažem, pomenuću kampanju prethodnih mesec dana da se vidi N1. Ućutali su se, kad su svi argumenti da može da se vide ako oni to žele. Onda su obesmislili i sve ono što bi trebalo opozicija da radi, da kritikuje vlast, oni su pogodili građane Srbije u srce sa glupim filmom u dva dela, koji nije film, koji je čista propaganda, a zove se „Vladalac“.

Svako ko je to pogledao on je samo mislio da perspektivu i budućnost može da vidi samo sa Aleksandrom Vučićem i SNS, jer radi, jer stvara, za razliku od njih koji tvituju, koji pokušavaju, a danas me to posebno pogodilo u redovima kao čoveka koji je mnogo čega preživeo što ne valja, da ova skupštinska većina nije htela da usvoji neke zakone, a tiču se lečenja dece. Deset puta veća sredstva su sada odobrena nego 2012. godine upravo za lečenje dece u inostranstvu. Pa, zar pokušavaju i nečiju tuđu muku i nesreću da zloupotrebe? Vidi se sve.

Ja sam to nekada davno iskusio, nisam bio dete, a mnoga deca su iskusila, a hvala Bogu nemoj da imamo dece za lečenje u inostranstvu, što manje dece, to bolje, a država Srbija i ova većina i ova Vlada i ova vlast je obezbedila svoj toj deci sve ono što treba.

Šta danas pomenuti? Putujući cirkus Boška Obradovića ide od grada do grada. Nekada davno, kada sam ja bio mlad, bio je „Leteći cirkus Montija Pajtona“, mnogo dobra humoristička serija, a ovo što oni rade, obišli su četiri grada u kojima bi morali da imaju veliko uporište, ne liči ni na šta. Pet ljudi na šest mesta i on priča o nekim lažnim izborima, o redovnim izborima, o izborima koji su svake četiri godine? I, umesto da izađe, da ponudi nešto nasuprot onoga šta nudimo kao SNS, ova skupštinska većina, šta nudi ova Vlada, šta nudi predsednik Republike, oni se igraju. Igraju se opozicije.

Upravo zbog toga pozvaću sve naše građane da izađu na izbore koji nam sleduju u aprilu mesecu, da svojim glasom daju glas, da li će to biti slogan SNS ili neće, i kaže tamo - glas za našu decu, jer naša deca su sva. Hvala vam.

Hvala, gospodine Bojaniću.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.