Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima dr Vladimir Orlić.

Ako je sad suština poslednjeg javljanja bila da se postavi pitanje meni zašto nisam u redovima onih koji imaju nešto protiv da može roditelj da inicira postupak, pa jel stvarno treba da vam odgovaram na to, mislim da je ispravno da roditelj može da inicira postupak, pa se zato ne slažem, ili je pitanje zašto se ja ne slažem sa onima koji bi da obrišu to da mogu članovi porodice, a to piše, i to hoćete da obrišete, da iniciraju postupak, pa ja se ne slažem sa tim.

Znate šta je problem? Ne da li se vi slažete sa mnom ili ja sa vama, problem je što se vi ne slažete sami sa sobom. Pre sat vremena ovde, vi, dakle, ne neko peti, nam pričate – osnovna zamerka koju imamo je što ne može pojedinac koji smatra da je, kao beba, bio žrtva trgovine novorođenom decom da inicira postupak, i kažete – to je neprihvatljivo, zašto ta mogućnost nije predviđen i zbog toga vi imate sve najgore da kažete o zakona.

Mi vam sada pričamo – ljudi, to je postalo sastavni deo zakona, formulisano je kao predlog. Dakle, postoji amandman upravo na ovom članu o kojem sada pričamo, a koji glasi upravo onako kako ste vi pričali pre sat vremena da želite da glasi. Dakle, nije vaš problem neslaganje sa mnom ili sa nekom drugom poslaničkom grupom prisutnom ovde ili sa Anom Brnabić i Vladom Srbije. Vaš osnovni problem je vaše neslaganje sa vašim sopstvenim stavovima.

Pričate nam već danima ovde, jedan od vaših poslanika – nije ovo dovoljno evropski, nije ovo dovoljno u skladu, kako on kaže, sa presudom Evropskog suda za ljudska prava, mora ovo da bude evropskije, a onda ustanete vi, pa kažete – ne sme ovo da ima nikakve veze sa Evropom i zašto uopšte imamo bilo kakav predlog koji ima ikakve veze sa Savetom Evrope, evropskim sudovima ili bilo čim. Hajde dogovorite se među sobom. Hajde to da vas zamolim za početak.

Kažete – ne valja kada dođe do apsolutne zastarelosti i onda tu više nema šta da se priča, a posle kažete – dajte obezbedite da ne bude te zastarelost, pa treći ustane i kaže – obezbedite da se poštuje da je došlo do zastarelost. Hajde se dogovorite. Dakle, odlučite sami šta je vaša poruka.

Po pitanju člana 14, ako ste ozbiljno mislili ono što ste rekli malopre, i to ću da vam ponovim, da vam je osnovni cilj da pojedinac koji smatra da je kao beba bio žrtva ove vrste kriminalnih radnji može da inicira postupak pa da se utvrdi istina. Naravno, to je poenta ovog zakona i svega što mi ovde radimo, da se obezbedi prostor da se utvrdi istina, da li jeste ili nije, pa onda možete samozadovoljni da budete i da kažete – evo, jedan naš predlog usvojen je i postaće sastavni deo tog rešenja koje će pomoći, otvoriti prostor da se utvrdi istina i nema drugog odgovora na naše pitanje, nikakvog odgovora nema na naše pitanje.

Dobro, ljudi, šta je alternativa ovome? Ovo ničemu ne šteti, nikome ne škodi. Nijedan roditelj nije na bilo koji način oštećen time što ćemo mi ovaj zakon da usvojimo. Ne, ljudi samo dobijaju i to dobijaju po nekoliko važnih osnova i na nekoliko važnih načina koji nisu postojali pre ovog zakona. To mi omogućavamo ovim Predlogom zakona, a šta je alternativa ovome što će značiti tim ljudima, što će im pomoći još više? Toga prosto nema. Da ima, jedan biste jedini papirić mali doneli ovde sa nekim predlogom svog rešenja, a ovo što donesete i da stoje one reči da se briše član ovaj ili onaj, pa koliko je to rešenje to znate i sami. Mislim da ima veze sa onom banalizacijom koju smo pominjali malopre.

Hvala kolega Orliću.

Nataša Jovanović ima pravo na repliku.

Javljaju mi da ste sakupili ovaj kvorum za glasanje, iako vam nema ovih koalicionih partnera, pa neću dugo.

Kraj je ovog saziva skupštine i opet, vi ste mlađi, kolega Marinkoviću, ali svaki skupštinski saziv je imao svog primerka. Nekada je to, zna gospodin Martinović, bio Srđan Milivojević, a sada je to Vladimir Orlić. Hvala.

Reč ima dr Vladimir Orlić.
Hoćete li po amandmanu ili po...?
(Vladimir Orlić: Replika.)
Izvolite.
(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)
Molim narodne poslanike… Lepo ste rekli.
Kraj je mandata. Hajde da malo sa više poštovanja razgovaramo jedni s drugima. Nije to Vlada Orlić zaslužio.
Izvolite.

I ja ću kratko, samo bih iskoristio priliku da se zahvalim na lepim rečima.

(Nataša Jovanović: Nema na čemu.)

Ima na čemu, svakako.

U principu mi smo, samo to da znate, u svakoj prilici da sa vama razmenimo misli, predloge i rešenja u ovom sazivu zaista uživali i smatramo da su te rasprave koje smo vodili, pošto se dijalog često pominje, doprinele da ljudi dobiju nešto bolja rešenja nego što bi ta rešenja izgledala da ih vodili nismo, a sa druge strane da dobro vide i razumeju šta im se nudi u političkom smislu i sa naše strane i sa vaše strane, pa da na osnovu onoga što kažemo i kao poruke uputimo jedni drugima mogu bolje da razumeju, samim tim i bolje cene i nas i vas.

Tako da ja sam siguran da su malopre izneti komplimenti značajan doprinos razumevanju koje će građani Srbije imati za politiku koju zastupate i nudite, kao i za nosioce i predstavnike te politike. Ja verujem da će vas i oni uvažavati samo više.

Sa naše strane uvek možete da dobijete isključivo prave komplimente i čestitke. Dakle, ja sam uveren da će ova vrsta argumenata definitivno doprineti da svi oni koji su pokazali da su u stanju da ih iznesu na narednoj parlamentarnoj listi svoje stranke biti sigurno visoko kotirani, što bi trebalo da znači da su budu iznad „Rendž Rovera“ autobiografi 100%.

Hvala.
Profesore Ševarliću, izvolite.
Po kom osnovu?
(Miladin Ševarlić: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku? Povredio sam Poslovnik.
Izvolite.

Molim predlagača zakona da dostavi pre završetka sednice promenu 2. stava tačke 4. Predloga zakona – obrazloženje finansijska sredstva potrebna za primenu zakona, jer u ovom predlogu kako stoji u stavu 2. budžet Republike Srbije za 2018. godinu je usvojen, i završi račun, i nemoguće je …

Profesore Ševarliću, vi ste se javili po Poslovniku da ukažete na to da sam ja povredio Poslovnik u skladu sa istim tim Poslovnikom. Vi sada govorite o predlagaču zakona i o nekom vašem zahtevu. Stvarno nema smisla.
Moramo da vratimo ovu sednicu i da vas zamolim da radimo i u skladu sa dnevnim redom i u skladu sa Poslovnikom.
Želim svako da dam, nema problema, da govori, ali da govori o temi i da ukaže na ono što sam ili bilo ko od predsedavajućih uradio, ali ovo što vi govorite nema veze sa onim zbog čega ste se javili.
(Miladin Ševarlić dobacuje.)
Radi se o mojoj povredi Poslovnika. Stvarno nema smisla.
(Milorad Mirčić: Poslovnik.)
Po Poslovniku se javio i Milorad Mirčić.
Izvolite.

Član 27. Gospodine Marinkoviću, vi ste do malopre kontrolisali rad Skupštine i trudite se da to uradite i u nastavku. Neprimereno je da na ovako ozbiljnoj temi spustimo nivo rasprave, kao što smo malopre čuli, na nešto što je vezano za automobilsku industriju. Nije nikakav, može i tu stručno da se razgovara. Može da se čak razgovara da li neko ovde ima tetku u Pakistanu koja ima farmu svinja. Može i o tome da se razgovara.

Ovakvu priliku koristi da bi se na neki način unela ta zla krv u ovoj raspravi, a veoma je važna, bitna tema, a to sve iz razloga što opozicija, SRS, podnosi amandmane, možda su oni dobri, možda nisu, možda su u skladu sa korekcijama ovog zakona koje treba izvršiti, ali nije to razlog da se po hiljaditi put ovde spočitava – podneli ste amandman – briše se član. To je od kada je parlamentarizma u Srbiji to kada neko hoće da da do znanja da nije validan zakon, da nije onakav kakav treba da bude, onda se kaže – briše se član i samim tim naglašava se to da je taj zakon dosta aljkav, da neće imati efekta itd. To u javnosti ljudi kada gledaju i slušaju misle da je to nešto strašno kada se u amandmanu navede da se briše neki član. Nije, kolege drage, a vas molim da ipak malo više koncentracije, približavamo se pauzi, pa da skrenete pažnju. Nije ovo, nije tema za to.