Na naziv člana 5. i član 5. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na naziv člana 5. i član 5. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Da li neko želi reč?
Na naziv člana 5. i član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč?
Na naziv člana 5. i član 5 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 5. Predloga zakona definiše cilj priređivanja igre na sreću i mi smo ovim amandmanom samo precizirali ovu zakonsku normu. Ono što je svakako bitno kada su u pitanju igre na sreću jeste da su na početku one uzbudljive, ali da mogu da prerastu u strast i zavisnost koja može prouzrokovati mnogobrojne probleme.

Prema podacima iz 2017. godine, u Srbiji je bilo registrovano 33 hiljade kockara, a među mladima od 18 do 26 godina svaka četvrta osoba je imala problem sa kockanjem. Iako je zabranjeno maloletnim licima da dolaze u kladionicu, kladionice su pune dece, bez obzira na ovu zabranu i ona se uveliko klade. Deca, odnosno maloletnici se dovijaju na različite načine kako bi uplatili tiket, pa često svojim starijim drugovima, komšijama daju novac da to urade.

Takođe je alarmantan podatak da deca prvi put uplate tiket sa 10 godina, i to često uz prisustvo svojih roditelja. Nažalost, posledice svega ovoga mogu biti katastrofalne i društvo svakako mora maksimalno da radi na prevenciji kako bi se mladi sprečili od zavisnosti i kockanja, jer znamo da je najmlađi pacijent, odnosno zavisnik od kocke u jednom od centara za izlečenje kockarske zavisnosti da ima samo 14 godina. To je poražavajuće, kako za same roditelje, tako i za društvo. Zahvaljujem.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Ovaj predlog zakona ne daje odgovor na sva pitanja koja bi trebalo da budu rešena, a vezano za igre na sreću. Naravno, to verovatno u praksi nije ni moguće sve probleme predvideti i sve sporne situacije rešiti.

Ono što nismo prepoznali da je dovoljno zaštite za odvraćanje mladih ljudi od ulaska u sistem kockanja, to ne postoji. Vi kažete da je ovaj zakon, pristupilo se primeni zbog toga što nije usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije, a u nameri da se izvrši sprečavanje pranja novca koji bi kasnije bio upotrebljen u terorističke svrhe, s jedne strane, i s druge strane, da su i tehnološka sredstva i dostignuća sad nešto drugačija, da se može to pratiti i sam sistem nadzora, što bi za državu bilo i bitno.

Prvo treba da vidimo ko ima najviše koristi, odnosno ko bi trebalo da ima najviše koristi od ovih igara na sreću. Obično se dešava, vi to znate, da što su mesta siromašnija, što je situacija u društvu teža, da igre na sreću sve više zauzimaju mesta i prostora u tim sredinama. Najviše koristi od ovog imaju sigurno priređivači igara na sreću, zatim ima država, i to treba tako da bude, država treba da ima ogroman prihod od tog dobitka, a najmanje sigurno imaju oni koji učestvuju u tim igrama.

Ovde treba imati na umu da određeni privredni subjekti vrše takođe organizovanje tih igara na sreću, jer žele na taj način da pospeše i da motivišu svoje kupce, svoje poslovne partnere i to bi trebalo da ima potpuno jedan drugi odnos, mada i tu bi trebalo da bude velika kontrola, jer i tu se dešava da ima upravo pranja tog novca koji oni koriste za sopstvene privatne svrhe, ne naravno za pospešivanje terorizma ili bilo čega drugog.

Možda je trebalo ovde predvideti da te kockarnice budu, iako priređivači igara na sreću traže najatraktivnije lokacije i da su tu zakupnine izuzetno velike, naravno, sve se to posle prebacuje na one koji učestvuju u tim igrama na sreću, ali bi trebalo da ne budu baš, ja mislim da je trebalo, ministre, tu čak definisati i ovim predlogom zakona, ako nije, pokušajte kroz neke podzakonske akte da i nivo spratnosti bude od značaja, odnosno da bude na neki način ono što bi moglo da odvrati pre svega omladinu i mlade ljude koji bi mogli da uđu i postanu i profesionalni kockari, što verovatno nije cilj ni države, nije cilj bilo koga, jer zaista vrlo često su sada i tragične posledice u porodicama čiji makar i jedan učesnik te porodice je pasionirani kockar ili neko ko ne može da odoli tom poroku.

Tako da treba ono što je zakon, znamo šta je predviđeno u zakonu, ali u nekim podzakonskim aktima trebalo bi da napravite takvu situaciju i takav ambijent da što manje kockara uopšte, a pogotovo dece i omladine. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžeti i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, igre na sreću su velika pošast svakog društva, pa naravno i našeg. Dobro je da igre na sreću budu regulisane što je moguće bolji način zakonom i ne treba da intencija zakona bude samo da se vidi koliko će država da izvuče poreza od igara na sreću, nego tom problemu mora da se priđe na što je moguće ozbiljniji način.

Ne možemo se boriti protiv igara na sreću, na način, da kažem, e to ćemo zabraniti. Jednostavno to je nešto što je realnost, ali možemo da što je moguće više suzbijemo negativne posledice igara na sreću. Ovde pre svega, mislim na kladionice, kladionice koje su u celoj Srbiji u koje god mesto odete, u koje god sedište opštinsko odete videćete na najlepšoj mogućoj lokaciji su kladionice.

U kladionice ulaze maloletna lica bez ikakve kontrole. Nekada je bilo da neko mlađe dete, mlađi čovek da traži od komšije da mu kupi tiket u kladionici, sad slobodno sam ulazi i sedne, pije guaranu, popunjava listić, dakle, višestruki negativan uticaj na mlade ljude.

Ono što je takođe problem, jeste blizina tih kladionica i škola. Zakonom je to i ovim prethodnim, a i sada na neki način se vodi računa da se što je moguće više i konkretno koliko udalje kladionice od škola, ali u praksi je mnogo drugačije. Verovali ili ne, recimo, škola Kralja Aleksandar na Novom Beogradu je imala direktora, on na sreću nije odnedavno direktor, ali taj direktor je bio poznat po tome da je gde god je mogao gledao da izvuče neku materijalnu ličnu korist za sebe. Oni su pored te škole, je bila blizu jedna kladionica i kada je promenjen zakon onda je dobio, ta kladionica je dobila nalog da se pomeri od škole. I šta je taj direktor škole Kralja Aleksandra na Novom Beogradu uradio? Verovali ili ne? On je u dilu sa tim vlasnikom kladionice uzeo pare za sebe, a taj vlasnik je pored toga zamenio vrata na školi, zamenio ulaz na školi, da bi ulaz bio na drugoj strani škole, pa je bio dovoljno udaljen da bi on kao ispunio zakonski uslov.

Dakle, treba da se zakonom sve maksimalno uredi, ali i onda da nadležne inspekcije na terenu rade svoj posao u skladu sa tim zakonom. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Po amandmanu reč ima, narodni poslanik, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih zaista da pohvalim Ministarstvo finansija i Vladu, jer zaista ovo je odličan zakon. Neko sam ko odlično poznaje ovu tematiku i tačno je, nekada je to bio veliki problem upravo zbog maloletnih lica da su mogla da nekako dođu do kladionice da uplate tiket.

Međutim, već to godinama unazad kod ozbiljnih kompanija, nije slučaj. Upravo ovaj zakon dodatno pooštrava mere za svakoga ko dopušta maloletnim licima da čak uđu u prostoriju za klađenje, a ne da, ne daj bože uplate tiket. Znači, meni je drago da su sami priređivači igara na sreću, govorim o ozbiljnim kompanijama i kredibilnim, insistirali da se pooštri ova mera zato što to njima urušava kredibilitet. To je svuda u svetu. Mnogi ljudi ne znaju, mi to ovde olako shvatamo, pa kažemo, to je pošast. Da, jeste pošast, ali ako onaj prerađivač shvata da bi igrač trebalo da se raskući, ali ako vi shvatate da neko bi to trebalo da se zabavi, jer to je industrija zabave. Na primer vi u Velikoj Britaniji imate ministra iz ove oblasti ko je član kabineta čak, zato što to donosi ogroman novac državi.

Morate da znate da imate određenu meru, kako i na koji način se to priređuje. Zato kredibilne kompanije svuda u svetu insistiraju na tzv. društvenoj odgovornosti. Gotovo sve kompanije, ozbiljne i u svetu, pa i kod nas, imaju obuke u zdravstvenim ustanovama da njihov operater na licu mesta prepozna zavisnika, na primer, i da mu ne dozvoli klađenje, odnosno da ga uputi u zdravstvenu ustanovu. Na primer kod nas ima saradnja sa Drajzerovom, odnosno sa institutom u Drajzerovoj ulici i često se i ne retko se to radi. Znači, govorim o ozbiljnim kompanijama.

Ozbiljan problem je bilo sivo tržište, odnosno crno tržište. Meni je drago da se ovim zakonom to pooštrava. Kredibilitet ozbiljnih kompanija u ovoj industriji je narušavalo crno tržište zato što su tamo dopuštali sve, tamo je zaista moglo maloletnih da uđe.

Ovaj zakon fantastično to reguliše i onemogućiće priređivače koji su na crnom tržištu radili apsolutno će ih onemogućiti da ubuduće rade. Samim tim se smanjuje opasnost od maloletničkog kockanja i ovo je nešto što je za svaku moguću pohvalu.

Takođe, veoma mi je bitno što će se mnogo veći novac izdvajati po pitanju društvene odgovornosti i za finansiranje manjih sportova, i za finansiranje drugih sportskih društava, Crvenog krsta itd, itd, i što su sami proizvođači opet kažem naglašavam, govorim o kredibilnim kompanijama insistirale da se ovde povećaju mere.

Ono što moram još da pohvalim ministra to je apsolutno povećanje naknada za igre na sreću zato što tako nešto može isključivo da izdrži kredibilna kompanija ovih što su do sada lovili u mutnom to ne mogu da izdrže i svakako nadam se da neće moći ni da dobiju licencu. Znači, ovo je industrija gde može samo neko ko je kredibilan i u svetu i naravno i kod nas da u ovome učestvuje. Tako da sve pohvale za ovako nešto.

Zahvaljujem, kolega Đukanoviću.
Koleginice Radeta, želite repliku na izlaganje kolege Đukanovića?
Izvolite.