Hvala vam.
Koleginice Radeta, vi ste se javili po Poslovniku?
(Vjerica Radeta: Da.)
Izvolite.

Ne znam šta je čudno, rekla sam po Poslovniku i primili ste k znanju, učinilo mi se. Ali, ovo sada kad hvalite ove iz vlasti, možete vi, gospodine potpredsedniče, to mnogo jače, brže, bolje, da se dobro čuje.

Dakle, vi mislite da mi ne znamo kako vi funkcionišete, da mi ne znamo da vi danas pokušavate da razvlačite raspravu da narod ne bi rekao - ovi u Skupštini rade samo pola dana, jer morate da čekate kvorum zato što vam koalicioni partner ima partijski sastanak, pa ne mogu doći do nekog doba popodne.

Dakle, nemojte samo od nas da pravite budale. Mi smo za kooperativan rad u ovoj Narodnoj skupštini, ali ne možete da nama, ne znam šta, mi se ponašamo ko UDBA, ko ovo, ko ono, ne znam šta vam sve padne na pamet i čega se setite.

Vama smeta što mi naglas kažemo da vi forsirate Tatjanu Macuru. Zašto? Zato što je obećala, što ste je nagovorili, što ste joj, da ne kažem šta, na koji način ubedili da izađe na izbore, da zadovoljite te vaše mentore koji vam traže tu vrstu stranaka na izborima. Vama ne smeta, zašto ne komentarišete ono što smo mi rekli za nju i za ove njene koji su oteli mandate, da oni ovde u Narodnoj skupštini kažu - u Srebrenici se desio genocid? Zar vam to ne smeta?

Vi onda i pored toga rasplinjujete priču, mi rekli ovo, mi rekli ono. Znate, vi morate da vodite računa o članu 27, pa makar to bio i doktor uvaženi Martinović, kako vi tako volite da kažete, dakle, morate da vodite računa da su vam svi narodni poslanici apsolutno isti i morate imati odnos prema svakom na isti način. Molim i drugi put i molim vas da ne zaboravimo, ovaj zakon ako ne povučete, čudo ste napravili.

Hvala.
Meni je žao zato što znam da vi lično znate da imam isti odnos prema poslanicima SRS, nikakav drugačiji ni prema Martinoviću, ni prema bilo kome drugome. Nije, a i znate nije korektno, znate da imamo apsolutnu i bespogovornu većinu i bez kolega koje su ne znam gde. Tako da, nema problema.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Hvala na tome.
Gospodine Ševarliću, nemate više vremena.
Po Poslovniku, Marijan Rističević.
(Miladin Ševarlić: Po Poslovniku.)
Znate kako, hajde da se dogovorimo, ne možete, želite po jednom osnovu, pa po drugom. Ja ovde nisam neko ko ispunjava želje.
Molim vas da se fokusirate i sledeći put da tražite reč onako kako to mislite da treba i u skladu sa Poslovnikom, a ne ako ne može na jedan način, vi tražite neku drugu opciju. Neću to da dozvoljavam danas uopšte.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja se izvinjavam, ali ga zamenili kao bebu, nemoj sada da ga zamene u starosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. i 104, gospodine predsedavajući, rekli ste da smo svi isti, da imate isti aršin prema svima nama, što nije tačno.

Vi svakako znate da po pitanju replika i povreda Poslovnika sam ja na određen način zapostavljen kada svi predsedavate i više puta sam to iznosio.

Nemam ništa protiv vaše tolerantnosti prema određenim opozicionim grupama i prema određenim poslanicima, ali molim vas da ubuduće malo posvetite pažnje i nama vladajućoj većini, možda i mi ponekad nešto želimo da kažemo, možda i mi nekada pametno imamo da repliciramo, ali očigledno da po pitanju i merenja vremena i po pitanju ostvarivanja prava, a vi po članu 104. imate tu vrstu diskrecionog prava da odredite koji poslanik posle koje diskusije pravo na repliku i obično odlučite na moju štetu.

Eto, ja se puno ne ljutim na vas, ali probajte malo da izbalansirate to. Ne tražim da se glasa o tome. Hvala vam.

Hvala vam na tome.

Znam da vi često kažete da vaših dva minuta kod mene nisu isto kao kod nekog drugog.

Idemo dalje.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Evo i ovaj amandman govori o tome da je ovaj zakon katastrofalan i da se ovde zapravo kao genijalnom rešenju ove vlasti za bebe koje su otete od njihovih roditelja, zapravo sve svodi na jednu puku birokratizaciju sa neizvesnim ishodom.

Malopre, kada je govorio kolega Martinović, i kada je pokušao to da karikira na jedan neumesan način, koji svakako pogađa i gospođu Anu Pejić iz Sremske Mitrovice, koja je 1988. godine živo i zdravo dete rodila, posle dva dana su joj samo saopštili da bebe jednostavno nema i svaku drugu majku koja traži istinu o svojoj deci, pokušao je da kaže da mi nešto toliko hiperbolišemo ovde u podacima, izmišljamo neke stvari, pa kao pravimo neku neverovatnu stvar.

Onda je posle toga izgovorio nešto što je zaista strašno. Verovatno se u najvećem broju slučajeva desilo to da su bebe odmah posle porođaja preminule. Pa, znate, ako tako sad to gledamo i uzmemo sve podatke demografske i zdravstvene zajednice one bivše Jugoslavije i gde god se dešavalo tako da nestaju bebe, onda po gospodinu Martinoviću procenat i visina smrtnosti u Srbiji, gospodine Đorđeviću, u tom periodu je bila kao u Subsaharskoj Africi.

Da li je to normalno da neko tako nešto pomisli? I onda kada se ceo postupak sveo na to da se dobija 10.000 evra za oteto dete iz naručja majke, vi sada kažete - to je ono što smo mi mogli, sve drugo je neizvesno, prošlo je toliko vremena. A oni ljudi koji nisu bili lenji, opet da pomenem gospodina Pavlovića iz ove komisije, kao i drugi roditelji, našli su. Gospodine Đorđeviću, vi kao odgovoran čovek i kao ministar, ja to znam, van ovog vašeg boravka u Skupštini, posećujete i domove za stare i druge ustanove koje su pod vašim ministarstvom.

Zamislite, ovi ljudi su išli, gospodine Marinkoviću, i našli su u Nišu, u Požarevcu, u Leskovcu duple protokole. U jednom protokolu piše da je dete od te i te majke rođeno tog dana u toliko i toliko sati, a u drugom piše da je dete preminule. Tragom toga jedna porodica je iz Kruševca, ja sada moram da kažem da je Dušica Lazić svedok otmice, jedne takve otmice, najmonstruoznije, deteta u 02.00 časova po ponoći iz kruševačke bolnice. Ona je videla i registarski broj tablica tog smeđeg mercedesa. Ona je naknadno saznala, odnosno inspektor kome je to prijavila, da je porodica iz Rabrova kod Požarevca i da je taj mladić odveden, dakle, otet od majke i oca i završio je u nekom malom gradu u Nemačkoj.

Dakle, sve ste ovo vi znali, da su ovi ljudi, nisu sedeli skrštenih ruku, pa čekali sad da vi navrat-nanos donosite zakon.

Kad je već reč o tome da oni dobijaju tu satisfakciju isplatom tog novca, pozovite vi, gospodine Marinkoviću, Zoricu Jovanović, evo, vi ste narodni poslanik, potpredsednik Skupštine, pa je pitajte kako se osećala, žena samo što se nije srušila kad su je pozvali telefonom da je pitaju na koji račun da joj uplate taj novac. Njen bol, njena tuga i to što je neko sistematski, a država je to radila, zataškavao otmicu deteta, ne može ničime da se plati.

Vi ste sve banalizovali. Pokušavate da karikirate i ono što boli svakog od tih roditelja koji prate ovo zasedanje. A, gospodin Ćosić, i time završavam, kao pravnik i kao čovek koji je bio odgovoran i onda i sada, vrlo dobro zna da i ako sud po ovom članu o kome se sada ovde radi, utvrdi, kao u slučaju Zorice Jovanović, da je to dete nestalo, neće moći da reaguje zato što Krivični zakonik tačno predviđa u kojim slučajevima je koje delo zastarelo.

Vi ovde imate i pravnike u SNS, odnosno u vašoj koaliciji, ljude koji to dobro znaju, da je to već svršena stvar, delo koje je izvršeno.

Kvalifikacija, pa pitate nas šta nudimo? Da se promeni Krivični zakonik i da se ovo tretira kao međunarodna otmica, odnosno trgovina ljudima, e to je već način da se utvrdi, pošto su i te kako živi ti koji su bili u organizovanoj grupi i mreži za otmicu ove dece. To je apsolutno sigurno i vreme će to da pokaže.

Hvala, gospođo Jovanović.
Za reč se javio dr Vladimir Orlić.

Ako već pominjemo banalizaciju, šta je sporno u predlogu koji je sadržan u članu 14? Ovde je sada reč o amandmanu kojim se traži da se član 14. briše. Jel tako? Za one koji ovo prate, a nisu mogli to da razumeju i čuju iz prethodnog obrazloženja amandmana, pošto nikakvog obrazloženja amandmana nije bilo, bilo je svega ostalog, predlaže se da se obriše kompletan član 14. Ako pričamo o banalizaciji i neprihvatljivom odnosu prema ovoj temi, evo ovo je bio dobar primer.

Član 14. definiše kako se inicira postupak, ko može da ga pokrene i kaže da to mogu da čine oni ljudi koji sumnjaju da je njihovo dete nestalo po rođenju. Ako oni nisu u prilici, to mogu da čine i drugi ljudi koji su zainteresovani u konkretnom slučaj.

Tu baš ništa sporno nema i ni jednog jedinog razloga nema da neko dođe i kaže – hoćemo da se ovo izbaci iz zakona, a onda dođe poslanička grupa koja, mislim da je to njihov najveći problem danas, nema jasan stav. Šta uopšte misle o ovoj temi? Jedni pričaju jedno, drugi drugo, najčešće sami sa sobom u koliziji i danas nam objašnjava da je suštinska zamerka koju imaju na čitav Predlog zakona što ne može pojedinac, koji sumnja da je odrastao u porodici ljudi koji nisu njegovi biološki roditelji, da inicira postupak.

Sad vidite baš na primeru ovog člana 14. i baš na temu onoga o čemu pričamo čitavog današnjeg dana. Juče je dogovoreno, i to dogovoreno sa predstavnicima onih udruženja koja okupljaju roditelje, neposredno zainteresovane za ovu temu. Dakle, ti ljudi su se dogovorili sa Vladom Srbije i na osnovu tog dogovora nadležni skupštinski odbor je formulisao amandman i usvojio ga danas, a koji kaže da može pojedinac koji sumnja da je sam žrtva trgovine bebama, nakon rođenja, da inicira sve one radnje koje predviđa ovaj zakon i može na taj način da pokrene procedure koje treba da pomognu da se utvrdi činjenično stanje.

Upravo ono što neki pokušavaju da nam objasne kao svoju suštinsku zamerku, a ne mogu sa sobom da se dogovore šta im se tu sviđa, šta im se ne sviđa i šta bi zaboga uopšte zamerili, a da ima neke veze sa činjeničnim stanjem.

Upravo to što ste tražili je predmet ovog člana, a upravo na način za koji ste pričali da smatrate da je ispravan. Mi hoćemo to da usvojimo time što ćemo uvažiti ove amandmane koji su dogovoreni juče na sastanku sa predstavnicima roditelja koji su formulisani od strane nadležnog odbora.

Dakle, ako je zaista iskreno, svo ono što ste pričali danas, vi možete samo da podržite rešenje koje imamo za član 14. sada svim unapređenjima. Ako je zaista iskreno sve ono što pričate danas, vi možete da podržite i druga unapređenja koja su dogovorena sinoć, jutros formulisana i koja postaju sastavni deo zakona. Ako je zaista iskreno, sve ono što pričate danas, vi možete samo da na kraju glasate za čitav ovaj zakon.

Ako je suština da se neko unutar svoje stranke izbori za bolje mesto na listi, dobro, može i to da se radi, ali onda mislim da bi bilo mnogo bolje i pametnije da se izabere neka druga tema i neki drugi zakon za tu vrstu gradnje sopstvenih pozicija i zaštite čisto partikularnih ličnih interesa. Znate zbog čega? Baš zbog one banalizacije koja je pomenuta malopre. Hoćete tu banalizaciju ili nećete, odgovor dajte sami.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović, pravo na repliku.

Doneli ste zakon da se ljudima vade organi i lepo je rekao kolega Aleksandar Šešelj, a koji je zaista najveća moguća pretnja tome, a dešavalo se i to u prošlosti da se tim organima trguje.

Ovde ne dajete mogućnosti i onda se pitate što SRS traži da se briše ovaj član 14, a vi ste doneli novo rešenje da najbliži srodnici ne mogu da podnesu taj zahtev. Moram opet, gospodine Orliću, da vam kažem da postoje majke koje do pre nekoliko godina nisu imale snage, u sebi su držale taj bol i sve to što su preživele gubitkom i nestankom deteta, zapravo, jer one su, kao takve otpuštene iz bolnice, a videle su živo i zdravo svoje dete. Čak je jedna, moram zaista da neka od tih potresnih svedočenja, jer sam lično razgovarala sa njima, iznesem, pitala i lekara i babicu, koji su joj donosili dete na dojenje dok je bila u bolnici, kako je moguće da petog dana takvo dete, koje je dobilo najviše ocene u porodilištu, odjednom premine i ona ne može ni da vidi to svoje dete.

Smatramo da je ovaj zakon loš. Zašto smo tražili brisanje ovog člana? To što ste vi sada, opet igrajući se osećanjima tih ljudi, dajući im nadu kako će ovaj zakon sistemski da reši ta pitanja i da se dođe do istine, jer oni zapravo traže istinu, na kraju, šta se desilo sa svakim otetom detetom, onim za koje sumnjaju da je oteto, jel tako, vi kažete – vi ste mogli takođe ili ćete da podržite, na Vladi smo usvojili. Koga ste vi pitali za to?

(Vladimir Orlić: Vas.)

Nas ste pitali? Vi nas da ste pitali… Prvo, gospodine Orliću, vi o ovome znate tek sada. Kada se SRS bavila ovim pitanjem, vi ste bili možda negde nečiji potrčko, jer ste tek kasnije kliknuli da se učlanite u SRS, pokazivali smo vam vašu pristupnicu, pa kada ste videli šta se tu dešava, onda ćurak naopako i otišao na drugu stranu.

(Predsedavajući: Hvala.)

Znači, 2005, 2006. i 2010. godine mi smo se kao ozbiljni ljudi bavili ovim pitanjem. Ne možete vi nama da držite predavanje kako je ovo trebalo da se reši kada smo mi unazad 20 godina predlagali kako to da se reši.

(Predsedavajući: Hvala.)

Nemojte da obmanjujete ljude da će u sudskom postupku moći krivično da odgovara onaj ko je živ, ko je to uradio, a videćete da, a već imate odluku, odnosno kvalifikovano delo kod tri viša tužilaštva u Srbiji, u Novom Sadu, u Prokuplju i u Velikoj Plani, je reč o trgovini ljudima.