Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici.

Pred nama su danas važni zakoni i sporazumi koje Narodna skupština treba da usvoji i ratifikuje. Ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rada i članova njihovih porodica i na set sporazuma iz oblasti spoljne politike koje je naša Vlada zaključila sa više različitih država.

Želim da se zahvalim Vladi i Ministarstvu za rad i boračku zaštitu koji su učinili velike napore da pripreme zakon o pravima boraca, jer je postojala velika pravna praznina, a pre svega velika nepravda prema borcima iz 90-ih godina i boraca koji su branili Srbiju od NATO agresije.

Do sada ni jednim zakonom nisu bili obuhvaćeni pripadnici oružanih snaga SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji su vršili vojne ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore ili Srbije u periodu posle 27. aprila 1992. godine.

Druga kategorija koja nije bila obuhvaćena jesu pripadnici oružanih snaga SRJ koji su vršili vojne dužnosti ili druge dužnosti u vezi sa vojnim ciljevima za vreme NATO agresije na SRJ od 24. marta do 26. juna 1999. godine. Obe ove kategorije sada po prvi put dobijaju status boraca, a time stiče pravo da koriste boračka prava po osnovu ovog zakona. To se odnosi i na njihove porodice.

Na žalost od 2000. godine do prošle godine kada smo odali javno priznanje junacima sa Košara, o tome se malo govorilo, kao da smo mi krivi što nas je potpuno bez osnova mimo međunarodnog prava napalo 19 država NATO pakta.

Još jedna kategorija stradalih je ovim putem prvi put obuhvaćena, a to su žrtve napada u diplomatskim i konzularnim predstavništvima koji se po ovom zakonu smatraju civilnom žrtvom i civilnim invalidom rata.

Za mene koji sam sa Kosova i Metohije, važno je da će se i lica nestala u toku izvođenja ratnih dejstava, kao posledica zlostavljanja ili lišenja slobode od strane neprijatelja ili od zaostalog ratnog materijala, sada smatrati civilnim žrtvama. Rata, i u skladu sa tom kategorizacijom, će moći da ostvaruju određena prava po ovom zakonu.

Ovo je veoma važno, jer imamo porodice preko hiljadu nestalih lica koja sada nemaju adekvatnu zakonsku zaštitu. Za nestalim licima veoma posvećeno traga Vladina Komisija za nestala lica, koja je dala veliki doprinos otkrivanju način na koji su nestajali i gde su nestajali, šta se sa njima dešavalo. Ne mogu, a da ne pomenem „žutu kuću“.

Želim da pohvalim zakonska rešenja koja se odnose na obuhvat svih kategorija boraca, invalida i njihovih porodica, kao i obim prava koji se zakonom predviđa za sve kategorije boraca ratnih, vojnih i civilnih invalida rata i njihovih porodica. Na kraju, ono što je najvažnije, sve je to regulisano jednim sistemskim zakonom.

Kada su u pitanju sporazumi koji su na dnevnom redu, osvrnuću se na set sporazuma iz oblasti spoljne politike, kojima se osnažuju bilateralni odnosi sa zemljama potpisnicama što je potvrda uspešne, veoma dinamične spoljne politike Srbije, koju sa predsednikom države i Vladom, vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Potvrđujući protokol o određivanju tromeđne granične tačke između Republike Srbije, Crne Gore i BiH stvaraju se uslovi za nastavak pregovora i rešavanje otvorenog pitanja u vezi sa granicama, odnosno unapređenje bilateralnih odnosa sa zemljama potpisnicama. Tromeđe se nalaze na mestu između mesta Pljevlja, Priboj i Čajniče.

Potpisivanjem i usvajanjem ovog protokola doprinećemo stabilizaciji, kao i međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čime šaljemo dobru poruku da zemlje zapadnog Balkana mogu samostalno da rešavaju svako pitanje sopstvenim kapacitetima.

Usvajanjem ovog protokola stvaramo mogućnost budućim generacijama, država potpisnica, da se slobodno kreću u skladu sa međunarodnim pravom, ceneći mir kao vrhovnu vrednost. Srbija i BiH imaju tradicionalno prijateljske odnose i saradnju na šta ukazuje veliki broj usvojenih sporazuma.

Na dnevnom redu j i i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Nikaragve o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša. Prijateljski odnosi dve države počivaju na poštovanju načela na mešanju unutrašnje stvari suverenih država, koji poštovanjem međunarodnog prava i principa teritorijalnog integriteta suverenih država i podrške očuvanju nacionalnih interesa.

Nikaragva nije priznala jednostrano proglašenu državu Kosovo. Neće podržati učlanjenje tzv. Kosova u međunarodne organizacije, kao što su Interpol, UNESKO i mnoge druge. Međusobna saradnja Srbije i Nikaragve je potvrda uspešnih i prijateljskih diplomatskih odnosa koji traju već 40 godina i pružaju podršku Srbiji za nastavak dijaloga kao način za prevazilaženje problema Beograda i Prištine.

Pored toga što sa Nikaragvom imamo dobru saradnju u oblasti spoljnih poslova i politike, postoji potencijal za jačanje saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, trgovinske razmene na polju poljoprivrede, odbrane i vojne saradnje, kulture itd.

Pored navedenih na dnevnom redu su Sporazum sa Brazilom, Slovačkom, Crnom Gorom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se odnose na bavljenje delatnosti zapošljavanja određenih članova porodice, članova diplomatskog konzularnog, vojnog, administrativnog i tehničkog osoblja.

U savremenim uslovima života imamo sve češću pojavu da supružnici u mnogim zemljama odbijaju da napuste svoj posao da bi u inostranstvu pratili svog bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatske misije. Efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo su manji od efekta rada onih koji rade u okruženju svojih porodica.

Osnovni cilj navedenih sporazuma je očuvanje normalnog porodičnog života i držanje porodice na okupu, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika. Istakao bih značaj ovih sporazuma naročito sa Brazilom, Nikaragvom, Slovačkom, Bosnom i Hercegovinom koje nisu priznale jednostrano priznatu tzv. državu Kosovo.

Poslanička grupa SPS će, ceneći značaj svih zakona koji su na dnevnom redu, u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan veoma važan Predlog zakona na koji se čekalo duže od 20 godina i koji na jedan jedinstven i celishodan način reguliše prava boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica palih i umrlih boraca, postupak za ostvarivanje tih prava, korišćenje i prestanak prava.

Ovaj Predlog zakona predstavlja svojevrsnu kodifikaciju propisa koji su uređivali ovu oblast, obzirom da objedinjuje materiju koja je ranije regulisana kroz 12 zakona, četiri uredbe, jednu odluku, četiri protokola, četiri uputstva, dva sporazuma i jedan zaključak.

Na početku smatram da zakon, konačno, na jedan nesporan način reguliše status boraca, njihovu kategorizaciju prema vremenu i teritoriji vojnog angažovanja, reguliše i status vojnog invalida, civilnog invalida rata i članova porodica palih i umrlih boraca.

Po prvi put je predviđeno čak 25 prava koja ovi ljudi mogu da ostvare, plus prava koja se mogu predvideti aktima organa autonomne pokrajine, grada, odnosno opštine. Na jasan način predviđa da su prava koja se isplaćuju u mesečnim iznosima od odgovarajućih osnovica, kao i posebni uslovi za ostvarivanje tih prava.

Ovim putem ću se osvrnuti samo na neke novine koje će interesovati građane Republike Srbije.

Mislim da treba posebno izdvojiti pravo na mesečnu novčano primanje. Ovo pravo predstavlja pravo kojim se obezbeđuje materijalna zaštita materijalno neobezbeđenih korisnika prava po ovom zakonu. Ovo pravo sada je propisano u različitim oblicima, u više zakona iz oblasti boračko-invalidske zaštite sa različitim krugom korisnika i u različitim iznosima – mesečno novčano primanje, novčana pomoć, invalidski dodatak, osnovna novčana naknada i izuzetna novčana naknada.

Korisnici koji ovo pravo ostvaruju po sadašnjim propisima su borci Drugog svetskog rata, kao i vojni invalidi, civilni invalidi rata, korisnici porodične invalidnine, članovi porodica umrlih boraca. S obzirom da se ovo pravo ostvaruje, navedena lica ukoliko su materijalno neobezbeđena, za vreme dok su materijalno neobezbeđena to sticanje prava na mesečno novčano primanje ne predstavlja trajni vid zaštite, za razliku od ličnih i porodičnih invalidnina, jer su u zavisnosti od prihoda korisnika i članova njegovog domaćinstva. Promene prihoda domaćinstva mogu dovesti do povećanja, smanjenja ili gubitka daljeg korišćenja ovog prava.

Osnovica za utvrđivanje ovog prava određuje se prema prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici, bez poreza i doprinosa, za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kojem se ostvaruje pravo. Iznos prava određuje se u procentualnom iznosu 70% od osnovice, ukoliko korisnik i članovi njegovog domaćinstva ostvaruju ili ne ostvaruju prihode, a ukoliko ista ostvaruju – 40% od osnovice. Ako su samohrani, pripada im dodatak u iznosu od 42% od osnovice. Kao novo pravo propisano je i pravo na borački dodatak. To je pravo koje pripada borcu kojem je utvrđen status borca po ovom zakonu. Priznaje se borcu starijem od 60 godina života, ukoliko on i članovi njegove uže porodice koji žive u domaćinstvu ne ostvaruju taksativno navedene prihode.

Takođe, bitno je i pravo na rešavanje stambenih potreba, koje u stvari predstavlja pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima koje može ostvariti borac, član porodice palog borca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi, u skladu sa propisima koji se uređuju posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Sredstva predviđena za rešavanje stambenih potreba obezbeđuju se u budžetu jedinica lokalne samouprave.

Bitno je i pravo na prioritet prilikom zapošljavanja koje je predviđeno ovim zakonom, kojim se prilikom zasnivanja radnog odnosa daje prioritet određenoj kategoriji iz ovog zakona, ukoliko ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa.

Po prvi put je propisano ovlašćenje nadležnog ministarstva da vodi jedinstvenu evidenciju podataka o korisnicima prava po ovom zakonu, otvorenim pravima, članovima korisnikovog domaćinstva, prihodima korisnika i članova njihovog domaćinstva, kao i da se isplata mesečnih novčanih primanja vrši na osnovu te jedinstvene evidencije podataka.

Ovo su bile samo neke novine predloženog zakona čiji je cilj da se materija u ovoj oblasti uredi tako što će se kroz propisivanje prava i zaštite koja se obezbeđuje građanima afirmisati trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti i ustavnog poretka zemlje. Na toj osnovi zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i u odnosu na događaje koji su u bližoj i daljoj prošlosti vezana za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Moram da napomenem da su ovi ljudi zadužili državu, nas i buduće generacije i da država ima društvenu i moralnu obavezu da brine o tim ljudima i da smo neizmerno zahvalni na tome što su se veterani kad god je to bilo potrebno borili za svoju zemlju.

Danas se, zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, vodi politika mira, dijaloga i teškim pregovorima pitanja o Kosovu i Metohiji, politika za bolju budućnost građana Srbije i za budućnost naše dece.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon, kao i setove ostalih zakona i sporazuma koji se nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Reč ima Danijela Stojadinović.
Imate dve minute, ako želite da iskoristite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministri, govoriću danas o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, faza I), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Uopšte, negativni uticaj klime, zastarela infrastruktura navela je Vladu Republike Srbije da započne sa unapređenjem, širenjem i modernizacijom infrastrukture za navodnjavanje, ujedno i da utiče na jačanje agrarno-prehrambenog sektora u Srbiji.

Evropska banka za obnovu i razvoj koja i osnovana da obezbedi finansiranje za specifične projekte u saradnji sa Ministarstvom finansija investiraće u nadogradnju i upravljanje vodama. Ovaj program uključuje izgradnju i oporavak kritične infrastrukture za navodnjavanje, i to u tri zasebne regije u Srbiji - Negotinu kao istočnoj, Svilajncu kao centralnoj Srbiji i Vojvodini kao severnom delu Srbije. U ovaj projekat uključeno je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, uključene su "Srbijavode", tako da je ovo jedan dobar primer saradnje Vlade Srbije, resornih ministarstava i lokalnih samouprava.

Očekuje se da će rehabilitacija zastarelog sistema navodnjavanja i vodne infrastrukture u Srbiji doprineti uštedama u potrošnji vode i energije, doprineće sigurnijoj i produktivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim računamo i na veći prinos sigurnosti i konkurentnost na tržištu i povećanje godišnjih prihoda gazdinstava, što je posebno značajno za opštinu Svilajnac.

U Svilajncu novi sistem za navodnjavanje pokreće 1.040 hektara, a koristiće kako površinske, tako i podzemne vode, što znači 330 hektara će se snabdevati iz plitkih bušotina, a ostalih 710 hektara će se crpeti direktno iz reke Resave. Projekat takođe uključuje izgradnju novih cevi za distribuciju vode iz bušotina i rečnog zahvata do poljoprivrednih parcela. U svakom slučaju, ovo je za opštinu Svilajnac od velike važnosti i velikog strateškog značaja. Znači, sama opština Svilajnac je jedan poljoprivredni kraj koji decenijama unazad dominira.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Đurić.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Poštovani, gospodo ministri, gospodine Zorane Đorđeviću i gospodine Siniša Mali, sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o pravima boraca vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, za razliku od prethodne vlasti, koja nije imala dovoljno sluha, volje ili sposobnosti da rešava probleme boraca, tek ova vlast, predvođena SNS, predlaganjem ovog zakona želi da ispravi nepravdu prema borcima ratova devedesetih godina i ova pitanja uredi na pravičniji način.

Ova Vlada i SNS smatraju da nema ništa važnije od zaštite građana, koji su se hrabro odazvali na poziv države, kada je bilo neophodno učestvovali u borbi i u toj borbi dali deo sebe, a neretko i svoj život. Nažalost, briga države, u ranijem periodu za svoje borce je izostala, borci su bili zaboravljeni, mnogi su se prema njima odnosili podrugljivo i sa omalovažavanjem, a reč patriotizam, nažalost je čak dobijala i negativno značenje. Kao, da je neko namerno želeo da pošalje poruku da nije mudro da se brani svoja zemlja i kako je mnogo mudrije izbeći vojnu obavezu, sakriti se negde ili pobeći iz zemlje, pa kada se sve završi i prođe, vratiti se nazad, ili izaći iz mišije rupe i soliti pamet svima koji su stajali na braniku otadžbine, a posebno onima koji su u toj borbi bili spremni da daju i svoj život ali njima na čast.

Mi, iz SNS, koji znamo šta je to otadžbina i cenimo patriotizam, kao najveću vrlinu, želimo da se ponovo ceni i uvažava svaki borac i patriota i da se zauvek ispravi nepravda prema borcima poslednjeg rata, a da se njihov položaj, u društvu, značajno unapredi. I, ne samo to, mi donošenjem ovog zakona želimo da uvedemo novu kategoriju korisnika, koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci iz devedesetih i učesnici rata 1999. godine, koji nisu zadobili telesna oštećenja. Mi želimo da se i za njih uvede pravo na borački dodatak, na posebni penzijski staž, na rešavanje stambenih potreba, pravo na boračku spomenicu i na legitimaciju borca, da imaju prioritet u zapošljavanju i druge povlastice. To je najmanje što su zaslužili.

Zakonom su propisana i nova pravila za druge korisnike, kao što je pravo na porodičnu invalidninu, članove porodica umrlog i civilnog invalida rata, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida, koji napuni 65 godina, obaveza lokalne samouprave da 10% planiranih investicija za izgradnju stanova, bude namenjena za rešavanje stambenih potreba vojnih invalida, povećan iznos invalidnine za 25%, pravo na besplatnu vožnju itd.

Usvajanjem ovog zakona biće ukinuto 12 ranijih zakona i odredbi, kojima je ova oblast bila dosada regulisana. Dobro je što je ministar Đorđević u svom uvodnom izlaganju, do detalja upoznao javnost sa ovim dugo očekivanim Predlogom zakona, kojim se ispravlja nepravda prema borcima poslednjih ratova. Smatram da je Predlog zakona dobar i pozivam vas da ga usvojimo.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Republike Indije, Sporazum je potpisan u Beogradu 7. novembra 2019. godine, u želji da se unaprede i razviju prijateljski odnosi i saradnja u oblasti odbrane, a sledeći ciljeve i načela Povelje UN. Obostrana želja da se razvije saradnja koja će biti zasnovana na načelima suvereniteta, jednakosti i uzajamnog poštovanja, poverenja, prepoznavanje interesa i razumevanja.

Cilj ovog sporazuma je da se uspostave opšta načela i postupci u saradnji u oblasti odbrane od zajedničkog interesa Srbije i Indije, poštujući načela jednakosti i uzajamne koristi. Saradnja će se ostvarivati u, odbrambenoj i bezbednosnoj politici, vojno-ekonomskoj saradnji, naučno-tehničkoj saradnji, vojno-obaveštajnoj saradnji, vojnom obrazovanju i obuci, vojnoj medicini i veterini i u drugim oblastima od zajedničkog interesa. Ostvarivaće se kroz zvanične posete, radne sastanke, razmenu iskustava i konsultacije, programe obuke i obrazovanja, učešće na vežbama i aktivnostima, učešće na konferencijama, simpozijumima i seminarima i na drugi načine o kojima se dogovorimo, biće osnovana zajednička komisija u cilju planiranja i praćenja aktivnosti vezanih za sporazum. Smatram da je sporazum dobar za Republiku Srbiju i pozivam vas da usvojimo predlog zakona o njegovom potvrđivanju.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog vojnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, ovaj Okvirni vojni sporazum je potpisan u Beogradu 7. oktobra 2019. godine izražavajući potrebu daljeg razvoja postojećih prijateljskih odnosa između Srbije i Turske koji potvrđuju svoju posvećenost ciljevima i principima Povelje UN.

Sporazum se odnosi na saradnju u različitim vojnim oblastima zasnovanu na uzajamnom poštovanju suvereniteta i jednakosti obeju strana i treba da doprinese zajedničkim interesima i ekonomskoj efikasnosti Srbije i Turske. Saradnja bi se realizovala razmenom osoblja, materijalnih sredstava, opreme, informacija i iskustava, a cilj je da se obezbedi okvir međusobnih odnosa i razvije saradnja u sledećim oblastima. U oblastima vojne obuke i školovanja, učešću na vežbama i zajedničkim vežbama, u odbrambenoj industriji, vojnoj saradnji i posetama, razmeni podataka, iskustava, u organizaciji, strukturi i opremanju oružanih snaga, razmeni vojnih obaveštajnih podataka i informacija, saradnji u oblasti logistike, donacije i logističkih sistema, u vojnoj medicini, zdravstvu, u komunikacijama elektronskim sredstvima, informacionim sistemima i odbrani od napada u informatičkom prostoru. U operacijama koje nisu ratnog karaktera, poput operacija očuvanja mira, humanitarnoj pomoći, borbi protiv piratstva. U razmeni informacija o pravnim sistemima u vojsci u oblasti kartografije i hidrografije, u razmeni kadrova stručnog usavršavanja. U razmeni gostujućeg osoblja i jedinici, u razmeni informacija i iskustava, u odbrani od minskih i improvizovanih eksplozivnih sredstava, u obuci i razmeni iskustava u sklopu nacionalnih operacija pružanja pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i vojnoj istoriji, arhivi, izdavačkoj delatnosti i muzeologiji. Ta saradnja bi se mogla ostvariti na sledeće načine, sastancima i posetama ministara odbrane, načelnika Generalštaba, njihovih zamenika i drugih zvaničnika koje strane ovlaste, organizovanjem obuke, školovanjem, kurseva i tako dalje. Ostvarivanjem kontakta između vojnih ustanova, organizovanjem međusobnih razgovora, konsultacija i sastanaka, organizovanjem i učešćem u vojnim vežbama, razmenom informacija i iskustava, uzajamnim pružanjem logističke podrške i tako dalje. Predviđeno je da strane mogu da zaključe posebne aranžmane uz uvažavanje zajedničkih interesa i potreba. Smatram da je sporazum dobar za Republiku Srbiju i pozivam vas da usvojimo Predlog zakona o njegovom potvrđivanju.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o bezbednosnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske. Ovaj sporazum je potpisan u Beogradu 7. oktobra 2019. godine u želji unapređenja bilateralne saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Turske radi dobrobiti u stabilnosti u mirnoj atmosferi u obe države, poštujući principe suvereniteta i jednakosti interesa obe države.

Saradnja bi se odvijala u skladu sa važećim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim ugovorima u borbi protiv transnacionalnih krivičnih dela, naročito u vezi sa terorizmom, organizovanim kriminalom, krijumčarenjem migranata, trgovinom ljudima, opojnim drogama i psihotropnim supstancama. U okviru svojih mogućnosti Srbija i Turska bi sarađivale u sprečavanju suzbijanja i sprovođenja finansijskih istraga i istraga krivičnih dela u sledećim oblastima. U oblasti transnacionlno organizovanog kriminala, pranje novca stečenog kriminalom, kompjuterski kriminal, krijumčarenje kulturnih i prirodnih dobara, nedozvoljena proizvodnja i trgovina opojnim drogama, trgovina ljudima, krijumčarenje migranta i regularne migracije, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom, eksplozivima, nuklearnom biohemijskim i radioaktivnim i otrovnim materijama, falsifikovanje novca, pasoša, viza i drugih službenih dokumenata, organizovani kriminal, krijumčarenje svih vrsta carinske robe i alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i mazuta. Sprovođenje posebnih istražnih metoda kao što su kontrolisana isporuka u borbi protiv opojnih droga i psihtropnih supstanci.

Poseban značaja dat je saradnji u sprečavanju i suzbijanju terorističkih akata i finansiranja terorizma unutar sopstvene teritorije a protiv građana i bezbednosti druge strani. U borbi protiv terorizma saradnja će se odvijati u razmeni informacija kriminalističko-obaveštajnih podatka i procena operativnoj saradnji u vezi sa terorističkim organizacijama i načinima njihovog delovanja, terorističkim aktima, finansiranjem terorizma kao tehničkim metodama koje se koriste u borbi protiv terorizma.

Smatram da je i ovaj sporazum dobar za Republiku Srbiju i pozivam vas da usvojimo Predloga zakona o njegovom potvrđivanju. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u okviru ove moje diskusije govoriti uglavnom o dva zakona.

Prvi, o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Odmah da kažem da država mora da štiti prava onih koji su za nju krvarili, a ne da štiti interese i prava onih koji je pljačkaju i kradu.

Slučaj ratnih veterana koji mesecima kampuju u parku ispred Narodne skupštine između najznačajnijih državnih institucija je bez presedana. Ne ulazeći u to koliko su realni njihovi zahtevi, smatram neprimerenim ponašanje države.

Ja sam u nekoliko navrata posetio njihov kamp i razgovarao sa njima. Znam da ih je primio i predsednik Republike, ali da su oni i posle toga nastavili svoju misiju, što znači da razgovorom sa predsednikom nisu bili zadovoljni. Moram u ovom kontekstu da iznesem i jednu tipično srpsku boljku, a to je da su srpski borci brzo bili zaboravljani uglavnom posle svih ratova.

Navešću u tom pravcu i primer najveće srpske junakinje u Prvom svetskom ratu legendarne Milunke Savić, koja je nosilac, između ostalog, i najvećih međunarodnih tj. francuskih odlikovanja, ali koja je pred kraj života u Beogradu čistila javne VC-e, kako bi se prehranila, tužno i ružno, složićemo se.

Dugo se u ovoj zemlji za NATO bombardovanje govorilo da je to kampanja, akcija, intervencija, vazdušni udari, a to su forsirali oni koji su na krilima NATO bombi, dovedeni na vlast u Srbiji petooktobarskim prevratom i koji su se utrkivali da srpski junake vojno i političko rukovodstvo isporuče Hagu. Tek smo kasnije počeli da obeležavamo 24. mart kao dan zločinačkog NATO bombardovanja.

O pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, govorio je general Božidar Delić, govoriće kasnije i moje kolege, a ja ću nešto reći o jednom drugom Predlogu zakona, a to je Predlog zakona o igrana na sreću.

Minuli Zakon o igrama na sreću, donet je u jedno drugo vreme, 2011. godine, ali sa istim ciljem, da se zakonom reguliše pravo građana na kocku. Država je od tada doterivala svoju zlatnu koku više puta. Sada pak predlaže njeno generalno glancanje. Država nećkala, uvodila igre na sreću, ukidala ih i tako u krug, dok se broj automata i kladionica drastično povećavao. Na ovom primeru mnogo manji problem je sam zakon i igre i sreća su kategorije koje zalaze u svet iracionalnog i varljivog, mnogovekovna čak večna težnja čovekova je da olakša svoj tegobni život, da bude radosniji, bezbrižniji, da bude bolji.

Međutim, često ne uspeva u tome. Čovek zato traži oslonce da prevaziđe sebe, da bude neko drugi. Sreća ne postoji za sve ljude na ovom svetu podjednako.

Da li se za sreću treba boriti ili sreću treba igrati ili se na sreću kladiti? Život je igra, politika takođe. Da li je naš građanin zadovoljna i kultivisana persona? Da li su se predlagači zakona zapitali za tako nešto?

Čovek današnje civilizacije je u okovima stresa i psihičkog zamora, a on je posledica komplikovanih uslova života, posebno u gradovima gde se sve više prekida veza sa prirodnom sredinom.

Kako izbeći umor, besciljnost, prazninu i trku za novcem? Ovaj zakon ne daje odgovor na to pitanje. Bespomoćan čovek često prepušta kocki svoju sudbinu. Čovek je homoludens, a igra je deo nas, ali ako izgubimo kontrolu, bezazlena zabava i maloletnika i starijih i bogatih i siromašnih postaće kockanje.

Igre na sreću pripadaju posebnoj realnosti koju pritiskaju nagon i iracionalno. Igrač na sreću prihvata iskušenja privida koja su nadmoćnija od neproživljene svakodnevnice. One gotovo podučavaju kako je živeti u svetu nadanja. Očekivanje kod igara na sreću ima dramsku vrednost. Od bezazlene zabave igre na sreću poprimile su karakter hazarda i pretvorile su se u razdražljivo uzbuđenje. Ponekad se osim imovine izgubi i sloboda, neki igrači na sreću igraju upravo zbog dramske suštine očekivanja, a ne samo zbog materijalne koristi.

Strast igranja u periodu stagnacije i nestabilnosti, pretvorila se u želju za koristoljubljem dok se loptica u bubnju okreće, vlada nestrpljivo priželjkivanje i opsesija, i izbavljenja iz jada svakodnevnice života.

Igre na sreću vezuju se za naklonost sudbine, one su ruganje čovekovoj realnosti, radu, znoju i strpljenju i one mogu kruniti i jaku volju, ali slabu slomiti. One se ne odriču nade, čak ni onda kada se zna da je ona varka.

U korenu svega je želja da se nešto promeni, dostigne brzo i lako, da se promeni status i život. Kocka je ljudski pratilac od pamtiveka, mnoge istorijske figure imale su problema sa kockanjem. Pomenuću Dekarta, Voltera, Mariju Antonetu, Dostojevskog.

Činjenica je da je danas kockanje legalizovano u ogromnom broju zemalja, i da država tu neizostavno pronalazi svoj interes, ali on ne bi smeo biti samo budžetski.

Bugarska je legalizovala kocku 1993. godine. Nemačka, od 2008. godine zabranila sve oblike kockanja na internetu. Rusija od 2009. godine dozvoljava kazina i slot mašine, samo u 4 udaljene zone. U SAD većina država je legalizovala kocku, a u nekim je još uvek zabranjena i smatra se teškim krivičnim delom.

Spektar igara na sreću, u odnosu na koje može da razvije zavisnost, praktično je beskonačan. Najčešće su masovne igre na sreću, loto, bingo, instant lutrija, tombola, klađenje u sportskim kladionicama na rezultat u kazinima, rulet, karte, kocka, poker, jamb, slot aparati, poker aparati, internet kockanje, trke konja, pasa itd.

Zavisnost od kockanja polako poprima zabrinjavajuće razmere, odmah do zavisnosti od alkohola i droge.

Zavisnost od kocke nije samo gubitak novca i vremena već bolest koja utiče na sve sfere života osobe, ometa rad, šteti porodici, uzrokuje finansijske probleme, dovodi do psihičkih smetnji i čak i do gubitka života.

Istraživanja iz oblasti igara na sreću pokazala su da mnogi koje se kockaju imaju i druge probleme u ponašanju. Faktori rizika koji utiču na razvijanje zavisnosti doprinose problematičnom ponašanju mladih, bežanje iz škole, nasilje, delikvencija, korišćenje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

Veća dostupnost kockarnica i kladionica nekritički je odnos prema kockanju kao društvenoj pojavi, raširenost igara na sreću u medijima kao nagradne igre u reklamne svrhe, sve to pomaže onima kojima je lako da skrenu sa normalnog puta.

Ponašanje zavisnika zasniva se na principu zadovoljstva, a ne na principu realnosti. Voljna aktivnost je ozbiljno narušena. On nema realne ciljeve, a još manje volje i energije i snage za neki drugačiji ishod.

Zašto sve ovo navodim? Cenim da su socijalne posledice izuzetno teške, da se tiču i porodice i prijatelja, da su problemi kriminalni, socijalni, pravni, finansijski sa psihofarmako i socioterapijskim modalitetima.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.