Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvadeset petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 65 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje poslaničke kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bojkot, iako je očajnički i gubitnički potez, jer to je jedino što je preostalo jednom delu opozicije, je legitiman vid političke borbe. To što više od godinu dana ne dolaze na posao, ne dolaze u skupštinske klupe, to je opet njihov odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima koji su im ukazali poverenje, dali im mandat da obavljaju jedan odgovoran posao i da imaju odgovornost za to što treba da rade.

Ono što je zabrinjavajuće, poruke koje ovih dana, dame i gospodo, sagledavamo putem društvenih mreža i koje su deo kampanje, pod nazivom „bojkot“, jesu nešto protiv čega treba svi zajedno da se borimo i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. Namerno kažem – i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. To je nešto što ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Samo izvitopereni umovi mogu u politička razmišljanja, u razmišljanja na političkoj sceni Srbije da uvedu u ovakav način izopačenosti. Morbidnost koja je usmerena, pre svega ka predsedniku Republike Srbije, ka ministru spoljnih poslova, ka još nekim ministrima, ali i ka liderima opozicionih političkih stranaka je vidljiva prethodnih dana. Ono što je krajnje svirepo je ta morbidnost i izopačenost koja je usmerena ka deci predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, još nekih ministara iz Vlade Republike Srbije, ali ponavljam i lidera opozicionih političkih stranaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovo kampanja bojkota, da li su ove fotografije bojkot? Na fotografijama jesu političari, ali na ovim fotografijama su i deca predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, ministra Krkobabića, gospodina Babića koji je visoki funkcioner SNS, ali i gospodina Vojislava Šešelja koji je predsednik SRS. Neka od te dece jesu učesnici političkog procesa, ali ako želite nešto da im poručite, pa budite toliko hrabri i dođite u skupštinske klupe, pa im to poručite. Nemojte to da činite na ovakav način. Zašto na ovakav način crtate mete na čelu deci koja nemaju nikakve veze sa politikom? To je sramno, i to ne sme da bude norma, osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zato i kažem da je to nešto protiv čega svi mi zajedno moramo da se borimo.

Zalažete se, kažete, tokom ovog bojkota za slobodu medija. Da li je ovo sloboda medija? Da li je sloboda medija tako što ćete vlasnika televizijske stanice staviti na fotografiju i njegovog sina i takođe crtati metu na čelu njegovom sinu? Nemojte da gledate taj televizijski program. Nije korektno da sve vreme dolazite pred REM i da na konferencijama za štampu vrlo otvoreno kažete – kada budemo deo vlasti zatvorićemo tu televiziju, jer nam se ne sviđa način na koji oni informišu. Znači, vi i dalje pokušavate da se bavite privatnim sektorom, iako ste 2000. godine insistirali na kapitalizmu. Dobili ste kapitalizam. Odakle danas ta potreba?

Dakle, još jednom na pravi način se demistifikuje i ogoljena je politika bojkota i kampanja bojkota. Ona se svodi samo na jedno, a to je mržnja i ništa drugo. To je mržnja i tu nema granica, samo izopačenost i morbidnost koja je usmerena ka deci. Postavljam pitanje – gde su granice i hoćemo li svi to da dozvolimo ili ćemo svi zajedno da ustanemo i da kažemo šta mislimo o tome i da tražimo od nadležnih organa i nadležnih institucija da na svaku ovakvu pojavu reaguju?

Znate u čemu je razlika između nas i ovog dela opozicije? U jednoj ključnoj reči, a to je pristojnost, način na koji shvatamo definiciju reči pristojnost. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima, pokazala da uvažava princip pristojnosti, ujedno uvažavajući princip odgovornosti, jer suština pristojnosti je u tome da pošteno, čestito i odgovorno radimo posao za koji smo preuzeli odgovornost, ali i da snosimo i odgovornost i konsekvence. To je dokaz i to je suština svega. To je dokaz onome čemu težimo, a to je da budemo pristojno, normalno, uređeno i odgovorno društvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo najave predsednika Republike da će posle sledećih izbora, ukoliko SNS bude opet stranka koja će formirati Vladu, imati parlamentarnu većinu u Skupštini Srbije, da će otprilike 90% ljudi koji sada zauzimaju ključna mesta, koji su ministri, državni sekretari, direktori javnih preduzeća, biti smenjeni, jer predsednik Republike nije zadovoljan njihovim radom. Takođe, govorilo se i o tome da će biti provetravanje što se tiče izborne liste SNS, da će se sad tu naći neki novi i naglašavam njegove reči – nekompromitovani ljudi, a onda isto tako poruka da će to isto važiti za lokal, da će biti smenjeni i predsednici opština, direktori javnih komunalnih preduzeća, članovi gradskih uprava itd.

Sada se nameće jedno logično pitanje – ukoliko od samog vrha vlasti dolazi poruka da će biti više od 50% tj. 70% promena, personalnih, u Vladi i na lokalnom nivou, što se tiče predsednika opština, da li je to priznanje i kontradiktorno sa onim što se svaki dan može čuti od Vlade Republike Srbije da u stvari tih rezultata nema? Ukoliko neka vlada dobro radi, ukoliko je neki predsednik opštine posvećen boljitku te opštine i radi u njenom interesu, zašto bi on bio smenjen ?

Dakle, ovo izgleda kao indirektno priznanje kako u stvari SNS nije ispunila ono čime se hvali, ono što je pompezno najavljivala, obećanja sa kojima je bila u kampanji prošli put i iz tog razloga smo sada krenuli, tj. oni su krenuli, u nova obećanja. Biće smenjeni lokalni funkcioneri, ministri itd.

Dakle, ne stoji ta priča zajedno sa porukama koje se mogu čuti iz Vlade Republike Srbije o nikad boljim uspesima u svim resorima, najboljim u istoriji i prvi put u istoriji itd.

Drugo, predsednik Republike je takođe rekao, pa bih želeo da postavim pitanje uvaženoj gospođi Gojković, kako je cilj onih izbornih promena tj. zakona koji su se promenili nedavno da se politički život vrati u parlament, parlament treba da bude centar političkog života, ključne odluke da se tu donose, pluralizam mišljenja itd.

Zanima me u tom svetlu - kako je onda moguće imajući u vidu ignorisanje poruka SRS već četiri godine, prvo što se tiče novog Poslovnika, prakse, rada Narodne skupštine, mi smo prvi bili za to da se to promeni, to je promenjeno tek kada su stigli diktati iz inostranstva da tako više ne može, ali me zanima ukoliko se politički život vraća u parlament, kako je onda moguće da mi i dalje na dnevnom redu Narodne skupštine nemamo Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju koji je predložila poslanička grupa SRS zajedno sa još više od 100.000 potpisa građana Srbije, dakle Predlog zakona kojim se ukidaju javni izvršitelji, izvršenje vraća u sudove?

Ukoliko je centar političkog života parlament, ukoliko politički život treba da se vodi u parlamentu, po rečima predsednika Republike, ja ne vidim ni jedan razlog da se ne nađe ovaj naš Predlog zakona u Narodnoj skupštini. Mi smo to podneli još u septembru. Apsolutno nema odgovora, a imali smo prilike da vidimo u Narodnoj skupštini i predloge koji su svesrdno podržani od strane vladajuće većine koje je podnela Gordana Čomić, pa i predloge zakona koje je podneo Nenad Čanak, a ovo koje je po našem mišljenju ključno pitanje, pitanje ukidanja jednom i za sva vremena javnih izvršitelja u Republici Srbiji, i dalje nije na dnevnom redu.

Dakle, pokažite malo na delima ono što često govorite da vidimo da li vi u stvari nešto ispunjavate od onoga što govorite ili vam sve to služi u marketinške svrhe.

Hvala.
Kome ste tačno uputili pitanje?
(Aleksandar Šešelj: Vama.)
Kome?
(Aleksandar Šešelj: Vama.)
Meni svih ovih pet minuta?
Delimično ću znati da odgovorim.
Da li se još neko javlja da postavi pitanje?
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih postavio poslaničko pitanje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kao što je dobro poznato u Srbiji živi više stotina hiljada građana koji su učestvovali u ratovima 90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije. Radi se o više stotina hiljada boraca i svi oni očekuju da konačno njihovo pitanje bude rešeno na jedan sistemski način donošenjem novog zakona o borcima, o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i porodica palih boraca.

Proces pripreme donošenja zakona traje već više godina i svi očekujemo da on uskoro uđe u Skupštinsku proceduru. Među ključnim pitanjima koje borci očekuju da budu rešena jeste između ostalog i pitanje boračkog dodatka, zatim pitanje regulisanja postraumatskog stresa, pitanje boračke penzije i niz drugih pitanja.

Opet ću kao što sam to radio više puta u Skupštini istaći jedan poseban problem, a tiče se preko 50 hiljada pripadnika vojske Republike Srpske Krajine, čije statusno pitanje obim Predlogom zakona nije obuhvaćeno.

Naime, ovim Predlogom zakona krajiškim borcima priznaje se ratni staž samo do 27. aprila 1992. godine, do dana stvaranja Savezne Republike Jugoslavije. Ovim Predlogom zakona ne priznaje se period posle 27. aprila 1992. godine i zbog te činjenice 50 hiljada krajiških boraca se oseća ogorčeno jer smatraju da nisu vodili nikakav privatni rat nego da su se časno i pošteno borili za interese svog naroda, za Srbiju i Jugoslaviju.

Želim samo navesti nekoliko primera zbog čega smatram da krajiškim borcima treba priznati ratni staž. Prvo, već u prethodnom periodu svim krajiškim oficirima i podoficirima priznat je ratni staž u dvostrukom trajanju za čitavo vreme rata. Postavlja se pitanje – sa kim su krajiški oficiri i podoficiri komandovali ako se njima priznaje ratni staž, a njihovim borcima ne?

Takođe podsećam i o tome sam govorio više puta da je Hrvatska svojim zakonom o pravima hrvatskih veterana pre nekoliko godina u potpunosti izjednačila prava pripadnika Hrvatskog veća odbrane i susedne BiH sa pravima pripadnika hrvatske vojske i u tom smislu nije pravila nikakvu razliku. Dakle, moje mišljenje je da ovaj Predlog zakona mora da bude dopunjen sa ovom odredbom, da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Mislim da bi na taj način bila ispravljena istorijska nepravda i da bi na taj način Srbija poslala jasnu poruku da priznaje krajiške borce i da priznaje njihovu časnu i poštenu borbu. U suprotnom ispašće tačna lažna teza hrvatske strane da su Srbi, odnosno Krajišnici izvršili agresiju na Hrvatsku, što je apsolutna laž.

Takođe bih postavio pitanje Ministarstvu pravde – da li će konačno biti obezbeđena sredstva da se pomogne optuženim Srbima za ratne zločine u njihovoj odbrani? Velika većina boraca živi u veoma teškoj situaciji i jedva sastavlja kraj sa krajem, a sada se suočava sa velikim brojem optužnica koje podiže hrvatsko tužilaštvo, tužilaštvo BiH, a najveći broj tih optužnica zasnovan je na lažnim činjenicama. Dakle, očekujem i tražim da Ministarstvo pravde pomogne krajiškim borcima, odnosno svim borcima da u njihovoj odbrani za istinu i pravdu. Inače, u suprotnom ispašće tačna teza Sarajeva i Zagreba da su Srbi tobože bili agresori i zločinci, a da su Hrvati i Bošnjaci tobože bili žrtve koji su vodili oslobodilačke ratove. To je apsolutno neprihvatljivo i zbog toga je veoma važno da Srbija pomogne odbranu boraca vezano za ratne zločine.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na Zaštitnika građana. Šta misli Zaštitnik građana da preduzme povodom kampanje koju ovih dana protiv migranata vrši Boško Obradović i politička organizacija Dveri? Naime, radi se kampanji protiv migranata koji uglavnom prolaze kroz Republiku Srbiju u pokušaju da se domognu teritorije EU, a neke od zemalja EU su i odgovorne za razaranje njihovih država i za ratne operacije koje se vrše na teritoriji tih država.

Uglavnom, cilj tih migranata je prolaz kroz Republiku Srbiju uz što kraće zadržavanje, a gospodin Obradović i politička organizacija Dveri vrši po meni rasističku, fašističku kampanju i pri tom kao rekvizit koristi kamion hladnjaču. Posle vešala koje su Srbima obećavali na protestima pripadnici organizacije Dveri, sada se i kamion hladnjača odnosi na migrante, odnosno prikazuje migrantima kao sredstvo koje verovatno oni misle da koriste.

Da vas podsetim da smo ovih dana raspravljali, a još nismo usvojili, Zakon o memorijalnom centru „Staro sajmište“ i mene taj kamion podseća na onaj nemački kamion dušegubka, znači sa zatvorenom karoserijom i to je veoma vizuelno loša poruka ne samo migrantima, već svima onima koji tu kampanju Boška Obradovića i ljotićevaca mogu da vide.

Boško Obradović je davno dušu izgubio ne samo prema migrantima, već i prema većinskom srpskom narodu koji ovde živi, a ovo je dodatni akt koji škodi i politički, škodi Republici Srbiji. Dakle, Zaštitnik građana po meni treba da preduzme odgovarajuće radnje zbog ove nečuvene kampanje koju Boško Obradović ovih dana sprovodi u Republici Srbiji.

Moje drugo pitanje je, pitanje za Vladu Republike Srbije i za MUP. Naime, poznato je da smo učinili napor prošle godine da se produži rok za zamenu oružanih listova, odnosno dokumenta za oružje koje naši građani legalno poseduju. Taj rok ističe 5. marta i svi vi gospodo narodni poslanici, kao i ja dobijate more poziva ovih dana sa pitanjem da li ćemo taj rok produžiti. Ja znam da su naši građani pomalo i lenji, da su možda imali priliku da sprovedu odluku iz zakona, odnosno propis i da zamene oružane listove. To se nije desilo i po onome što dobijamo informacije sa terena, postoji oko 500.000 ne zamenjenih oružanih listova i ovih dana se stvaraju ogromne gužve u policijskim stanicama širom Srbije.

Moje pitanje je - šta će Vlada Srbije preduzeti da u nekoj od narednih sednica, ja predlažem da to bude sledeće nedelje, se uvrsti zakon i da se još jednom produži rok za zamenu dokumenta tim pre, što se ne radi o prostoj administrativnoj proceduri, jer je tu potrebna i određena svota novca, to je jedno, broj dva, da bi se to brzo uradilo potrebno je uraditi pet lekarskih pregleda, odnosno lekarski pregled koji čini komisija od pet lekara.

S druge strane, potrebna je obuka, odgovarajuća obuka za rukovanje oružjem i po meni i po mnogim kolegama koji ovde sede, nemoguće je u ovom kratkom roku sprovesti zamenu oružanih listova, odnosno dokumenata za oružje koji naši građani legalno poseduju.

Ja sam protiv toga da se naglo na ovaj način razoruža naš narod i da se dovede u nepriliku, tim pre što postoje veoma ugrožena područja gde oružje poljoprivrednicima i seoskom stanovništvu služi za zaštitu od divljih životinja. Sa druge strane, uz administrativnu liniju oružje daje neku vrstu sigurnosti prema upadu albanskih šumokradica koji u područjima uzduž administrativne linije često koriste oružje u šumske krađe.

Mislim da je, bez obzira što ima i krivice našeg stanovništva, potrebno da Vlada učini taj napor i da u narednoj sednici uvrsti ponovo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji i da taj rok od 5. marta ove godine produžimo, a moj je predlog na dve godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva građevine i vrlo je kratko i tiče se samog jednog konkretnog odgovora na konkretno pitanje.

Mi godinama ovde slušamo i u Skupštini i od predsednika Vlade kako su rezultati sjajni i kako je posebno Beograd grad kranova, kako se gradi širom Srbije, usvajali smo više puta i menjali neke zakone koji treba još da omoguće i pospeše tu izgradnju. Dakle, neko ko sluša naše zvanične medije i rasprave ovde bi pomislio da Srbija, ako igde cveta, navodno cveta svuda, posebno cveta u oblasti građevinarstva.

U tom smislu je onda vrlo interesantno i zato na kraju i postavljam ovo pitanje Vladi, a posebno Ministarstvu građevine – kako je moguće da se pojavi vest, pitam se da li je tačna, ali je ona na zvaničnom portalu objavljena, objavila je agencija „Novosti“ da broj izgrađenih stanova prošle godine, prvi put kažu oni, hvale se, u poslednjoj deceniji, mogao bi, ne da jeste, nego da bi mogao da dostigne onaj broj iz 2011. godine. Tu se pominju konkretne cifre, navodno još nisu sređeni do kraja podaci, ali oni se nadaju da je od 2018. godine počeo oporavak, a pre toga iz godine u godinu broj novoizgrađenih stanova je opadao.

Onda se pitam kako je to cvetalo, kako je cvetala stanogradnja kada, kažem se i sada, navodno tek prošle godine i to tek treba da se potvrdi, broj novoizgrađenih stanova dostigao broj iz 2011. godine. To govori dosta o toj, kako bih rekao propagandi koju neprestano slušamo i o raskoraku između stvarnosti i onda što se može čuti od naših zvaničnih izvora. Kažem, stalno pričamo o gradnjama, o „Beogradu na vodi“, o stotinama hiljada novih stanova i kranova koji rade širom Srbije, a onda stigne zvanični podatak koji je baziran na rezultatima Zavoda za statistiku, dakle, državnog organa.

Moje drugo pitanje ide na adresu Ministarstva finansija i pominje se apel koji sam već pominjao ovde i direktno ministru Malom, a sada imam motiv da ponovim to pitanje i da ga aktuelizujem obzirom da su pregovori o prodaji Komercijalne banke u završnoj fazi. Na početku sam upozoravao i govorio protiv te odluke i pozivao Vladu da tu odluku pozove.

Vidim juče da je guverner Narodne banke izrazila svoj stav i mišljenje protiv prodaje Narodne banke. Ona ima svoje razloge, ali kažem, mislim da je jako loše da se najveća i jedna od poslednjih, doslovno poslednjih banaka koje su u državnom vlasništvu proda, nezavisno od toga ko je kupac i da li imamo dileme oko njegovog boniteta što je navodno sada u toku to ispitivanje.

Dakle, ova Vlada je u velikoj meri, bolje reći ova vlast je došla na talasu, rekao bih opravdane kritike privatizacije svega i svačega u prethodnom periodu i mnogi od vas koji ovde sede učestvovali su u kritici tih privatizacija, zajedno sa mnom. Sada se međutim ispostavilo da je ova vlast nastavila tamo gde su prethodni stali, prodajući čak i ono što prethodne vlade nisu htele. Tu mislim i na RTB Bor, na Komercijalnu banku, na ove koncesije za aerodrom i niz drugih stvari.

Dakle, nastavlja se pogubna ekonomska politika, po meni pogubna, po onome što je dobar deo ljudi iz sadašnje vlasti govorio svojevremeno dok je bio u opoziciji, takođe pogubna. Stoga, mislim da ako još nije kasno, a nije kasno, apelujem i tražim odgovor od Ministarstva finansija i od gospodina ministra informaciju dokle se stiglo i da li postoji mogućnost da se taj proces zaustavi? Prodaja Komercijalne banke kao najvažnija i najveća banka koja je još ostala u našim rukama?

Pošto je vreme pri kraju, samo bih ponovio i obnovio svoje pitanje od utorka, a tiče se pitanja na adresu predsednika Vlade i predsednice Skupštine - da li postoji namera da se Vlada i Skupština zvanično izjasne o onome što je Narodna skupština Republike Srpske donela kao zaključke u vezi sa ugrožavanjem Republike Srpske i Dejtona od strane Ustavnog suda BiH? Hvala.