Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 28.02.2020.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset šesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/59-20

5. dan rada

28.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Marinković

Sednica je trajala od 10:30 do 17:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.
Izvolite.

Božidar Delić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem.

Mislio sam da nećemo ovoliko vremena potrošiti na ove amandmane, ali ovde je malopre govoreno o tome da neko raskopava, a da neko drugi zatrpava podele.

Gospodin ministar bi trebalo da se oglasi, jer Predlog ovoga zakona je bio za nas apsolutno prihvatljiv. Mi smo ovde u ovom zakonu prvi put želeli, onako kako je to Vlada predložila, da se odužimo pripadnicima Ravnogorskog pokreta i to je Vlada predložila apsolutno onako kako treba.

Ja bih se isto tako pobunio da je bilo ko dirnuo ili pokušao da dirne, ali ta spomenica postoji već mnogo godina. Partizansku spomenicu 1941-1945. Ovo što je predloženo ovim amandmanom apsolutno je neadekvatno, jer Skupština i neki drugi sazivi davno pre nas su doneli zakonsku odredbu po kojoj su ta dva pokreta izjednačena i način na koji je Vlada predložila da se to priznanje da tom pokretu je bio apsolutno adekvatan. Ali, amandmani koji su usledili da se to promeni, oni su neadekvatni i kad se oni povežu još sa članom 118. stav 2. i sa članom 125. stav 3, onda možemo da razmišljamo o tome, o lošim namerama, a mi smo ukazali našim amandmanima na oba člana. U jednom članu smo predložili kako da se to ispravi, a ovaj drugi član smo predložili da se briše, jer sada kada sve zajedno to spojite, predloženi amandman, ova dva člana sa ovim stavovima, onda vi vidite da je to pomirenje o kome se govori i to izjednačavanje apsolutno farsa.

Kada sam razgovarao sa pripadnicima Udruženja ratnih vojnih invalida i govorili smo o tome da li je iko od ravnogoraca ostvario to svoje pravo, oni su se nasmejali i rekli – ne može nikad niko da ostvari to pravo, jer u komisiji sede pripadnici SUBNOR-a, oči hoće da izvade kada se pomenu ravnogorci. I mi sada imamo jednu drugu komisiju koja treba o drugim stvarima da odlučuje, i opet su pripadnici SUBNOR-a. Naš predlog je bio – pa neka ne budu i pitanje je koliko ima živih jednih ili drugih.

Ako se raspravlja o Ravnogorcima, to bi trebali onda u toj komisiji da budu Ravnogorci i oni koje Skupština odabere. Da bi prevazišli problem, mi smo predložili, našim amandmanom da svih sedam članova te komisije izabere Skupština na osnovu predloga poslaničkih grupa. Mislim da je to bilo prihvatljivo.

A, da se mnogo godina posle rata, da su ljudi trpeli sankcije, evo recimo samo tri godine pre ovih nesretnih ratova iz 1990. godine, ja sam trebao da dođem u gardisku brigadu. Znači, to je bilo rešeno pitanje i u toku je bila bezbednosna provera. Posle nekoliko meseci mi je rečeno da je to mesto popunjeno i ponuđeno mi je drugo mesto na vojnoj akademiji. Sve je bilo uredu. Kada je počeo rat sretnem se sa jednim bezbednjakom, koji kaže, znaš zašto nisi došao u gardu? Pa, kažem bilo je popunjeno mesto. Ne, nego tvoji stričevi su bili četnici. Moj otac je bio maloletan i nije učestvovao u ratu, ali moji stričevi su bili četnici, osim jednoga koji je pobegao iz italijanskog zarobljeništva i koji je bio sa italijanskim partizanima.

Znači, o tome se vodilo računa osamdesetih godina. Neposredno pred rat, kod kadrovanja, znači u vojsci, ali kada su počeli ratovi, e tada niko nije pitao, jesu li tebi stričevi bili četnici, čak samo u Hrvatskoj na tom ratištu se o tome malo govorilo. U Republici Srpskoj uopšte, ali ja ne bih sada da se prebrajamo, ali u svim tim ratovima mnogo su bili brojniji pripadnici, odnosno potomci ravnogorskih pokreta, jer ovi ostali koji su se doselili u Beograd, zauzeli pozicije itd, njihovi sinovi, njihovi potomci više svoj rodni kraj nisu doživljavali na isti način kako smo to mi doživljavali.

Zbog toga, ja mislim da ministar ovo treba da preseče i već je trebao da se oglasi, a ne samo da sluša, jer ministar je ovde došao sa Predlogom zakona, sa kojim smo se mi složili, makar po ovom pitanju. On je bio, na kraju krajeva tamo gde se raspravljalo, a posle ovolikog aplauza koji došao sa ove strane, na diskusiju naše predsednice Skupštine, pa ja bih trebao samo da zaključim da kod glasanja ovaj amandman neće proći. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala, potpredsedniče.

Predloženim amandmanom traži se da osnovica za određivanje novčanih primanja, po ovom zakonu, ne bude minimalna penzija, koja je omalovažavajućeg iznosa, nego da bude iznos prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa, u Republici Srbiji, za mesec koji dva meseca, prethodi mesecu u kom se ostvaruje pravo.

Naime, primanja boraca, po osnovu nacionalnog priznanja, borački dodatak i uvećani borački dodatak, treba vezati za prosečnu platu koja se menja na mesečnom nivou i bolje prati rast cena o troškove života, od minimalne penzije, koja se utvrđuje po pravilu jednom godišnje. Na takav način bi se obezbedilo da se ne desi na početku godine primanje po osnovu boračkog dodatka da bude simbolično, a pred kraj godine za slučaj eventualne inflacije i povećanja troškova života, spadne na mizerni iznos.

U suštini ova predložena izmena člana 33. obesmišljava se, ukoliko se ne prihvati izmena člana 86. i 87. koje sam predložio amandmanima i koje ću kasnije obrazlagati i molim da ta tri amandmana budu međusobno povezana. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? Da.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala.

Ovim amandmanom vojni invalidi od prve do sedme grupe i deca korisnici porodične invalidnine, ostvaruju pravo na dečiji dodatak, u skladu sa Pravilnikom o dečijem dodatku vojnih invalida i dece korisnika porodičnih invalidnina, koji donosi nadležni ministar za poslove boračke-invalidske zaštite.

Radi se o tome, da po trenutno važećem zakonu, ni jedna vojni invalid u Srbiji praktično neće moći da dobije dečiji dodatak, buduće da ga je nemoguće dobiti, pod uslovima koji su utvrđeni propisima o finansijskoj podršci porodici sa decom, jer tim propisima je predviđeno da dečiji dodatak, primanje je socijalnog karaktera, odnosno da je potrebno da domaćinstva imaju izuzetno niske prihode, kako bi se ostvarilo ovo pravo, a svi dodaci po osnovu boračke zaštite, i članova njihovih porodica, treba da imaju status nacionalnog priznanja, a ne socijalnog davanja. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se.
Na član 64. amandman je podnela Ružica Nikolić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Ružica Nikolić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo intervenisali na član 64. Predloga zakona koji se odnosi na banjsko-klimatski oporavak. Naime, mi smo predložili da se pored vojnih invalida i civilnih invalida rata i borcima omogući banjsko-klimatski oporavak. Svi znamo da borci koji imaju određenih zdravstvenih problema upravo zbog toga treba da imaju mogućnost, ali i prednost u upućivanju na banjsko-klimatski oporavak u odnosu na korisnike porodične invalidnine.

Obrazloženje koje ste dali zašto se amandman odbija, kažete, da se odbija iz razloga što je vojnim invalidima, civilnim invalidima rata i korisnicima porodične invalidnine potrebno pružiti banjsko-klimatski oporavak, pa vas pitamo da li to znači da borci koji boluju od istih bolesti kao i vojni i civilni invalidi i korisnici porodične invalidnine da njima ne treba oporavak i rehabilitacija.

Zatim, kažete da predlagač zakona je imao u vidu i finansijske efekte ove odredbe kao i potrebu obezbeđivanja sredstava u budžetu Republike Srbije. Jasno je da se u budžetu obezbeđuju sredstava za oporavak ali to ne znači da borce treba isključiti i uskratiti im ovu mogućnost. Lekarske komisije koje na osnovu medicinske dokumentacije određuju ko je prioritet i kome je neophodan oporavak i rehabilitacija, i da bi borcima bila data mogućnost na oporavak ne treba opredeljivati nova sredstva u budžetu već u okviru postojećih a na osnovu lekarskih nalaza treba napraviti listu na kojoj će se naći i borci. Obrazloženje ovakvo kako ste vi dali, samo pokazuje vaš odnos prema borcima. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim predsednika Narodne skupštine Republike Srpske, gospodina Nedeljka Čubrilovića sa članovima delegacije Narodne skupštine Republike Srpske.
Poštovani poslanici, da vas obavestim ova delegacija učestvuje danas u radu prvog zasedanja Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srpske i prati deo današnje sednice sa galerije naše velike sale.
Hvala vam na tome što ste ih pozdravili i sada nastavljamo sa raspravom.
Reč ima ministar Đorđević. Izvolite.

Zoran Đorđević

Prvo bih hteo da se pridružim i da pozdravim članove i predsednika Skupštine Republike Srpske i da kažem da možda nije ni slučajno što je to baš sada u ovom trenutku kada je ovaj zakon na dnevnom redu da su tu i članovi Skupštine Republike Srpske.
Hvala vam što ste došli i što ste posetili ovaj dom, naš i dobro došli.
A, vama da odgovorim, svakako kada je u pitanju ovaj član i te kako smo vodili računa o svim borcima i kada je bilo koji borac koji ima, da kažem bilo kakav invaliditet i bilo kakav problem on pripada onoj od najteže do najlakše kategorije invaliditeta, odnosno toj kategoriji ratnih vojnih invalida i svakako pripadaju mu prava u skladu sa ovim zakonom.
Borac se smatra svako onaj ko je učestvovao u ratu, pa toj kategoriji pripadaju i borci koji nisu imali apsolutno nikakvih, da kažem posledica tog rata. I oni ostvaruju sva svoja prava iz jednog drugog zakona, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i nijedno pravo njima nije uskraćeno.
I opet se vraćam na to da ovaj zakon je jedinstven po tome što taj pojam „borca“ do sada je bio neprepoznatljiv i u prethodnim zakonima uopšte nije postojao. Ova Vlada, ovo Ministarstvo je prvi put donelo i donosi, predlaže vama ovakav jedan zakon u kome želimo upravo i zbog sivih onih koji su se borili za našu zemlju i zbog svih ne daj Bože koji će se boriti za našu zemlju da imaju taj status „borca“.
I to treba da postoji i ono što sam ostao možda dužan da kažem, nemam tačan broj onih koji su popisani kao borci od 1. do 3. kategorije boraca, trenutno ima onih koji su na cifri 114 hiljada, njima je dokazano pravo o duplom stažu i zato ih i kategorizujemo da su borci od 1. do 3. kategorije.
Oni koji su sigurno 1. kategorije, to su ratni vojni invalidi. Njih ima 8.500, nedostaje nam ukupan broj i verovatno će se on pojaviti i to je prednost ovog zakona što će biti usvojen.
Registar i obaveza države je da napravi taj registar i tada ćemo prvi put da znamo koliko imamo ukupno boraca i ukupno 1. i 2. i 3. kategorije. Hvala.