Hvala, gospodine Despotoviću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinosti, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sada prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Đorđe Komlenski, dr Aleksandar Martinović, Aleksandar Šešelj, Vjerica Radeta i Sreto Perić.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik dr Aleksandar Martinović i narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, gospodine Periću.

Zakon o parničnom postupku je jedan procesni zakon kojim se uređuje način i postupak vođenja određenog sudskog spora.

Prateći probleme koji se pojavljuju u postupku izvršenja, Ministarstvo pravde je smatralo da treba da interveniše u ovom Predlogu zakona, odnosno ovim članom, gde će se prilikom donošenja presude, koja ima karakter izvršne isprave, pa ako je fizičko lice uneti njegov jedinstveni matični broj, ako su u pitanju privredni subjekti, onda matični broj, ako su u pitanju organizacione jedinice ili država Srbija, onda upisati karakteristične brojeve koji prate njih. Ovako bi trebalo da bude, da Ministarstvo pravde prati ostale aktivnosti u postupku izvršenja, a ne samo kako i na koji način da se lakše sprovede izvršenje.

Naravno, ne treba ispustiti iz vida činjenicu da bi ovo moglo, do određene mere, i da pojeftini postupak izvršenja za izvršne dužnike, jer do sada svaki pokušaj uručenja presude ili izvršenja na bilo koji način kod dužnika imalo je ogromne troškove za izvršnog dužnika. Ovo ukoliko donese do tog određenog poboljšanja, odnosno smanjenja troškova, moglo bi da bude pozitivni pomak za dužnike.

Međutim, ovo je samo jedna sitnica. Ovo je jedna sitnica i vrlo je interesantno pitanje bilo koleginice Vjerice Radete i SRS – da li će se ovaj prethodni zakon o kojem smo mi govorili i u raspravi u načelu, a i kada smo obrazlagali naše amandmane, odnositi na javne izvršitelje? Tu je odgovor potpuno jasan – naravno da se neće odnositi, jer je u prvom članu ovog prethodnog zakona već rečeno da će se on odnositi samo na fizička lica.

Sad da ne otvaramo veliku polemiku vezano za… Inače, Predlog ovog zakona ima ukupno dva člana. Znači, član 1. pojašnjava kako i na koji način će biti lakše identifikovati uglavnom izvršne dužnike, a član 2. govori kad zakon treba da stupi na snagu.

(Predsedavajući: Hvala. Završite misao.)

Imajući u vidu da je bilo predviđeno da će zakon stupiti na snagu 1. januara 2020. godine, a mi ga tek danas raspravljamo u pojedinostima, mi smo predložili da to bude od 1. marta 2020. godine, sasvim logično.

Hvala gospodine Periću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Ljute mi se juče kolege kada sam rekla da se zapravo sada po Skupštini prazne fioke i da se tako široko postavlja dnevni red, opet babe i žabe, ali evo dokaza. Mi smo dobili još 22. novembra od Vlade Predlog zakona o dopuni Zakona o parničnom postupku i zakon je trebao da stupi na snagu, Vlada predložila, 1. januara 2020. godine.

Sada pitamo – da li je pretrpeo neko neku štetu zato što zakon nije donet na vreme i što nije stupio na snagu tog 1. januara 2020. godine? Ako jeste, ko je, kako će odgovarati, da li će odgovarati? Ako nije, onda znači da ove izmene nisu ni potrebne. Ako nije morao da stupi na snagu 1. januara ove godine, evo već dva meseca prošla, znači uopšte nam ove izmene ne trebaju.

Upravo su mi javili da se Zlatibor Lončar jako naljutio što njega nisam malopre spomenula, jer on kaže da i njegova imovina treba da se preispita. Valjda je mislio na to kako je on došao do stana, od kojih kriminalaca je dobio stan.

Podsećam na jednu izjavu Aleksandra Vučića iz juna 2019. godine kada je rekao da Bog Otac ne zna gde ide novac za zdravstvo. Dvadeset posto budžeta za zdravstvo, kaže Vučić, evo, da me sad neko ubije, ne znam gde ide. Dakle, ni Bog Otac, ni bog Vučić ne znaju gde ide 20%, Vučić rekao, sredstava planiranih iz budžeta za oblast zdravstva. Vi sada možete da kažete koliko se gradi u zdravstvu, koliko se radi, to što vidimo jeste činjenica, ali evo imate zakon pa ispitajte i ovo. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Nataša Sp. Jovanović, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Vjerica Radeta i Petar Jojić.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, gospođo Jovanović.

Za vreme DOS-ovske vlasti bilo je neverovatnih slučajeva, pa i jedan takav, setih se kada je počelo da se nabraja sve to što su oni opljačkali, da je ministar za saobraćaj Marija Rašeta Vukosavljević omogućila svom svekru da iz Fonda za razvoj Republike Srbije, da li je tako, gospodine Martinoviću, u to vreme uzme ogroman novac. Nekoliko miliona, mislim, pet ili šest miliona dinara za nekakvu proizvodnju u selu odakle je taj čovek i oni su otvorili, zamislite, gospodine Marinkoviću, vi ste tada bili mlađi, pa se možda ne sećate toga, noćni klub. Izađe ministar Mali.

Da li je Ministarstvo finansija sa njim na čelu ispitalo za period, od kada ste vi na vlasti, pošto ste oterali onog malverzatora i ukrajinskog plaćenika, onog Vujovića, utvrdilo ko je sve za vreme Mlađana Dinkića, eto tako, samo na njegov potpis ili nekog njegovog, uzimao ogroman novac iz Fonda za razvoj?

Pazite, to je bila velika pljačka. Ti šifrovani iz G17 su osnovali posebno ministarstvo koje je vodila Verica Kalanović za investicione projekte, već kako se zvalo, gde Aleksić iz Trstenika, to Milena najbolje zna, dođe i kaže – treba mi toliko i toliko, ona kaže – nema problema, pare su kod mene, evo ti. Dođe ovaj drugi, treći. Sav taj novac je „pljačka budžeta Republike Srbije“, građana ušao u nekakve legalne tokove.

Bilo je i takvih slučajeva da se nekom preduzetniku napiše – evo tebi 100.000, ovome 50.000, sve zato što su oni to mogli. Sad dovodite u situaciju nekog čoveka da treba da kupi nešto tako od nekoga, recimo stupi na snagu ovaj zakon, neko ko je naš gastarbajter, neko ko je legalnim novcem zaradio kupuje fabriku, firmu, ugostiteljski objekat od tog nekog ko je ukrao od države, a vi sad niste ništa uradili putem Zakona o krivičnom postupku, već sad izigravate nešto ovim nemogućim zakonom.

Šiptarski teroristi koje je ovaj nesrećni Majić, iz gnjilanske grupe oslobodio, širom Srbije, gospodine Marinkoviću, a najviše u Nišu i na jugu Srbije kupuju nekretnine novcem od droge, trgovine oružjem, čega god, jer to su zlotvori koji su pušteni na slobodu, a zna se kakva su zlodela uradili. Ko će to da kontroliše? Hoćete njima da oduzmete na takav način stečenu imovinu, neki stan ili kuću koja se vodi na neka razna lica?

Molim vas, nemojte da zamajavate narod sada zato što su izbori kako ćete vi to da rešite, kako ćete da sprovedete pravdu, jer znate da je narod ogorčen na svu tu pljačku, kad vrlo dobro znate da je ogroman broj onih koji su za vreme žutih, za vreme Dinkića, Vlahovića, Đelića, Pitića i svih drugih, na takav način pljačkali Srbiju, sada upravo u vašim redovima.

Hvala gospođo Jovanović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite gospođo Radeta.

Raspravljali smo kroz druge zakone o formi propisanu zakonom za neki ugovor ili pravni posao, da li važi za punomoćje za zaključivanje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla, ali je interesantno da vi najpre krenete sa zakonom koji nije u skladu, i tada smo vam govorili da taj zakon nije u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, i vi onda to kasnije menjate kroz ovaj zakon. I ovaj zakon o kojem danas raspravljamo, posledica notara i izvršitelja.

Tako funkcionišete kad vam se zada da donesete neki zakon vi uopšte ne vodite računa kako je određenu materiju regulisao neki drugi zakon koji je sistemski zakon, kako je propisano Ustavom i zato donosite zakone koji su neprimenjivi, koji ne mogu da se primenjuju u roku kada vi napišete da počinje primena zakona.

Zato i danas imamo ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima, koji formalno gledano u ovom smislu, što ste vi predložili, treba da se menja. Ali ovde je opet problem suštine, a suština jesu notari i izvršitelji i moram podsetiti na to da je SRS podnela nov Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i da nas je u tome podržalo više od 100.000 građana Republike Srbije i da vi, drage kolege, ni slučajno ne želite da se o tom zakonu raspravlja, a imamo ovde raspravu o zakonima pojedinačnih poslanika i Nenada Čanka i Gordane Čomić i imaćemo u ponedeljak Predlog zakona drugih troje kolega iz ove Narodne skupštine, ali kada nešto predloži SRS, makar to tražilo i više od 100.000 građana, vas to ne interesuje zato što vas ne interesuje narod.

Hvala gospođo Radeta.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Gospodine Jojiću, izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Što se tiče Predloga ovog zakona koji je u članu 3. propisao formu ugovora, s tim što je trebalo uskladiti sa Zakonom o državnom premeru i katastru, jer u Zakonu o državnom premeru i katastru ne govori se o nepokretnim stvarima, nego se govori o nepokretnostima.

Dame i gospodo, od kako je zemljišna knjiga prešla u katastar Srbija ima velike probleme jer smo imali u prethodnom periodu uredno vođenje evidencija i upisa nepokretnosti dok je bila u primeni zemljišna knjiga.

Zemljišna knjiga je bila fikcija apsolutne tačnosti. To nije lako bilo falsifikovati i sud je kontrolisao svoje referente da li primenjuju zakon kako treba i vrše upis prava vlasništva ili ne.

Međutim, kako je zemljišna knjiga prešla u javni registar, pre svega, katastar, od tada građani Srbije imaju ogromne probleme. Ti problemi se ogledaju u tome što su nestručni ljudi u katastru koji pogrešno obavljaju upis prava vlasništva na nepokretnostima, pa građani moraju da se žale drugostepenom organu, pa drugostepeni organ vam je, pre svega, bilo Ministarstvo građevina, na čelu sa ministrom Zoranom Mihajlović, i za vreme dok je ona radila, od početka pa do pre godinu dana, ona je imala u fiokama 36.000 nerešenih predmeta, a tih 36.000 predmeta se odnosilo na građane koji su trpeli štetu jer nisu mogli da ostvare svoja prava, niti da vrše promet svojih nepokretnosti.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Završiću, gospodine potpredsedniče.

Kada je u pitanju član 3. – forma ugovora, forma ugovora trebala je da bude sadržana u ovom članu precizno, ne pozivajući se na neke druge zakone. Zbog toga što taj ugovor mora da predvidi pre svega stranke, predmet ugovora, cenu i klauzulu intabulandi. Mislim da je trebalo ovde da se predvidi forma tog ugovora, šta treba da sadrži. Hvala lepo.