Uvaženi poslanici, samo da se ukratko osvrnem na par podataka koji su vezani za javni dug, za neke od poslanika samo da obavestim da ne postoji grejs-period kada je javni dug u pitanju, dakle imate apsolutni i relativni iznos javnog duga.
Ono što je mnogo važnije nevezano za to da se nikada ne gleda apsolutni iznos duga, nego relativni osnov BDP-a. Reći ću vam nešto i oko toga apsolutnog. Već sam objašnjavao to ovde pred uvaženim poslanicima.
Dakle, od 2008. godine raste učešće, odnosno raste apsolutni iznos javnog duga Republike Srbije. Potpuno neodgovorna pogrešna politika, zadužuje se Republika Srbija, a sa druge strane najveći deo tog novca, ako ne i sav, ide u javnu potrošnju, ne ide u investicije.
Kada saberete i vrlo precizno se obraćam, kada saberete sve deficite, sve minuse koje prethodna vlast od 2008. godine do 2012. odnosno 2013. godine napravila, to je negde, ako se ne vara, iz glave, oko 750 milijardi dinara. tadašnji kurs kada uzmete u obzir, to je oko sedam milijardi evra.
To je ta razlika, zašto je porastao javni dug sa 15 na 22, 23. Zato što je neko odgovorno morao da pokrije rupu koju je ovaj prethodni ostavio iza nas. Onda, šta se dešava? Tu ste potpuno u pravu. Dešava se to da u poslednjih pet ili šest godina imate stabilan i apsolutni iznos javnog duga, iako u odnosu na BDP opada i pored toga što imate 350 km novih autoputeva i pored toga što imate kilometre i kilometre novih i rekonstruisanih železničkih pruga, nove kliničke centre, nove škole, nove vrtiće.
E, to se zove odgovorna ekonomska politika, kada ono što investirate, investirate u prave stvari i iz tih stvari, investicija, raste BDP. Imate i veće plate, veće penzije, a ne da povećani javni dug i skupe kredite, dakle, ovo je jedan aspekt toga.
Oni su imali skupe kredite koje su ubacivali u javnu potrošnju, a mi jeftine kredite kojim se nosimo i vraćamo njihove stare kredite i sa druge strane, ulažemo u investicije koje podižu životni standard građana Srbije i podižu naš privredni rast. Hvala puno.